Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, danas kada razgovaramo o ustavu i o Predlogu zakona o načinu i postupku izmene Ustava, u ovoj skupštini sedi pedesetak narodnih poslanika i čitava procedura se svodi na onu proceduru koja otprilike važi kada se donosi statut jedne mesne zajednice. U mesnoj zajednici živi oko pet hiljada građana, pozovu se na sednicu, dođe pedesetak, sa 26 glasova se donese statut mesne zajednice. Na taj nivo smo mi srozali donošenje ovako važnog akta.
Da ne govorimo o tome da je zaista neprimereno jednoj demokratskoj državi, za kakvu se izdajemo, da u situaciji vanrednog stanja u zemlji donosi ovakav jedan zakon i otpočinje proceduru za promenu Ustava. Ali, o tome će javnost reći svoje onda kada bude mogla da se izjasni.
Polazeći od člana 65. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, prema kojem će države članice izvršiti izmenu svojih ustava ili doneti nove ustave, radi usklađivanja sa Ustavnom poveljom, u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje, Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, ova koju je Narodna skupština formirala, dostavila nam je ovaj predlog zakona i već je u prvom članu prejudicirala svoj zadatak rekavši da treba da izradi tekst ustava Srbije, iako nas Povelja na to ne obavezuje, već nam ostavlja mogućnost da izvršimo i izmenu postojećeg ili donesemo novi ustav. Ovde se u prvom članu kaže da se "ovim zakonom reguliše obrazovanje, sastav i način rada ustavne komisije, sa zadatkom da izradi tekst ustava Srbije".
Ko je toj komisiji dao ovlašćenje da ona proceni da li treba da se menja ovaj ustav amandmanski, u nekim delovima, ili treba da se donese potpuno nov ustav? Možda na nekom politbirou DOS-a, ali Narodna skupština ovoj komisiji to nije prenela u nadležnost. Dakle, ona je na sebe preuzela ovlašćenja koja joj nisu data odlukom o njenom obrazovanju.
U prvom članu vidimo i da se prejudicira naziv buduće države, jer se svuda govori o ustavu Srbije, a nigde nema ustava Republike Srbije. Ne znam da li ste to primetili, ali to nije neka puka formalna greška. To je, očigledno, namerno izostavljeno, jer se očigledno ide na federalizaciju buduće države kroz donošenje novog ustava.
Po nama, srpskim radikalima, ova komisija bi trebalo i ovim zakonom bi trebalo da se uredi postupak utvrđivanja i podnošenja predloga za promenu Ustava Republike Srbije, utvrđivanje teksta akta o promeni Ustava Republike Srbije, usvajanja akta o promeni Ustava Republike Srbije, postupak konačnog usvajanja akta o promeni Ustava Republike Srbije, način proglašenja akta o promeni Ustava Republike Srbije i postupak donošenja ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava Republike Srbije.
Na ovaj način, koji je potpuno izvodljiv, omogućila bi se puna saglasnost sa odredbama i sadašnjeg Ustava Republike Srbije i Ustavne povelje državne zajednice. Oni koji tvrde da je ovaj ustav nepromenjiv, evo, na osnovu onoga što sam ja sada rekla, a što je trebalo da bude predmet jednog od amandmana na član 1. od strane poslanika SRS, shvatili bi da je to apsolutno moguće i da ovaj ustav nije nepromenjiv onako kako to neki žele da prikažu.
Inače, promena ustava u svim demokratskim zemljama podrazumeva najširi politički konsenzus. Podsećam vas da ste počeli da uvodite veoma opasne presedane koji sve nas mogu veoma skupo da koštaju, naročito državu, koja nema cenu. Uvodimo presedan da ne možemo amandmanski da intervenišemo u predlogu jednog zakona, a možemo da podnosimo predloge zakona. Čist apsurd! Uvodimo presedane da je dovoljno da ovde bude 126 poslanika i da se donese bilo kakav akt, čak i ustav. To jednog dana može da se okrene na tumbe i da ne bude zaista dobro, jer ako jednom dostignemo jedan nivo koji se smatra demokratskim, možemo da ga ne menjamo za dugi niz godina.
Po nama bi bilo najprihvatljivije da ova komisija broji 25 članova, da predsednik komisije bude predsednik Narodne skupštine, da svaki poslanički klub, a trenutno ih ima 12 u Skupštini Srbije, da podjednak broj poslanika u ovu komisiju, što bi značilo po dva člana. Pretpostavljam da bi svaki poslanički klub vodio računa da tu budu ljudi koji su stručni za ovu oblast; iako je ustav politička kategorija, iako su političari ti koji utiču na donošenje ustava i iznalaženje rešenja, ne možemo da zapostavimo ni struku. Među 250 poslanika ima sigurno onih koji mogu da daju i svoj stručni doprinos.
Po nama, Vlada je već zastupljena kroz većinu u Narodnoj skupštini, iako se danas na početku, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, pokazalo da to nije istina, jer su i vladini predlozi ovde bili odbijeni od strane skupštinske većine; i, apsolutno je neprimereno da njeni članovi budu u sastavu ove komisije van parlamenta.
Poslanici skupštine AP, bilo koje, pogotovu ove okupatorske na Kosovu i Metohiji, ne treba da budu u sastavu komisije, jer su građani sa područja obe autonomne pokrajine već predstavljeni u parlamentu predstavnicima koji su na izborima 2000. godine dobili poverenje birača i nema potrebe da se dodatno pojačava učešće građana sa područja pojedinih autonomnih pokrajina u sastavu ove komisije.
Koliko se ja sećam, na izbore smo izlazili sa pojedinim izbornim listama kao političke partije ili političke koalicije, a ne kao pripadnici određenih verskih zajednica ili određenih nacionalnih manjina.
Ovde u ovom parlamentu, od nas 250, ima poslanika različite veroispovesti, različite nacionalne pripadnosti i nema potrebe da se na ovaj način i u ovakvom jednom aktu obavezujemo da u sastavu ustavne komisije bude ravnomerna nacionalna zastupljenost.
Ustavna komisija može da odlučuje samo dvotrećinskom većinom i to bi trebalo da se unese u ovaj zakon (nažalost, ne možemo da ga korigujemo amandmanski), da vam se ne bi ponovila ona situacija koju ste imali prilikom izrade Poslovnika i određivanja da se odlučuje većinom od prisutnih članova u radu ove komisije koja nam je ovaj akt i predložila, u kojoj nisu učestvovali predstavnici SRS, jer nisu želeli da učestvuju u promeni Ustava na neustavan način. A, koliko znamo, nisu učestvovali u njenom radu ni predstavnici Ustavnog suda i Vrhovnog suda, tako da se i sa tog stanovišta problematizuje ovaj predlog zakona, ali to je najmanje važno.