Uvek kada su se do sada postavljala pitanja, ali do sada u ovom sazivu nisu, zna se uvek kome je upućeno. Sigurno, kada se radi o zdravlju da je Ministarstvo za zdravlje, a nikako Ministarstvo za industriju. Ja se izvinjavam.

Poštovani narodni poslanici, predložio bih da ova skupština traje još tri minuta, blag je dan, krsna slava je, gospodin Batić veruje u Boga, pa ga zato pozivam da svima pomogne, nek da ostavku. Pošto neće, reći ću par stvari o gospodinu Batiću.
Na današnjem dnevnom redu ove skupštine je rasprava o poverenju odnosno nepoverenju, radu, ponašanju i postupanju gospodina Batića, ministra sporta u Vladi Republike Srbije, pardon ministra pravde i lokalne samouprave u istoj vladi, mada baš i nisam siguran, pogrešno i nehotice ga oslovljavam ministrom sporta, pošto je svim građanima Srbije poznato da "gospodin Batić izuzetno dobro poznaje vrhunski sport u ovoj zemlji, posebno stanje u Fudbalskom savezu Jugoslavije, te propuste državne fudbalske reprezentacije i njenog bivšeg selektora". Ovo je citat iz "Sportskog žurnala". Međutim, na žalost, gospodin Batić je ipak ministar pravde i lokalne samouprave, što bi i sam morao da zna, a pogotovo da ima u vidu prava i obaveze Ministarstva na čijem se čelu još uvek nalazi.
Stoga, ukoliko ne zna ili je, pak, kojim pukim slučajem zaboravio, podsetimo ga da je Ministarstvo pravde i lokalne samouprave izvršni organ, tj. organ uprave koji pre svega treba da obezbedi materijalne i organizacione uslove za rad sudske vlasti - pravosudnih organa Republike.
Međutim, gospodina Batića preokupiraju druga pitanja, pogotovo ona koja prevazilaze domen njegove nadležnosti kao ministra ili kako to narod kaže "u svakoj čorbi mirođija". Gospodin Batić voli da najavljuje hapšenja i to pred TV kamerama, voleo bi sigurno i da lično hapsi i pritvara ili, pak, da za to neposredno izdaje naloge i da najavljuje i po ličnom ili partijskom nahođenju smenjuje ili postavlja sudije i javne tužioce.
Međutim, kao ministar pravde morao bi da zna, a ukoliko je možda zaboravio, u šta sumnjam, drage volje ću ga podsetiti - Ustavom Republike Srbije, članovi od 95. do 106. utvrđeni su ustavnopravni okviri, odnosno upravni položaj sudova i javnih tužilaštava, ovlašćenje i obaveze ovih institucija pravosudnog sistema, odnosno sudske vlasti u Republici Srbiji. Ustavom, kao najvišim pravnim aktom, propisano je da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu, što u pogledu samostalnosti važi i za javna tužilaštva; da niko ko učestvuje u suđenju ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato prilikom donošenja sudske odluke, odnosno u vršenju tužilačke funkcije; da je sudska, odnosno javnotužilačka funkcija stalna; da sudija odnosno javni tužilac ne može protiv svoje volje biti razrešen, osim ako je: osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci, osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudske, odnosno javnotužilačke funkcije, kada nestručno i nesavesno obavlja ove funkcije, kada trajno izgubi radnu sposobnost.
Nadalje, gospodina ministra bih podsetio da Vrhovni sud Republike Srbije, a ne on, u skladu sa Zakonom o sudovima utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno razrešenje sudije i o tome obaveštava ovu Narodnu skupštinu, dok u odnosu na javne tužioce postupak za razrešavanje pokreće republički javni tužilac, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu. Dakle, gospodin Batić kao ministar pravde, na njegovu žalost a na sreću svih građana Srbije, može samo, saglasno članu 48. Zakona o sudovima, podneti incijativu Vrhovnom sudu Srbije za pokretanje postupka za razrešenje pojedinog sudije, a u odnosu na javne tužioce, saglasno Zakonu o tužilaštvu, gospodin Batić ne može dati ni inicijativu za pokretanje postupka razrešenja, već to može činiti republički javni tužilac.
Nadalje, u pogledu izbora sudija, gospodin Batić može samo oglasiti slobodno mesto sudije, prikupiti mišljenje o pojedinim kandidatima i to dostaviti nadležnom telu Narodne skupštine, dok u odnosu na javne tužioce nema ni to zakonsko ovlašćenje, već to čini republički javni tužilac. Podvlačim - izbor i razrešenje sudija i javnih tužilaca vrši samo i isključivo ova Narodna skupština.
