Ovaj krivični zakon, odnosno Zakon o izgradnji objekata, najviše pogađa najsiromašniji deo stanovništva. Zašto tako mislim - zato što predlagač ovog zakona nije hteo da uđe u suštinu ovog problema. Jednostavno, ovaj zakon ništa ne rešava, samo sankcioniše   i svirepo kažnjava.
Ko je kriv što ima oko milion bespravno izgrađenih objekata - država je kriva, oni koji su bili na vlasti. Ko će biti kriv ako bude usvojen ovaj zakon - DOS, koji je na vlasti.
Dosadašnji Zakon o izgradnji objekata nije imao krivične pravne sankcije, a ovaj predlog oko 70% ima samo kažnjavanja i krivičnog proganjanja. Kod nas u Jugoslaviji ima oko 60 krivičnih zakona, a vi dodajete ovaj novi. To je, po meni, nehumano, čak bruka i sramota.
Za mene lično, ovaj zakon je dobar. Zašto dobar - da što pre padne DOS. Ali, nisam ovde zbog sebe, nego zbog građana koji su me birali. Zato ne želim da ovaj kriminalni akt bude usvojen, jer je najgori. Znamo svi kako je bilo u proteklom vremenu kada su bile sankcije, ratovi i tako dalje. Siromašan deo naroda snalazio se kako je znao i umeo.
Šta će se sa tolikim brojem nezakonito izgrađenih objekata? Umesto da izađete u susret, legalizujete, vi ćete ih nemilosrdno rušiti, kao što ih sada rušite u Zemunu.
Kako možete da pomislite i kako ćete uraditi kada jedan seljak na selu sagradi bespravno jednu štalu koja mu je potrebna, jednu šupu koja je potrebna, jer znamo da, naročito na selu, ljudi koji grade štale, šupe nemaju dozvolu, ne traže dozvolu. Grade neku prostoriju ili kuću za svog sina, koji hoće da ostane, da bude paor na selu. Kako možete da srušite tu kuću ili tako nešto. Sigurno je, a možda vi, gospodine ministre, i ne znate, govorim za Srednjebanatski okrug, da se u selu grade šupe, štale, svinjci itd. bez građevinske dozvole. Mislim da ćete jednostavno shvatiti da ovakve stvari ne treba sakcionisati i da se to neće sakcionisati.
Morate imati kriterijum za one koje grade na svom zemljištu, svoje objekte, za potrebu svoje proizvodnje, za najnužniju potrebu svojih porodica i za one koji imaju višak stambenog ili poslovnog prostora. Po meni, te ljude bi trebalo kažnjavati. Jednostavno, predložio bih vam dve stvari: prvo, da hitno povučete ovaj zakon. Druga stvar, da u petak dođete u 18,00 časova na miting.

Ovde se radi o čisto praktičnim razlozima. Zašto ne treba preneti na ponedeljak? Naime, imamo petak, subotu, nedelju i ako bude ponedeljak, spaja se dosta neradnih dana. A, znamo da kod nas Srba postoji običaj, barem u firmama, spajanja više dana, tako da imamo po deset i više slobodnih dana. Imamo dosta godišnjeg odmora, imamo dosta slava i iz čisto praktičnog razloga, oni koji rade u privredi znaju šta znači imati dva i više neradnih dana. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, slažem se dosta sa predlogom ovog zakona i smatram da ovaj zakon donosi ono što Srbi slave - Vidovdan, Uskrs i sve ostalo, i svako svoju krsnu slavu. U jednom delu se ne slažem, naime,  moja krsna slava je Ignjatije, slavio sam tu krsnu slavu dok manjinama koje se ovde bune  nije bilo zabranjivano, a nama je uvek bilo zabranjivano.
Postoji tu jedna opasnost - šta ako predsednik Srbije, koji ne vrši svoju vlast, a preti mu se da će biti isporučen, vrati nazad ovaj zakon? To je jedna velika opasnost, jer znamo da u ovom trenutku nemamo Ustav Jugoslavije, nemamo Ustav Srbije, sve je suspendovano. Moralni čin jednog predsednika države, gospodina Koštunice, jeste da da ostavku, pošto je prvi čovek ove države, zakonito (narod ga je izabrao, sa 52%), a ne zna šta mu se dešava u ovoj državi. Jednostavno, takav predsednik više ne može da vrši funkciju predsednika ove države. Jer, ako je moralan, ako veruje u Boga, ako ima krsnu slavu, red je da da ostavku.

Držim se teme. Sigurno je jedno, da kažem još par rečenica, da narod slavi, ne ono što će mu ova skupština, prethodna i proteklih 100-200 godina, napisati, već slavi ono što je u duhu onoga što je generacijama, hiljadama godina slavio - to je Vidovdan, našeg Svetog Savu i sve ostalo. Hvala vam.

