Povređen je član 104. u kome se doslovce kaže: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, on ima pravo na repliku.“
Ni jedno, ni drugo, ni treće nisam učinio i ne znam po kom osnovu je dotični poslanik dobio pravo na repliku. Uzgred budi rečeno, i to što je naveo vezano za Beograd, i to je na neki način bila direktivna ekonomija, s obzirom da su u toj firmi očigledno namestili taj posao sa autobusima. Hvala vam.

Još jedan u nizu razloga zbog čega ovaj amandman ne možemo da prihvatimo jer je krajnje neko neiskren i u obrazlaganju samog amandmana.
Sada se ovde neko poziva na priču o radnicima, naravno, pogrešno tumačeći nešto što sam ja ovde rekao. Između ostalog, rekao sam da je neko zalivao korov time što nije rešavao problem preduzeća u restrukturiranju…

Pošto je, između ostalog, amandman i povezan sa određenim pravima radnika, znate, da neko ovde preduzeće nije prodavao Šarićima i da nije tako uništavao sva ta preduzeća, možda bi neko tada i mislio na radnike. Danas je strašno da kroz ovakav jedan amandman pokušava neko da iskaže brigu o radnicima, a suštinski se zalaže da im se preduzeća već sutra ugase. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege poslanici, uvaženi gospodine ministre, kao neko kome predviđam veliku profesorsku karijeru na Pravnom fakultetu, sigurno ste upoznati, gospodine ministre, sa velikom teorijom koju je profesor Živojin Perić uspostavio i po kome Pravni fakultet nosi naziv jednog amfiteatra, i to je jako lepo, a to je ona čuvena teorija o nerešljivim i nerešenim pravnim pitanjima. Za one koji ne znaju, nerešena su ona koja mogu da se reše, a nerešljiva su ona koja nikako ne mogu da se reše.
Zbog bremena koje nosimo vezano za ova preduzeća, plašim se zaista da preduzeća u restrukturiranju polako ulaze u ta nerešljiva pravna pitanja. Postavlja se logično pitanje, s obzirom da godinama to niko nije želeo da rešava, šta raditi? Ne možete tolike ljude da ostavite na ulici, a sa druge strane, ne može više država da sipa novac u nešto što ne radi.
Razumem neke prethodne. Oni su navodno subvencionisali ta preduzeća da bi kupovali glasove za neke buduće izbore i uopšte nisu želeli da se bave rešavanjem tih problema. Stavljali su upravne odbore, gde su ljudi primali nenormalne plate, arčio se državni novac i dobro je da je to neko prekinuo. Moram da priznam, svaka čast ako se neko uhvati u koštac sa ovim, ovo je jako nepopularno. Najavljuje se donošenje novog Zakona o privatizaciji. Moram da priznam da mi je drago što SNS najavljuje unapred da ide na srozavanje svog rejtinga. Ovo što će se doneti nije popularno i mi moramo prosto tako nešto da učinimo ako hoćemo da spasimo državu.
Iskren da budem, gospodine Selakoviću, bilo bi mi mnogo draže da nikada niste morali da dođete ovde da branite jedan ovakav zakon, ali prosto to je nešto što je nužno. Ovo je situacija kao kada spašavate davljenika i da mu produžite koliko toliko život. Daje se ovih pet meseci da probamo nešto da uradimo. Lepo ste rekli – daj Bože da makar pet preduzeća spasimo. Neko nije godinama spašavao nijedno i danas imamo 160 i nešto.
