Ja bih samo u prilog ovom amandmanu na član 18. napomenula da ovi saveti, koje ste predvideli, tri saveta predlažu programe, planove predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Vi ih dakle ne usvajate i vi ih ne donosite, a članom 70. predviđeno je da školski program donosi škola u skladu sa opštim osnovama školskog programa, posebnim osnovama školskog programa.
Te opšte i posebne osnove školskog programa donose ove komisije i centri, a škola je slobodna da donese svoj školski program, ako se to odnosi na to. Ako se ne odnosi, jer vam je zaista loša koncepcija zakona, ja vas onda pitam ko donosi plan i program. Videli smo da komisije ne donose, centri ne donose i gde je Ministarstvo u svemu tome i ko će nama za takav, kakav bude školski program, da odgovara.
Mi ne možemo taj savet da prozovemo. Oni rade po ugovoru o delu, rekli ste fakultativno, čas su tu, čas nisu tu, promenjivi su, jedan došao, drugi pošao. Centri su navodno profesionalizovani, imaju svog direktora, nije im ovo u nadležnosti, a ministra nema nigde. Ajde što nema ministra, nego nema ministarstva. Ministar je promenjiva kategorija i može da padne svaki dna, ali Vlada je tu, Ministarstvo postoji u okviru Vlade i moralo bi da utvrđuje plan i program, imajući u vidu osnovne interese obrazovanja.
Mi kad kažemo nacionalne interese, zaista smatramo da ne treba prosvetu da stavimo pod kapu onih koji daju donacije, jer oni koji hoće da zavladaju nama, hoće prvo da zavladaju prosvetom. To je tako oproban recept. U Japanu i dan danas Amerikanci odobravaju udžbenike po kojima će njihova deca da uče. Oni tako od drugog svetskog rata rade sa njima i zato ni sami Japanci, o Hirošimi, ne smeju da se izjašnjavaju onako kako bi trebalo, nego onako kako Amerikanci hoće.
Nemojte se smejati, ovo su ozbiljne stvari. Neko mora da bude krajnje odgovoran, neko mora u skladu sa osnovnim interesima dugoročnim, utvrđenim u našoj državi da te planove i programe usvaja. Nama jeste književnost najvažnija, jeste istorija najvažnija, jer to stvara taj identitet, ali to nas održava, mislim na sve druge predmete prirodne nauke, jezike, ali to neko mora da pretrese i da pregleda, da nam se ne desi da u udžbeniku za francuski jezik imamo lekciju koja nas upućuje na sataniste i nečemu tome sličnom. Mora ta lekcija da bude didaktički tako urađena da bude afirmativna i pozitivna prema detetu, a ne da budu naslikani veštci i veštice, Hari Poter i ne znam šta. Ima mnogo boljih likova za sve to, pa čak i imena kad im se daju, sve je nakaradno.
Hoćemo odgovornost Vlade i Ministarstva za programe, a ne nekih tamo fakultativnih tela, kao što su saveti i komisije.