Hvala, uvažena predsedavajuća.
Ovde prosto moram da reagujem, inače uvažavam uvaženu koleginicu Karavidić, zato što je zaista bila na samom Odboru veoma konstruktivna, ali uvoditi termin autocenzura, to je pomalo vređanje prema novinarima, jer bi to otprilike značilo da se novinar trudio da napravi tekst ili prilog, radio je ko zna koliko na tome, a onda iz čista mira sam sebe cenzurisao i to povukao. Sada bi to trebalo kao zakonom da se reguliše.
Potpuno je besmisleno, kako mi znamo da li uopšte neko uvodi sebi nekakvu cenzuru, jedino da špijuniramo njegov hard disk možda ili da vidimo šta je on to pisao pa ne želi da pusti, a to je potpuno bezveze.
Zašto o ovome govorim? Zato što je, to mi je nekako ostalo nedorečeno, sadašnji Zakon o informisanju, koji je inače tadašnja vlast donela, u liku i delu poslanika preko puta, uvela je potpunu cenzuru u medijima, i to isključivo da bi zadržali vlast jer ih je Mlađan Dinkić tada uslovio da mora takav zakon da se donese i onda su naravno glasali za jedan takav zakon koji su osudili svi, OEBS, Saša Janković kao zaštitnik građana i sva novinarska udruženja. Apsolutno su svi to osudili i to su se najviše oslonili na cenzuru.
Znači, Zakon koji je potpuno cenzorski je trenutno na delu, a sada se ovde traži nekakva termin, autocenzura, znate, ja stvarno da ulazim u misli nekog novinara ili bilo koga ne mogu, a nisam sklon ka tome da vređam kolege novinare, da su skloni tome da sami svoje tekstove povlače posle tolikog truda.
Tako da, zaista ovako nešto je potpuno besmisleno i jednostavno to je nemoguće čak regulisati zakonom i da hoćete. Hvala vam.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo Karavidić, ja sam rekao da volim sa vama da polemišem, jer mislim da ste konstruktivni. Ja razumem vaše nastojanje vezano za ovaj amandman, ali ovo što ste malopre navodili, to nije autocenzura. To bi možda mogli da budu neki primeri cenzuri, ali pošto ste i prošli put rekli da znate ko stoji iza smene šefa deska u „Večernjim novostima“, ja vas pozivam da nam kažete ime i prezime čoveka koji stoji iza smene šefa deska „Večernjih novosti“, tim pre što čoveka i poznajem, jer mi je bio urednik i smatram ga čak i dobrim novinarom, ako baš hoćete da znate.
Ja bih voleo da nam kažete, a ne ovako, nabaci se javnosti, a onda nećete da kažete ko stoji iza toga. Pozivam vas da kažete ime i prezime, ko je ta osoba koja ovde navodno cenzuriše novinare.
Možda ćete se vi prisetiti nekih perioda ne tako davnih, kada je, recimo, jedna šefica informativne službe predsedništva izbacivala jednu televiziju za konferencije za štampu ili kada je, recimo, smenjen glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Alo“. Možda se toga ne sećate, ali je direktno iz predsedništva Srbije tada, dok je bio gospodin Tadić predsednik, stigao nalog da se smeni taj urednik. Evo, ja vam kažem ime i prezime kako je to bilo.
Zaista bih vas zamolio da kažete ime i prezime, lepo primer, eklatantno i da svi znamo ko to stoji iza smene urednika bilo kog medija. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu člana 107. – dostojanstvo parlamenta, zato što su kolege određeni novinari ovde, a neko vređa te novinare jer kaže da rade za medije koji nisu novine, samo se kupuju na trafici. Pri tome, vređa i kolege svojim besmislenim aluzijama, a meni prigovara, između ostalog, da sam radio tako na nekom radiju, gde je inače dotični gostovao kada niko nije hteo nigde da ga primi, ni na jednom drugom mediju. Ali, to više govori o njemu. Ja sam makar svoj posao u životu, kao i svi mi, pošteno radio, a neko je dobijao subvencije od države, pravio vinograde, pozivao narod da ne plaćaju struju, pa je bio jednak kao neki tamo po Preševu i Bujanovcu koji takođe ne plaćaju struju. Šta da vam kažem za takvog čoveka koji mrtav hladan danas dođe ovde i sve nas vređa, a vi ovde nikako ne reagujete? To dovoljno govori o njemu i o medijskoj slobodi, posebno u akciji „Sablja“, gde je on bio, između ostalog, jedna od vedeta. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika član 103. i 104. vezano za repliku zato što malopređašnji kolega koji je ukazao na povredu Poslovnika je više replicirao, dali ste mu bezmalo pravo na repliku. Ako se osetio prozvanim ja mu se izvinjavam nije možda dobro čuo. Povezao sam to neplaćanje struje sa ovim u Nišu kada je jedan poslanik, a koji nema veze sa Albancima, između ostalog pozivao narod da ne plaćaju struju. Govorim o svim neplatišama. Slažem se, ima ih puno i u Beogradu, ima i ih svuda, nekako dole kod vas ima zaista dosta njih koji nisu platili, a kažem, evo poslanik iz Niša je pozivao narod da ne plaćaju struju, tako da ne vidim zašto se našli prozvanim. Hvala.

