Naravno. Novi obrazovni modeli za koje se UNICEF zalaže, nešto sam od literature pročitala, po principu je TV top-šou. Svako može na demokratski način da da svoje mišljenje o svemu. Dakle, nema kritičkog napora da se napusti vlastito gledište u korist nekog sveobuhvatnog gledišta.
Primer za to je, iz jednog naučnog časopisa sam to pronašla, kako se na taj način proučava značaj Svetog Savet. Između ostalog, u jednoj takvoj radionici, na taj način kako sam ja ubeđena da će se programi donositi preko vaših centara i komisija. Treba da se napravi intervju sa Svetim Savom i to deca urade na ovaj način: pitaju - kako se danas osećate. Sveti Sava odgovara - osećam se mrtvo. Kada se vraćate na nebo? - Prvim JAT-ovim avionom. Ko vam je napravio tu jež frizuju? - Ilija Gromovnik. Gde vam je oreol? - Ostao u mašini za pranje veša.
Hoćemo li mi imati ovakve programe? Hoćemo li mi na ovakav način da edukujemo svoju decu? U Srbiji i Crnoj Gori, uz finansijsku podršku Soroša, održani su mnogi seminari, aktivne nastave i formirana mreža 20 eksperimentalnih škola, koje bi trebalo da budu uzor budućoj reformi obrazovanja. To je ovo što sam vam pročitala, to je sa predavanja u jednoj od tih eksperimentalnih škola.
Ima još interesantnih primera za tako nešto, a verujem da je to samo preteča svega onoga što će nam se dogoditi, a što nije nužno da se menja. Ako nešto treba da se uradi, jesmo za to da se usavršavaju prosvetni radnici, da li na ovaj način licenciranja. Mislim da ste to nepotrebno uzdigli na taj nivo. Svakih pet godina proveravate nastavnike, u stvari ih ništa ne proveravate, samo ih terate da idu u te nove školice, na ta nova savetovanja. To im je malo radosti, i onako su im plate male. Tamo je sve džabe, to neko plaća. Na tim savetovanjima ih uče da rade ovako kako je radio ovaj nastavnik na temu značaja Svetog Save.
Vaš zamenik ministra je u dnevnoj šampi rekao da u našoj književnosti, u predmetu srpski jezik i književnost, treba ubaciti izučavanje filma, stripa, spota, kompjuterske animacije. Ako je svemu tome mesto u književnosti, a nije mesto Kosovskom ciklusu ili Jovanu Dučiću ili u istoriji za šesti razred, da u jednoj jedinoj rečenici piše da je Prvi srpski ustanak podigao Karađorđe 1804. godine, onda nam ne treba nikakva reforma, odnosno, treba nam pod hitno reforma, ili nam trebaju izbori da promenimo ovu vlast i da dobijemo ozbiljnog ministra koji će da radi u interesu ove države i da se zainteresuje za to da se obezbedi poštovanje tradicionalnih vrednosti, a ne ovakve ludorije kao što sada imamo.
Verujte, mi roditelji koji imamo decu u osnovnoj i srednjoj školi, u obavezi smo moralnoj da pratimo ono što uče i da ispravljamo ili dopunjujemo ono što pogrešno nauče. Ja ne mogu da dopustim da moje dete na taj način uči istoriju ili književnost. Moram da mu obrazložim da to nije tako, nego ovako i da se desilo drugačije nego što tamo piše. Molim vas, u istoriji za osmi razred, dve godine nakon revolucije veličanje Oktobarske revolucije. To je nečuveno za sistem obrazovanja.
