Hvala uvaženi predsedavajući.
Ja reklamiram član 107. dostojanstvo parlamenta zato što zaista nije lepo vređati građane Srbije i uopšte parlament iznoseći neverovatne neistinite podatke o ekonomskoj situaciji u državi, jer, znate, onaj koji je omogućio takav privredni sistem gde ste imali jednu „Agrobanku“, „Razvojnu banku Vojvodine“, gde ste mogli na lepe oči da uzmete kredit i da ga nikada ne vratite bez ikakve garancije, oni koji su omogućili da nam strane banke kontrolišu finansijske transakcije, a podsetiću vas na podatak od 55 milijardi evra koje su iznete iz zemlje tokom njihove vladavine, je najbolji pokazatelj kakav su nam haos u državi ostavili i takvi danas iznose ovakve sramne podatke i vređaju ceo parlament i vređaju celu državu. Hvala vam.

Reklamiram član 103, 104, jer imamo na delu jedno flagrantno zloupotrebljavanje prava povrede Poslovnika, upravo dotični kolega. Ne znam zašto ih toliko boli istina, ali očigledno ako se već priča o nekoj ekonomiji, morate da znate šta su bile posledice, a vaš privredni sistem gde ste mogli kredit da uzimate kako hoćete očigledno puno nekoga boli.

Uvaženi predsedavajući grubo je povređen član 106. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda na koji se vodi pretres. Tačka dnevnog reda je izbor ministra finansija gospodina Vujovića. Nikakve veze nema ni RTV Bor, niti sa „Er Srbijom“, niti ne znam s kim, ali već kada se takva tema otvara ja bih jako voleo da nam objasne kako su RTV Bor svojevremeno prodavali nekakvom  rumunskom konzorcijumu, a voleo bih da nam kažu kako je to bilo u njihovo vreme.

Trudiću se da podignemo nivo diskusije. Ipak je danas i tužan dan. Danas je nešto gde je kompletan srpski narod žalio, jer je na današnji dan sprovedena jedna zločinačka akcija prema našem narodu od strane Hrvatske države i to moramo da poštujemo.
Zaista ću se potruditi, jer danas slušamo svašta, između ostalog slušali smo neverovatne priče o AIR Serbia i samo postavljam pitanje ljudima koji su krenuli tako nešto da pričaju – u kakvom stanju je bio JAT dok ste ga vi vodili?
To je bio jedan gubitaš sa abnormalnim gubicima, bez ikakve obnovljene flote, bez ikakve perspektive. Jedino što se razvijalo u tom preduzeću su bili partijski kadrovi koji su primali po upravnim odborima zastrašujuće plate i zastrašujuće naknade.
Mi smo odlučili to da prekinemo i vrlo smo ponosni što smo to prekinuli. Gospodine Vujoviću mislim da ćete morati mnogo toga još da prekinete, posebno ova preduzeća u restrukturiranju, a verujem da ćete se kao budući ministar finansija, pošto to nije direktno vaša nadležnost, da ćete se potruditi da više ne izdvajate iz naše kase za gubitaška preduzeća.
Neko nam ovde priča kakva je danas situacija, a ne govori nam o tome kako je razorio privredni sistem ove države i uopšte se pitam kako smo došli ekonomski do 2012. godine? Tu ćete gospodine Vujoviću imati veliki problem zato što i dalje po raznim našim finansijskim institucijama imate sijaset nekakvih kadrova iz raznih konsultantskih kuća, vama možda poznatih i široj javnosti, od „Deloit-a“, „CS Mekon-a“, Ekonomskog instituta i tako raznoraznih nekih drugih. To su ljudi koji su potpuno kontrolisali našu privatizaciju na jedan lopovski način.
Tako je recimo bivši premijer Vlade, gospodin Cvetković bio direktor tog istog „CS Mekon-a“ kada je bio i direktor Agencije za privatizaciju. Izgleda da je sam sebe savetovao, a inače ta konsultantska kuća u kojoj jesu vedete iz partije koje nam danas nešto prigovaraju, učestvovala je u privatizaciji ili konsultantskim uslugama i „Knjaza Miloša“ i „Telekoma Srbije“, „Mlekare Šabac“, Pekarske industrije Pančevo, „Frikoma“. Uzgred, učestvovala je u konsultantskim uslugama tri banke koje su potpuno propale. Govorim o „Razvojnoj banci Vojvodine“, „Privrednoj banci“ i „Agrobanci“.