Reklamiram Poslovnik, član 98. stav 3. i član 100. stav 1. O čemu se radi - vi, predsedavajuća, vi izazivate nered u ovoj skupštini. Kako to izazivate - kada član SRS izađe na govornicu, Sava Kovačević dobacuje, vi ćutite. Dobro sam rekao, Sava Kovačević, ne Stanko.
Drugo, ne možete da uvedete red u Skupštini. SRS, svi poslanici podržavaju red, ali vi dobacujete, vi izazivate, vi se smejete, vi ste, jednostavno, dobili zadatak da izazivate SRS. Naučite malo da vodite Skupštinu.

Poštovano predsedništvo, pošto Vlada radi mimo Parlamenta, nije ni čudo, od kad smo ovde, a ponekad je tu i gospodin Đelić, pa zato nisu ni mogli da usvoje ove amandmane.
O čemu se radi? O ovim amandmanima bilo je dosta reči. Ali, suština je da kod primarne emisije, kada su uzimane pare, kada su banke dobijale pare i ulagale ih u poljoprivredu, svi ste govorili - trgovalo se sa žitaricama, fabrika nameštaja je takođe učestvovala, kao i svi mogući, u tome. Ali, sve te pare koje su dobijene, odnosno 80% je od poljoprivrede.
Gospodine Đeliću, nikada niste rekli kome će te pare biti vraćene. Da li će biti vraćene seljacima i poljoprivrednim imanjima koja su gotovo sva u stečaju?
Molim vas da umirite malo ovaj donji dom.
Koliko se razumete u poljoprivredu i koliko je volite - to se može po vama videti. Sada, poljoprivredna dobra su sva u stečaju. Banke su ih zadužile velikim parama. Te pare od poreza treba da se vrate onima od kojih su i uzete. Onima kojima je pre neki dan potučena letina, onima koji rade danonoćno, onima koji su držali ovu zemlju deset godina, a to su poljoprivredni radnici.
Jedino su oni plaćali po crnom finalnom kursu i naftu i mazivo, rezervne delove, zaštitu, a po zvaničnim cenama ste im prodavali poljoprivredne proizvode. Dan-danas ova vlada laže i zato je najgora. Obećala je 11 dinara za pšenicu. Oni su kupovali seme, đubrivo, po najskupljim cenama. Nisu to bile cene koje ste vi obećali. To je čista laž, a sada hoćete da kupite pšenicu po 7,5 dinara od njih. I svi ste se vezali za seljakovu glavu, posebno ova vlast.
Ubeđivali ste ih da ne plaćaju porez. Nisu plaćali. To je istina. Sada kada treba da im platite ono što ste im obećali, nećete da im platite.
Bili su vam skoro prosvetni radnici, pre nedelju dana, pa su otišli, juče je ministar slao poljupce bolničarima. Kad vam dođu seljaci, a doći će uskoro, onda ćete svi da letite, zajedno sa celom ovom skupštinom.

Da, pšenica je u drugim zemljama pet i šest dinara. Na početku setve ova vlast, odnosno Vlada, obećala je 11 dinara. Tada je obećala da će veštačko đubrivo biti oko 25 dinara do 32. Sada je 40 maraka metar veštačkog đubriva koje je trebalo da bude bačeno, ili koje je bačeno. Svi proizvodi koji utiču na proizvodnju i pšenice i kukuruza su poskupeli u odnosu na ono što je bazirano.
Inače, pšenica je baza i osnov za obračun svih ostalih cena kod poljoprivrednih proizvoda. Koliko je pšenica, znaju se pariteti. Bilo je reči da će paritet biti 1:1, a sada je 1:2 za veštačko đubrivo. U tome je problem. Zbog toga ljudi nisu zadovoljni. Da je održano obećanje na početku, svi pariteti, 32 pfeniga pšenica itd. - ne bi bilo problema.