Davnih sedamdesetih godina, na katedri za svetsku književnost, profesor Dragan Nedeljković, tumačio je Gogoljeve "Mrtve duše". Znate li šta je tom prilikom rekao? Ubeđena sam da je bio u pravu. "Amerikanac ne može da shvati ni oseti rusku literaturu. On nema dimenziju kojom bi mogao obuhvatiti razmere i dubine likova Gogolja, Dostojevskog, čak ni Tolstoja. Za njega je "Zločin i kazna" samo jedan kriminalistički roman, a "Rat i mir" on razume samo na nivou događaja priče, zato oni prave "Rat i mir" u stripu. To je ono što nama Soroš, što nama UNICEF hoće kroz ovaj novi sistem obrazovanja, a naša poslušna Vlada i poslušni ministar, član Saveta beogradskog centra za ljudska prava, to naravno treba da sprovede.
Po pitanju ko sve može da bude osnivač naše škole, zaista se krije jedna velika opasnost, jer ako pođemo od toga, verovatno ste juče čitali u štampi da je registrovano udruženje građana pod nazivom, mislim da je bio "Satanit" u Belom Potoku, meštani su nezadovoljni što se ta sekta nalazi tu, uredno registrovana, mada udruženje za odbranu Vojislava Šešelja nije moglo da bude registrovano kod MUP-a, i takvo jedno udruženje građana može da osnuje predškolsku ustanovu. U koga mi da imamo danas poverenje, da budemo sigurni da ako nam ministar sad to kaže, nemamo nameru da to bude ili nećemo dozvoliti da se tako nešto desi. Apsolutno nemamo poverenja u to, jer su i mnogi članovi Vlade, imali smo priliku da o tome i čitamo i čujemo kada su se međusobno optuživali, pristalice ili članovi koje kakvih sekti.
Ono što treba da se uradi, umesto da se bacaju ovoliki novci na ove centra i ove komisije, koje uzgred budi rečeno mogu da rade nešto što im ministar kaže da rade, mogu i da ne rade, pa ako ne urade, onda to opet uradi Ministarstvo, a pare su tamo ostale, bolje je bilo da smo poboljšali položaj prosvetnih radnika, jer bi oni na taj način imali zaista više elana i povratilo bi im se samopoštovanje koje su davno izgubili i sigurno uložili veći napor u to da naša deca lakše savladavaju gradivo.
Dakle, smanjenje programa da, usavršavanje prosvetnih radnika da, ali kome to poveriti je veliko pitanje odgovornosti i vođenje računa o materijalnom statusu radnika.
Znate šta, koga zmija ujede i guštera se plaši. Mi smo doživeli ono sa Šuvarom i šuvaricom, a sada se plašimo i ove Gašine škole i naravno da sa posebnom pažnjom vodimo računa da nam se ne ponovi ista greška. Što se nas iz Srpske radikalne stranke tiče, mi nećemo glasati ni za jedan zakon koji nam bude predložila ovakva neodgovorna vlada, a pogotovo ovako neodgovoran ministar, koji je profesora pravnog fakulteta dr Vojislava Šešelja izbacio, potpuno bez ikakvog oslonca na bilo koji zakon, izbacio sa fakulteta i sada treba da mu verujemo da on neće na ovaj način lustrirati sve nastavnike po osnovnim i srednjim školama. Ja njemu više ne mogu da verujem, ni kada mi kaže dobar dan, sem kada svojim očima vidim da nešto radi, kao što sam jutros videla da je lepo išao da igra tenis i došao ovde relaksiran, može da izdrži sve ovo što smo mi noćima morali da radimo, obzirom da nam je dnevni red bio dostavljen u četvrtak, a zasedanje smo završili u petak i mogli smo samo u subotu da radimo na ovom zakonu, da podnesemo amandmane.
Skoro su bili stručnjaci iz Švedske u jednoj od naših osnovnih škola u Beogradu. Ne mogu tačno da se setim naziva te škole, nije ni bitan naziv, koji su bili iznenađeni koliko su naša deca komunikativna, koliko osnovnog znanja poseduju, i žalili su se kako oni svoju decu ne mogu da nateraju da govore. Ako hoćemo takvu otuđenost, onda za ovaj zakon možemo da glasamo, da nas ne grize savest, ali što se nas poslanika Srpske radikalne stranke tiče, mi za ovaj zakon glasati nećemo.