Čuli smo podatak 2600 i nešto privatizacija je izvršeno, a od toga samo 28 uspešnih. Privatizacije koje su se inače ovde sprovodile su bile klasičan primer otimačine, grabeža državne imovine. Inače, ovo ne govorimo mi iz SNS, nego govori Evropska komisija i to na osnovu izveštaja gospođe Verice Barać. Od 24 privatizacije, čije su istrage upravo nedavno završene, je nešto što je Evropska komisija rekla da sprovedemo. Prema tome, u samoj EU znaju šta se sve ovde zbivalo i mislim da sve nas pomalo trebalo da bude sramota što smo to doživljavali. Zato danas imate koliko hoćete radnika na ulici koji zahtevaju neka svoja prava, a razumljivo niti je te privatizacije sprovodio Aleksandar Vučić, niti Nikola Selaković, ni Zoran Babić, ni bilo ko. Ni krivi ni dužni danas moramo sa ovim da se suočavamo i samim tim doživećemo verovatno srozavanje rejtinga, ali na muci se poznaju junaci. To je velika odlika SNS. To mi je jak drago.
Ono što moram da priznam je da čujem ovde da se neki pozivaju na ustavnost, na to da li je nešto protivustavno. Izvinjavam se, kada je donet Zakon o privatizaciji 2001. godine tada je tim zakonom ukinuta društvena svojina. Nemam
ništa protiv. Nisam pristalica socijalističkog relikta, ali po tada važećem Ustavu društvena svojina je postojala. Neko je zakonom tako nešto uradio. Svesno je kršio Ustav u tom momentu i nije ni trepnu, a da ne pričam što tada nigde niste mogli da ocenite ustavnost takvog akta zato što Ustavni sud nije postojao. Nekoliko godina, čini mi se, nije uopšte radio i niste mogli nigde da se požalite za ocenu ustavnosti nekog akta. Pričamo o demokratiji i poštovanju Ustava.
Zaista se postavlja pitanje šta raditi, šta je alternativa. Opet ponavljam, ovo je nešto što je iznuđeno, nešto što moramo da uradimo. Zato ću, naravno, kao i svi poslanici SNS, za ovo glasati ali, opet ponavljam, da smo bili pametniji, da se ovde neko domaćinski ponašao, da nije preduzeće privatizovao tako da se Šarićima prodaju poljoprivredni kombinati itd, verujem da nikada ne bismo došli u ovu situaciju. Nadam se da ćemo se iz ovoga nekako izvući i želim vam svu sreću. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege, možda bih mogao i da se složim sa ovakvim stavom oko ministarstva zaštite životne sredine, ali uvažene kolege su imale priliku i 2011. godine, znali su šta EU od nas zahteva, znali su koja poglavlja se otvaraju, pa nisu glasali tada za posebno ministarstvo zaštite životne sredine, nego se to zvalo Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine.
Složićete se, prostorno planiranje ima manje veze nego Ministarstvo poljoprivrede, koje unutar sebe ima razne uprave koje se sada bave, na neki način, zaštitom životne sredine. Na žalost, u tom periodu, osim ovakvih nekih demagoških istupa, nismo imali ništa na polju zaštite životne sredine. Jedino što smo imali je da je to ministarstvo plaćalo besmislene ekološke kampanje određenim dnevnim listovima, kako bi ti dnevni listovi posle služili u predizbornoj kampanji nekome i da bi mu tako pomogli.
Smatram, čak je po malo i neiskreno ovo sa druge strane, i zalažem se da se ovaj amandman odbije.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo, zalažem se naravno da se odbije ovaj amandman, zato što nema nikakvog osnova. Evropske integracije su nešto što je naša država trasirala kao svoj put i to je nešto što mora posebno da se razvije i mora da istaknem zaista veliko zadovoljstvo povodom ovih najava da će gospođa Joksimović za tako nešto biti nadležna, a Ministarstvo spoljnih poslova pored evropskih integracija, naravno bavi se i nekim drugim delatnostima, odnosno bavi se razvojem velikih naših prijateljstava i sa nekim drugim državama, ne samo evropskim integracijama.
Nama je potrebno zato što je ovoj državi to nešto najbitnije, da imamo zaista jedan poseban resor koji će se samo baviti evropskim integracijama i pozivam Skupštinu da ne prihvati ovaj amandman.

