Moram da priznam, ima dosta argumenata i za i protiv ovog amandmana, s tim što ću ovde biti na strani Vlade koja ovo odbija. Zašto? Zato što zaista mora da se vodi računa sa kim ulazite u pregovore.
Kada razgovarate, posebno sada u eri pospešivanja raznoraznih ratova po svetu, gde imamo žarišta gde god se maltene okrenete, moramo zaista da vodimo računa sa kim ulazimo u pregovore i na koji način.
Razumem, razgovore niko ne koči, pa i neko ko bi poslao pismo o namerama, to je sasvim nešto normalno. Možete na marginama svakog sastanka sajma da razgovarate, nije sporno, ali kada ulazite u pregovore, ulazi zvanična državna delegacija. Tu već ne možete sa tim da se šalite, jer ulazite u postupak pregovora. Da bi se neki posao ostvario, morate dobro da povedete računa ko je sa druge strane i morate da vodite računa da ipak, kada već uđete u pregovore, taj posao privedete na neki način kraju na zadovoljavajući način, da ne bude i da se država obruka možda u nekoj situaciji.
Zato sam više na stanovištu da se ovaj amandman odbije. Ponavljam, ima razloga, naravno, i da se ovo prihvati, međutim moramo da vodimo računa, posebno danas u zaista kriznim situacijama u kojima se čovečanstvo nalazi, sa kim ulazimo u pregovore. Hvala.

Baš zato što sam veoma pažljivo čitao član upravo sam izneo one argumente koje sam izneo.
Slažem se ja da ovo može da zakoči namensku industriju. Tu nema nikakve dileme, ali, s druge strane, ako biste to tako dopustili, bez svih ovih provera koje se inače traže, a i na kraju samo Ministarstvo da li će izdati ili neće izdati dozvolu, možete da rizikujete u današnjem svetu i da zaista stavite državu na stub srama.
Mi ovde ne trgujemo konditorskim proizvodima. Mi ovde trgujemo naoružanjem. Znate, otkud vi znate ko je sa druge strane dok sve to ne isproveravate? Na kraju krajeva, možda je spoljnopolitička situacija baš takva da nije poželjno da neka odavde firma, pa možda i privatna, baš toj državi posle svih saglasnosti što dobijete baš da se izveze to naoružanje, odnosno tehnologija. Samo zato, zbog rizika koji ovde postoji, sam više na strani Ministarstva, odnosno Vlade što ovo odbija.
Ponavljam, nadam se da će nekada biti veći mir u svetu, pa nećemo imati ovakvih problema. Hvala vam.

Morao sam da reagujem, a možda je i gospodin ministar hteo da reaguje. Malo pre smo čuli jednu neverovatnu rečenicu. Hoću da verujem da je to lapsus da neko kaže – pa ne morate ovim zakonom da se vezujete za neki drugi zakon, pa se spomenuo Zakon o upravnom postupku. Prosto, ovako nešto morate da uskladite sa Zakonom o upravnom postupku. To je nešto što je obavezujuće i što morate da uradite, tako da je možda neku državu drugačije shvatao, pa da može da bude i neko bezvlašće, ali zaista hoću da verujem da naši poslanici ozbiljno shvataju državu i da je ovo bio lapsus govornika koji je onako nešto izrekao.

Uvaženi predsedavajući, član 107. – vređanje dostojanstva ovog parlamenta.
Kada pričate, a ovde u parlamentu ima dosta, hvala bogu, i osoba lepšeg pola, žena, da u nekom javnom preduzeću rade cice i mice, da to neko vređa žene na takav način. Da li ovde morate već unapred da imate eventualno razmišljanje da ako se neka osoba lepšeg pola zaposli da je to uradila ko zna na koji način i preko čega.
Zaista se zalažem da se prekine sa takvom vrstom diskriminacije. Verujem da su to sve osobe koje su izuzetno stručne i da su po tom kriterijumu primljene u SDPR i u svako drugo javno preduzeće, a ovakvo vređanje žena zaista nema nikakvog smisla i bili ste dužni da izreknete opomenu narodnom poslaniku, gospodinu Šutanovcu.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da sam veoma ponosan i drago mi je kada čujem ovakve rezultate koje je malopre gospodin Babić izneo, a vezano za „Krušik“ i vezano za SDPR. Ponoviću, naravno, rezultate koje je direktor „Krušika“, inače postavljen u januaru mesecu 2014. godine, 2,53 puta je ukupni prihod „Krušika“ veći u odnosu na 2013. godinu.