Međutim, gospodin Batić na republičkom nivou, a njegovi sledbenici bilo partijski, bilo koalicioni, na lokalnom nivou, samovoljno, po partijskoj pripadnosti i ličnim simpatijama ili vođeni nekim drugim ličnim ili imovinskim interesima, žele da oni lično smenjuju, razrešavaju i imenuju predsednike sudova, sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. Bez ikakve zakonske procedure, bez ikakvih relevantnih kriterijuma o radnim, stručnim, organizacionim i drugim kvalitetima pojedinih lica, jednom rečju sramotno, neustavno i protivzakonito. Što je, uostalom, i najbolja slika vas iz DOS-a, kako vi doživljavate pravosuđe i kako se borite za legalitet i pravnu državu.
Pored gospodina ministra, na skoro svim lokalnim nivoima izuzetno su aktivni lokalni čelnici DOS-a, kako u vršenju pritiska na pravosudne organe prilikom donošenja konkretnih odluka u pojedinim predmetima gde oni ili njima bliska lica ili njihovi klijenti koje u svojstvu advokata brane, imaju posebnih interesa, tako i u smenjivanju i postavljanju nosilaca pravosudnih funkcija.
Kako to praktično izgleda u Zrenjaninu? Rešenjem SO Zrenjanin, na sednici održanoj 24.10.2000. godine obrazovan je anketni odbor, radi utvrđivanja obima i sadržaja povreda ljudskih prava lica i članova porodica zbog izraženog različitog političkog ubeđenja u periodu 1996. do 2000. godine. Odmah nakon toga, njegov predsednik, advokat Zoran Vujin, samovoljno u svim medijima preimenuje ovaj odbor u Odbor za borbu protiv mita, kriminala i korupcije. Sebe, normalno, po DOS-ovskim kriterijumima postavlja za tog predsednika. Pokušavajući da u bilo kom broju Službenog lista opštine Zrenjanin pronađem postojanje Vujinovog odbora, na moje i vaše razočarenje do danas ga nisam pronašao, iako je prošlo više od šest meseci. Što ne znači da gospodin Batić koji je o svemu dobro obavešten zna gde je objavljeno ili će biti naknadno objavljeno obrazovanje ovog odbora, pa će mi svakako pomoći i o tome nas blagovremeno obavestiti. Međutim, ni to me ne čudi, s obzirom da je predsednik tog fantomskog odbora taj odbor iskoristio pre svega i samo za dobru promociju svoje advokatske kancelarije, u čemu je kao višegodišnji političar već dobro ispekao zanat vršeći pre samo četiri godine, kao predsednik opštinskog odbora Nove demokratije, promociju kandidata SPS-a i JUL-a i pozivajući svoje članstvo i simpatizere da glasaju za kandidate SPS-a i JUL-a.
Za sve ovo što sam rekao imam i materijalni dokaz. Stoga, umesto da menjamo Ustav i zakone da bi gospodin Batić i njemu slični ostvarili svoju samovolju, uskratimo poverenje gospodinu Batiću, mnogo je jednostavnije, a ukoliko to ne učinimo neka gospodin Batić da ostavku. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, ova materija obuhvata sve te vaše zakone. Na žalost, poljoprivreda trpi i velike štete od korova i ostalih trpi. Gospodo  narodni poslanici, ovaj zakon i život znači. Za koga znači taj život? Prvo znači život za zemljoradnike, paore, za sve one ljude koji obrađuju zemlju. Drugo, znači život za praktičnu službu. I treće, oni ljudi koji su rođeni na asfaltu, koji žive u gradovima, koji ne znaju šta je sirak, njih ne krivim. Oni ne treba da znaju. Imaju jedan zajednički imenitelj, a taj imenitelj je hrana. U borbi za hranu, kakvu hranu jedemo, to znamo, a kako treba da jedemo? Ustavni osnov sam pronašao u članu 31. Ustava Republike Srbije: čovek ima pravo na zaštitu životne sredine; svako u skladu sa zakonom dužan je da štiti i da unapređuje životnu sredinu.
Zašto zakon o poljoprivrednom zemljištu i zašto je elementarna nepogoda? Zakon zato, da bi svi imali obavezu, materijalnu, društvenu, i celo društvo da ima obavezu da pomogne poljoprivredi, da pomogne paorima, da pomogne seljacima u borbi protiv korova i štetočina. Zašto je elementarna nepogoda, verovatno se pitate. Znamo kada kiša pada danima, tada dolazi do poplave, poplava se može brzo i kasnije povući. Sirak već godinama, decenijama je na našim poljima. Jako se brzo širi. Taj sirak je u ovom trenutku velika elementarna nepogoda, koja ne može za mesec, dva ili tri ili pola godine da se iskoreni.
