Zanimljiva rasprava. Vidim da su emocije proradile.
U svakom slučaju, bar što se tiče radnog prava, polagao sam ga kod prof. Vlajka Brajića. Nažalost, čini mi se da čovek više nije živ, ali bio je izvanredan stručnjak za radno pravo. Moram inače da pohvalim koleginicu Janu Ljubičić, koja je prilično veliki stručnjak za radno pravo. Sama intencija SNS i to smo obećali ljudima u predizbornoj kampanji, jeste zapošljavanje ljudi.
Danas ne možete da naterate poslodavca da zaista plaća minuli rad za sve prethodne godine nekome, jer bi to bilo potpuno suludo. Onda niko neće nikoga zaposliti, a nama je cilj da se ljudi, posebno oni koji imaju 40, 50 godina i koji su, dok su neki od vas postajali dobitnici u tranziciji, oni su postajali gubitnici tranzicije i tako ostali na ulici na pravdi Boga. Jednostavno želimo da ih zaposlimo i da im damo šansu da ponovo krenu da rade.
Zato se donosi jedno ovakvo zakonsko rešenje i zato je ovo nešto što je dobro. Zato što stimuliše zapošljavanje. Da li je to moglo bolje da se uredi? Moglo je, da ova zemlja ima više novca, da imamo više para, da privreda radi, ali nažalost to je u nekom periodu bilo potpuno devastirano i uništeno, ovde se razvijala administracija, a privreda se gasila. Tako da biste mogli da se preispitate unazad šta ste uradili i zašto ste doveli možda do ovoga da se jedno ovakvo zakonsko rešenje donosi. Zahvaljujem.

Znate šta, uvaženi predsedavajući, ukoliko bismo bili stvarno sebični, pa samo razmišljali o tome što je neko zaposlio familiju, rodbinu po administraciji ili po javnim preduzećima, onda je sasvim u redu da se ovakav jedan amandman podrži. Ako hoćemo da razvijamo privatni sektor i uopšte privredu, onda je prosto nemoguće podržati.
Koji će to poslodavac da vam plaća kompletan minuli rad za sve godine rada gde ste kod nekoga radili? Vi ga time stimulišete da zaposli čoveka. Zaista ne mogu da shvatim da neko i dalje podržava taj relikt samoupravnog socijalizma, osim naravno ako neko nije baš toliko sebičan, pa brani kompletne svoje partijske drugove i svakoga koga je zaposlio u administraciji dok je bio na vlasti. Hvala vam.

Prosto, moram da se javim ponovo po ovom amandmanu. I u diskusiji sam, kada je bila u celini, lepo saopštio novim drugovima i drugaricama iz tabora koji su nekada bili žestoki neoliberali, da je drug Kardelj umro, kao i samoupravni socijalizam. To ljudi više ne postoji. Ovo su sada potpuno neke nove stvari.
U skladu, vezano za ovaj amandman pitam najiskrenije podnosioca, da je on privatnik da li bi zaposlio lice koje ima 37 godina radnog staža i da li bi mu platio kompletan minuli rad? Odnosno, da li bi uopšte razmišljao da zaposli takvo lice, a da li bi i kada bi ga zaposlio platio kompletan minuli rad? Samo bi ga zamolio ako je to iskreno, i ako bi to uradio, ima ako hoćete, ljudi koji su recimo, na ulici, pa evo ima prilike naravno da ih zaposli. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika član 103. čovek je obrazlagao, odnosno narodni poslanik je obrazlagao povredu, a da se uopšte nije dotakao, šta sam to prekršio ili šta ste vi prekršili, a uopšte nemam nameru da nekome sporim šta je danas, šta je bio juče Zakon o radu iz 2001. godine. Sasvim lepo govorim šta ste vi bili, kakvu ste ideološku sklonost imali. Vaš odnos prema radnicima je bio takav da je poslodavac bez ikakvog obrazloženja mogao da najuri radnika sa posla i toliko o tome kakvi ste bili neoliberali.
(Borislav Stefanović, s mesta: To bar znači da smo bili.)