Zašto sve ovo govorim? Da ne pričam o SDPR koji ima 107 miliona dolara ugovorenih poslova, toliko o tome da radi u gubicima, a inače pozajmljuje državi. Čuli smo malopre od ministra Gašića. Moram posebno da napomenem, a juče je gospođa iz Ministarstva trgovine naglasila, jeste da je naš izvoz za 100% veći u odnosu na prošlu godinu, a govorim o izvozu naoružanja. Zašto ovo govorim?
Možete da budete pacifista koliko hoćete u životu, ali ako nemate jaku vojsku, nemate ni jaku ekonomiju. To dokazuju najveće sile na svetu. Superiornost SAD je upravo u tome što ima fantastičnu vojnu industriju. Može da proizvede koliko hoćete aviona. Sada se i Ruska Federacija bavi time. Onaj ko ima jaku vojsku, ima i jaku državu i jaku ekonomiju.
Danas smo ovde čuli neverovatne stvari. Na primer, aluzija na diktatorske zemlje i da samo one organizuju vojne parade. To je potpuno neznanje i neverovatno da to neko može da iznese. Pogledajte veličanstvenu vojnu paradu koja se organizuje u Londonu u čast rođendana britanske kraljice, na primer. Recimo, u Parizu, kada je Dan Republike, pogledajte kakva je vojna parada francuske armije. Prema tome, to su potpuno neverovatne stvari i besmislica kada neko tako nešto iznese, a samo da bi negde nešto rekao i da bi napao sadašnju Vladu.
Kada već govorite o SDPR, a vidim da često pravite aluziju na sadašnje rukovodstvo, recite mi koju aferu to ima SDPR. Da li su ti ljudi bilo kakvu aferu negde napravili? Podsetićemo se silnih afera u nekom prethodnom periodu kada su drugi stolovali našom Vojskom, od afere „Satelit“ preko izvoza naoružanja u Libiju, pa čak i u Gruziju, gde govori da je Vuk Drašković sprečio da se izveze naše naoružanje u Gruziju i da se tako naruše odnosi sa Ruskom federacijom itd. Vi danas to nemate. Danas imate uspešno poslovanje i mogu samo ljudima iz SDPR da čestitam na svemu ovome što su uradili.
Vama ovde gospodine Gašiću zameraju što će biti ovako rigidna kontrola, ne mislim vama, nego generalno državi, oko toga ko može da dobije sertifikat, odnosno mogućnost da uvozi, izvozi naoružanje. Ja sam za još rigidniju kontrolu. Moram da priznam da nisam toliko pristalica da se raznim privatnim firmama omogućava takav posao. Možda sam staromodan čovek. Pristalica sam toga da ovo samo država može da radi, ali znam kakvi su standardi EU i to je nešto što smo prihvatili i mislim da smo sa ovim zakonom to lepo uredili.
Sporan je taj član 11. Izvinite, čini mi se da moraju da se daju veće ingerencije našim bezbednosnim službama u proveri ko može da radi taj posao, a vezano za uvoz i izvoz naoružanja.
Čini mi se da je trebalo obavezati Ministarstvo trgovine da mora da posluša naše bezbednosne službe. Znači, da mu to bude obavezujuće, da mora da posluša da li neko može da dobije licencu ili ne, a ne da se kaže da dobijena saglasnost ne obavezuje ministarstvo da izda dozvolu. Slažem se da Ministarstvo spoljnih poslova, ako da neko stručno mišljenje, možda ne mora da ga uvaži, ali naše bezbednosne službe moraju da uvaže. Mislim da je to trebalo uradi. Verujem da će se tako i raditi, ali to je trebalo zakonom predvideti.
Kažem, lično smatram da bi trebalo da se radi u ovom poslu jednostavno nije moguće u sadašnjim standardima, kako to EU propisuje, izraziti sam protivnik tolike slobode u ovom poslovanju zato što se radi o jako osetljivim pitanjima, čak mislim da će u nekom narednom periodu, zbog neverovatnog razvoja terorizma i raznih tih negativnih pojava, države sve više kontrolisati trgovinu naoružanjem i neće se tek tako dozvoljavati da svako može da uvozi, izvozi naoružanje.
