Hvala uvaženi predsedavajući, ako možemo samo malo da se čujemo.
Da, po amandmanu ću naravno govoriti, uze mi gospodin Babić malo pre reč iz usta – ja ne mogu da ga podržim zato što je zaista licemerno ovo što se podnosi.
Inače, moram da kažem da se uopšte stidim kao građanin ove države što mi uopšte donosimo ovakav zakon. Zamislite da mi u 2014. godini donosimo zakon o obnovi zemlje, umesto da razmišljamo o tome kako zemlja da ide napred, mi donosimo zakon da obnovimo državu, a taj zakon je nažalost plod višegodišnje neodgovornosti, sramne neodgovornosti nekih prethodnih garnitura koje su zemlju dovele do ovakvog haosa i sada neko nama ovde kaže kako smo zaboravili neke opštine ili neke gradove. Vi ste gospodo zaboravili celu državu. Dva bedema niste napravili za čitav svoj mandat.
VI tražite od nas, pošto je podnosilac amandmana, između stalog, u diskusiji, kada smo govorili o celini samog zakona, rekao nam je – da li su mogle da se spreče žrtve? Možda su mogle, ali nismo mi prodavali čamce od vojske, nego ste prodavali vi za bam-badava. Izvinite, nikakve resurse nismo imali da spašavamo državu.
Tražite od nas da za dva dana napravimo kompletne bedeme. Postavio sam pitanje ovde gospođi Mihajlović, između ostalog to se i odnosi na ovaj amandman, hoće li neko da odgovara, ko je ovu državu doveo do toga, posebno ovi po lokalnim samoupravama iz stranke koju su nekada, ne znam više ko sada kome pripada pošto su se podelili, ali, hoće li neko da odgovara, pošto su ogromna sredstva izdvajana u lokalnim samoupravama za odbranu od elementarnih nepogoda i niko ne odgovara. Ja ne znam, hoće li neko da ide u zatvor zato što je zemlja uništena i upropaštena zbog toga?
Mi nažalost danas, dragi građani, 2014. godine donosimo zakon da obnavljamo zemlju, kao da smo prošli neki ratni period u proteklih pet-šest godina, pa sad obnavljamo državu.
Zaista je žalosno bilo kada gospodin Vučić izlazi na konferenciju za štampu i kaže – Šabac možda moramo da branimo ratnim merama. Dotle smo bili došli pod vama, da nam je voda do guše došla, upropastili ste nas i sada vi imate obzira da ovakav amandman podnosite i da kažete – zaboravili ste neki grad. Ne gospodo, vi ste zaboravili celu zemlju i zato smo danas ovde gde jesmo. Hvala.

Uvaženom kolegi koji je ofrlje pokušao da koristi veliku izreku „što se grbo rodi vreme ne ispravi“, čisto da mu kažem, nju je izrekao, napisao, za sva vremena nam ostavio Valtazar Bogišić, tvorac Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru.

Po amandmanu.

Prosto samo da ne koristimo takve velike izreke ofrlje.
Vezano za amandman, znate šta, ako mi vidimo ovde potpunu opoziciju, ne složnu da taj amandman nikako ne bi trebalo prihvatiti. Slažem se da ga ne treba prihvatiti, ali moram da priznam, ta velika izreka upravo govori, a vezano je za amandman, jer ono zaista što se što se grbo rodilo 2000. godine vreme nije moglo nikao da ispravi, zato smo danas i došli u situaciju da donosimo zakon da obnavljamo zemlju. A, vi takvi kakvi ste, pošto jedni druge ne pomažete, blago svakoj vlasti kojoj ste vi opozicija. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, moram da priznam malo pre kolega koji je ovo rekao da mu je neko dao pozitivnu ocenu za ovakvu ideju, voleo bih da vidim tog ministra finansija ili privrede koji je dao pozitivnu ocenu na ovako nešto, jer ovo je nešto što je nemoguće i nije ni čudo što amandman nije u skladu sa Ustavom.
Mi u gradu Beogradu imamo neke silne takse i ne znamo više šta ne plaćamo zato što nam je neka prethodna garnitura ovde ostavila sve i svašta i nenormalnu administraciju, em da se još sada uvodi porez za celu Srbiju, ali da ga isključivo plaćaju građani Beograda kroz finansijske transakcije u samom gradu. Potpuno je neprihvatljivo, a moramo i da znamo elementarnu činjenicu, a to je da se svaki porez mora uvesti kroz zakon, a ne na ovakav način.
Možda je ova ideja lepa i dobra, ali ovako nešto je zaista neprihvatljivo i moram da priznam da sam ponekad iznenađen sa količinom ovakvih ideja. Mislim da ovo čak nije trebalo da se raspravlja s obzirom da nije u skladu sa ustavnim sistemom, ali prosto da kažemo građanima šta je neko zahtevao. Ovako nešto je potpuno neprihvatljivo.