Ovo je jedan od suštinskih razloga zašto menjamo Zakon o radu i naravno da je ovakav jedan amandman neprihvatljiv, jer smo imali do sada ovo što je do sada malopređašnji govornik isticao, ali smo videli potpuno destimulativan sistem za zapošljavanje. Znate, uvek valja poći od sebe. Uzmite da ste vi privatnik, da li biste osobu koja ima 20 ili 30 godina radnog staža zaposlili, pa da mu posle isplatite otpremninu? Teško.

Hajde da budemo konstruktivni i realni. Ovo je član koji, slažem se, možda može da bude nepovoljniji po radnike, ali sigurno povoljniji u tom smislu što stimuliše zapošljavanje za razliku od ovoga što smo imali do sada, a gde smo imali potpuno destimulisanje zapošljavanja i gde nijedan poslodavac nije bio voljan da zaposli radnika, posebno ako je imao više od dvadeset ili trideset godina radnog staža. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Zaista vredi prokomentarisati ovo što je predlagač podneo.

Znate, ovde se polazi od logike da su svi poslodavci zli ljudi i svako ko je privatnik, otprilike jedva čeka da vrši mobing nad radnikom. I, to je otprilike neka logika samoupravljačkog socijalizma.

Znate, ako pogledamo objektivno pošto se ovde pominjao mobing, najveći mobing se ipak odvijao u javnim preduzećima. Nije kod privatnika. Privatnik je neko ko hoće čak i da motiviše radnika ako dobro radi.

Tako da, zaista ovakav amandman je potpuno besmislen, osim ako ne želimo da razvijamo samoupravni socijalizam, pa da prosto, možda ukinemo privatnike i da imamo svi državna preduzeća i svima će nam biti super. Da li je tako?

Ali, to je jednostavno, prošlo vreme i dajte da prosto počnemo da razmišljamo malo savremeno. Privatnik je neko ko ne želi da vrši mobing nad radnikom, osim naravno, ako ne radi u sivoj zoni. Nadam se da nikad više u životu više se tako nešto neće dopuštati. Privatnik je neko ko želi da motiviše radnika da bi mu bolje radio i naravno da bi mu donosio veći profit i svakako da jednostavno svoj posao razvija.

Tako da, pođimo malo tom logikom, a ne da idemo logikom da su svi privatnici zli i da svako jednostavno želi da vam izvrši mobing. Hvala vam.

Ovde još jednom imamo priliku da čujemo kako neko polazi od naopake logike, da su svi poslodavci zli, a  ne želi da kaže a šta ako taj radnik radi dobro, zašto bi mu poslodavac uopšte davao bilo kakav otkaz.

Zaista bih vas zamolio da shvatimo savremenost. Na kraju krajeva, ovaj zakon o radu i omogućava da lakše dobijete otkaz, ali i lakše da se zaposlite, tako da čak i ako se dogodi da dobijete negde otkaz, odnosno da date otkaz, sigurno ćete na drugom radnom mestu naći posao mnogo brže nego što ste to mogli do sada.

Nemojmo polaziti stalno od naopake logike da su svi privatnici, svi poslodavci loši, da vrše mobing i ne znam šta da rade ili da vas pritiskaju, da žele da vam daju otkaz iz čista mira. Najčešće se to dešavalo, ako govorimo o mobingu, isključivo u državnim preduzećima. Hvala.

Hvala.

Ovaj član zakona je nešto što su verujem mnogi poslodavci, ali i mnogi oni čestiti radnici jedva dočekali. Slažem se da se ovim članom pomalo određena prava radnika na neki način, hajde da kažemo, onemogućavaju, odnosno precizira se tačno kako možete da dobijete otkaz.