Zamolio bih vas, a to je veoma važno, vezano za izdavanje dozvole u roku od 10 dana. Potpuno se slažem sa vama. Pristalica sam još rigidnijih kontrola, ali znate kada se naglasi da se daje deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti, to može biti mač sa dve oštrice. Neko može, na primer, vaš predmet da drži u fioci, ko zna koliko dugo, i dok on vama da tu saglasnost, to može da bude i po 6-7 meseci, a neko želi da ostvari profit u tom biznisu.
Mislim da tu možda eventualno postoji mogućnost da se takav rok na neki način malo promeni. Rok od 10 dana nije sporan, ali kada se kaže – od davanja poslednje saglasnosti, dok sve instance daju saglasnost, pitanje je koliko tu može da prođe i onda se taj rok od 10 dana zaista svodi na nešto što nije dobro.
U svakom slučaju, zakon kao zakon je dobar. Pozivam državu i naše službe bezbednosti da što aktivnije rade i da se vežu za ovaj zakon i pozivam državu da u ovom segmentu što više napreduje. Nisam pristalica toga da sada neko kaže da sam militarista, pa, eto, da navijam, ne daj Bože za neke sukobe po svetu da bismo mi izvozili naoružanje, to je potpuno suludo, ali svaka ozbiljna država suštinski živi od namenske industrije i ja nadam se da će naša vojska. Znam da imate ogroman potencijal.
Tu bih vas jednu stvar samo zamolio. U redu uvoz tehnike, u smislu pušaka, tenkova, pešadijskog naoružanja, ali kada se govori o informatičkoj tehnologiji, tu bih vas zamolio da vodimo i te kako računa zato što je to danas jedno od najubojitijih sredstava i špijunaže i svega i na kraju krajeva i podrivanja same vojske. Mislim da bi tu tek država morala da obrati i te kako pažnju ko to radi, ko to može da uvozi, izvozi softvere, vezano za vojsku i uopšte za sam sistem odbrane. Tu pozivam naše službe da budu što aktivnije.
U svakom slučaju zakon jeste zaista dobar, možda uz određene neke modifikacije, ako smatrate da može da se nešto promeni, da se još više popravi. U danu za glasanje zaista nema nikakvog razloga da svi ovde ovako nešto ne podržimo i da naravno samim tim podržimo našu namensku industriju. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Znate, kada upadnete u klopku, onda imate samo utiske nedelje, a nećete da vidite utisak decenije. Utisak decenije, moram da priznam, gospođo Udovički, složiću se sa tim da mi se ne sviđa ovo produžavanje rokova, ali utisak decenije je potpuno razorena administracija ove države, koja očigledno nije bila sposobna da primeni zakon onako kako smo želeli i prosto ste prinuđeni da produžite rok.
Zašto je naša administracija tako uništena, razorena? To bi trebalo da pitate neke koji su se ovde sada pozivali da je sadašnja Vlada nekompetentna da primeni zakon.
Mi smo imali i još uvek imamo nenormalnu administraciju. Mislim da to ni Kina ne bi izdržala. Pri tom, krajnje neefikasnu. A inače, kako su se zapošljavali u nju, ja ću vam sada pročitati, pošto je poreska uprava sada na dnevnom redu. Ja sam dobio odgovor poreske uprave kao poslanik. Postavio sam pitanje – zbog čega i na koji način će neko odgovarati i zašto je poreska uprava bila tako neefikasna svih ovih godina? Hvala ljudima iz poreske uprave koji su mi poslali odgovor, pročitaću neke delovi, a i da vidite kako se neko zapošljavao u našoj administraciji. Ovo je zvaničan odgovor koji su potpisali zamenik načelnika odeljenja Nenad Mladenović i zamenik direktora poreske uprave Marko Marinković:
„Pored navedenog, u toku su provere zakonitosti zapošljavanja službenika u poreskoj upravi, gde je uočeno da su u prethodnom periodu u radni odnos na određena radna mesta primana lica koja ne ispunjavaju gotovo nijedan od uslova za radno mesto koje propisuje pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi. Shodno tome, pored provera diploma, sprovodi se i postupak utvrđivanja odgovornosti ovlašćenih lica u postupku prijema u radni odnos.“
Toliko o stručnosti i kompetentnosti koja nam je ovde ostavljena i sada se traži od sadašnje Vlade da ono što je neko zalivao kao koren, a to je potpuno uništena administracija i potpuno uništen poreski sistem, vi sad tražite od nekoga da u roku od dve godine sve to ispravi.