Naravno, ne prihvatamo, kao član Odbora za pravosuđe, juče smo raspravljali o tome, ovakav amandman zato što smo do sada imali kroz ministarstva čiste partijske feude u javnim preduzećima. Dobro je da će se ovo na neki način centralizovati, izvršiti bolja kontrola. Dosadašnja praksa je bila takva da smo imali neka javna preduzeća koja su ušla u gubitke zbog ovakvog rada i kontrole.
Što se tiče ovoga što je gospodin, uvaženi kolega, rekao, mi ovde ne menjamo suštinski Zakon o javnim preduzećima ovim zakonom, već samo upućujemo te zakone na ovaj Zakon o ministarstvima, a verujem da će u nekom narednom periodu takva intencija dovesti do potpune promene Zakona o javnim preduzećima, odnosno da ćemo imati jedan novi zakon. Hvala.

Istine radi, uvaženi kolega Pavićeviću… izvinjavam se. Istine radi, možda niste dobro pročitali zakon. Sada se Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne i lokalne samouprave razdvajaju. Verovatno ste napravili lapsus pa ste rekli da je po ovom zakonu koji će uslediti to spojeno.
Mislim da je dobro da se razdvoji Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne i lokalne samouprave iz prostog razloga zato što imamo puno obaveza, posebno na našem daljem putu ka EU. Imamo zaista puno obaveza u segmentu pravosuđa i mislimo da Ministarstvo pravde mora decidno da se posveti tom poslu, a da razvoj državne i lokalne prepustimo jednom posebnom telu. Mislim da je to na neki način suština ovog zakona, uz ovo o čemu smo malopre govorili vezano za javna preduzeća, tako da ovakav amandman ne bismo mogli da prihvatimo. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika u članu 104, gde se kaže da ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Moram samo da napomenem da je gospodin Nebojša Stefanović još uvek poslanik u ovoj Skupštini, a gospodin Živković se zaista na neki način prilično neumesno obratio na račun gospodina Stefanovića, iako on ovde nije prisutan. Ja zaista ne bih tako to govorio, gospodin Stefanović se na tom mestu gde vi sedite zaista izvanredno pokazao, vratio je poverenje građana u Narodnu skupštinu u dobrom procentu i napravio je izvesne uštede i verujem da će zaista biti dobar ministar unutrašnjih poslova. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, povređen je Poslovnik u članu 103, gde se lepo kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu o postupanju predsednika Narodne skupštine ako je već ukazana. Podsetiću vas, gospodin Živković je ukazao na povredu člana 107, na šta je već ovde bilo ukazivano.
Naravno, zamolio bih vas da povedete računa o onima koji se na jedan indirektan način obraćaju drugim poslanicima, posebno kada oni pričaju o istini. Građani su tu istinu, ko priča, procenili na izborima. Oni su tu gde jesu, a poslanička grupa SNS je na 158 mandata. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.
Gospodine predsedavajući, ja vas zaista moram da pohvalim što ste na neki način ukazali dotičnoj osobi koja se hvali periodom kada su ljudi izgubili u pritvoru pravo na advokata i to je zaista bio period gori nego u vreme Pinočea.
Morali ste da mu izreknete opomenu, jer je zaista uvredio sve one ljude, koji ne daj Bože ili silom prilika, imaju govornu manu, a takvih je mnogo u Srbiji.
Prema tome, morali ste da mu izreknete opomenu, a niste to uradili. Hvala.

Javljam se po amandmanu, sve bi ovo bilo, uvažena predsedavajuća, jako lepo, ali mi moramo da shvatimo, ako smo se opredelili da idemo ka EU, postoje određene oblasti gde morate jednostavno da imate ministarstvo i ne možete mešati, što bi narod rekao „babe i žabe“ pa sada stavljati u jedno te isto ministarstvo i sport i omladinu i kulturu i informisanje, ili kao što smo malopre čuli i saobraćaj i energetiku. Prosto to su neke oblasti koje su posebno izdvojene kao celina i zaista za njih moraju da postoje ministarstva i zato ovakvi amandmani nisu prihvatljivi. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Znate, ovom temom volimo da se bavimo na jedan konkretan način, a ne demagoški. Dete kada nacrta konja na crtežu, ono će reći da je to konj, a suštinski svi znamo da naravno to nije. Tako ovde možemo napraviti stotine tela, udomiti partijske kadrove, a da suštinski tu nema nikakvog rezultata.
Postavlja se zaista adekvatno pitanje – kakav je rezultat svih tih tela? Mi iz godine u godinu slušamo kako je manje zastupljen pol, u ovom slučaju žene, stalno diskriminisan. To najčešće slušamo od nevladinog sektora koji podržava, recimo, amandman koji je ovde podnet. Onda se zaista postavlja pitanje šta je to telo radilo sve ove godine?
Mislim da smo prevazišli ovaj koncept kakav je bio do sada. Rodna ravnopravnost se ostvaruje isključivo u praksi na najbolji mogući način, a to demonstrira SNS. Na najodgovornijim funkcijama su nam žene – i guverner Narodne banke, i predsednik Skupštine, i sekretar Skupštine i potpredsednik Vlade. Bogu hvala, još jedan potpredsednik Vlade biće gospođa Joksimović. Imamo i ministre. Prema tome, na taj način se demonstrira u pravom smislu reči rodna ravnopravnost. Hvala vam.

Ovakav amandman je potpuno ne prihvatljiv iz mnogo razloga, i to zato što je suština i intencija zakonodavca bila da se ovde naglase, između ostalog, da će ovo ministarstvo biti zaduženo za rad, ali ključna reč je za zapošljavanje, a mogu da kažem i za boračka i socijalna pitanja. Ne možemo to mešati sa ministarstvom zdravlja, kao što je to neko ovde predložio. Mogu slobodno reći, nije čak ni sa tim evropskim standardima na koje se neko ovde poziva.
Nama je veoma važno da istaknemo da će se ubuduće država aktivno baviti zapošljavanjem, razvojem privrednog ambijenta, kako bi ljudi ovde mogli da pronađu posao.
Moram da istaknem da mi je veoma drago što se u ministarstvo vraća i naglašava ovo za boračka pitanja zato što imamo mnogo ljudi koji su zadužili, na neki način, našu otadžbinu i red je da budu spomenuti i da se o njima ova država brine. Hvala.

Vrlo kratko. Naravno da ne možemo imati razumevanja za ovakav amandman iz mnogo razloga, jer se opet mešaju babe i žabe. Ne možemo mešati sport, kulturu, informisanje.
Mi smo država koja bi tek trebalo jednog dana da postane članica EU. Do tada imamo mnogo zadataka koje moramo da uradimo. Između ostalog veoma važni zadaci su pred nama kao što su donošenje seta medijskih zakona. Potrebno nam je ministarstvo koje će se na najdirektniji način baviti tim setom medijskih zakona. Samim tim ovako nešto je neprihvatljivo i ne možemo da prihvatimo ovaj amandman. Hvala.