Poštovane kolege poslanici, moji prethodnici su negodovali zbog objedinjene rasprave ova tri zakona. I ako smo mogli da objedinimo raspravu po dva poreska zakona, potpuno je neprirodno da Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori bude u setu ovih zakona. Jedina zajednička nit sa ova dva zakona jeste taj što je predstavnik Vlade isti. Ako je to racionalnije i ekonomičnije onda da prihvatimo i taj razlog za objedinjenu raspavu i da prokomentarišemo i taj zakon. Ja bih od njega i počela svoju raspravu.
Jer, Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori, kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj, po zajmu Republičkoj direkciji za puteve jeste Predlog zakona koji pre svega utvrđuje da je Republika Srbija kontragarant Srbiji i Crnoj Gori i da preuzima obavezu izmirivanja duga Republičke direkcije za puteve prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Taj zajam iznosi 76 miliona evra i određen je za finansiranje projekta obnove puteva u Republici Srbiji.
Za sprovođenje ovog zakona rečeno nam je od strane Vlade da je potrebno obezbediti potrebna finansijska sredstva u budžetu, ali nam nisu rekli ni koliko ni kako. Takođe tražim prevashodno hitan postupak, jer je očigledno da su tenderi za izvođenje radova na ovim projektima već prikupljeni i da je potrebno da se što pre odluči za šta će se ovi krediti koristiti i ko će ove radove izvoditi. Nadam se samo, mada ministar nije ovde da nam to i potvrdi, da će ovi radovi, u sklopu zakona koji smo imali već u proceduri i to u ovoj novoj sednici, biti proglašeni javnim radovima i da će na taj način mnogi koji su na evidenciji nezaposlenih moći da pronađu posao i da će imati dodatne Ävajde od ovog kredita.
Mi smo već imali u dva navrata, čini mi se, predlog ovakvih zakona, gde smo bili u situaciji da damo kontragaranciju za zajam koji je dobila Republička direkcija za puteve. Ovde se očigledno radi o povoljnom kreditu, koji ima rok otplate od 14 godina; da će se otplaćivati od 17. novembra 2006. godine, s tim što kamate, kako sam ja shvatila, počinju da se plaćaju odmah, i to je moja zamerka Vladi što nam u obrazloženju nikada ne kaže koliko ta fiksno kamata tačno iznosi, i kada počinje plaćanje kamata na ove kredite!
Jednostavno ne možemo da odbacimo ovaj predlog zakona. Ukoliko Vlada smatra da je to jedini način da se kredit dobije, a očigledno jeste, tu su dogovori već završeni sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, samo se postavlja pitanje kako će se ti novci utrošiti i na koje putne pravce će se utrošiti, ko će te poslove dobijati? Nadamo se ne onako kako je to do sada bilo, neko poput Čumeta, nego velika građevinska preduzeća koja imaju veliki broj nezaposlenih i koji vape za poslom.
Ukoliko to bude slučaj onda neke Ävajde od tog kredita možemo i da imamo, jer to na neki način pospešuje ovu granu privrede koja se bavi građevinskim poslovima; veliki broj ljudi tu biva zaposlen i ostvaruje platu, a to znači dodatne pare u budžetu od poreza i doprinosa. Valjda ćemo jednom imati i izveštaj Vlade po tom pitanju pa ćemo to znati. A, saznaćemo, verovatno iz štampe, ko koje poslove dobija, ko na kojim putevima radi, sa čijom opremom radi?!
To je do sada uglavnom bilo plodno tle za raznorazne malverzacije ali se nadamo da su poučeni primerom iz bliske prošlosti ljudi iz Vlade odustali do takvog načina rada i da će ovo krenuti nekim legalnim tokovima, da naša građevinska preduzeća, koja imaju i operativu i stručni kadar, dobiju, naravno, na tenderu ove poslove i da od toga svi imaju neke koristi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, mi smo Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji doneli krajem 2002. godine, s tim što je on počeo da se primenjuje 1. januara 2003. godine i imali smo u dva navrata izmene i dopune ovog zakona. Razlog za ovu izmenu, pored nekih tehničkih poboljšanja samog teksta, jeste što smo u međuvremenu doneli Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i što se pokazalo kao neophodno da se i zaloga reguliše na neki način ovim zakonom.