Inače, kad već govorimo o poreskoj upravi, pročitaću još neke delove iz ovog odgovora, veoma zanimljive: „Pomenute nepravilnosti – govori se o čitavoj unutrašnjoj kontroli koju su izvršili u samoj poreskoj upravi – odnosile su se na nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odnosno odugovlačenje pravnih radnji propisanih Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a tiču se ispunjenja poreskih obaveza najčešće velikih poreskih dužnika. Zbog takvog nezakonitog postupanja, poreska potraživanja koja datiraju još od 2009. godine, još uvek nisu uplaćena u budžet Republike Srbije“. Zašto, gospodo, niste tada velikim dužnicima naplaćivali porez?
Sadašnje rukovodstvo vrlo efikasno radi svoj posao, govorim o ovom što je od avgusta došlo, i ja ih pozdravljam. Tamo gde neko nije smeo nos da promoli, poreska uprava je ušla. Tu mislim na splavove, govorim o velikim ugostiteljskim objektima koje niko nije smeo da kontroliše, o tajkunima, nedavno su čak ušli i u „Farmakom“, govorim o mnogim drugim segmentima, o ilegalnom tržištu igara na sreću. Želim da ih pozdravim, zato što su konačno krenuli da rade svoj posao. I krenuli su u unutrašnju kontrolu same poreske uprave, gde su došli do niza nepravilnosti, gde je tužilaštvo pokrenulo određene krivične postupke protiv direktora određenih filijala. Ne znam o čemu neko ovde govori?
Kada govorimo o suzbijanju sive ekonomije, ovde su mi takođe dostavili određene podatke, kaže se: „Od 8.990 kontrola – govori se o periodu od 1. januara 2014. do 13. 09, moram da naglasim da su i tu izvršene određene kadrovske promene, a u međuvremenu želim da pohvalim posebno ovaj segment od avgusta do septembra i ovo dalje što se radi – koje za predmet imaju pravilnost obračunavanja i plaćanja javnih prihoda, u 3.583 kontrola, što je 39,85%, utvrđene su nepravilnosti i podneto je 2.110 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i utvrđeni javni prihodi u ukupnom iznosu od 10 milijardi dinara“. Znači da je neko ipak krenuo da radi i da suzbija tu sivu ekonomiju a postavlja se pitanje zašto je siva ekonomija bila toliko razvijena sve ovo vreme?
Takođe, 12.881 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Kod 2.929 poreskih obveznika utvrđene su nepravilnosti, što je 22,74%. Da li ste svesni koliko je to? Podneto je 2.688 zahteva za pokretanje prekršajne odgovornosti, a protiv 1.120 poreskih obveznika izrečena je mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Ovo je samo jasan pokazatelj da je sadašnje rukovodstvo poreske uprave i te kako krenulo dobro da radi. A to što neko ranije nije radio i što je na taj način dopuštao da se razvija siva ekonomija, da se u potpunosti razara sistem, to bi trebali da postavite pitanje nekim vašim rukovodiocima koji su nekada vodili poresku upravu i čitavu našu administraciju.
U svakom slučaju, ono što moram da naglasim, žao mi je što se ovi rokovi produžavaju. Zaista mi je iskreno žao. Ali, ovo je jedini način da probamo.
Inače, kada govorite ovde posebno o poreskoj upravi za ove informatičke sisteme, dobro vodite računa ko će nam raditi informatičke sisteme, jer jedan od razloga neefikasnosti poreske uprave su upravo informatički sistemi koji se u njoj trenutno nalaze. Neko je namerno dezintegrisao taj sistem pa imate četiri različita softvera, a nijedan nije kompatibilan sa drugim i zato i nemate pravi uvid između ostalog šta se dešava i koliko ko duguje. Ali, zaista bih voleo da povedete računa ko će nam raditi te informatičke sisteme, jer zaista pozdravljam ovo što se ide preko elektronske prijave i to je nešto što je u civilizovanom svetu sasvim normalno i što je zaista poželjno, jer ne možete više da obmanjujete državu kao što se do sada radilo.
Zaista bih zamolio neke prethodnike koji su upali u klopku da ne iznose nešto o čemu ne znaju ili namerno ne žele da znaju i da ne obmanjuju javnost zato što su podaci po period kada su oni bili na vlasti veoma poražavajući po njih. Ja samo mogu da kažem da je ovo što danas radi poreska uprava za svaku pohvalu. Verujem da će i neki drugi segmenti i neke druge institucije takođe krenuti tako dobro da rade. Hvala vam.

Član 109. vređanje dostojanstva parlamenta.