Koji su razlozi za donošenje ovog zakona: jedna od bitnih stvari je vreme koje utiče na brzinu razvoja korova, jer je pred nama prolećna setva, početak tretmana u ovoj godini je višestruka dobit; zaustavljanje daljeg širenja sirka, uništavanje sirka 25 do 30% ove godine; omogućavanje kvalitetne pripreme za sledeću godinu. Samo jedan primer za ovu godinu. U ovoj godini neće se obrađivati 300.000 hektara oranica ili 510 jutara plodne zemlje. Tu je obuhvaćena i zemlja koja je napuštena, sirak je obuzeo sto posto, i zemlja koja u jednom trenutku ove godine ne može da se obrađuje zbog ekonomske moći. Šta to znači u ekonomskom smislu za ovu državu?
Kada bi uzeli, ispod proseka, po jednom hektaru da rodi kukuruz tri tone, 300.000 hektara puta tri tone, to je 900.000 tona ili 90.000 vagona. Ako bi bio prosečan rod od pet tona, to je milion i po tona kukuruza ili 150.000 vagona. Novčano izneto u prvom slučaju je 3.150.000 maraka, a u drugom slučaju je 5.250.000 maraka. Još jedan primer u vezi šećerne repe. Ako se 300.000 pomnoži sa 22 tone, to je 6.600.000 tona šećerne repe ili novčano preračunato 4.620.000 maraka. Ako bi prosečan rod šećerne repe bio 26 tona, to bi bilo 7.800.000 tona šećerne repe ili 6.000.000 maraka.
Koja su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona? Kada sam radio pripremu ovog zakona, cena kukuruza i pšenice bila je nešto niža. Sredstva i hemikalije za suzbijanje sirka bile su nešto niže. U svakom slučaju, daću vam jedno poređenje. U naredne četiri i po godine, kada bi se uložilo milijardu maraka, za devet do 10 godina 20 milijardi maraka ova država imala bi koristi od ulaganja u poljoprivredu. Da li ima bolje ulaganje, da li ima bolja investicija nego što je poljoprivreda.
Šta je to divlji sirak? Mnogi u ovoj skupštini, a neki i ne znaju šta je divlji sirak. Divlji sirak, kao deo korovske flore, razvio se danas u najmoćniju i najopasniju korovsku biljku. Na svim našim prostorima nije poznata ovako katastrofalna prisutnost divljeg sirka na našim poljima. Sa razovojem naše agrarne nauke, poljoprivredne tehnike i naših finansijskih mogućnosti počela je primena herbicida kao ekonomičnijeg rešenja u borbi protiv korova.
Međutim, sirak kao veoma moćan korov tražio je sistematsku i osmišljenu borbu u svim gajenim kulturama. Dok smo imali u agraru snage, nekako smo se borili protiv sirka. Danas, nakon višegodišnje blokade i vrlo teškog ekonomskog položaja poljoprivrede, došli smo do nivoa da ratarska proizvodnja mora prvo da se sanira, a tek tada da se organizuje proizvodnja. Najviše je ugrožen društveni sektor jer je ekonomski u najlošijem položaju. Njegove velike površine su sada najveći izvori svih problema u vezi sa sirkom i verovatno da se od 10 do 15% tih površina neće brati, iako su zasejane. Divlji sirak je korovska biljka koja je uneta u našu zemlju i tu se naturalizovala. Divlji sirak je mediteranska biljka, poreklom iz Male Azije, a unesena je još u praistorijska doba i do danas sasvim se odomaćila na našim prostorima.
Od 1969. godine počinje masovnije da se javlja i širi, i danas se može naći u agrofitocenozama Vojvodine, Mačve, Crne Gore, Hercegovine, Šumadije i Pomoravlja. Razmnožavanje i širenje divljeg sirka vrši se putem semena i rizoma. Seme sirka može da zadrži klijavost u zemlji i do 25 godina. Produkcija semena po jednoj biljci je 8 do 12 hiljada semenki. Rizomi divljeg sirka uglavnom su raspoređeni u oraničnom sloju do 30 santimetara dubine, ali najveći procenat se nalazi na dubini do 20 santimetara. Na poljoprivrednim površinama koje su zakorovljene divljim sirkom, preračunato na jedan hektar, obrazuje se u zemljištu 12 miliona pupoljaka, što omogućava brzo i produktivno širenje.