Kako su oni to savetovali, imali smo jedan jedinstveni sistem gde ste mogli da dođete u banku, kažete – dajte mi 10 miliona evra, oni se nasmeju i pokažete ličnu kartu bez ikakve garancije i podignete novac. Takva je bila ekonomija i takav je bio finansijski sistem uspostavljen u eri ovih koji nam danas nešto prigovaraju. Imaćete veliki problem sa tim ljudima pošto oni i dalje vršljaju po našim finansijskim institucijama, da li po Poreskoj upravi, da li Narodnoj banci, ili u Ministarstvu finansija.
Moram da kažem, pošto sam vas veoma pažljivo slušao kada ste ovde obrazlagali Zakon o privatizaciji, zaista poštujem sve ono što ste iznosili, vidi se da ste vrlo stručan čovek, tu nema nikakve dileme. Vi ste neko ko ima impozantnu biografiju, ali moram da priznam vrlo sam podozriv i oprezan prema ljudima koji su nam navodno veliki eksperti a dolaze nam iz inostranstva. Iz prostog razloga - koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Ti ljudi koji su se nama predstavljali kao veliki ekonomski eksperti i stručnjaci su nam razorili finansijski sistem. Potpuno su nam razorili finansijski sistem na razne načine i iz tog razloga sam veoma obazriv. Verujem da nećete biti kao oni. Dovoljno mi je da se prisetim i gospodina Đelića, i gospodina Pitića i svih tih ljudi koji su nas ovde predstavljali kao veliki ekonomski stručnjaci, od naših finansija nije ostalo ništa u ovom društvu.
To vam sada kažem zato što bih voleo pre svega,neke stvari koje morate da uradite. Naravno da ne pričam o ovima iz G17 što se tiče Dinkića itd, to je posebna priča.
Kada je krenulo potpuno raspadanje našeg finansijskog sistema? Onog momenta kada je neko odlučio bez ikakvog razloga da jedan savršeni sistem kontrole svih finansijskih transakcija u ovoj državi, to je bila SDK, da je potpuno razori, i da potpunu kontrolu naših transakcija prebaci na poslovne banke, a pri tom uništi domaće banke, i omogući samo stranim bankama da kada plate, recimo, porez na dobit, ništa se ne zna šta se dešava sa tim parama, i oni sve pare iznesu iz ove države. Procena je da je negde oko 55 milijardi evra u protekloj deceniji je izneto iz ove države. Da li ste svesni koja je to cifra? Da je sada 55 milijardi evra ova država bi mogla da cveta. Zato što više niste imali nikakvu kontrolu da li neko ima preduzeće na Devičanskim ostrvima, da li neko ima preduzeće na nekom drugom egzotičnom ostrvu, kako to uopšte banke funkcionišu i onda se napravio jedan takav besmislen sistem gde recimo Uprava za sprečavanje novca je bila ta koja je bila zadužena za kontrolu finansijskih transakcija, ali, ako bi joj neko iz banke došapnuo da bi trebalo da proveri, odnosno da li je neka transakcija sumnjiva, banke najčešće to nisu ni prijavljivali. Zato mi danas imamo veoma veliki problem odliva para i to nekako bi neko morao da spreči. Ne kažem da treba da se vraća SDK, nije realno, ali nešto slično tome bi moralo da se napravi, jer, znate, mi nemamo kontrolu kako se iznosi novac odavde.
Imate, recimo samo Narodnu banku Srbije koja jedina danas kontroliše rad poslovnih banaka, ali kontroliše ih sa mesec dana zakašnjenja. Imamo objektivan problem, pitanje šta oni pošalju posle Narodnoj banci. To jednostavno mora da se promeni. Mora da bude rigidnija kontrola. Verujem da ćete kao ministar finansija učiniti nešto na tom polju.