Znate, kada se neko javi za povredu Poslovnika onda je red da bude krajnje iskren jer sve ovo o čemu sam ja govori su govorili prethodnici iz poslaničke grupe u kojoj dotični sedi, pa mu tada to nije smetalo da govori i o „Utisku nedelje“ i o načinu kako je država nekompententna itd.
Meni je samo žao što njega istina boli, jer ti sa kojima sedi su upravo doveli zemlju do ovakvog haosa i naravno da mora na ovakav jedan način, neprimeren krajnje da reaguje.
Ali, u svakom slučaju ova država je krenula napred i upravo zbog takvih mi je drago što se javljaju na krajnje besmislen način da obrazlože nešto što zaista ne stoji. Hvala vam.

Hvala.
Razumem podnosioca amandmana. Ne mogu da kažem da nema smisla u samom amandmanu, ali mislim da je Vladina namera daleko bolja, vezano za načelnike okruga, zato što bi oni zaista, s obzirom da su delegirani od strane Vlade i da zaista jesu u neku ruku funkcioneri, trebalo bi da budu ljudi koji oslikavaju na najbolji način i politiku Vlade i države u određenom okrugu.
Vas, gospođo Udovički, bih zamolio, pošto svi naši načelnici okruga imaju generalno problem u svojim okruzima gde su postavljeni, prvo što njih malo ko za šta pita. Zaista imaju nekada problem sa liderima u lokalnim samoupravama koji ponekad žele da se ogluše o ono što oni njima tamo prenose. Drugo, njih niko i ne poznaje na terenu. Oni bi morali daleko više da budu prisutni u javnosti.
Zaista bih zamolio da ubuduće, kada regulišete tu oblast, da načelnicima okruga zaista i poverite određene veće nadležnosti, kako bi zaista tu svoju funkciju, koja je veoma važna, mogli da obavljaju na adekvatan način. Ovako to pomalo deluje besmisleno. Mora da se definiše čemu služi načelnik okruga u određenoj sredini. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Veoma pažljivo sam sve ove amandmane slušao i ono što je ključno, što provejava kod podnosioca, to je da se uvede obavezno znanje engleskog jezika. Znate, to je stvar, nekako postala, i opšte kulture. Teško možete da zamislite danas nekog svršenog studenta koji ne zna engleski jezik. To je nešto što je prosto normalno postalo, ali ne možete to uvoditi u zakon.
Zamislite sada kada bi ste, recimo, u Francuskoj, u njihovom zakonu o državnim službenicima, naveli da službenici moraju obavezno da znaju engleski jezik. Pa, to je nemoguće tako nešto uvesti. U ovoj državi ipak je zvanični jezik srpski, bar još uvek, ja se nadam da se to neće menjati, a znanje svih ostalih jezika, onda možete sada da uvedete, ako se neko zapošljava u ekonomskom nekom sektoru, pošto je nemački jezik veoma zastupljen u ekonomiji, pa, možete onda da mu kažete – moraš obavezno da znaš nemački jezik. Možemo tako da idemo u beskonačnost.
Zaista, to je nešto što nije potrebno uvoditi. Možda, recimo, da ste podneli amandman, pa da se negde stavi da je poželjno znanje engleskog jezika, ali uvoditi tu obavezu u zemlji u kojoj je ipak zvanični srpski, nelogično je, a, kažem opet, to je stvar opšte kulture i potpuno mi je neshvatljivo da danas, u 21. veku, neko ko je završio fakultet i za koga se zahteva sve ovo što, naravno, u zakonu se navodi da ne zna engleski jezik, to bi mi bilo potpuno van pameti. Hvala vam.

Ja bih ipak više o amandmanu koji mi je inspirativan i jako zanimljiv. Malopređašnji kolega je ovde, između ostalog, izneo jednu tvrdnju, kao, što ne bi svi imali drugu i istu šansu, eto, ako mi, kao, znamo engleski jezik. Znate, mnogi od vas tu koji sede, uvaženi kolega je naravno mlađi, ali mnogi od vas koji tu sede su živeli u periodu našeg najvećeg sina naroda i narodnosti, da li je tako? Ne sećam se da je neko od vas tada pitao da li naš uvaženi drug Tito zna engleski jezik. Formalno je bio mašin-bravar, kao što sam rekao, ne bi trebalo baš da ima to znanje, ali je bio naš najveći sin naroda i narodnosti, svi ste se kleli u njega i niko nije pitao da li on zna engleski jezik, mada je igrao i valcer i svirao klavir.
