Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je red da se na početku moje rasprave osvrnem malo na ono što nam je gospodin Batić juče na kraju sednice rekao, kao predstavnik predlagača, Vlade, o razlozima za izmene i dopune seta pravosudnih zakona. Imalo se utisak da se ministar Batić otvorio pred poslanicima Narodne skupštine, da je svu svoju muku hteo da podeli sa nama, konstatujući loše stanje u pravosuđu i tražeći amnestiju za sebe kao nekoga ko ne može da snosi deo krivice za to.
Otvoreno nam je rekao da se ovim izmenama i dopunama zakona, pre svega Zakona o uređenju sudova, traži pomeranje roka početka rada apelacionih sudova na 1. januar 2004. godine. Mi moramo ovde da se podsetimo da su ovi zakoni doneti još 2001. godine, da smo već imali dve izmene tih zakona i da sada ponovo pomeramo rok i vršimo izmene postojećih zakona. Postavlja se jedno osnovno pitanje, kada ministar Batić govori o razlozima, sasvim iskreno, zbog čega se traži odlaganje tih rokova, da je to nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak smeštajnih kapaciteta, da li je moguće da to 2001. nismo znali, niti 2002. godine, kada smo ponovo išli na izmene i dopune ovih zakona.
Treba da se podsetimo trenutka kada su ovi zakoni prvi put doneti 2001. godine. Situacija u parlamentu je bila takva da je donošenje seta ovih zakona, po predlogu DSS-a, bilo uslovljeno od strane ostatka DOS-a usvajanjem Zakona o radu. Bila je to jedna svojevrsna trgovina - mi ćemo vama glasati za set pravosudnih zakona, vi ćete nama glasati za Zakon o radu. Niko se nije ozbiljno upuštao u to kakve će reperkusije biti i da li će moći da se ostvari sve ono što se predlagalo ovim zakonima o pravosuđu.
Dalje, sve je nekako uslovljeno nečim. Ovo je bilo uslovljeno, kako kaže ministar Batić, donošenjem i konstituisanjem nove državne zajednice koja je trebalo da uslovi pronalaženje smeštajnih kapaciteta za početak rada specijalizovanih sudova, protiv kojih je SRS bila u načelu i u pojedinostima kada smo raspravljali o tim zakonima i pokušali da vas amandmanima ubedimo da nije svrsishodno uvoditi specijalizovane sudove, da treba da se zalažemo za jedinstven pravni sistem, jedinstveno uređen pravni poredak, zbog jedinstvene pravne prakse i da ne treba da pribegavamo nečemu što nigde u svetu u ovakvom obliku i ne postoji.
Kod nas nekako biva sve uslovljeno nekim događajima, pa čak je i izbor predsednika Republike sada uslovljen donošenjem ustava Republike Srbije. To su ili uslovi ili ucene. Što se nas tiče, ne možemo da prihvatimo ni takve uslove, a ne mislimo da prihvatimo ni takve ucene.
Žali nam se dalje ministar Batić da je razrešeno samo troje sudija i da je to trebalo da uradi ranije opšta sednica, a kasnije Veliko personalno veće, a ako ono to ne uradi, to bi trebalo da uradi opšta sednica Vrhovnog suda, a ako i ona to ne učini, onda mora da se formira neko posebno veće koje će se time stvarno baviti. Ko će formirati to posebno telo i kojim je to zakonom predviđeno, to nam ministar nije rekao. Doduše, to mogu da budu neki preki sudovi, pogotovo u situaciji vanrednog stanja. Sve je moguće. Danas smo dobili razrešenja pojedinih sudova i vidimo da tu nije Veliko personalno veće učestvovalo. To se iz obrazloženja vidi.