Takođe, ono što bih vas zaista zamolio, a to je Poreska uprava. Mislim da je neko svesno razorio taj sistem, jer vi danas imate čak četiri softvera u poreskoj upravi, ni jedan nije integrisan jedan s drugim. Vi nemate pojma koji su realni podaci šta ko duguje ovom društvu. Vi imate sistem - poseban softver za kancelarijusku kontrolu, poseban softver za poresku policiju, poseban softver za ne znam za terensku kontrolu, poseban za Upravu prihoda i tu se ne zna ko šta radi. Mi danas pojma nemamo ko su zaista pravi poreski dužnici, jer nema nikakve kontrole. To je potpuno razbijeno. Mislim da je to vrlo svesno neko uradio.
Zato nam i cveta ovoliko siva ekonomija, zato smo danas u veoma nezgodnom položaju zbog toga. Verujem da ćete se recimo potruditi da integrišete taj sistem u Poreskoj upravi da on bude jedinstven, da se ovakve stvari više nikada ne ponove, i da naravno, samu poresku policiju podstaknete da mnogo efikasnije radi, jer objektivni da budemo, poreska policija u mnogo čemu ima veća ovlašćenja, od nekih drugih organa. Može da uđe u preduzeće i da vam ispita krvna zrnca, što bi narod rekao, ali oni to, nažalost, ne rade već selektivno vrše kontrole, nešto stave u fioku i onda se naravno, tu ništa ne radi, zato nam danas cveta siva ekonomija.
Tako da bih vas zamolio zaista da tu pre svega povedete računa kao budući ministar finansija. Imaćete punu podršku i SNS i celokupne javnosti, jer ne sme više nikada da nam se događa, a to je bio jedan neverovatan privredni sistem koji se nama ovde afirmisao od strane onih koji nas danas kritikuju, a to je da recimo možete da budete poreski dužnik i da jedno 10-15 godina uopšte ne plaćate porez i da vas baš briga zato što neko nije platio porez.
Takođe, vezano za naš odnos prema Svetskoj banci i prema MMF-u, znam da smo mi danas ušli u jednu situaciju, gospodine Vujoviću, gde mi moramo da nekako dobijemo taj aranžman sa Svetskom bankom. Mada čitam danas intervju u „Politici“ koji je dao gospodin Toni Verhejen. Ne znam koliko ga poznajete, on je danas šef kancelarije Svetske banke, pretpostavljam da se poznajete, ali moram da priznam da mu je intervju bio nepristojan jer nekako se na nadobudan način poneo prema našoj državi, bar mi se tako čini čitajući sve ovo. Voleo bih da grešim. Ali, mi moramo da ostvarimo taj aranžman i to je za nas nešto što je najvažnije.
Međutim, moramo da vodimo računa, još jedna svetska banka se pravi, a to je Svetska banka „Briks“, a možda u nekom budućem periodu bi možda trebalo i tamo potražiti eventualno neki povoljan kredit, a ne samo na ovoj jednoj strani, od koje naravno da nam mnogo toga zavisi, gde smo svi svesni da moramo da ostvarimo taj aranžman, ali prosto valja, možda, potražiti nekada i neku alternativu.
U svakom slučaju, verujem u vašu stručnost. Verujem da ste neko ko izuzetno poznaje i finansije i privredu i ekonomiju. Ovo što sam izneo bih voleo da uradite i svakako, nadam se, duboko se nadam da će ova država postići mnogo veću finansijsku nezavisnost nego što je imala nekih proteklih godina. Vidimo da se to sada dosta popravlja i da će RS u potpunosti kontrolisati svoje finansije, posebno sprečiti odliv novca iz Srbije, a verujem da to možete da uradite i na taj način ćete svim ovim kritizerima koji su sve ovo dopuštali na najbolji mogući način zapušiti usta. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Ja bih vas zaista zamolio član 107. povreda Poslovnika, dostojanstvo Skupštine. Nazivati ovde poslanike bubnjevima koji će eksplodirati sa nabujalim emocijama jako je ružno i neumesno i moram da priznam da oni koji su vodili muzičke grupe - generacije bez budućnosti i dalje izgleda da žele da ostave Srbiju bez budućnosti i zato naravno nastavljaju sa ovakvim stvarima.
Zamolio bih vas da ovakve ljude prekinete jer ovo nema nikakvog smisla. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 103. jer poslanik može da se samo jednom pozove na član prilikom ukazivanja povrede Poslovnika. Malopređašnji govornik je u više navrata jedan te isti član citirao. To ste mu dopustili.