Gospodine predsedavajući sad smo došli do jedne kontradiktornosti. Malopređašnjim amandmanom neko je tražio da se uvodi termin autocenzure da se to navodno sprečava, a sada ovim amandmanom zapravo ista poslanička grupa na neki način želi da uvede cenzuru. Šta znači novinar da prikupi informaciju u skladu sa zakonom? Znate, šta novinar nije ni sudija za u prethodnom postupku, nije ni tužilac, a ne radi ni u UKP, nego je novinar. Naravno da novinar objavljuje informacije koje su zaista značajne za ovo društvo, a ono što je on dužan, to je da pozove drugu stranu, recimo ako je u pitanju malverzacija, na primer, po pitanju vinograda, onda je dužan da zove ovoga ko je dobio subvenciju za vinograde, da ga pita, da li ste vi zaista dobili tu subvenciju.
Znači, ovako nešto je nemoguće usvojiti, jer bismo onda stavili novinare da budu istražne sudije, a to zaista nije ni normalno. Novinar je slobodan, može da piše, ono što je u skladu sa kodeksom i novinarskom etikom, to je da pozove drugu stranu, da to demantuje ili potvrdi, ali ovako nešto je besmisleno prihvatati.

Ja moram da priznam, uvaženog profesora uvažavam kao možda najvećeg živog filozofa trenutno i mogu da se složim sa zaista većinom ovih stvari što je izneo kada komentarišem ovaj amandman.
Znate šta? To sada što ste naveli mora da se gleda novinarski kodeks ili etika. Šta znači da se novinar ponaša, da prikuplja informaciju u skladu sa zakonom? Kojim zakonom? Znate, tužilac prikuplja informaciju u skladu sa ZKP, na primer, ili policija isto radi u skladu sa zakonikom o krivičnom postupku. Koji to ovde zakon bi mogao da bude merodavan da bi novinar mogao da prikuplja informaciju u skladu sa tim?
Mi da smo ovo sada izgovorili, što donekle mogu da se i složim sa uvaženim profesorom, nas bi ovde optužili za najgoru moguću cenzuru, za najgoru moguću cenzuru bi nas ovde optužili. Ja ne znam da li uvažene kolege čitaju stranu štampu? Pa vi da vidite šta se tamo objavljuje, recimo naslovna strana „Daily Mirror“ ili „Sana“, ili bilo koga od tih renomiranih svetskih časopisa, vi biste se zgrozili. Mi smo mala deca u odnosu na ono šta se dešava u nekoj stranoj štampi, a inače je to tabloidno tzv. novinarstvo. Razvilo se baš u tom periodu kada je prethodna neka garnitura vladala.
Ja još nešto moram da kažem, juče je, recimo izašao jedan nedeljnik, kakve tu gadosti pišu, recimo za premijera, da to pas sa maslom ne može da obriše, ali to se ovde štampa i niko o tome ništa ne kaže.
Ako već govorimo o nekakvoj cenzuri, ja ću podsetiti još jednom građane, godine 2009. da bi opstali na vlasti, da se ne bi Vlada srušila, donet je zakon o informisanju koji je Dinkić uslovio. Svi ste glasali za to, to je najgori cenzorski zakon. Zato što su ga osudili i OEBS i zaštitnik građana i sva novinarska udruženja za razliku od tog zakona koji ste vi doneli i uveli mrak i cenzuru. Mi ipak danas donosimo zakon koji svi podržavaju i to je ključna razlika. Hvala vam.

