Član 4. sa svojim nadnaslovom - "sticanje založnog prava", u stavu 1. kaže da "poverilac stiče zalono pravo upisom u registar zaloge, osim ako nije drugačije određeno zakonom".To bi značilo da ovaj zakon uopšte ne može da nosi ovakav naslov, odnosno da takva zaloga više ne bi ni bila predmet ovog zakona.
Podsećam vas da se zakon odnosi na založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar. Pa, ako nisu upisane u registar, onda i nisu predmet ove zaloge, nego se radi o ručnoj zalozi, onoj iz Zakona o obligaconim odnosima.
Zbog toga smo mi amandmanom tražili da ova odredba, zato što nije obavezujuća, jer ne postoji upis u registar kao obaveza, bude brisana, a da stav 2. u tom slučaju, u smislu ovog zakona, uopšte ne može da opstane. Jer, ako je zalogodavac založio stvar na koju nema pravo svojine, i evo sada prvi put pominjete u članu 4. pravo svojine, to znači da smo bili u pravu kada smo govorili da i u prvi i u treći član treba da bude ta odredba uneta, ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga. Kad kažete "ili", to znači da ako nema pravo svojine, da onda zaloga nije ni punovažna. Pazite, kako je pravna norma data, možda to niste hteli, ali ovako kako piše, tako se tumači.
U tom slučaju, dakle, zaloga ne proizvodi pravno dejstvo. Još jednom molim da me s pažnjom saslušate, ako je zalogodavac založio stvar na koju nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, znači, nije punovažna ni iz ovog prvog razloga, ako nema pravo svojine, upis u registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.
Po meni je potpuno ova odredba suvišna i nakaradno napisana. Ono što je predlagač hteo, morao je da kaže na neki drugi način, jer je ovaj član 4. toliko konfuzan da će u praksi izazvati veoma velike nejasnoće i probleme.
Ručna zaloga, po Zakonu o izvršnom postupku, daje mogućnost da poverilac zasnuje založno pravo zaključivanjem sporazuma sa dužnikom pred nadležnim sudom. Oni zajedno, poverilac i dužnik, mogu tražiti od suda da odredi i sprovede upis založnog prava na nepokretnosti dužnika, odnosno da odredi i sprovede popis pokretnih stvari dužnika, radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca, zasnivanje založnog prava na nepokretnoj (to bi bila hipoteka) ili pokretnoj imovini, to vam je član 233. Zakona o izvršnom postupku.
Zbog toga ono što smo vam govorili u načelnoj raspravi i kada smo o ovom zakonu govorili, a i o Zakonu o finansijskom lizingu, da je bilo mnogo bolje da ono što želite kroz neke promene idete na zakone koji već te institute regulišu, dakle i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o izvršnom postupku, i da na taj način postignemo efekat koji ste eventualno želeli i da nije bilo potrebno da donosimo nove zakone.