To što će neko da napusti bojno polje, obavezno kukavice napuštaju, tako da slobodno mogu i da urade.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Ovde prosto moram da reagujem, inače uvažavam uvaženu koleginicu Karavidić, zato što je zaista bila na samom Odboru veoma konstruktivna, ali uvoditi termin autocenzura, to je pomalo vređanje prema novinarima, jer bi to otprilike značilo da se novinar trudio da napravi tekst ili prilog, radio je ko zna koliko na tome, a onda iz čista mira sam sebe cenzurisao i to povukao. Sada bi to trebalo kao zakonom da se reguliše.
Potpuno je besmisleno, kako mi znamo da li uopšte neko uvodi sebi nekakvu cenzuru, jedino da špijuniramo njegov hard disk možda ili da vidimo šta je on to pisao pa ne želi da pusti, a to je potpuno bezveze.
Zašto o ovome govorim? Zato što je, to mi je nekako ostalo nedorečeno, sadašnji Zakon o informisanju, koji je inače tadašnja vlast donela, u liku i delu poslanika preko puta, uvela je potpunu cenzuru u medijima, i to isključivo da bi zadržali vlast jer ih je Mlađan Dinkić tada uslovio da mora takav zakon da se donese i onda su naravno glasali za jedan takav zakon koji su osudili svi, OEBS, Saša Janković kao zaštitnik građana i sva novinarska udruženja. Apsolutno su svi to osudili i to su se najviše oslonili na cenzuru.
Znači, Zakon koji je potpuno cenzorski je trenutno na delu, a sada se ovde traži nekakva termin, autocenzura, znate, ja stvarno da ulazim u misli nekog novinara ili bilo koga ne mogu, a nisam sklon ka tome da vređam kolege novinare, da su skloni tome da sami svoje tekstove povlače posle tolikog truda.
Tako da, zaista ovako nešto je potpuno besmisleno i jednostavno to je nemoguće čak regulisati zakonom i da hoćete. Hvala vam.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo Karavidić, ja sam rekao da volim sa vama da polemišem, jer mislim da ste konstruktivni. Ja razumem vaše nastojanje vezano za ovaj amandman, ali ovo što ste malopre navodili, to nije autocenzura. To bi možda mogli da budu neki primeri cenzuri, ali pošto ste i prošli put rekli da znate ko stoji iza smene šefa deska u „Večernjim novostima“, ja vas pozivam da nam kažete ime i prezime čoveka koji stoji iza smene šefa deska „Večernjih novosti“, tim pre što čoveka i poznajem, jer mi je bio urednik i smatram ga čak i dobrim novinarom, ako baš hoćete da znate.
Ja bih voleo da nam kažete, a ne ovako, nabaci se javnosti, a onda nećete da kažete ko stoji iza toga. Pozivam vas da kažete ime i prezime, ko je ta osoba koja ovde navodno cenzuriše novinare.
Možda ćete se vi prisetiti nekih perioda ne tako davnih, kada je, recimo, jedna šefica informativne službe predsedništva izbacivala jednu televiziju za konferencije za štampu ili kada je, recimo, smenjen glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Alo“. Možda se toga ne sećate, ali je direktno iz predsedništva Srbije tada, dok je bio gospodin Tadić predsednik, stigao nalog da se smeni taj urednik. Evo, ja vam kažem ime i prezime kako je to bilo.