Imate koliko hoćete državnika i danas u svetu koji ne znaju nijedan drugi jezik osim svog jezika i prosto i ne žele čak da uče neki drugi jezik. Vi biste verovatno njih ovde kod nas sa ovakvom logikom diskriminisali. Verovatno ne bi dobili posao u našoj državnoj službi, kako vi to shvatate.
Znanje engleskog jezika i svakog drugog je stvar elementarne opšte kulture. Danas, u 21. veku vi ne možete da radite nijedan posao a da ne znate nekako engleski jezik, posebno ako se radi o nekom visokokvalifikovanom poslu. Ako biste ovako nešto uvodili kao obavezu, pa vi onda morate da zaposlite i profesore licencirane engleskog jezika u svaku našu državnu službu da proveravaju znanje, jer, izvinite, to što će neko napisati da zna engleski jezik, to uopšte ne znači da on zaista zna engleski jezik, možda je slagao.
Poželjno je na konkursu svakako da se to pitanje postavi. Verujem da niko u državnu službu, posebno ovo što vi ovde navodite, gospođo Udovički, u samom zakonu, verujem zaista da niko neće ni biti primljen ukoliko bar nema elementarno znanje engleskog jezika, ali ne možete to uvoditi kao zakonsku obavezu zato što u ovoj državi, bar još uvek, ne znam da li neko neće da promeni, zvaničan jezik je srpski.
Nađite mi jednu jedinu državu na svetu koja je u svom Zakonu o državnim službenicima uvela, osim, naravno, ako ne govorim o nekim državama koje su egzotična ostrva, itd. ali koja je uvela da njen državni službenik mora da zna neki strani jezik, a da nije prioritetno prvo stavila svoj. Hvala.

Ja bih samo kratko da reagujem.       
Zaista uvažavam koleginicu s druge strane, ali ne mogu prosto da se otmem utisku i plašim se, ne znam stvarno da li sam dobro čuo. Izgleda da, bar po njenom tumačenju, nije važno da li jezik zna predsednik države ili neki naš diplomata, ali je važno da li komunalni radnik u Futogu ili u Grockoj ovde zna engleski jezik. To je otprilike takva logika.
Znate, nije ni čudo što nam je onda diplomatija svih ovih godina bila katastrofalna. Mi smo imali zaista početkom 2000-ih godina određene ambasadore koji nisu znali nijedan jezik. Po pratijskoj liniji su prosto poslati negde. To je zaista nešto što je katastrofa, ali ako nekom nije važan kriterijum da naš diplomata zna više jezika, a da bi komunalni radnik morao da zna engleski jezik, onda se zaista ovde nešto čudno događa. Verujem da ste vi napravili lapsus, ali prosto, očigledno i kakvu ste politiku vodili svih ovih godina, čini mi se da to ipak nije bio lapsus. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Ja ću imati dva pitanja, na neki način su povezana, ali jednostavno moramo neke stvari da konstatujemo. Jedno pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova, a drugo pitanje je upućeno ministru finansija, a ujedno i novom, odnosno pomoćniku direktora Poreske uprave i na obojicu se odnosi naravno ovo drugo pitanje.
Kao što vam je poznato, MUP ovih dana je itekako prisutno u medijima, naravno voleli bismo da ga imamo što manje s obzirom da svi želimo da ova država ima što manje kriminala, ali neki slučajevi za koje su mnogi mislili da nikada neće biti otkriveni ili da se nikada neće raditi na njima, vidimo da se itekako radi.
Ovim putem želim da pohvalim novog ministra MUP-a, prvo na odlučnom koraku da pojedine ljude smeni u MUP-u, jer očigledno su bile potrebne kadrovske promene da bi se neko u policiji pokrenuo, a moram da vas podsetim i na ove neke slučajeve koji su zaista tragični, i daj bože da policija nikada nije ni trebalo da radi na njima, ali su se naravno dogodili, a to je slučaj ubistva na Brankovom mostu gde je jedan očigledno obesni vozač, a koji je kasnije pobegao iz zemlje, usmrtio Luku Jovanovića. Vidimo da je policija izuzetno dobro odradila taj slučaj. Pronađen je ubica, izručen je iz Kine.
