Dame i gospodo narodni poslanici, nisam baš srećna što ova dva predloga moramo da danas razmatramo kao jedinstvenu tačku, ali evo, pokušaću da to sintetizujem, obzirom da i zakon o budžetu ima i te kakve veze sa obe ove tačke dnevnog reda.
Razmatrajući Predlog odluke o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednica Srbija i Crna Gora, postavljaju se neka osnovna pitanja.
Prvo, zašto Narodna skupština o ovome odlučuje, zašto o tome nije odlučivala Vlada Republike Srbije? U članu 15. Zakona ne piše ko će odlučiti o konačnom statusu ovih organa i organizacija, već se podrazumeva neki sporazum, ali kojih organa država članica, to nigde ne piše u Zakonu. Ostaje nam da tumačimo Zakon, da nagađamo i bila bi mnogo manja greška da je o ovom sporazumu odlučivala Vlada, to ne bi, po meni i po nama poslanicima SRS, predstavljalo kršenje Ustava Republike Srbije. Ali to govorim, pre svega, zbog toga što je Vlada prekršila Ustav kada je sebi dala kao ovlašćenje i pravo da preuzme nadležnost Narodne skupštine da odlučuje o potvrđivanju statuta, davanju saglasnosti Skupštini Srbije i Crne Gore za usvajanje zakona o potvrđivanju Statuta Saveta Evrope.
Pozivajući se na član 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije, u kome stoji da Vlada donosi odluke, uredbe, zakone i druge akte za izvršavanje zakona, ali napominjem za izvršavanje zakona, iako se tu nije radilo o izvršavanju zakona nego o davanju prethodne saglasnosti za ratifikaciju Statuta Saveta Evrope. Zato se postavlja pitanje treba li Vladi Srbije više Narodna skupština ili treba li Narodnoj skupštini uopšte takva Vlada koja polako, ali sigurno postaje diktatorska, jer se iza Skupštine krije samo onda kada joj to odgovara ili kada hoće da stvori privid da u državi funkcionišu institucije sistema.
(Milka Marinković, sa mesta: Ne, ti joj trebaš.)
Najbolji dokaz za to je što ova skupština zaseda u redovnom zasedanju, a imenuju se raznorazni vršioci dužnosti predsednika Vrhovnog suda, državnog javnog tužioca i tome slično. Tada joj Skupština ne treba. Kada se odlučuje o ovako nečemu, o čemu je mogla i ona sama da odluči, onda joj Skupština treba i neka se malo zamajavaju poslanici opozicije, jer poslanika skupštinske većine ima samo kada se glasa o zakonskim predlozima.
Očigledno je da je ovaj predlog odluke već neko dogovorio. Mi ne znamo ko, u obrazloženju ne piše, ali neko je morao da dogovara. Neko je morao da se sporazumeva. Nije nam ni predstavnik Vlade rekao ko ili ja bar nisam čula. Jasno je jedino to da se na ovaj predlog ne mogu stavljati i upućivati amandmani, što znači da nam je Vlada ovo dala po sistemu - uzimi ili ostavi. Može da nam se sviđa, može da nam se ne sviđa, neko je to već dogovorio, skupštinska većina je obezbeđena i proći će predlog, zasigurno će se izglasati.
To što ćemo mi danas uzeti ili ostaviti, danas ili u danu za glasanje, ima naravno i svoju cenu, a kolika je cena to ćemo videti kada budemo razmatrali Zakon o rebalansu budžeta i to će biti sutra, prekosutra na dnevnom redu, pa ćemo videti koliko nas to košta. Malopre ministar reče da oko 6,5% u budžet uplaćuje Republika Crna Gora tj. "država" Crna Gora u ovu nakaradnu zajednicu, ali kako on odlučuje u toj skupštini državne zajednice, da li je to ekvivalent tome to nam ministar nije rekao, ali svi znamo.
Što se tiče tačke 1. nabrojani su organi i organizacije koje nastavljaju da obavljaju poslove kao organi i organizacije državne zajednice. U tački 2. nam je rečeno da Savezni hidrometeorološki zavod prestaje da radi, ali ostaje sporna tačka 3. kojom je regulisano da će Vlada Republike Srbije i Vlada Crne Gore formirati direktorat za civilno vazduhoplovstvo i agenciju za kontrolu letenja u roku od 90 dana, a dotle će ove poslove, kao i poslove vezane za kontrolu letenja i Saveznog vazduhoplovnog inspektorata preuzeti Ministarstvo Republike Srbije nadležno za poslove saobraćaja i telekomunikacija, uz saglasnost Ministarstva Republike Crne Gore nadležnog za poslove pomorstva i saobraćaja. Nema te saglasnosti, nismo je dobili uz ovaj akt, a trebalo je ukoliko se već neko sa nekim sporazumevao, jer mi ne znamo da li će naknadno, kada ova odluka stupi na snagu, uslediti i ta saglasnost nadležnog ministarstva Crne Gore.