Član 107. dostojanstvo Skupštine.
Gospodine predsedavajući, ja ne dozvoljavam, s obzirom da sam dugo godina bio u novinarstvu, da se vređaju kolege novinari.
Amandman se ovde odnosi na kolege novinare, a ovde neko priča o vlasniku nekog medija koji je negde nekog prisluškivao.
Ne dozvoljavam da se kolege novinari vređaju da su možda neki špijuni ili agenti. Ne pada mi na pamet to da dozvolim. Zašto? Zato što su i oni deo ove Skupštine i oni odavde izveštavaju. Ako neko već aluziju da će novinar da stavlja prislušne uređaje ili da nekog negde prisluškuje, to je zaista ružno.
Ja bih molio vas da reagujete i da zaštite kolege novinare koji su, takođe, deo ovog parlamenta i koji odavde izveštavaju. Hvala vam.

Hvala vam.
Razumem uvažene kolege poslanike koji su možda svoj radni vek i uopšte svoj životni vek proveli u nekoj eri kada je televizija tek nastajala. Međutim, u eri digitalne televizije, a mi ćemo morati 2015. godine da završimo proces digitalizacije, sve to sad što tražite je potpuno besmisleno, zato što u eri digitalne televizije moći ćete da imate RTS koja će potpuno različiti program moći da pušta u Nišu, potpuno različit u Beogradu a potpuno deseti u Valjevu, na primer, ako ima regionalni centar.
Prema tome, nikakve potrebe nema za ovim što ste rekli. Slažem se s vama da je bila strategija da se da šest regionalnih centara, ali to je bilo kad su se dodeljivale frekvencije. Ubuduće više neće biti dodela frekvencija, nego ćete imati digitalnu televiziju, gde možete da kombinujete različite vrste programa. Samim tim, potpuno je bez veze razmišljati da se ne znam koliko javnih servisa otvara po Srbiji, jer jednostavno, niti građani mogu to da plaćaju, niti to ima ikakve svrhe u eri digitalne televizije i naprednih tehnologija. Hvala.

Opet pokušavam da nekako pojasnim ljudima, mada to zaista teško ide, mi smo navikli na nešto što je savremeno. U eri digitalne televizije, vi jednostavno iz jednog centra možete da emitujete kakav hoćete program u bilo kom regionu. I između ostalog u nekom centru, ako bi bio regionalni centar RTS u Kragujevcu, može odatle da se emituje potpuno drugačiji program RTS u tom momentu u odnosu na ono što se emituje u Beogradu.
Razumem da će možda RTS ostaviti one centralne, udarne emisije da svi gledaju, recimo, „Žikinu šarenicu“, „Jedna pesma, jedna želja“, „Dnevnik“ i tako to, ali moći ćete gomile drugih emisija u produkciji recimo tog regionalnog centra u Kragujevcu da napravite i da se to emituje baš u Kragujevcu, zato što je to prosto u eri digitalizacije moguće. Možete priloge da stavite na portal koliko hoćete i da skinete i da gledate samo taj prilog.
Prosto to je nešto što digitalna televizija omogućava. Ovo što vi sada pričate, ja se slažem sa vama, ali to je u eri kada su se dodeljivale frekvencije. Frekvencije se više neće dodeljivati. Idemo u digitalizaciju i to je nešto što je dobro. Ovde vidim jedan problem, nadam se da će država to uspeti da reši putem ministarstva koje u svojim ingerencijama ima telekomunikacije, to je kako da do svih građana dođe digitalni signal, zato što je to zaista problem. Ali, što se tiče ovih ostalih stvari ne morate da brinete, svaki region će apsolutno imati zastupljenost i programa i čega god hoćete i moći će da gleda ono što se naravno njih tiče u tom regionu. Hvala.