Znate kako, dobro je kad neko uviđa sopstvene greške, jer baš ta neverovatna administracija gajena kao korov i takva birokratija je razvijana u periodu kada je gospodin Veselinović na neki način predstavljao vlast. Ali, ovaj amandman, ja bih se zaista složio da bude prihvaćen da nije situacija takva kakva jeste. A situacija je baš takva da mi moramo brzo da reagujemo.
Zaista sam pomalo iznenađen da vi u sledećem amandmanu, recimo za član 13. tražite da se izbriše, mada moram tu da stavim jednu zamerku, zato što se u članu 13. kaže – može da se dokazuje, a trebalo bi bez onoga može zato što mora da pribavi tu dokumentaciju, a ne može.
Kako god, nije mi jasno zašto neko traži da se izbriše član za način dokazivanja za učešće u postupku javne nabavke, a sa druge strane ovamo nam zahteva ovakvu birokratiju da sprovodimo u situaciji kada ljudima je zaista potrebno da se izgrade kuće što pre i da se izgrade putevi.
Posebno mi nije jasno otkud toliko nepoverenje u gospodina Blagojevića kada su mu toliko verovali za izborne rezultate, izborne procene svih ovih godina. Meni je sad zaista nejasno odakle toliko nepoverenje prema jednom čoveku kome su toliko poverenje svih ovih godina ukazivali. Hvala vam.

Moram da priznam da mi nije jasno zašto neko traži da se izbriše član koji reguliše način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke.
Zapravo, ako se neko malopre baš žalio da sumnja u nekakav postupak, ja ga razumem, autoprojekcija je potpuno čudo, ali to što je nekada neko javna preduzeća i državne firme ovde upravo pelješio preko javnih nabavki i to kroz sistem direktne pogodbe, ovde je to onemogućeno, zato što čak i kada dođe do takve situacije da negde morate brzo da reagujete, svaka nabavka mora da se pojavi na internet sajtu Kancelarije i svako ima uvid da vidi kakva se vrsta javne nabavke izvršila. Ta vrsta transparentnosti je apsolutno za svaku pohvalu, vezano za ovaj zakon i nije mi jasno zašto ovde neko sumnja u dobre namere Vlade i uopšte dobre namere države da ljudima što pre obnovi kuće. Hvala vam.

Samo kratko.
Drago mi je da je na moju opasku uvažena ministarka uvažila ovo i verujem da će se sada to ispraviti. Samo da kolegi, koji je inače u dobroj nameri podneo ovaj amandman da se briše, ali prosto ne možemo to da radimo, zato što je potrebno hitno neke stvari uraditi kako bi ljudi dobili kuće i puteve i sve ono što im je srušeno.
Međutim, morate samo da pogledate u članu 13, pošto će se staviti obavezujuća klauzula, odnosno nešto što je obavezujuće da vi morate da dokažete ovom ispravom, vi to dokazujete pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću. Vi to dokazujete pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Verujem da niko nije zaista do te mere nesavestan da želi da se igra sa tim i da krivično eventualno odgovara ukoliko bude prevario Komisiju ili Kancelariju. Na kraju krajeva, radi se o tome da se ovde rešava problem ljudi koji su u elementarnoj nepogodi pogođeni. Znate, bilo bi veoma strašno i monstruozno da neko želi da prevari te ljude na takav način i uopšte državu i da na tome zaradi. Meni bi to bilo zaista monstruozno i verujem da ipak nismo takvi kao ljudi. Hvala.