Zaista bih vas zamolio da kažete ime i prezime, lepo primer, eklatantno i da svi znamo ko to stoji iza smene urednika bilo kog medija. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu člana 107. – dostojanstvo parlamenta, zato što su kolege određeni novinari ovde, a neko vređa te novinare jer kaže da rade za medije koji nisu novine, samo se kupuju na trafici. Pri tome, vređa i kolege svojim besmislenim aluzijama, a meni prigovara, između ostalog, da sam radio tako na nekom radiju, gde je inače dotični gostovao kada niko nije hteo nigde da ga primi, ni na jednom drugom mediju. Ali, to više govori o njemu. Ja sam makar svoj posao u životu, kao i svi mi, pošteno radio, a neko je dobijao subvencije od države, pravio vinograde, pozivao narod da ne plaćaju struju, pa je bio jednak kao neki tamo po Preševu i Bujanovcu koji takođe ne plaćaju struju. Šta da vam kažem za takvog čoveka koji mrtav hladan danas dođe ovde i sve nas vređa, a vi ovde nikako ne reagujete? To dovoljno govori o njemu i o medijskoj slobodi, posebno u akciji „Sablja“, gde je on bio, između ostalog, jedna od vedeta. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika član 103. i 104. vezano za repliku zato što malopređašnji kolega koji je ukazao na povredu Poslovnika je više replicirao, dali ste mu bezmalo pravo na repliku. Ako se osetio prozvanim ja mu se izvinjavam nije možda dobro čuo. Povezao sam to neplaćanje struje sa ovim u Nišu kada je jedan poslanik, a koji nema veze sa Albancima, između ostalog pozivao narod da ne plaćaju struju. Govorim o svim neplatišama. Slažem se, ima ih puno i u Beogradu, ima i ih svuda, nekako dole kod vas ima zaista dosta njih koji nisu platili, a kažem, evo poslanik iz Niša je pozivao narod da ne plaćaju struju, tako da ne vidim zašto se našli prozvanim. Hvala.

Gospodine predsedavajući sad smo došli do jedne kontradiktornosti. Malopređašnjim amandmanom neko je tražio da se uvodi termin autocenzure da se to navodno sprečava, a sada ovim amandmanom zapravo ista poslanička grupa na neki način želi da uvede cenzuru. Šta znači novinar da prikupi informaciju u skladu sa zakonom? Znate, šta novinar nije ni sudija za u prethodnom postupku, nije ni tužilac, a ne radi ni u UKP, nego je novinar. Naravno da novinar objavljuje informacije koje su zaista značajne za ovo društvo, a ono što je on dužan, to je da pozove drugu stranu, recimo ako je u pitanju malverzacija, na primer, po pitanju vinograda, onda je dužan da zove ovoga ko je dobio subvenciju za vinograde, da ga pita, da li ste vi zaista dobili tu subvenciju.
Znači, ovako nešto je nemoguće usvojiti, jer bismo onda stavili novinare da budu istražne sudije, a to zaista nije ni normalno. Novinar je slobodan, može da piše, ono što je u skladu sa kodeksom i novinarskom etikom, to je da pozove drugu stranu, da to demantuje ili potvrdi, ali ovako nešto je besmisleno prihvatati.

Ja moram da priznam, uvaženog profesora uvažavam kao možda najvećeg živog filozofa trenutno i mogu da se složim sa zaista većinom ovih stvari što je izneo kada komentarišem ovaj amandman.
Znate šta? To sada što ste naveli mora da se gleda novinarski kodeks ili etika. Šta znači da se novinar ponaša, da prikuplja informaciju u skladu sa zakonom? Kojim zakonom? Znate, tužilac prikuplja informaciju u skladu sa ZKP, na primer, ili policija isto radi u skladu sa zakonikom o krivičnom postupku. Koji to ovde zakon bi mogao da bude merodavan da bi novinar mogao da prikuplja informaciju u skladu sa tim?
Mi da smo ovo sada izgovorili, što donekle mogu da se i složim sa uvaženim profesorom, nas bi ovde optužili za najgoru moguću cenzuru, za najgoru moguću cenzuru bi nas ovde optužili. Ja ne znam da li uvažene kolege čitaju stranu štampu? Pa vi da vidite šta se tamo objavljuje, recimo naslovna strana „Daily Mirror“ ili „Sana“, ili bilo koga od tih renomiranih svetskih časopisa, vi biste se zgrozili. Mi smo mala deca u odnosu na ono šta se dešava u nekoj stranoj štampi, a inače je to tabloidno tzv. novinarstvo. Razvilo se baš u tom periodu kada je prethodna neka garnitura vladala.
Ja još nešto moram da kažem, juče je, recimo izašao jedan nedeljnik, kakve tu gadosti pišu, recimo za premijera, da to pas sa maslom ne može da obriše, ali to se ovde štampa i niko o tome ništa ne kaže.