Najveća brojnost i najveća zakorovljenost površina je u južnom Banatu, Sremu i Mačvi, gde je divlji sirak na širini od 70 do 90% ukupnih površina, dok je nešto manja zastupljenost divljeg sirka u Bačkoj, Pomoravlju i Šumadiji. U tekstu sam analizirao samo zakorovljenost divljeg sirka u poljoprivrednim površinama i to u srednjem Banatu, u atarima Zrenjanina, u Žitištu, Novoj Crnji i u Novom Bečeju, na ukupnoj površini od 226 hiljada hektara.
A zašto sam to radio? Zato što sam mogao da dođem do podataka iz instituta. Ocena intenziteta zakorovljenosti je rađena subjektivnom metodom kvadrata, a kategorije zakorovljenosti su sledeće: divlji sirak i divlji sirak po oazama. Zakorovljenost divljeg sirka deli se u tri grupe: u prvoj grupi u slabom intenzitetu, to je do 0,5 izdanaka po metru kvadratnom; druga grupa je u srednjem intenzitetu od jedan do dva izdanka na metru kvadratnom; i u jakom intenzitetu preko dva izdanka na metru kvadratnom. U tabeli 1. i 2. prikazane su površine koje su tretirane i koje su u Institutu ispitivane. Praktično, samo za ceo Srednjebanatski okrug imam dve stavke, a to je stavka 3. i stavka 3c.
U Zrenjaninu, na 17.879 hektara, procenat je 67,53%. Žitište, na 13.600 hektara je 68% zakorovljenosti. Nova Crnja, na 6.163 hektara, 71% je zakorovljen. Novi Bečej, blizu 7.000 hektara, 70% zakorovljenosti. Sečanj, na 11.600 hektara, 75% je zakorovljenost. U najgorem slučaju, tamo gde je sirak obuzeo sve, stvari stoje ovako: u Zrenjaninu, na 7.000 hektara zakorovljenost je 26%; u Žitištu, na 5.500 hektara, zakorovljenost je 27%. Nova Crnja, na 1.850 hektara, zakorovljenost je 21%. Novi Bečej, na 1.300 hektara, zakorovljenost je 131%. Sečanj, na 5.000 hektara zakorovljenost je 33%.
Predložene su kompleksne metode, uključujući prvenstveno agrotehničke mere, obrada zemljišta, pravilan plodored, potom mehaničke i hemijske mere borbe. U internom istraživanju zrenjaninskog instituta, sa rezultatima proizvodnje u regionu Srednjeg Banata, za 1995. godinu, prezentiran je rad sa predloženim merama za suzbijanje divljeg sirka. Tokom prvih meseci 1996. godine, od 25. januara pa do 7. marta, organizovana su predavanja za individualne proizvođače u sledećim mestima: Lukićevo, Mužlja, Orlovat, Farkaždin, Tomaševac, Aradac (opština Zrenjanin), Kumane, Bočar (opština Novi Bečej), Hetin, Jaša Tomić (opština Sečanj).
Jedan od glavnih akcenata stavljen je na mere za hemijsko suzbijanje divljeg sirka. Na osnovu rezultata izvođenja ogleda u polju, jedan od pristupa rešenje problema nudi za period od četiri godine, uz pridržavanje svih agrotehničkih i hemijskih mera borbe. Savremena poljoprivredna nauka, kod nas i u svetu, poslednjih decenija je maksimalno usmerena na stvaranje visokorodnih sorti i hibrida, ratarskih, povrtarskih i drugih biljaka. Značajnu ulogu u iskorišćavanju genetskog potencijala rodnosti, imaju dobra agrotehnika i agrohemija, zaštita od bolesti i insekata, a naročito uspešno suzbijanje korova koje u velikoj meri smanjuje prinos biljaka.
Prema podacima koje navodi Majer-Bode, štete koje nanose korovi gajenoj biljci u Evropi su 15,7%. Najveći gubici prinosa zbog korova pronađeni su kod useva kukuruza i na svetskom nivou iznose 13%. Prema našim podacima, najveću konkurentnu sposobnost prema korovima ima kukuruz, a najmanju šećerna repa. Smanjenje prinosa usled neblagovremenog suzbijanja korova kod kukuruza iznosi 10-20%, kod soje 23-30%, kod suncokreta 13-30%, a kod šećerne repe do 24-26%.