Moram da priznam, možda ima logike u ovom amandmanu, ali teško da bi u ovakvom obliku mogao da se prihvati. Verujem kada bi se modifikovao, da je bio modifikovan, mogao da bude prihvaćen. Znate, ako ga neko podnosi iz straha kakvi će biti članovi neke komisije, razumem zato što je to možda autoprojekcija iz nekog prethodnog perioda. Baš da vidim tog člana, recimo, RRA ili bilo kog drugog organa koji bi smeo išta da kaže na onu medijsku kampanju koju ste vi vršili protiv Tomislava Nikolića u predsedničkoj kampanji. To je bilo nešto najmonstruoznije što je mogao neko da zamisli i niko nije smeo ni A da kaže zato što je znao da rizikuje da bude izbačen sa posla. Zato razumem vaš strah.
Svesni ste šta ste radili. S obzirom da ste donosili onakav zakon kakav imamo danas, koji je uneo potpunu cenzuru u našim medijima, a mi to ipak menjamo sa daleko boljim zakonima, koje svi hvale, i unapređujemo medijsku scenu, verujem da nemate razloga da strahujete, jer nama je cilj da mediji budu što slobodniji i da se nikada ne vratimo na ono što ste vi nekada radili.

Da smo recimo mi podneli ovakav amandman, mi bismo bili optuženi da smo najgori cenzori. Jutros smo slušali čitave tirade o tome kako u ovoj državi postoji cenzura, autocenzura ili već ne znam šta. Ovim amandmanom se traži cenzurisanje pisanja i slobode štampe.
Ovim amandmanom vi zapravo zahtevate da vam novinar otkriva njegov izvor informacija.
To je zaista nešto što nije primereno i naravno da krši osnovne postulate slobode javnog informisanja i delovanja svakog novinara.
Prema tome, ovako nešto je potpuno neprihvatljivo. Da kažemo, dragi građani svi koji ovo gledate, jutros smo imali potpuno jednu priču od iste poslaničke grupe, a sada imamo potpuno drugačiju priču i traži se od nas da prihvatamo ovakve stvari koje su zaista neprihvatljive.
Opet ponavljam, da je SNS ovako nešto podnela, bili bismo optuženi da smo najgori cenzori, ali ja vas razumem u skladu sa onim što ste 2009. godine doneli ovde, pretpostavljam da želite da se nastavi cenzura u medijima. Ja to ne bih voleo nikako, niti bilo ko iz SNS i zato ovaj amandman nismo spremni da prihvatimo.

Znate kako, verske slobode su apsolutno nešto što je zagarantovano. Svako može da radi što želi po tom pitanju i moram da priznam da lično kao verujući čovek, ne bi mogao nikako da se složim sa ovako nečim da crkvama ne dozvolite da mogu da imaju, odnosno da budu imaoci dozvola. Tim što pre, ni na jednom od tih medija koji postoje ne možete da čujete ništa ni ružni, niti bilo kog ugrožavaju, čak naprotiv, imate koliko god hoćete, ljudi koji zahtevaju tu vrstu duhovnog sadržaja.
Zaista mi nije jasno zašto bi neko ako, možda nije pristalica toga, ako je možda čak i ateista, što svakako uvažavam, zašto ne biste uvažili drugu stranu koji ima želju da tako nešto sluša ili u krajnoj liniji možete da okrenete stanicu i imate toliko drugih stanica. Tako da ne vidim razloga zašto bi se verske zajednice ovako nešto uskratilo, jer zaista lično uživam da slušam i radio „Slovo ljubve“ i tako neke druge stanice, a verujem da i druge konfesije vole da imaju svoju neku stanicu, tako da zaista ovako nešto neprihvatljivo. Hvala.