Ovde iz tačke 3. mi vidimo da su se dve vlade sporazumevale i otuda ono moje na početku izlaganje da smatramo da je ovo bio posao za Vladu, a ne posao za Narodnu skupštinu. Naravno, ne bežimo mi od toga da o tome pričamo, ali ne vodi se računa ovde o ustavnim nadležnostima pojedinih institucija sistema.
Ovde se takođe postavlja to osnovno pitanje: prvo, gde je ta saglasnost, zašto je nema i kao drugo pitanje, pitanje koje treba da pronađe odgovor u Zakonu o ministarstvima, jer tu ne vidimo da Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija ima ove nadležnosti, pa se sada postavlja pitanje, da li se budžetom mogu projektovati na prihodnoj i rashodnoj strani troškovi za ove dve organizacije, koje će privremeno, kažu 90 dana, biti u okviru Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija Republike Srbije.
Veoma je nesrećno pripremljen ovaj akt, ukoliko je trebalo da dođe uopšte u Narodnu skupštinu, kao što je nesrećno došlo do raspada federalne države i do stvaranja ovog surogata, koji danas imamo, a koji ne znamo kako da nazovemo. Ide se stalno nekim obrnutim redom. Prvo se donese Povelja, odrede se rokovi, oni su obavezujući, pa ih onda niko ne poštuje, jer i sada imamo situaciju da još uvek nemamo taj sud savezne države, iako je istekao rok od 25 dana od izbora predsednika, niti imamo zakon o organizaciji i načinu rada institucija državne zajednice Srbije i Crna Gore.
Pošto to nemamo htela bih još da vam ukažem na član 17. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje i to je stav 2. člana 17. navedenog Zakona u kome stoji da Savet ministara može da odluči da pojedine službe i grupe poslova iz nadležnosti državne zajednice, koje su obavljali organi i organizacije ili službe navedene u članu 15. ovog zakona, budu preuzete od strane institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, a zakon o organizaciji i načinu rada tih institucija još nije donet, pa se može desiti da mi sada donesemo ovakvu odluku, a da onda za neko vreme, u skladu sa članom 17. navedenog zakona državna zajednica donese odluku da nam uzme ono što su nam prepustili ovim dogovorom. Znači, ovo nije konačno rešenje statusa ovih organa i organizacija, ma koliko predlagač to hteo da prikaže kao takvo.
Što se tiče ovog predloga odluke ne bih više, jer mi se čini da vas previše ozbiljno shvatamo, obzirom da prilično nekompetentno radite ono što radite, a što se tiče Predloga...
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
... 20 minuta, ja mogu toliko da govorim.
Što se tiče Predloga zakona o ministarstvima vidimo da imamo 19 ministarstava, kao što je i bilo ranije. Doduše, jedno ministarstvo menja naziv. Zove se Ministarstvo kulture i medija. I tu se postavlja jedno pitanje: treba li ovde da se ide sa izborom novog ministra, jer ovog postojećeg ministra kulture nismo birali kao ministra kulture i medija, nego sa nekim drugim nadležnostima ovog ministarstva. Mislim da bi tu trebalo Odbor za ustavna pitanja i za Zakonodavstvo da se izjasni po tom pitanju, da ne napravimo neku grešku i da čoveku ne stavimo u nadležnost nešto što on ne može da obavlja u skladu sa svojim sposobnostima.
Takođe, mislim da nije u redu da za dve godine imamo dva zakona o ministarstvima i da je ovo moglo da ide kroz izmene i dopune i ne znam zašto je to Vlada htela da predstavi kao novi Predlog zakona.
Pokušala sam da u ovom zakonu pronađem sve ono što u prethodnom nije bilo. Nešto je, istina, moralo da se unese, obzirom na to da smo preuzeli izvesna ovlašćenja ministarstava koja su prestala da postoje na saveznom nivou, zbog donošenja Povelje i stvaranja nove državne zajednice. Kroz to su neka ministarstva i Vlada hteli da provuku i nešto što im se nikako ne može dozvoliti da bude u njihovoj nadležnosti.
Dakle, da počnemo od člana 3. kod MUP-a ima nešto što mi nikako neće biti jasno, zašto više ne postoji kao nadležnost ovog ministarstva, a to je zaštita ustavnog poretka i bezbednosti zemlje. Kome će MUP to da prepusti? O tome ćemo, naravno, da govorimo kada budemo razgovarali u pojedinostima, o amandmanima, ali to je nešto što je nedopustivo.
U članu 4, gde se navode nadležnosti Ministarstva finansija i ekonomije, a zahvaljujući tome što smo u istom momentu imali i predlog rebalansa budžeta, mogli smo da vidimo da se u budžetu planiraju sredstva na kontu Ministarstva finansija za poresku upravu, Upravu za javna plaćanja, agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, ali ovde nema nikakvih nadležnosti Ministarstva finansija i ekonomije po pitanju ovih organizacija, a to je moralo da bude i to samo govori o tome da se nije sveobuhvatno pripremao ovaj tekst i da nije u potpunosti konzistentno.