Takođe, policiju moram da pohvalim i na intenzivnom radu i veoma dobrom radu vezano za monstruozno ubistvo male Tijane u Bajmoku, kao i za neke druge slučajeve koji su i te kako potresali javnost. Ono što je najvažnije i što mi je na neki način i drago, s obzirom da poznajem majku ubijenog Ranka Panića, moram da izrazim zadovoljstvo što je policija konačno posle šest godina pronašla ubicu Ranka Panića. Na neki način da se zadovolji ta pravda, iako naravno majci niko nikada neće moći da vrati njenog sina, ali to monstruozno ubistvo koje se dogodilo na mitingu pre šest godina, zaista je skandalozno i sramno da šest godina niko nije želeo da pokrene ništa vezano za tu temu i da, kako čitam u medijima, sama žandarmerija je između ostalog vodila istragu unutar sebe, a izgleda da je njihov pripadnik definitivno ubio Ranka Panića.
Samim tim, moram da pohvalim MUP, koje je neke stvari pokrenulo sa mrtve tačke, ali ono što me najviše interesuje i s tim u vezi ide to pitanje, jer se dogodila i kadrovska promena u policijskoj upravi u Novom Sadu što pozdravljam. Taj grad je imao velikih problema, bar su tako pisali mediji, sa nasiljem, posebno maloletničkim, ali ono što mene zanima, to su određene istrage koje su u Novom Sadu generalno bile pokrenute, a to je vezano za Razvojnu banku Vojvodine i za Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja.
Interesuje me - dokle se stiglo u istragama u tom slučaju, jer su građani AP Vojvodine pre svega bili oštećeni, s obzirom da su se pare, odnosno novac iz Razvojne banke Vojvodine po partijskoj liniji izvlačio, kako god je to nekom bilo potrebno, na lepe oči? Građani su žestoko oštećeni, da ne pričam o nekakvim investicijama, koje je Pokrajinski fond navodno ulagao u njih, a suštinski investicija nema, pare su proneverene. Interesuje me - dokle se stiglo, i to je konkretno pitanje za ministra unutrašnjih poslova, sa tim istragama i naravno da li možemo uskoro da očekujemo neki epilog, s obzirom da je zaista nemerljiva šteta pričinjena samim građanima AP Vojvodine?
S tim u vezi je i ovo drugo pitanje. Mi čitamo danima već unazad, a tu bi opet pohvalio MUP, koje i te kakvu logistiku pruža ljudima u Poreskoj upravi. Ovo drugo pitanje se odnosi na ministra finansija i na novog pomoćnika direktora koji sada vrši funkciju direktora Poreske uprave.
Čitamo svaki dan o izuzetno uspešnim akcijama ove države vezane za suzbijanje sive ekonomije posebno u sektoru igara na sreću, posebno u sektoru ugostiteljskih objekata za koje vidimo da mnogi od njih, koji su tako glamurozni i veliki ugostiteljski objekti, nisu nikada fiskalne račune izdavali, ili su lažno prijavljivali svoj promet, i ja podržavam državu u ovoj akciji.
Ali me interesuje, s obzirom da je to toliko zastupljeno i da čitamo o neverovano velikim akcijama, da li će ministar finansija i sami ljudi u Poreskoj upravi koji su sada rukovodioci, preduzeti određene mere protiv onih koji su sve to ćutke posmatrali, koji su to nemo gledali, koji su izgleda pomagali da se razvije siva ekonomija, koji su gajili? Pa me interesuje da nam odgovore da li će ljudi koji su tako nešto dopuštali odgovarati i naravno interesuje me neke tu kadrovske promene, odnosno da li će se uskoro pred Skupštinom naći neki novi predlozi vezani za naš finansijski sektor? Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Znate, uvek se fasciniram kada o naučnim plagijatima ili kako god priča neko ko je pitanje da li ima maturski rad u životu. To je nešto što je meni neverovatno. Znate, a priča o čestitosti, pa baš neko ko je naučni radnik i ovde se poziva na akademsku čestitost trebalo bi da zna da to dok neko ne utvrdi da je plagijat, nemate pravo nekoga da optužujete tim pre što ljudi koji su navodno pisali da je nešto plagijat, pitanje je koliko su kredibilni, jer jedan od njih nema čak ni doktorat, a već je našao za shodno da optužuje nekoga da je nešto plagirao.
To je nešto što je skandalozno. Ako već govorimo o toj nekoj čestitosti na univerzitetu, pa izvinite, pa sve te fakultete koji su inače osnivani od 2000. godine pa na ovamo i čije su se diplome priznavale, nije osnivala sadašnja Vlada i nije im davala ona akreditaciju, nego je to baš davala Vlada stranke gde ste vi bili na toj listi, zato je nastao potpuni cirkus na našem univerzitetu.