Takođe se predlaže produženje roka za podnošenje prijave za evidenciju imovine i uređuju ovlašćenja poreske uprave u postupku po podnetim prijavama, u funkciji povećanja fiskalne discipline i efikasnosti rada poreske uprave, predlaže se i proširenje ovlašćenja poreskog inspektora u toku poreske kontrole, kao i poreske policije u predkrivičnom postupku.
To je ono sa čim mi ne možemo nikako da se složimo i što smo pokušali amandmanima da ispravimo, jer smo došli u situaciju, sa ovakvim predlogom Vlade, da stalno imamo neke specijalne snage policije, odnosno parapolicijske snage. To ide već toliko daleko da više ne znamo u okviru MUP-a šta ko radi, a pored toga stvaramo i poresku i finansijsku policiju što je previše i od čega bi trebalo da se odustane, s obzirom na to da u ovoj državi jasno treba da se razluči ko šta radi i po kojim ovlašćenjima - da ne dajemo ingerencije MUP-a poreskoj policiji ili poreskom inspektoru.
To je dodatna presija i utiče na nesigurnost poreskih obveznika a takođe je teže izvršiti kontrolu, odnosno stvara se pogodnije tle za one negativne pojave koje se rađaju kod onih koji imaju veoma, veoma široka ovlašćenja, kao što je to ovde slučaj.
Šta je novina ovde? Kod člana 7. da su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku dužna da, kao službenu tajnu, čuvaju, pre je to bio PIB, ovaj identifikacioni broj, a sada to ne predstavlja službenu tajnu. To je jedno poboljšanje teksta koje ne možemo ni da kritikujemo. Takođe se popravio tekst u članu 26. gde se taj jedinstveni poreski broj kvalifikuje kao jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika, što je jedino logično.
Tu je bio jedan amandman - kada smo o ovom amandmanu razgovarali, prilikom njegovog usvajanja, i očigledno je Vlada sada shvatila da smo bili u pravu i da je potrebno na ovaj način regulisati taj poreski jedinstveni broj.
Međutim, novina koja kaže da ako poreski obveznik ne prijavi sve kasnije izmene poreska uprava rešenjem oduzima poreskom obvezniku taj dodeljeni poreski broj, po našem mišljenju, nije dobro rešenje, jer on bez tog poreskog broja ne može da radi. Praktično dolazi do zaustavljanja njegovog poslovanja, a to ima štetne posledice ne samo po poreskog obveznika nego i po samu državu koja treba da ostvari dodatne prihode na osnovu njegove delatnosti.
Član 67. reguliše kako se plaća porez. Odustalo se od prinudnog rada. Ako se sećate mi smo kritikovali to da može porez da se plati i u radu, materijalu ili uslugama, u skladu sa poreskim zakonom i na njemu "zasnovanim propisima". To smo okvalifikovali kao prinudni rad u nekom vidu i od toga se sada odustalo, ali se odustalo i od toga da se može platiti porez "prodajom stvari nadležnom državnom organu, na način i pod uslovima koje, u skladu sa poreskim zakonom, na predlog ministra, propiše Vlada."
Imam utisak da se tu radi o stanovima i da je Vlada rešila stambene probleme svih članova Vlade i zaposlenih u Ministarstvu pa sad ne želi da na taj način kompenzira poreske obaveze određenih poreskih obveznika. Mislimo da je to pogrešno, da treba dozvoliti poreskim obveznicima da na ovaj način koji je u stvari jedan vid kompenzacije, a kompenzacija se zadržava kao način plaćanja poreza, da se zadrži, jer na taj način niko ne gubi a svi dobijaju.
Vlada ima potrebe uvek za rešavanjem stambenih problema, ne samo članova Vlade nego pre svega tu mislim na MUP, na policiju: mislim da ima samo oko 20.000 zahteva zaposlenih u MUP-u koji su iskazali potrebu za rešavanjem stambenog problema, pa ako određene firme imaju mogućnost da na ovaj način kompenziraju svoju obavezu plaćanja javnih prihoda treba im to i dozvoliti.
Pored toga, ono što nam se najmanje dopada i što najviše kritikujemo i pokušavamo našim amandmanima da ispravimo, a to ćete videti u raspravi u pojedinostima, to je način prinudne naplate. Jer sada Vlada ovde predlaže da, ako dužnik, ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u skladu sa članom 95. ovog zakona".