Moram da podržim Vladu što je odbila ovaj amandman, i to vrlo ispravno, jer ne možemo…prvo, nismo kao država još uvek članica EU, ali se nadam da ćemo biti. U ovom momentu, u zaista teškoj situaciji, da mi na neki način diskriminišemo svakog ko nije u EU, pa da isključivo od određenih firmi iz EU kupujemo ova sredstva, mislim da nije adekvatno, tim pre što u mnogim državama imate izvanredna sredstva. Ako hoćemo, po nekom stepenu bezbednosti, mnogo bezbednija nego iz same EU. Nije mi jasno zašto neko traži da iz zemalja EU uvozimo ta sredstva, osim ako možda nije želeo da na neki lobistički način promoviše samo te firme. Pozdravljam ovo što je Vlada odbila i ovakav amandman se zaista mora odbiti.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre zaista ako bi negde trebalo da pohvalimo Vladu vezano za izmene i dopune Zakona o radu i to upravo u ovom članu.
Zamolio bih sve ljude, posebno koji su zaposleni, da dobro pročitaju kada se ove izmene i dopune kada se usvoje pročitaju to je na sajtu, ima i sada već da pročitaju. Zašto? Zato što se ovim članom daleko više precizira i daleko se daju veća prava radnicima i preciziraju kako mogu da se ostvare, nego što je to do sada bio slučaj.
Zaista bih moli ljude da ne nasedaju na medijske obmane koje neko pokušava da prezentuje u javnosti, posebno ne ovi sindikati, odnosno njihove neke vođe koje su se isključivo borili za svoje privilegije, a nikako se nisu borili za pravo radnika. Ovim se definiše kako radnik može svoja prava kroz kolektivni ugovor da ostvari i šta znači reprezentativni sindikat.
Malo pre je gospodin Vulin lepo rekao, 24.000 imamo razno raznih sindikata. To je suludo, tu niko ne može da ostvari nikakva svoja prava. Ovde se jasno naznačava ko je reprezentativni sindikat i sa kim može poslodavac da razgovara. Mislim da je to najbolji način kako radnik može da ostvari svoja prava. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Moram da priznam da očigledno neko ne želi da sluša ministra koji lepo objašnjava da se ovde radi o tehničkoj usklađenosti i da, prosto, to je nešto što morate na ovakav način da napišete.
Znate, po malo mi je i cinično, a krajnje i licemerno da danas se neko navodno bavi zaštitom života radnika. U to vreme kada su se stvarali gubitnici tranzicije po kriminalnim zakonima koji su donošeni u Zakonu o radu, posebno oni iz 2001. godine, mi smo doživljavali da radnici seku prste i da ručaju pred kamerama svoje sopstvene prste, da se vežu lancima za mostove, da dižu ruke na sebe, da se vešaju zato što su na pravdi Boga dobijali otkaz. Danas neko…

Izvinite, samo me interesuje  koji su to život radnika zaštitili, kada su neki od njih postajali dobitnici tranzicije, jer su dobijali subvencije za vinograde, a ljudi su ostajali bez posla i vezivali se za mostove i ručali sopstvene prste? Hvala vam.