Međutim, zakonom iz 2005. godine, a vidimo da predlagač amandmana želi da se to sačuva, tačno je, niste mogli da dobijete otkaz nikako. Međutim, imali smo obrnutu situaciju, 358.000 ljudi je ostalo bez posla, od toga 318.000 ljudi u privatnom sektoru. Taj zakon je štitio one ljude u javnom sektoru koji su se ponašali po principu – ne radim ništa, a primam platu. To više ne može. Zato je važno da se usvoje ovakve izmene i dopune i zato je ovaj amandman neprihvatljiv, jer suštinski zadire u nešto što se zove zaposlenje zato što destimuliše zapošljavanje. Hvala.

Naravno, prethodnik je pokušao malo lucidno da obrazloži svoj predlog amandmana, ali naravno da ga ne bi trebalo prihvatiti. Prosto, posao je dinamičan, menjaju se okolnosti vrlo brzo i nema nikakvog razloga da neko čeka čak šest meseci da na to mesto nekoga zaposli. Bolje je, naravno, što kraći rok, zato što je dinamika nešto što diktira i sam posao.

Tako da, opet polazimo od onoga što smo ovde imali prilike da čujemo, da su svi poslodavci zli, da oni jedva čekaju da otpuste ljude, da samo pikiraju kada će nekoga da otpuste, pa da nekog drugog tu postave. Ne vidim razloga za ovakvu jednu naopaku logiku. Mislim da ovo treba odbiti i jednostavno prihvatiti ovo što je Vlada predložila. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika u članu 107.
Inače sam još i pre pauze želeo, ali ne znam iz kog razloga mi nije dato da reklamiram povredu Poslovnika, ali posebno zbog malopređašnjeg govornika koji nas ovde uči lepom ponašanju, a ja ću sada da kažem zarad javnosti, pošto u nekim dnevnim listovima se pojavila neka neistina, izvinite, ovo ste dužni da mi kažete.

Ovo ste dužni da mi dopustite.