U članu 10. predlažem da se briše stav 2. Zbog čega?
Ako bi ostao član 10. stav 2. po Predlogu ovog zakona, poreski obveznik bi došao u situaciju da kada bi prodavao nekretninu plati 90% ovog poreza, 30% na ime kapitalne dobiti, 5% na prenos apsolutnih prava i 2% agencijskih prava.
Šta to znači? Na primer, ako je u unutrašnjosti neko dobio stan od 80 kvadrata, koji ima porodicu, odnosno decu različitog pola, koja normalno stasaju, udaju se, žene se, odlaze svojim putem, kao što treba i da bude, a zakupac tog stana dobije posao u Beogradu i tu dobije stan od 30 kvadrata, šta se tada dešava.
Ako bi hteo da otkupi taj stan u Beogradu, koji otprilike košta 60.000 maraka, morao bi da plati 90% poreza na ekstra imovinu, koja je 54.000 maraka, 30% na kapitalnu dobit, što je 18.000 maraka, 5% poreza na apsolutna prava, što je 3.000 maraka i agencijske usluge, 1.200 maraka. Znači to je obaveza koja više ne vredi 54.000 maraka, nego 76.000 maraka. Razlika između 60.000 maraka i 76.000 maraka znači da mora da proda drugi stan da bi platio tu razliku. Tada, u tom drugom stanu, opet ga ovo isto čeka, ovi porezi.
Visina poreske osnovice iz člana 10. stav 1. po Predlogu ovog zakona omogućila je progresivno oporezivanje onih koji su došli u vlasništvo kod enormnih vrednosti društvene svojine, pa nema potrebe da ostane član 2. ovog zakona. Tome treba dodati da se u protivnom može očekivati velika ponuda stanova, što će prouzrokovati znatan pad njihove cene, zbog želje vlasnika stanova da što pre dođu do novca da bi platili porez, kako ne bi došlo do kamate od 6% mesečno, kako se ne bi došlo do poreskog duga.
Konačno, moguće je propisati i da se država uknjiži kao suvlasnik u stanu za vrednost koja predstavlja poresku obavezu, odmah po donošenju rešenja o oporezivanju, ako se sa tim saglasi poreski obveznik, kako bi se izbegli veliki troškovi oko prodaje stanova.
Pošto ministar Đelić nije tu, mislim da je ovo jedan veoma veliki propust i da bi trebalo ovaj stav 2. člana 10. da se briše.

Hteo bih prvo da kažem par reči, gospođo predsedavajuća, opomenite sekretara, koji se non-stop smeje, kada neko izlazi ispred Srpske radikalne stranke, i po članu 34. zna se šta je   to njemu dozvoljeno, a šta nije.

Da li ću da uzmem, ili ne, to je druga stvar.
Hteo sam samo da kažem par reči o amandmanu koji sam podneo na član 3. Naime, radi se o tome da postoje mnoge privatne firme, koje su vršile, i vrše zelenaštvo od samih zemljoradnika, visokim kamatama i kod dilovanja. Znamo da su do 1996.godine, mnoge banke i mnogi dileri, kad je otkup pšenice (ne razumeju se reči) da bi cena pšenice bila mnogo niža, pa tražim u ime svih tih prevarenih seljaka i paora, koga je juče potukao led u okolini Zrenjanina, da im vratite te njihove namučene pare.
A ipak, sekretaru recite da se ne smeje.

Poštovani narodni poslanici, hteo bih da dam jednu primedbu, diskutujemo o ovom zakonu, a trebalo bi da se dostavi izveštaj Komisije gospodina Vuka Obradovića, koji je smenjen, da bi znali o kojim se to firmama i ljudima radi. Naime, hteo bih par reči da kažem, ako je član 9. usvojen od strane Odbora, a on je u vezi sa članom 18. i 19, pa pitam gospodina Đelića kako, pošto je on ekonomista, a nije tu gospodin Batić, kako se tumači član 18. i član 19, koji se odnose na član 9?
Imam još par pitanja: koja je firma uzimala iz primarne emisije, šta će biti sa njom? "Ribnjak Ečka" iz Ečke uzimalo je pare iz primarne emisije, sada je momentalno pod stečajem. Na tom čelu je bio predsednik Upravnog odbora iz DOS-a Jordan Aleksić, a član je bio potpredsednik Vlade, sadašnjeg DOS-a Golubin Krstić.
Zna se dobro da su te pare Aleksić i Krstić na drugu stranu odneli i dan-danas je taj ribnjak pod stečajem i ne mogu nikako da dođu do tih para, ali opterećeni su. Šta će biti sa onim firmama koje nisu koristile primarnu emisiju, a abnormalno se obogatile putem sive ekonomije, putem svojih veza itd. Postoji sigurno dosta slučajeva firmi koje su koristile primarnu emisiju, pa su išle preko firme koja je živela 2, 3 ili 4 meseca i tada se ugasila, a trag tih para se gubi. Ovde, u ovom zakonu ne vidi se šta će sa tim firmama biti. Naime, većina firmi koja je koristila primarnu emisiju tako je radila, a znamo da umnogome, u sadašnjem DOS-u i preletači su došli samo zbog toga i jedan prethodnik je govorio o iznošenju para, deviza iz naše zemlje. Jeste, postojalo je, i taj prethodnik dobro zna koliko je on para izneo i kako je sve plaćao, svoja i turistička putovanja svojih ljudi.

Gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, kada se ova vlada formirala ja sam za ovom govornicom rekao da sa vaše leve strane sede najbolji učenici Kumrovca. Jedan od njih je i Vuk Obradović. Još će se pokazati i ostali: Čović, Mihajlović, Perišić.  Imaju zajedničku crtu, i Tito je voleo žene, kao i vaši potpredsednici. Istina je jedna, to je sramota DOS-a. Vi ćete to najverovatnije razjasniti. Kod vas se pomešalo u Vladi politika, alkohol, mržnja, seks, droga, sve se pomešalo. To treba vi da objasnite narodu i da to rešite.
Da li je Vuk Obradović seksualni manijak ili nije, to je njegova stvar. To treba lekari da utvrde. Ako je seksualni manijak, neka ide u zatvor. Mene to uopšte ne zanima.
Ono što mene zanima to je da privreda ne stoji. Nemojte misliti da su dobri uslovi za poljoprivredu. Sigurno je da dok se ne pokosi, ne znamo šta je. Nema investicija. (Glasovi - sirak.) I sirak je bio dobar. Suštinski, Vlada ništa ne radi na proizvodnji, na privredi i poljoprivredi. Ni na investicijama. U tome je suština.
A to da li će gospodin Vuk Obradović i ostali imati neke afere - to nije problem. Padne li Vuk Obradović, pašće sutra i vaša vlada (obraća se premijeru). Hvala.

Moje izlaganje se sastoji iz više pitanja. Naime, postavio bih gospodinu predsedniku srpske vlade par pitanja - da li, kad se prihvati ovaj pravni okvir,  to znači da u okviru Kosova nešto gubimo ili dobijamo? Šta znači ako prihvatimo pravni okvir koji je ponuđen? Šta dobijamo, a šta gubimo?
Šta ako ga ne prihvatimo? Gubimo li nešto ili ne? Da li je možda realan izlaz - referendum? I još jedno pitanje, da li postoji minimum ispod koga ova skupština i ova vlada neće ići?
Koliko sam razumeo ovu diskusiju gospodina Đinđića, prihvatili mi ili ne, da je približno svršen čin, da mi ako ne prihvatimo, proces će se nastaviti dalje, a ako prihvatimo u tekstu, sa oštrijim ili blažim rečima, opet se ništa neće promeniti. Zašto onda diskusija u ovoj skupštini, zašto nam je ponuđen ovaj materijal, ako ništa ne možemo da promenimo?
Postavio bih još par pitanja - da li ovo znači, ako se prihvati pravni okvir, da li je to početak odvajanja Vojvodine? Naime, o čemu se radi - postoje glasine i signali da neke stranke iz Vojvodine sličnim primerom žele da imaju svoju državu. Da li će biti, posle odvajanja Kosova, Jugoslavije i Srbije?
Gospodinu predsedniku postavio bih konkretna pitanja - da li predsednik Vlade Srbije može da garantuje, moralno i materijalno, kako naš narod kaže, da garantuje svojom glavom, da će Kosovo i Metohija ostati u sastavu Srbije kao pokrajina, što znači ujedno i u sastavu Jugoslavije, da će svi Srbi i nealbansko stanovništvo živeti bezbedno, da će biti uspostavljena vlast po zakonu Republike Srbije, tj. da će se poštovati Ustav Srbije i Jugoslavije?
Veoma važna stvar, ako Vlada Srbije ili pregovarači sa KFOR-om imaju neka saznanja, neke garancije da će to biti tako, šta ako ne bude tako, pregovori se vrše, jednostavno, kako stvari stoje, i izgubimo Kosovo? Hvala vam.

 Hteo bih da postavim nekoliko pitanja. Prvo pitanje, koliko je obolelo ljudi od raka, leukemije i sličnih bolesti u zemlji zbog uticaja rafinerije, u periodu od 1990. godine do danas, kao i da li je tendencija rasta oboljenja.
Drugo pitanje - u kojoj meri je ekološka katastrofa u atarima Melenci, Taraš, Elemir, Kumane i Mihajlovo, zbog hemijskog otrova koje ispuštaju prilikom tehnološkog sagorevanja rafinerije.
Treće pitanje, zašto je obustavljen krivični postupak protiv "Naftagas Euromonta" iz Beograda, Tošin bunar 128, gde su direktno krivci za havariju u Rafineriji Novi Sad, gde je poginuo radnik Vujanović iz Melenaca. Tada se prikrila i sakrila istina intervencijom ljudi iz rafinerije. Ljudi koji rade tamo nisu poštovani, kao ni zaštitom na radu, a mnogi ljudi nisu položili stručne ispite. Dokle će nestručne firme, poput "Naftagas Euromonta" da rade složene poslove po rafineriji, dokle će neko stajati iza njih. Četvrto pitanje...

Prvo pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, drugo pitanje Ministarstvu ekologije, a gospodine predsedniče, ako nije u redu, nema problema, ja ću prekinuti.