Do sličnih rezultata došao je i Zimadha 1971. godine. Kod istog intenziteta zakorovljenosti više je smanjen prinos šećerne repe u odnosu na soju, a manje gubitaka prinosa je bilo kod kukuruza. S obzirom na brzu ekspanziju divljeg sirka, njegove morfološke i ekološke karakteristike, smanjenje prinosa gajenih biljaka uzrokovano njegovim prisustvom iznosi oko 50%, a ponekad i znatno više. U usevima gustog sklopa manja je rizomska i podzemna masa divljeg sirka, pa je i smanjenje prinosa u usevu strnina znatno manje u odnosu na okopavine. Kod okopavina su konkurentski odnosi gajene biljke prema divljem sirku slabiji nego u usevima gustog sklopa, kao što su pšenica, ječam, uljana repica i drugo. Na smanjenje prinosa, pored velike brojnosti, znatan uticaj ima dužina rizoma, kao i njegova starost. Ukoliko je njiva tri godine zakorovljena divljim sirkom, a u smislu njegovog suzbijanja nisu preduzete odgovarajuće mere, prinos kukuruza je smanjen do 97% u odnosu na kukuruz koji se gaji na nezakorovljenoj njivi. Kako se raspolaže...

Hteo bih samo par stvari da kažem što je najbitnije...

Kako se u međuvremenu nije pristupilo organizovanoj akciji u suzbijanju ove korovske vrste, može se pretpostaviti da se ova korovska vrsta znatno proširila, kako  teritorijalno, tako i u brojnosti po metru kvadratnom. Prema podacima iz 1995. godine gubici prinosa su bili: za kukuruz - 3,3 tone po hektaru, suncokreta 1,2 tone, soje 1,5 tona i šećerne repe 24 tone.
Prema zvaničnim podacima u 1995. godini oko 9.000 hektara zasejanih površina šećerne repe nije izvađeno jer je prinos korena odneo divlji sirak.
Šta znači njiva bez divljeg sirka? Uzećemo primer Vojvodine: kukuruza ako je posejano 650.000 hektara, po tri tone, to je 1.950.000; suncokreta ako je posejano 130.000 hektara, po 1,2 tone, to je 156.000 tona; soje 65.000 hektara, po 1,2 tone, to je 78.000 tona; šećerne repe 50.000 hektara, po 20 tona, to je 1.000.000 tona.
Koja su potrebna sredstva za suzbijanje divljeg sirka? Ovo je dato u naturalnim odnosima. Za uspešno eliminisanje divljeg sirka potrebno je izvršiti hemijsko suzbijanje sirka, kako na strništu iz rizoma i delimično iz semena, tako i u sledećoj godini u okopavinama iz semena. To je ukupna površina od 1.200.000 hektara i putevi koji treba da se tretiraju, to je 20 hiljada hektara. Kada bi se primenilo 5 litara preparata po hektaru strništa to bi bilo ovako: 0,2 tone kukuruza po litru preparata, 5 puta 1.200.000 je 6 miliona litara preparata i po putevima 100 hiljada litara preparata, znači 6.100.000 litara preparata bi bilo potrebno. To nije kraj ulaganja.
Preparata u okopavinama treba dve litre. Naturalno jedna litra preparata za 0,25 tona kukuruza i to bi ukupno iznelo 2.400.000 litara preparata ili 600.000 tona kukuruza. U radu koji treba uložiti to je 0,15 tona za hektar kukuruza na strništu i putevima, što je ukupno 180 hiljada tona kukuruza. Organizacija poslova bi se poverila poljoprivrednim institutima i stručnim poljoprivrednim stanicama. Ukupno svega treba da bi se setva završila 2.440.000 tona kukuruza.

Za sprovođenje mukotrpnog posla na suzbijanju divljeg sirka, bez pomoći Vlade Srbije, poljoprivreda, bez obzira na sektor, nije mogla sama da se organizuje niti bori. Uložena sredstva bi se u vrlo kratkom periodu vratila i omogućila poljoprivredi ove zemlje da zauzme prvo mesto u Evropi i svetu, koje je ranijih godina imala. Sprovođenjem ovih mera mogli bismo u potpunosti eliminisati još jednu opasnost koja se nadvila nad poljoprivredom, a to je kukuruzna zlatica, koja je u ovom trenutku izuzetno opasna i odneće dosta roda.
U proteklih 5 godina, u periodu od 1995. do 2000. godine, jedno je sigurno, da gore navedeni podaci, podaci iz instituta, su u ovom trenutku mnogo gori, mnogo drastičniji. Ovaj zakon može da se tretira i kao zakon Lazara Marjanskog i kao zakon SRS. Jedino je važno u ovom trenutku da spasemo one koji se bore za hranu. Pomozimo paorima, pomozimo seljacima. Svi koji budete glasali, glasajte ne za sebe, ne za stranku, glasaćete za seljake i za poljoprivredu.