Uvaženi predsedavajući, ja ću svoje izlaganje započeti jednim sećanjem na 2011. godinu kada je Savet za borbu protiv korupcije kojim je predsedavala Verica Barać izneo jedan stravičan podatak prilikom zloupotrebe za nabavku protivgradnih raketa. Tada je izvršena određena nabavka, neko je prijavio da ćemo kupiti 15.000 protivgradnih raketa, pritom je naduvao cenu u vrednosti jedne protivgradne rakete. Kupili smo negde 3.000 protivgradnih raketa, a država je oštećena za nekih 8,5 miliona evra otprilike.
Naravno sad kad ovo govorim, znači, ovo nisam rekao ja, niti bilo ko iz SNS, to je tada objavio Savet za borbu protiv korupcije. Iskreno se nadam da ovo što sam sada rekao, da ja ovim ne rizikujem da s druge strane mi neko dobaci da sam đubre, kao što je kolegi Martinoviću jedan poslanik koji nas voli mnogo da uči o lepom ponašanju dobacio zarad, naravno, istine ovo govorim zato što u medijima na jedan jako neprikladan način preneto šta se ovde zaista događalo tokom dana.
Zašto sve ovo govorim? Nas ovde neko danas optužuje što možda država nije bolje reagovala prilikom ove katastrofe koja nas je zadesila vezano za poplave. Otprilike je neko tražio da za dva dana država napravi sve bedeme kraj reka, da otprilike za dva dana iskopamo sve jarke, šančeve i šta god je zatrebalo, da očistimo naravno za dva dana sve naše vodotokove, a eto bar evo u ovom slučaju koji sam naveo vezan za protivgradne rakete, i to je naravno elementarna nepogoda i zaštita na neki način, ne neki, nego sigurno, mi vidimo kako je država sistemski ovde pljačkana i kako zapravo neko nije godinama vodio računa šta može da nam se dogodi.
Danas neko od nas traži da cedimo suvu drenovinu. Naravno da moraju da se nabave sredstva, ali godinama, i ja vas tu pitam gospođo Mihajlović, pošto sam pročitao vrlo pažljivo ovaj izveštaj, žao mi je što tu nije neko iz MUP, recimo, što nije gospodin Stefanović ovde, ali moje pitanje je konkretno. Sve ovo što smo pročitali – da li će neko odgovarati, posebno u lokalnim samoupravama? Zato što ogromna sredstva su se izdvajala u lokalnim samoupravama za zaštitu od elementarnih nepogoda, ta sredstva ko zna gde su nestala, nisu uložena tamo gde je trebalo da se ulože i zato smo danas doživeli potpuni kolaps.
Mi smo nažalost danas poprilično nebranjena zemlja od elementarnih nepogoda. Nas čekaju, ne daj Bože, i požari tokom leta, nas čekaju opet poplave. Stravična cifra koja je nama potrebna za neku minimalnu zaštitu i zaista ne znam kako ćemo mi to da izvedemo, a posebno zato što je država sistematski opljačkana na najgori mogući način upravo kroz ova sredstva koja su se izdvajala za elementarne nepogode.
Što se tiče samog zakona o obnovi zemlje, on je nešto što je nužno, šta je proisteklo iz ove situacije koja nas je zadesila. Naravno, ja ovde imam neka pitanja. Zakon je inače dobar, moram da pohvalim Vladu za ovakav zakon, ali neka pitanja prosto imam na koja bih voleo da dobijem odgovor. Vezano je za sistem javnih nabavki, konkretno član 16. koji omogućuje primenu drugog postupka javne nabavke. Razumem da nekada mora nešto hitno da se nabavi, ali sam rok koji je ovde ostavljen u ovom prvom postupku, to je 10 dana. Mislim da je to nešto što je sasvim dovoljno da idemo u drugi postupak. Znate, tu neretko dolazi do one situacije gde imamo neposredne dogovore i jako se plašim toga, mada vidim da je ovde stavljena vrlo rigidna i vrlo kvalitetna kontrola i svaka javna nabavka mora da bude na sajtu kancelarije. Ali, prosto, koga su zmije ujedale i guštera se plaši. U ovoj zemlji su tim neposrednim pogodbama, svašta se ovde zbivalo i dešavalo, tako da, voleo bih da nam date odgovor, da nam se prosto to pojasni da li će zaista ta kontrola biti adekvatna i svakako da li će i na koji način, odnosno šta će se više primenjivati. Plašim se da možemo da dođemo u situaciju da se ovaj drugi postupak mnogo češće primenjuje nego ovaj prvi.