Znate, nemam ništa protiv da se ovako nešto uvede, ali mi imamo, govorim o akademskoj čestitosti, ali kada biste to tako stavili u sam zakon, onda se ovde polazi od principa da su svi koji upišu postdiplomske studije, da nisu čestiti ljudi. Znate, ko će to utvrđivati šta je to akademska čestitost. Da li neko ne želi možda da se vraća na neke komisije Saveza komunista, pa da nam neko kaže – ti si moralno podoban, a ti nisi.
Mnogi sad ovde prigovaraju negde nekome za neki fakultet, a gomila njih se divila drugu Titu, formalno je bio mašin-bravar, pa nikome nisu hteli da kažu – pa izvinite, mašin-bravar nam vodi državu, nego su se svi klanjali drugu Titu i govorili kako je to naš najveći sin naroda i narodnosti. Izvinite, cirkus na fakultetu je nastao 2000. godine pa naovamo, kada smo dozvolili zaista mimo bilo kakvog kriterijuma da se nešto zove fakultetom. Vi ste ministre Verbiću, ja sam vas pohvalio u načelnoj raspravi, veoma dobro krenuli, konačno baš ovim zakonom se uvodi ta čestitost, ovim izmenama i dopunama, zato što će se znati šta je to fakultet.
Na kraju krajeva, sve mora da se čuva i u elektronskoj formi da bude dostupno. Svačiji doktorat je dostupan i naravno podložan oceni. Naravno da su svi fakulteti podložni oceni posle pet godina, bar kako ovo predviđa, morate ponovo da podnesete zahtev za akreditaciju, tako da samim tim ovako nešto je neprihvatljivo, jer kada bismo to stavili u startu bismo imali prigovor da svi koji upišu postdiplomske studije su ljudi koji nisu čestiti, a to je nešto što nije normalno. Hvala vam.

Naš narod kaže – ubi ih prejaka reč. A izgleda da je bila i tačna. Pa sad, zato se neko ovako uzjogunio.
Kako god, osnovni postulat kod čestitog čoveka je da ne obmanjuje javnost. A ovde imamo obmanu, upravo uvaženog kolegu savetovao bih da ne koristi termin – ministar policije pošto mi to nemamo, mi imamo ministar unutrašnjih poslova, to je velika razlika. Morate da naučite razliku između policije i unutrašnjih poslova. Nije to ni važno, ne zameram vam, niste pravnik.
Međutim, reći da je neko plagirao a da za to ne postoji nikakav dokaz, a pri tom sam taj ministar unutrašnjih poslova zahteva da se proveri njegov rad, izvinite, to u vaše vreme nikada nismo mogli da čujemo ni od jednog vašeg funkcionera.
Podsetiću vas, ovo je podatak Ministarstva prosvete iz 2012. godine da je svaka 10 diploma u Srbiji bila lažna. Izvinjavam se, taj cirkus sa lažnim diplomama i na univerzitetu ste uveli vi. Ove izmene i dopune zakona uvode red na univerzitetu. Baš taj princip akademske čestitosti provejava kroz čitav zakon. Svako ko je pročitao principe u izmenama i dopunama ovog zakona, jasno mu je da se zaista ovde uvodi princip akademske čestitosti. To što želite da naglasite i da na ovakav način vodite kampanju je zaista nešto što je neprimereno. To pre svega čestitom čoveku nije primereno, a ja uvaženi kolega koji je naučni radnik, to od vas zaista nisam očekivao, bez obzira koliko se u životu politički ne slažemo. Hvala.

Član 103. je povređen. Uzgred, budi rečeno, razumem vašu toleranciju. Jesam pristalica diskusije u Skupštini, ali znate, kada reklamirate povredu Poslovnika onda morate i da podignete Poslovnik. To se od nas uvek traži. Onda i da citirate član Poslovnika, a ne samo da kažete dostojanstvo Skupštine, da čak ne kažete ni koji je član.
Tako da je to još jedan u nizu dokaza da pojedini poslanici potpuno nepripremljeni dolaze na sednicu kao što su potpuno ne pripremljeni za čitavu diskusiju. Samim tim red je da reagujete. Neću tražiti da se Skupština o ovome izjasni. Samo upozoravam na ovakve povrede Poslovnika. Hvala.