Ministarstvo pravde, a to je ono što nas je najviše zaprepastilo, hoće na sebe da preuzme obaveze i ovlašćenja koje nikako ne može da ima. Ne znam da li ste dovoljno obratili pažnju, ali u članu 5. jasno piše da Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje, krivično zakonodavstvo, zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima, obligacione odnose, kolizione norme, postupak pred sudovima, amnestija, pomilovanje, advokatura i druge pravosudne funkcije.
Ne praveći ovde razliku između pripreme propisa u određenim oblastima, a za šta ovo ministarstvo može i treba da bude ovlašćeno, od poslova u tim oblastima. Nema šta Ministarstvo pravde da obavlja u ovim poslovima. Može samo da priprema predlog zakona o krivičnom postupku, krivični zakon, prekršajni zakon, o advokaturi i tome slično, ali da obavlja poslove u advokaturi ili u sudovima, ne može nikako.
Dalje, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zaboravilo je da ima jednu važnu funkciju, a to je da mora neko da napravi registar stanovništva, jedinstven birački spisak. Ne znam ko bi to drugi mogao da uradi, nego ovo ministarstvo. Mi ćemo amandmanom dodatno obrazložiti potrebu da ovo bude u nadležnosti ovog ministarstva. Kukali ste mnogi zbog neurednosti tog biračkog spiska, a sada već tri godine niko se ne prihvata tog važnog, ozbiljnog, državnog posla. Biće referenduma, kažete, verovanto vezano za Ustav. Biće bogami i izbora, a to je sigurno, na jesen. Red je da sa čistim biračkim spiskovima idemo i na te izbore i na taj referendum.
Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede ima brojne dodatne nadležnosti, zbog prestanka postojanja pojedinih organizacija na saveznom nivou. Ima nešto što nikako ne može da stoji u nadležnosti ovog ministarstva, niti bilo kog drugo ministarstva, a to je uvođenje u proces proizvodnje genetski modifikovane soje. Ovo ministarstvo to treba da reguliše. Pitamo se, da li je normalno da to na ovaj način legalizujemo, bar iz razloga humanosti, ako ne iz nekih drugih stručnih razloga ili iz razloga vođenja određene politike u ovoj oblasti?!
Takođe, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, opet zahvaljujući tome što smo mogli da vidimo budžet, da su agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju, kao organi uprave u sastavu Ministarstva za privredu i privatizaciju, koji obavljaju poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa zakonom, moralo je da se nađu i ovde, kao nadležnost ovog ministarstva. Sve ove nove agencije koje ste formirali za ove dve godine, za vas su potpuno samostalne i bez ikakve kontrole, iako u svakom od tih zakona piše da te agencije odgovaraju za svoj rad Vladi Srbije i pojedinim ministrima.
Član 10. se odnosi na Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija. Između ostalog, kaže se, stavlja se u nadležnost ovom ministarstvu da uređuje obligacione i svojinsko-pravne odnose u oblasti železničkog, drumskog, rečnog, vazdušnog, poštanskog i drugog telekomunikacijskog i intermodernog saobraćaja. To je nešto što može da bude u nadležnosti samo Republičke direkcije za imovinu, jer se radi o državnoj svojini. Toliko puta ste i ovde spomenuli donacije, da se mi prosto plašimo da donacija ne postane stalna ekonomska kategorija u našem ekonomskom sistemu, a što ne bi zaista bilo dobro.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje brine o svima, sem o onima koji rade u državnim organima, ali ne videsmo iz predloga zakona ko će da brine o njima, ne stoji to čak ni u vašem ministarstvu kao nadležnost. To je ostalo nejasno.
Naročito kod ovog, novoformiranog ministarstva kod koga, kažem, da bi trebalo da se ide i na izbor novog ministra, a to je u članu 18. ministarstvo kulture i medija. Vidimo da je predviđeno da obavlja poslove u domenu delatnosti i stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog informisanja, dopisništva i dopisnika u Republici Srbiji, registraciju stranih informativnih ustanova i pružanja pomoći u radu stranim novinarima i dopisnicima, istraživanje i analitičko vrednovanje stanja i razvoja medija i odnosa sa javnošću.
Pazite, ministarstvo će da istražuje i da analitički vrednuje stanje i razvoj medija. Valjda i tu važe neki tržišni zakoni, valjda se mediji, a ne govorim o medijima u vanrednom stanju, tu svako može svašta da kaže. Tu izađe potpredsednik Vlade pa kaže ....
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
... ovi su fašisti, ovi su kriminogena grupa, pa izađe drugi ministar pa proziva pojedince i političke protivnike za ubistva i tome slično. Sa sajta Vlade to možete da vidite. Nemoguće je u nekim normalnim uslovima dozvoliti da jedno ministarstvo istražuje, analitički vrednuje, zabranjuje, kažnjava, a vidimo da je i to moguće, mada ne znamo na osnovu kojih propisa. Možda, kada se donese ponovo neki novi zakon o javnom informisanju, ali za sada, kako se i na osnovu čega zabranjuju pojedini listovi ...
(Predsedavajuća: 21 minut.)
... završavam, opominju i o tome ćemo raspravljati nakon što vanredno stanje u Srbiji prođe, a ono mora proći.