Takođe, želeo bih da vas pitam za radne akcije. Ovo je izuzetno dobra stvar i drago mi je što je ovde definisano da lica koja su najpre nezaposlena, socijalno ugrožena, mladi, itd, da će imati prioritet, posebno u područjima koja su pogođena poplavama, da će imati priliku da rade u ovim javnim radovima, odnosno na radnim akcijama. Ima jedna reč, odnosno sintagma gde se kaže – lice iz kategorije teže zapošljivih. Voleo bih da malo pojasnite kako će se to tumačiti, šta to znači lice koje je teže zapošljivo. Bilo bi dobro da se to malo precizira. Inače, ne volim zakonske odredbe gde se ostave tako široka tumačenja, jer to smo videli u prošlosti da uvek su se namerno neke odredbe tako ostavljale široko da se tumače kako bi se vršile razne zloupotrebe, pa prosto voleo bih da se to malo precizira.
Takođe, ono što se plašim da bi možda mogao da bude jedan problem, nadam se da neće biti, a to je u članu 41. Kaže – rešenja o vrsti i visini pomoći donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu kriterijuma utvrđenih državnim programom od odbrane. To je sve jako lepo, ali mi smo čuli čak i od samog premijera Vučića da već u ovim prvim procenama koje su dolazile vezano za štetu u nekim lokalnim samupravama, imali smo očigledno neke procene koje su namerno bile naduvavane. Iskreno se veoma plašim tih ljudi po lokalnim samoupravama zato što, neretko smo bili svedoci da su tu bile razne prevare, odnosno da je neko sklon da malo naduva cenu, pa da onda dobije višak novca, pa se to tako podeli. Zaista bih voleo da ovde ta kontrola bude i te kako rigidna, jer ovde se radi o svima nama, o životima našim. Posebno bi mi bilo strašno da neko uhvati i da krade državu u ovako teškoj situaciji, a imali smo primere, navodili smo primer i Kraljeva itd, gde smo imali situaciju sa zemljotresom, pa pogledajte šta se dogodilo, da smo utvrdili da postoje zloupotrebe prilikom obnova kuća.
Na kraju, vezano sam nadzor. Iskreno, dobro je što će vaše ministarstvo biti to koje je nadležno, ali mislim da je i Ministarstvo poljoprivrede trebalo da uđe u sam sistem tog nadzora zato što imamo puno poljoprivrednog zemljišta koje je potpuno oštećeno, koje je devastirano, koje je upropašćeno i mislim da ne bi bilo loše da i oni uđu u taj sistem nadzora.
I naravno vezano za, to bih zamolio gospođu Kori Udovički, verujem da gleda ovaj prenos, s obzirom da je Zakonom o ministarstvima utvrđeno da Ministarstvo državne i lokalne samouprave je to koje je najviše nadležno za nadzor nad trošenjem sredstava u lokalnim samoupravama, da ovde budu jako rigidni i da mere svaki dinar gde je otišao i gde je potrošen.
Nadam se da se nama ovako nešto više nikada neće dogoditi, ali s obzirom i da se menja klima i da imamo evo i danas jednu neverovatnu elementarnu nepogodu koja je zadesila naš glavni grad i svaki dan imamo strašne pljuskove i grad itd, mislim da moramo da napravimo mnogo bolji sistem zaštite od elementarnih nepogoda. Slažem se da su sredstva veliki problem, ali znate šta, mi drugu državu nemamo, ovu moramo da štitimo. Nadam se da će ova Vlada uspeti da pribavi sredstva i kroz ove donatorske večere.
Uglavnom, čeka nas jedan veoma težak posao, a ovaj sistem kroz ovaj zakon koji se ovde utvrđuje, a posebno oko radnih akcija i oko javnih radova nadam se da će biti dovoljno efikasan i da će se čitava država odazvati.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Povređen je član 107, gde mi imamo poslanika koji, valjda što je jako toplo, aludira da ministar se ovde ponaša kako se ponaša. To je zaista uvredljivo i prema samom ministru i prema ovom domu.