Slažem se sa prethodnim govornikom, gospodinom Kurjačkim, da je sirak veoma opasna biljka i da je zauzela veliki prostor na našim poljima. Jeste, u proteklih 10 godina nije bilo dovoljno nafte, nije bilo dovoljno herbicida, bili su skupi. Da napomenem i to da su staračka domaćinstva u selima, bio je embargo, bili smo bombardovani i sve je to tako. Gospodine, pošto radite 100 hektara zemlje, niko nikada nije mogao motikom da iskoreni sirak. Znate dobro, u poljoprivredi ste, inženjer, agronom i rekli ste kojim metodama se odstranjuje, a ne treba kao  ljudi koji ne znaju da kažete da se sirak motikom odstranjuje. Niko ga do sada tako nije odstranio.

Gospodin Stanko je malo nešto pobrkao i rekao  da je to izuzetno skup tretman. Predvideo sam da sam paor, zemljoradnik, seljak, sebe kreditira, a da država bude ta koja će prva da pruži ruku pomoći seljaku. On bi to vraćao putem nature.
Drugo, što se tiče hemijske industrije, uzeo sam samo komponente hemijske industrije, koja bi pravila ostale hemikalije, i Vlada Srbije bi, putem vraćanja dobiti hemijskim industrijama, to nadoknadila. U vezi sa profitom, normalno je da se mora graditi profit. Početak borbe protiv korova je sigurno najteži. Uzeo sam divlji sirak samo kao jedan primer. Sigurno je da postoje i druge biljke, i drugi korovi, koji uništavaju naše poljoprivredne poizvode.
Pre ili kasnije, sigurno se država mora sukobiti sa takvim stvarima. Mora pružiti poljoprivrednicima ruku. Ne kažem da bi u ovom trenutku, kako sam računao, to bilo mnogo skuplje. Nafta je bila skuplja itd. Došlo je do nekog pomaka, međutim, ne može seljak, paor, da to izdrži. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, moram da kažem da sam  član SRS-a, od 350.000 članova, članski broj moje karte je 78. Vi koji ste putovali po Vojvodini i po Srbiji i iz kola gledali sirak i korov,  nemam ništa protiv toga, međutim, suština je u nečemu drugom: oni koji obrađuju i rade zemlju, oni znaju šta je korov, znaju to što napada naše biljke.
Nisam hteo i nije mi bila namera da budem zapamćen kao narodni poslanik opozicije kome je usvojen Predlog zakona o zaštiti poljoprivrednog zemljišta. To mi uopšte nije bila namera, nisam ni pomislio na to. Planirana sredstva su ukalkulisana u zakon koji sam dao. Jedno jeste istina, kada se to računalo, predao sam to pre tri meseca, došlo je do promene cena, došlo je do sniženja nekih hemikalija i povećanja cene kukuruza i pšenice. Jednog trenutka je kukuruz bio 42 marke, sada je momentalno 35 maraka metar.
Da li ima elemetarne nepogode? Vidite, ko obrađuje zemlju, on zna - naiđe grad, potuče uzak deo površine. Ta zemlja, ako ove godine ne da plod, sledeće godine može da se radi. Ako se to desilo krajem proleća, može zemlja opet da se obrađuje. Sirak nije od juče,sirak nije od pre deset godina. Prva intenzivnija obrada sirka je bila 69-70. godine. Tada se moglo kontrolisati. Došlo je vreme kada se nije moglo kontrolisati. Nažalost, danas plaćamo danak sirku i svim ostalim korovima i zlaticama koje utiču na obaranje prinosa. Jedno me samo čudi, čovek koji živi u selu, obrađuje zemlju, da može da kaže da se sirak iskorenjuje motikom. Ne može. Nikada niko nije čupao sirak iz korena i iznosio napolje na leju da ga pali. Mislim da to nema smisla.
Šta znači uništavanje sirka pet petkova. To su seljaci primenili i uradili tako. Posle pšenice, na strništu, svakog petka, znači pet petkova se ore zemlja, dvadeset do trideset santimetara.Upravo to je jedan od načina da se uništi sirak.
Na kraju, hteo bih da vam poručim - nemojte da glasate za Lazara Marjanskog. Glasajte za paore, za seljake koji ustaju u tri sata posle ponoći da hrane stoku, pre zore su na njivi, za te žuljeve koji hrane sve nas. Nema njih i nas koji radimo poljoprivrednu proizvodnju, da mi to ne radimo, da oni to ne rade, verovatno bi bilo gladi. Ako nećete da glasate za moj zakon, ako volite i cenite paora, seljaka, učinite nešto.