Naravno, ne želim da sporim dobru nameru podnosioca amandmana, posebno što profesor Mićunović, verujem da je jedan  od naših živih najvećih naučnih radnika, tako da ga zaista uvažavam apsolutno, s tim što moramo da kažemo, ako bismo prihvatili ovako nešto, ušli bismo već u krivično-pravnu sferu, što ovim zakonom ne bi moglo da se reguliše.
Niko radniku ne brani da se pozove na član 16. Zakona o zabrani diskriminacije, s tim što bi morao da podnosi krivičnu prijavu i da se vodi krivični postupak.
Što se tiče samog člana, to je još jedan od dokaza da je ovaj zakon upravo dobar za radnike, a da je uperen protiv neradnika. Ovim zakonom se brane prava radnika na najbolji način. Upravo ono što je ministar malopre rekao, zato što je teret dokazivanja, ukoliko radnik ukaže da je bila diskriminacija, teret dokazivanja je na tuženom da to ospori, što moram da priznam da se pomalo i kosi sa nekom pravnom praksom. U Krivičnom pravu uvek je teret dokazivanja na onome koji tuži, a ovde je obrnuta situacija, radnik ima pravo da ukaže da je bila diskriminacija, onda tuženi mora da dokazuje da to nije bilo. Mislim da je tu radnik u velikoj pednosti. Svaka čast za jedan ovakav član.

Naravno, ovo ne može da se prihvati tim pre što bismo onda bili u mnogo čemu u suprotnosti sa određenim evropskim direktivama. Ako je neko protiv takvih direktiva, onda on očigledno nije baš na tom putu ka EU, a tim pre što je, naravno, rekao notornu neistinu, jer nije tačno da se sve prepisuje, neke stvari se i te kako preciziraju, posebno vezano za zarade i, naravno, posebno vezano za samozapošljavanje, odnosno šta se sve traži u samom ugovoru da se navede, jer do sada je bilo da samo je važan stepen stručne spreme, a sada se traži tačno i kog je obrazovnog profila budući kandidat za određeno radno mesto itd.
Znači, sve se precizira i zato molim sve ljude koji prate ovaj prenos da obavezno pročitaju na sajtu izmene i dopune zakona i sve ono što će na kraju biti finalna verzija, kako ovakve stvari koje iznosi neko, a koje su notorne neistine, ne bi postale istine. Ako se rukovodimo onom čuvenom krilaticom, ne bih sada spominjao koga, da sto puta izrečena laž postaje istina, plašim se da se tako nešto ne dogodi i sada, tako da molim ljude da se precizno upoznaju sa svim ovim izmenama i dopunama. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ovo je dokaz licemerja.
Neko predlaže da obrišemo član kojim se poboljšavaju prava radnika i predlaže da ostane ono staro, da bude na 12 meseci. Neshvatljivo mi je. Ovde nam kaže – što niste stavili 36 meseci.
Da ljudima bude jasno, zato što medijskim manipulacijama i spinovima možete svašta da kažete i da to navodno postaje istina. Ovim članom posle 24 meseca morate da zasnujete radni odnos na neodređeno i to je velika prednost u odnosu na ono što smo imali ranije, gde ste imali 12 meseci, pa može da vam prekine i opet raznim manipulacijama da produžava taj rad na određeno. Ovim se poboljšava, čak se povećava i zaposlenost na neki način. Svakako imate nekoga ko će dve godine raditi. Godinu dana će sigurno primati platu i ne mora da se trese da li će dobiti otkaz, a ako se zadrži dve godine svakako će dobiti rad na neodređeno. Ne znam zašto bi neko ovo brisao, osim ako je destruktivan sam po sebi.
Što se tiče ljudi koji su ispred, ja vas pozivam, znate koliko sindikata je pružilo podršku ovakvom Zakonu o radu, pa vas pozivam da se obratite i tim radnicima a ne samo ovima što se bore za svoje privilegije. Mislim na sindikalne lidere sa kojima ste sklopili raznorazne varijante i sa kojima pokušavate da izvršite ovakvu vrstu pritiska. Pred njima smemo da se pojavimo i sa njima smo razgovarali i uvek ćemo razgovarati.