To se dnosi i na novčana i na nenovčana potraživanja, a smatramo da poreska policija i finansijska policija ne mogu da imaju tako široka ovlašćenja koja se tiču i mogućnosti privremenog oduzimanja sredstava za automatsku obradu podataka; recimo, ako se podaci na taj način vode kod poreskog obveznika i da je neprihvatljivo da se kod otkrivanja poreskih i krivičnih dela i njihovih izvršilaca poreskoj policiji daju ingerencije da privode i dovode navodnog osumnjičenog za izvršeno neko krivično delo iz ove oblasti.
Pored toga što smatramo da krivična dela ne treba da budu regulisana ovim zakonom, nego isključivo jednim krivičnim zakonom, neprihvatljivo je zaista, ono samo što je u nadležnosti MUP-a i što mora da ostane samo u nadležnosti MUP-a, a što se tiče lišavanja slobode i prinudnog dovođenja osumnjičenog, da sada bude i u nadležnosti poreske policije.
To znači da poreska policija mora da bude naoružana. Ona nema obavezu da ovo radi u saradnji sa MUP-om. To je nešto što apsolutno nije prihvatljivo sa stanovišta našeg pravnog sistema, iako se možda gospodinu Đeliću to čini ovako možda racionalnije, efikasnije. Njemu je u interesu samo da se javni prihodi prikupe, ali moramo da se držimo nekih pravila i da se zna ko je za šta u ovoj državi nadležan.
Interesantno je da je članom 186. u kome je intervenisano - "poreski obveznik, fizičko lice i preduzetnik dužan je da u roku", sada "od deset meseci", a ranije je bilo šest meseci, "od dana početka primene ovog zakona podnese Poreskoj upravi prijavu za evidenciju ukupne imovine". Sećate se, to je bila novina, ukoliko je ta imovina u vrednosti od 20 miliona dinara.
Ovde imamo produžetak roka i retroaktivnost u ovom članu, jer se traži, vidim amandmanom poslaničkog kluba DOS - Reforma Srbije, da se taj član primenjuje od 1. jula ove godine, a ovde nemamo u Predlogu zakona da je neophodno utvrditi opšti interes za tako nešto, i ovom prilikom upozoravam na tu činjenicu, jer mislim da imamo vremena da to usaglasimo sa zakonom i da ne radimo onako kako ne treba, mada nam se to često dešava.
E, sada, što se tiče imovine koja podleže ovoj obavezi da se prijavi, a koja čini ovih 20 miliona dinara, ostaju te nepokretnosti: akcije, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, ali se brišu umetnički predmeti koji često imaju ogromnu vrednost. Ne znam pod pritiskom koga se to radi i ne vidim nijedno obrazloženje koje je Vlada dala u prilog tome, da li je to pod pritiskom gospodina Karleuše koji tim umetničkim predmetima u ogromnoj vrednosti raspolaže, verovatno numizmatičke vrednosti, ali ne bismo morali da podlegnemo pojedinim lobijima i interesima ljudi koji su bliski vlasti.
U članu 188. potrebno je da se kod založnog prava pribavi dokaz da nije dobro predvideti neki institut, pre nego što je on zakonom regulisan. Mi smo imali već kod ovog zakona, ako se sećate - predviđeno založno pravo na pokretnim stvarima, očigledno nije regulisano na način na koji je to dobro, odnosno taj način je u nesaglasnosti sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima, koji smo kasnije dobili. Kada smo raspravljali o tom zakonu tada, govorili smo da je nemoguće nešto regulisati, normirati pre nego što se donese poseban zakon i određeni institut uvede u naše zakonodavstvo. Preko toga se tada prenebreglo onako kao nevažno, međutim, evo, sada se pokazala potreba da se čitav taj član koji je regulisao založno pravo preuredi, odnosno vidim da je potpuna izmena izvršena u tom pravcu. Toliko o zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet - opet potreba da se ovaj zakon menja zbog Zakona o finansijskom lizingu koji smo naknadno dobili i ovde neki izuzeci po pitanju finansijskog lizinga, a tiče se motornih vozila i plovnih objekata koji podležu obavezi godišnje registracije; tu je obveznik poreza, primalac lizinga, a znam da su postojali pritisci na Vladu da se taj porez plati tek nakon potpune isplate naknade, lizing naknade, odnosno ako si kupio automobil na lizing u periodu na četiri godine, isplaćuje se, da se porez plati, tek nakon te četiri godine, a Vlada očigledno nije baš podlegla tom pritisku, iako su se neki finansijski lobiji već upustili u ovaj posao i računali na tu mogućnost.
To bi, naravno, bilo značajno za onog poslednjeg kupca na koga se preliva sva obaveza plaćanja poreza i...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)