To što je neko spletom tragičnih okolnosti bio premijer, nažalost, ove države, svojevremeno i Kaligula je bio senator. Tako da ti ljudi koji su nekada agitovali za neverovatan zakon o radu iz 2001. godine, koji je bio anticivilizacijski, gde je mogao poslodavac da vas najuri sa posla bez ikakvog obrazloženja, danas daju sebi za pravo da ovako vređaju i ministre i sve poslanike ovde. Takvim zakonom su doprineli urušavanju srpske privede. Molim vas da u buduće takvog poslanika koji se tako obraća prema ministru, opomenete. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Još je Vinston Čerčil svojevremeno rekao da osoba koja u mladosti je levičar, a da to posle svojih tridesetih godina nije shvatio da je zabluda, zapravo je trebalo da postane konzervativac, pitanje je koliko je baš sposobna da se bavi politikom.
Meni je drago, gospodine Vulin, da vi to polako shvatate, ali mi nije jasno da ljudi koji su tako žestoko kritikovali samoupravljanje 2001. godine, a verujte sećam se vrlo dobro gospodine Arsiću jer ste i vi tada bili narodni poslanik, sećam se tog perioda jer sam bio skupštinski izveštač, baš izjave gospodina Pajtića uperene protiv samoupravljanja. Meni je sada prosto nejasno kako naprasno postadoše drugovi i drugarice. Ovde doživljavamo jednu nirvanu tih levičarskih ideja, a pritom, ako je neko sahranio radništvo u potpunom, u pravnom smislu te reči, ako je neko vodio najgori, onaj divljački liberalni kapitalizam, baš su ga vodili sadašnji drugovi i drugarice.
Samim tim takvo licemerje ne mogu da prihvatim i moram da priznam, što se tiče samih izmena i dopuna Zakona o radu, a inače reći ću vam, ti ljudi su 2001. godine doneli tadašnji Zakon o radu koji je u svom, čini mi se, 101. članu odredio da poslodavac je mogao da vam da otkaz, niti da vas pita, niti bilo kakvo obrazloženje da da. Jednostavno ste mogli da budete najureni iz firme bez ikakvog obrazloženja. Tada to nikome nije smetalo. Tada se to opravdavalo kako idemo ka tržišnoj ekonomiji, tržišnoj privredi, a danas kada smo posledice svih tih zakona doživeli u eroziji naše privrede, u potpunom krahu naše privredne aktivnosti i svega, sada smeta kada se donosi zakon da imate odgovornost i poslodavca sa jedne strane, a bogami i radnika sa druge strane.
Godine 2005. se otišlo u drugu krajnost. Donet je Zakon o radu gde se navodno radnik zaštitio. Stvarno smo došli u situaciju da iste mogli da otpustite čoveka koji čak ništa nije ni radio u firmi, ali nije mogao da dobije otkaz nikako. Sa druge strane je potpuno destimulisao dalje zapošljavanje.
Onda smo doživeli situaciju da 300 i nešto hiljada ljudi ostane bez posla, da srednje generacije, to je ono što je najgore, ljudi koji su imali 40 ili 50 godina, koji su dobili otkaz u tim divnim tranzicionim okolnostima koji su nam tadašnji rukovodioci DOS-a uvodili, ostali su na ulici i nisu mogli nikako da dođu do posla zato što su uvedene neverovatne odredbe da recimo, morate da platite otpremninu za sve godine radnog staža. Nijedan poslodavac naravno to nije hteo da prihvati.
Sada se ovim zakonom uvodi mogućnost da i ti ljudi, to je ono što je najvažnije, koji imaju 40 ili 50 godina, koji imaju još mogućnosti da rade, da mogu ponovo da se zaposle. Mogu da budu ponovo korisni, da rade u određenim firmama, zavisi kom poslodavcu su potrebni. To je ono što je po meni ključ svega. Na taj način se podiže privredna aktivnost jedne države. Mi nažalost ovaj zakon donosimo, rekao sam kao posledica potpunog uništenja srpske ekonomije.
Ovde smo imali i to je ono što je meni najstrašnije kada se ljudi koji su ostali bez posla nazivaju gubitnici tranzicije, pa jeste nažalost oni su gubitnici tranzicije, ali smo imali koliko hoćete dobitnika tranzicije koji su danas postali odjednom kao što sam rekao „drugarice i drugovi“.
Moram samo da vam saopštim „drugarice i drugovi“ iz opozicije, Edvard Kardelj je davno umro, a takođe i samoupravni socijalizam sa njim. Danas su potpuno neke druge okolnosti.