Znate šta, uvaženi predsedavajući, zanimljiv mi je ovo amandman i naravno da je dobro da se otvori ovakva polemika, ali znate čak i u onom najrigidnijem komunističkom periodu nije padalo na pamet da uvodi poreze na crkvu, odnosno na crkvene usluge.
Znate, pripadnici stranke koji se zalažu sada za ovako nešto morali bi prvo da se suoče sa tim da godinama nisu naplaćivali od raznih tajkuna poreze, a hoće već sada da naplaćuju crkvi. To je zaista nešto što je neprimereno i mislim da bi prvo trebali da krenu od toga da se ljudima koji po 15, 20 godina nisu nikakav porez plaćali, a pljačkali su ovu državu, prvo njima porez da se naplati, a onda tek možemo da razgovaramo o ovakvim stvarima koje su zaista vrlo osetljive. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, ja bih ovo mogao da prihvatim da je ostala situacija da ćemo i mi dalje dodeljivati frekvenciju, ali mi idemo u eru digitalizacije. U eri digitalizacije ovako nešto je suvišno, besmisleno i nema potrebe za ovako nečim, jer se i program može regulisati kako god želite, s obzirom da je digitalna televizija.
Kada neko ovakve stvari predlaže, onda je osnovno pitanje ko će da plati te javne medijske servise? Vidite da jako teško ide i sa pretplatom da prosto uzmete od građana ono što je definisano zakonom. Vi kažite građanima.
Ja nemam ništa protiv ako bi, recimo, regionalni medijski servis, recimo, zlatiborskog okruga, pa onda kažite građanima i Užica i Arilja i ko već tu sve potpada, na primer, da će morati da plate taj servis iz svog džepa, jer to se, prosto, ne finansira iz budžeta, finansira se od građana. Ako građani to baš budu želeli, pa u redu, ali mislim da nikome to nije u interesu, posebno kada se ide u eru digitalizacije.
Ono što moramo da razlučimo kada govorimo o RTV, pa ona je televizija AP, koja je definisana Ustavom Republike Srbije kao takva jedna teritorijalna celina. Mi nemamo Ustavom definisane regione. Imamo okruge kao adminstrativne jedinice, ali oni nemaju ni blizu takve ingerencije kao što ima pokrajina, tako da i tu ne možemo čak da se složimo. Zato je dobro što je napravljeno da imamo samo dva javna servisa, a za ovo ostalo, znate, ako vi zaista smatrate da u eri digitalne televizije je potrebno imati u svakom regionu neki regionalni servis, kažite građanima da to moraju svakako onda i da plate. Hvala.

Inače, izuzetno cenim ljude koji kažu da su tokom akcije „Sablja“, da je to bio zlatni period našeg novinarstva. To su svi novinari osetili na svojoj koži, posebno oni koji su na pravdi Boga u zatvoru bili.
Da mi nešto kažemo građanima. Taj produkt pretplate koji je bi do sada, nije izmislila SNS, izmišljao je neko ranije. Vidimo dokle je doveo građane taj sam RTS da ljudi to nisu želeli da plaćaju.
Dragi građani, mi nemamo razloga nikoga ovde da obmanjujemo. Postoje tri načina, vezano za RTS. Jedan je bio ova pretplata, vidimo da to nije išlo najbolje.
Drugi način je taksa koja se uvodi.
Treća stvar je da ugasite RTS, odnosno imate još nešto, da to pređe na budžet, a treća je da ugasite RTS i da nemamo nikakav javni servis.
Mislim da nikome nije u interesu, prosto bi to bilo nenormalno da neko gasi javni servis i da nemamo jedan takav medij.
Imamo dve solucije, ili će biti neka vrsta pretplate, tj. taksa koja se predviđa i koja ne može više da bude, a dobro je što ste to definisali zakonom od 500 dinara ili da to bude na budžetu? To ne može, zato što se država povlači iz svih medija.
Prema tome, mora da se pronađe neki modus kako da se RTS finansira. Ono što je meni strašno, to je način kako je do sada funkcionisao RTS u eri ove pretplate koju ste vi bili uvodili, doveo do gneva ljudi, pa čak možete da pročitate i po društvenim mrežama, nažalost, da su ljudi došli do toga da traže da RTS čak bude ukinut.
Ja to nikada ne bih mogao da prihvatim, a vašim brisanjem ovoga što tražite da se briše, vi tražite da se RTS ukine, jer nema drugog načina, kako mislite da je finansirate? Kako mislite da joj obezbedite nezavisnost?
Kažite onda otvoreno građanima da želite da ukinete RTS, a ja mislim da to nije u interesu celokupnog društva, pa i samog naroda.