Ako već govorimo o nekakvoj cenzuri, ja ću podsetiti još jednom građane, godine 2009. da bi opstali na vlasti, da se ne bi Vlada srušila, donet je zakon o informisanju koji je Dinkić uslovio. Svi ste glasali za to, to je najgori cenzorski zakon. Zato što su ga osudili i OEBS i zaštitnik građana i sva novinarska udruženja za razliku od tog zakona koji ste vi doneli i uveli mrak i cenzuru. Mi ipak danas donosimo zakon koji svi podržavaju i to je ključna razlika. Hvala vam.

Član 107. dostojanstvo Skupštine.
Gospodine predsedavajući, ja ne dozvoljavam, s obzirom da sam dugo godina bio u novinarstvu, da se vređaju kolege novinari.
Amandman se ovde odnosi na kolege novinare, a ovde neko priča o vlasniku nekog medija koji je negde nekog prisluškivao.
Ne dozvoljavam da se kolege novinari vređaju da su možda neki špijuni ili agenti. Ne pada mi na pamet to da dozvolim. Zašto? Zato što su i oni deo ove Skupštine i oni odavde izveštavaju. Ako neko već aluziju da će novinar da stavlja prislušne uređaje ili da nekog negde prisluškuje, to je zaista ružno.
Ja bih molio vas da reagujete i da zaštite kolege novinare koji su, takođe, deo ovog parlamenta i koji odavde izveštavaju. Hvala vam.

Hvala vam.
Razumem uvažene kolege poslanike koji su možda svoj radni vek i uopšte svoj životni vek proveli u nekoj eri kada je televizija tek nastajala. Međutim, u eri digitalne televizije, a mi ćemo morati 2015. godine da završimo proces digitalizacije, sve to sad što tražite je potpuno besmisleno, zato što u eri digitalne televizije moći ćete da imate RTS koja će potpuno različiti program moći da pušta u Nišu, potpuno različit u Beogradu a potpuno deseti u Valjevu, na primer, ako ima regionalni centar.
Prema tome, nikakve potrebe nema za ovim što ste rekli. Slažem se s vama da je bila strategija da se da šest regionalnih centara, ali to je bilo kad su se dodeljivale frekvencije. Ubuduće više neće biti dodela frekvencija, nego ćete imati digitalnu televiziju, gde možete da kombinujete različite vrste programa. Samim tim, potpuno je bez veze razmišljati da se ne znam koliko javnih servisa otvara po Srbiji, jer jednostavno, niti građani mogu to da plaćaju, niti to ima ikakve svrhe u eri digitalne televizije i naprednih tehnologija. Hvala.

Opet pokušavam da nekako pojasnim ljudima, mada to zaista teško ide, mi smo navikli na nešto što je savremeno. U eri digitalne televizije, vi jednostavno iz jednog centra možete da emitujete kakav hoćete program u bilo kom regionu. I između ostalog u nekom centru, ako bi bio regionalni centar RTS u Kragujevcu, može odatle da se emituje potpuno drugačiji program RTS u tom momentu u odnosu na ono što se emituje u Beogradu.
Razumem da će možda RTS ostaviti one centralne, udarne emisije da svi gledaju, recimo, „Žikinu šarenicu“, „Jedna pesma, jedna želja“, „Dnevnik“ i tako to, ali moći ćete gomile drugih emisija u produkciji recimo tog regionalnog centra u Kragujevcu da napravite i da se to emituje baš u Kragujevcu, zato što je to prosto u eri digitalizacije moguće. Možete priloge da stavite na portal koliko hoćete i da skinete i da gledate samo taj prilog.
Prosto to je nešto što digitalna televizija omogućava. Ovo što vi sada pričate, ja se slažem sa vama, ali to je u eri kada su se dodeljivale frekvencije. Frekvencije se više neće dodeljivati. Idemo u digitalizaciju i to je nešto što je dobro. Ovde vidim jedan problem, nadam se da će država to uspeti da reši putem ministarstva koje u svojim ingerencijama ima telekomunikacije, to je kako da do svih građana dođe digitalni signal, zato što je to zaista problem. Ali, što se tiče ovih ostalih stvari ne morate da brinete, svaki region će apsolutno imati zastupljenost i programa i čega god hoćete i moći će da gleda ono što se naravno njih tiče u tom regionu. Hvala.