Ono što nam nikako ne može biti jasno, bez obzira na to što su se, očigledno, stekli uslovi da pojedinim sudijama prestanu funkcije 18. oktobra 2002. godine, 10. januara 2003, 7. juna 2002. godine, 28. avgusta 2001. godine itd, šta sa onim što su ove sudije radile od tih datuma naovamo? Mislim da bi ministar morao ovo da nam objasni. Puno je presedana kod ove vlade, pa je moguće da je i ovo jedan od presedana koji će, očigledno, imati određene štetne posledice, a ko će odgovarati za te štetne posledice, to je ono što ne znamo.
Moram da vas podsetim, kada je u pitanju jedan od uslova za prestanak sudijske funkcije, a to je da su se stekli uslovi za odlazak u penziju pojedinih sudija, na diskusiju koja je ovde vođena od strane predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja, koji vas je još tada na to upozoravao, a tek nakon dve godine vi radite ono što vam je on rekao da treba da uradite odmah. Zato ću da vam pročitam taj deo iz stenograma.
"Pre razgovora o izmenama zakona, treba oceniti zašto nije primenjen Zakon, odnosno član 52. stav 1. Zakona, kojim je predviđeno da sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. Stavom 2. istog člana je predviđena obaveza predsednika suda da obavesti predsednika Vrhovnog suda koje sudije navršavaju radni vek i kada. Članom 53. stavom 1. je predviđeno da radni vek sudiji ne može biti produžen.
Sudije Vrhovnog suda (ove sudije o kojima danas čitate u novinama da im prestaje funkcija) Zoran Ivošević, Mileva Gajinov, Nikola Milošević, Aleksandar Ranković, Vladimir Danilović, Milovan Dedijer, Tomislav Šekularac, koji ima 67 godina, morali su da budu penzionisani 1.1.2002. godine, na dan stupanja na snagu ovog zakona, obzirom da prethodne odredbe zakona ne predviđaju nikakve izuzetke."
Postavlja se pitanje zbog čega predsednica Vrhovnog suda nije podnela zahtev Skupštini za njihovo razrešenje. Razlog je jednostavan: polovina članova Velikog personalnog veća odlučuje o razrešenju sudija u Srbiji. Svi oni ispunjavaju uslove za penziju i oni su tu da bi završili prljave poslove razrešenja.
Predsednik Vrhovnog suda je zasnovala radni odnos sa Savom Mandićem, bivšim sudijom u svojstvu savetnika, koji je glavni konsultant, čovek koji je na platnom spisku suda i ima preko 80 godina života. Za dalji normalan rad Vrhovnog suda, u celom pravosuđu kome Vrhovni sud daje ugled, pod hitno treba razrešiti navedene sudije i da predsednik Vrhovnog suda podnese ostavku, jer odlaže zakoniti rad suda.
To vam je rečeno 2001. godine, a vi tek sada shvatate da je dr Vojislav Šešelj bio u pravu i da je ovo tada bilo dobronamerno izneto ovde i upućeno ministru pravde, radi opšteg dobra i sređivanja stanja u pravosuđu.
Takođe nam je juče ministar pravde rekao da bi ljudi koji čine krivična dela mogli da budu procesuirani neophodno je da imamo kompetentne i kredibilne nosioce pravosudnih funkcija. Sa tim se apsolutno slažemo. Da je to tako, ne bi se dogodilo da Dragoljub Milanović bude pušten iz pritvora, kaže ministar pravde. Spominjao je slučaj Bagzi, Limar, Striković, Zabunović, a ja samo želim da vas podsetim da je u slučaju Dragoljuba Milanovića sudila sudija Radmila Dragićević, kojoj je prestala sudijska funkcija i koja je, nakon dolaska nove vlasti, ponovo imenovana na funkciju sudije Okružnog suda.
Njihov kadar, oni koji su zviždali u pištaljke su na funkcijama predsednika sudova i ako vam, gospodo, ne valjaju oni, koje ste vi doveli, ne znam kakve vam to sudije trebaju. Na kraju kažete juče da vam trebaju mladi kadrovi, oni koji znaju da uđu na Internet, koji znaju jezike, koji izučavaju međunarodnu pravnu praksu. Sve je to u redu.