Sirak je maligni tumor koji se širi. Protiv ovog tumora ima leka. Ako bivši režim nije imao snage, sluha, moći ili nešto drugo, imajte vi. Pomozite tim borcima prvog reda što se bore za egzistenciju svoje porodice, za veće prinose i zdravu hranu. Nije važno da li postoji ili ne postoji zakon. Nije važno čiji je. Donesite vi neke mere, preduzmite nešto da pomognete i paorima.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih par reči da kažem o ovom zakonu. Naime, podržavam sve zakone i propise koji su u službi zaštite porodice, mladih ljudi, naših građana, ne samo naše države, nego celog sveta.
U osnovi svega je porodica, a u porodici je najvažnije domaće vaspitanje. Da mladi čovek, dete, ne krene stranputicom, mora da ima domaće vaspitanje. A šta treba učiniti, šta bi ova država trebalo da učini - trebalo bi ekonomski da ojača porodicu, da bi roditelji mogli s mirom da posvete malo više vremena mladoj deci, maloj deci i mladim ljudima.
Ovako, roditelji se bore za goli život, neki čak nemaju ni to i ne obraćaju pažnju na decu, na omladinu. Nažalost, ulica je ta koja uzima danak. Znamo, po novinama, koliko je mladih ljudi umrlo od droge i ostalog.
Zato predlažem da Vlada Srbije pod hitno nađe neko rešenje za poboljšanje ekonomskog i materijalnog stanja porodice. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, hteo bih na dve stvari da ukažem o zakonu. Naime, Zakon o platama u državnim organima, "Službeni list SRJ", br. 53/95 nije prestao da važi od 1.1. 1998. godine, već je i dalje na snazi, iz kojih razloga je potrebno u završnim odredbama Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama predvideti prestanak njegovog važenja.
Naime, ovde se javlja dvojnost u zakonu. Postavlja se pitanje da li mi poštujemo zakone SRJ ili ne, da li se Srbija već odvojila od Jugoslavije ili ne. Ako poštujemo zakone naše sadašnje Jugoslavije znači trebalo bi da se ukine Zakon SRJ "Službeni list" 53/95, pa tek onda da se donose zakoni. Molio bih, pošto nema predstavnika Vlade, da li je predsednik Odbora za pravosuđe ovde, da li on može to da objasni, ako ovaj zakon važi, nema smisla raditi ove zakone i ako dalje idemo u diskusiju ovih zakona, onda ne poštujemo zakon Jugoslavije. Prekjuče sam proverio, ovaj zakon nije ukinut i vi bi barem trebalo, neko od Vlade, ili iz pravosuđa da da objašnjenje da li ima smisla, da li nastaviti diskusiju. Ako nema, da li će se ukinuti.
Novim zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, i to u članu 3, utvrđena je osnovica za obračun i isplatu plata, utvrđuje Vlada Republike Srbije, a član 5. da razvrstava platne grupe zaposlenih iz člana 1. ovog zakona i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Srbije, što praktično znači da izvršna vlast utvrđuje sudsku vlast, visinu primanja, iz kojih razloga se s pravom postavlja pitanje samostalnosti sudskih vlasti.
Ovo pitanje je u prethodnom zakonu o platama u državnim organima bilo adekvatnije rešeno, obzirom da je član 5. za izabrana, imenovana i postavljena lica u pravosuđu, u pravosudnim organima i član 6. da zaposleno lice decidno utvrđuje koeficijent visine plate npr. za predsednika Vrhovnog suda Srbije u visini 8.500, sudiju opštinskog suda 5.500, daktilografa 2.500, dok je u članu 10. utvrđena osnovica za obračun i isplatu plate i data mogućnost Valdi Republike Srbije da uveća ovu osnovicu u zavisnosti od visine sredstava obezbeđenih za ove namene u budžetu Republike Srbije.
Dok član 11. istog zakona predviđa poseban dodatak za izabrana, imenovana i postavljena lica u iznosu od 40%, dok je osnovica za obračun i isplatu te plate iz člana 10. ovog zakona utvrđena u iznosu nižem od prosečne neto zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije za prethodni mesec.