Kada govorimo o sindikatima, ja gospodine Vulin moram vama da zamerim, kao što lično zameram i možda gospodinu Vučiću. Imam pravo kao poslanik vladajuće većine, zameram što su uopšte sa ovim predstavnicima sindikata razgovarali. Lično nikad ne bih razgovarao sa njima. Zato što ti predstavnici, samozvani predstavnici sindikata nikada u životu se nisu borili za radnička prava.
Naprotiv, uživali su najgore moguće privilegije, a radnici su ostajali bez posla i naravno porodice su čitave uništavane kroz privatizaciju, kroz pljačkašku privatizaciju, kroz uništenje fabrika, a oni su se naravno bogatili i imali su bankovne račune, odlične automobile mogli su da letuju gde hoćete.
Kakvi su to predstavnici sindikata? Zato ja ne mogu da shvatim da oni danas nekog pozivaju na ulicu, a tolike godine se prstom nisu mrdnuli da nekom radniku obezbede nešto, i zato moram da priznam, zameram vam lično što se sa njima razgovaralo.
Mislim da ti ljudi nisu uopšte nikakvi predstavnici radnika i jednostavno s njima nije trebalo ni razgovarati. Ali, u redu ja razumem demokratski kapacitet i ove Vlade i svakog ko želi da uvaži sagovornika. Međutim, oni nemaju ekskluzivno pravo da donose bilo kakav Zakon o radu. Ovo je dobar zakon čim su dotična gospoda protiv njega. Verujem da ste zaista uradili nešto što je korisno.
Malopre je postavljeno pitanje gospodinu Stefanoviću, krivo mi je što nije ovde – zašto ministar unutrašnjih poslova brani Zakon o radu?
Pa, molim vas u vreme, to sjajno, mi smo doživeli da u MUP imamo ne znam koliko sindikata, svi su navodno reprezentativni, tamo sede nekakvi ljudi koji uopšte ne dolaze na posao, a vode se da su radnici MUP i primaju platu, eto razlog više da dođe ministar unutrašnjih poslova i da obrazloži da takve stvari više neće biti moguće u MUP, to je postala jedna neizdrživa situacija.
Dosta je bilo zapošljavanja u administraciji, red je da se naravno podiže privatni sektor. Ovaj zakon je nešto što podstiče razvoj privatnog sektora, meni je to jako drago. Drago mi je što lakše možete da se zaposlite po ovom zakonu, nego što je to bilo do sada.
Isto tako mora da se zna i odgovornost radnika, dobro je što možete lakše da dobijete otkaz, a nema tog poslodavca koji će otpustiti dobrog radnika. Dobrog radnika će naprotiv, on uvek stimulisati i gledaće da ga dalje podstakne i da ga motiviše da što bolje radi.
Prema tome, ovo su zaista dobre izmene i dopune zakona, ovu su prave reforme i nadam se, a moram da priznam da sam i dalje sumnjičav zato što je jako teška ekonomska situacija, ali nadam se da upravo ovakvom jednom reformom možemo da krenemo napred i verujem da Srbiji slede neka lepša vremena. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, zamolio bih vas ubuduće da se ipak držimo dnevnog reda i da se držimo tačke dnevnog reda, a ne da pitamo šta nam padne na pamet, jer onda bi se zaista stvorio potpuni haos u ovom parlamentu.
Mogu da se složim sa podnosiocima amandmana zato što se lično zalažem da zaista rokovi vezani za upravni spor budu kraći, da se brže odvija sam upravni spor, da se ne razvlače ti postupci, ali je zaista problematično da tražimo da ovakvim jednim zakonom napravimo potpuno izuzetak samo za poreski postupak, a da za, recimo, neke druge upravne sporove imamo odredbe koje su sasvim drugačije. Ne možemo da stvaramo takav haos u samom upravnom postupku.
Prema tome, možemo da govorimo da nekim drugim zakonom, koji inače reguliše tu oblast koje je veoma važno, da to zaista regulišemo, ali ovo je neprihvatljivo iz prostog razloga zato što Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne može ovo da reguliše i potpuno je normalno što je Odbor za ustavno-pravna pitanja i zakonodavstvo što su ga proglasili neustavnim. Jednostavno, ovako nešto se ne može prihvatiti. Hvala.