Jedno veoma važno pitanje, osnovica za obračun isplate plata svih zaposlenih lica prema članu 1. Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama treba da predstavlja prosečnu neto zaradu po zaposlenom u privredi Republike za prethodni mesec, dok je visinu koeficijenta za obračun plate neophodno decidno da utvrdi sam zakon za sva zaposlena lica, saglasno članu 1. Na ovaj način obezbedila bi se samostalnost svake od tri vlasti, zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, sa jedne strane. A sa druge strane, sva zaposlena lica u državnim organima, javnim službama, sa ovim primanjima pratili bi kretanje privrede Republike Srbije, odnosno smanjenje ili porast prosečne zarade.
Još jedno veoma važno pitanje, odnosno četvrto pitanje, šta je to prekovremeni rad? Kategorija prekovremenog rada u sudskim organima? Imamo tužioca, vozača i ljude koji su zaposleni, koji rade preko nedelje, subotom ili nedeljom, koji rade kada su verski praznici, kada su državni praznici i ta kategorija u sudstvu, prekovremenog rada, ne postoji. Kako mislite i kako je Vlada mislila da nagradi, da stimuliše te ljude koji su za vreme tih praznika radili.
Jedno pitanje koje je ovde ostalo bez odgovora, a to je odgovornost i sankcije uopšte nisu definisane. Sve je to lepo, da se to donese, a šta kada nema odgovornosti, šta ako nema sankcija, šta ćemo sa ljudima koji treba da se sankcionišu? Jednostavno, ta kategorija ne postoji. Još jednom bih zamolio predsednika, ako može neko da odgovori zašto nije ukinut i da li će biti ukinut zakon"Službeni list" broj 53/95, jer to je suštinski temelj svega ovoga. Ovde treba da se kaže da li imamo Jugoslaviju, da li nemamo, da li vi poštujete Jugoslaviju ili ne. Ja je imam, poštujem je, ukinite ovaj zakon iz "Službenog lista" pa da dalje razgovaramo.

Povređen je član 80. stav 2.

Gospodo narodni poslanici, neću da brinem brigu o ministru i njegovom fakultetu, o tome naka on vodi računa. Za ovom govornicom rečeno je puno stvari, da je zakon restriktivan, nehuman, antiradnički. Mnogo je bilo pitanja, a malo odgovora. Ministar je probao i pokušavao da odgovori na neka pitanja, međutim, nije odgovorio na ta pitanja.
Smatram, kao što je rečeno, da nije dobro da posle 25 godina čovek može da ostane bez posla i tako dalje. Još jednom pitam gospodina ministra - da li su ovo zakoni koji dolaze kao prethodnica za zakon o vlasničkoj transformaciji? Mislim da je kruna svega, svog ovog rada, zakon o vlasničkoj transformaciji, da se momentalno obezvređuju nove firme, da se mnogi ljudi plaše i mnogi će ostati bez posla, i tada će se usvojiti zakon o vlasničkoj transformaciji, i tada će se firme prodati za malo para.
Imamo mi ljude u inostranstvu koji sada već imaju spisak naših firmi, i koliko koštaju, koje je naša vlada njima dostavila. To vam mogu dostaviti. Gospodine ministre, ako vi niste u stanju da odgovorite na ovo pitanje, uputite me - ko je u stanju da odgovori na ovo pitanje? Da li je ovo prethodnica zakonu o vlasničkoj transformaciji? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih par reči oko ovog amandmana. Pitanje je - šta ako stane poljoprivreda, livnice, mlekare, naftna industrija, i tako dalje? Zar nije bolje i jednostavnije rešenje, ako dođe do toga, smeniti direktora, to je najjednostavnije rešenje. Zaustaviti i 15 dana jedno od tih preduzeća, livnicu, i tako dalje, mislim da je tragedija. Veoma teško se pokreće, iovako je loša naša tehnologija, lanac tehnološki u proizvodnji, kad se jednom prekine, izuzetno se teško pokreće.
Jedno pitanje za gospodina ministra (mada nije tu) - šta sa firmama, ako imaju svog dužnika, i to državnu firmu, NIS, EPS, i tako dalje i ne mogu da naplate te pare i ne mogu da isplate lični dohodak? Šta se onda sa njima dešava, a država je dužna? Da li i onda treba zatvarati te firme?
Mislim da je najbolje rešenje u ovom trenutku - ne zatvarati te firme, nego smeniti direktora i naći nekog drugog koji će to obezbediti.

Nisam odustao. Povreda Poslovnika, član 101, stav 4, a mislim da je taj stav 4. uzrok članu 99. stav 1. i stav 2. Pročitajte jedan i drugi član, pa ćete videti uzrok svih ovih rasprava, zašto se to dešava član 101. stav 4. mislim da je uzrok svemu.