Hvala.
Imam utisak kao da je neko protiv pravne sigurnosti građana. Nekome ovo smeta, iz ne znam kog razloga. Pokušaću građanima da objasnim o čemu se ovde radi.
Naime, danas vi morate sve da podvedete pod javnobeležnički zapis. Istini za volju, advokat je mogao i do sada da sastavlja ugovor. Niko to ne brani. Ugovor možete da sastavite i vi, mogu dva čoveka koja čak i nisu pravnici. Ali, prosto, mora da prođe posle kroz javnobeležnički zapis. Tako su advokati mogli i do sada da sastavljaju ugovor, ali ih je sud ili lokalna samouprava overavao, oni nisu imali pravo overavanja.
Sada im se omogućuje ovde, i to je dobro što se menja, da mogu da sastavljaju ugovor o prometu nepokretnosti, ne znam zašto je to bilo oduzeto, mislim da je to bila greška i dobro je što se to vraća, ali to mora da prođe kroz javnobeležnički zapis. A zašto? Zato što javni beležnik zakonom ima ustanovljenu odgovornost. On nema pravo da tek tako nešto overi i da tek tako pusti u pravni promet. Jer, on odgovara, pa čak i krivično, čini mi se, za ono što je overio.
Zato je on dužan da recimo kada dođe ugovor o prometu nepokretnosti, stana da proveri da li na tom stanu ima hipoteka, da li je više puta prodavan. To se dešavalo koliko god hoćete puta, posebno u Beogradu. Onda je dužan da upozori obe strane da tako nešto postoji.
Ne znam zašto to nekome smeta. Ne znam kako im nije smetalo kada je recimo neka firma iz Kaća kupovala zemljište pored auto puta. Veoma dobro znaju o kome se radi. Oštetila je državu za 370 miliona evra. Znate li kolika je to cifra. Neko je tako oštetio državu i to mu ne smeta, ali mu smeta ako bi to neko danas kontrolisao. To je zaista nešto neverovatno.
Tako da, ako bi se ovo prihvatilo što se nudi kao amandman, ponovo bismo građanima vratili mogućnost da uživaju, ako se to može nazvati uživanjem, u pravnoj nesigurnosti. Ovako, time što mora takav ugovor da prođe kroz javnobeležnički zapis dobija se na pravnoj sigurnosti zato što sam notar odgovara i krivično za ono što overi. Hvala.

Dobro, pred nama su danas zakoni, tj. određeni ugovori protiv kojih zaista niko ne može ništa ni da kaže, ali nas obavezuju na mnogo toga, posebno ako danas ratifikujemo, a nadam se da hoćemo, pošto nema nikakvog razloga da to ne uradimo, Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem, pre svega zato što je to jedna civilizacijska tekovina, zato što je 118 država članica UN potpisalo ugovor, 41 ga je ratifikovala, a nadam se da će naravno Srbija sada biti 42, da će i mnoge druge države koje su potpisale vrlo brzo u svojim parlamentima, ratifikovati ovaj sporazum.
On nas obavezuje na neke stvari, a ja verujem da ćete vi gospodine Gašiću itekako da obratite pažnju na tako nešto. Pre svega, mi imamo jedan katastrofalan, zapravo neuređen potpuno sistem ekonomske bezbednosti naših preduzeća. Konkretno, recimo kada ovde govorim o SDPR, a on će naravno biti ta firma koja će biti naš najveći izvoznik, on to mora značajno da poboljša. Ovo nas i tera da poboljšamo itekako ekonomsku bezbednost i da uopšte razvijamo taj sistem, pošto mi to uopšte nismo imali razvijeno. Pogledajte bilo koje naše strateško preduzeće, da li govorim o „Telekomu“, da li govorim o EPS, da li govorim o bilo kom drugom preduzeću, ni jedno preduzeće nema korporativnu bezbednost, odnosno nema sektor ekonomske bezbednosti i to je jako loše.
Neretko se sve ovo i događa sa našim preduzećima upravo zato što tako nešto nemamo. Ovo je vrlo osetljivo. Ovde se radi o trgovini naoružanjem i mislim da će baš u tom segmentu to morati itekako da se poboljša, kao i u mnogim drugim preduzećima koja se bave proizvodnjom municije i naoružanja, verujem da ćete tu itekako to pospešiti.
S druge, mene uvek raduje kada naša vojska negde nešto zaradi i verujem da ćemo od ovoga imati itekakve koristi. Uporno ponavljam da mi imamo izuzetno obučene kadrove, posebno što se tiče vojske. Verujem da možemo mnogo tog ada izvezemo posebno kroz vojnu tehniku jer imamo izvanredne ljude i stručnjake u vojno-tehničkom institutu. Tvrdim da imamo najbolji kadar u regionu što se tiče vojno-tehničkog instituta i ti ljudi su zaista majstori svog posla, umeju da sa zaista malo sredstava da naprave nešto što je tako dobro, što je zaista tako savršeno i da to izvezu, što je veliki uspeh.
Nadam se da ćemo mnogo više uložiti u naš vojno-tehnički institut. Inače se nadam i voleo bih da se to na neki način donese, da recimo za izradu određenih stvari koje se tiču bezbednosnog tog aspekta, na primer softvera koji imaju naša javna preduzeća, da će to ubuduće raditi isključivo preduzeća koja se tiču vojske, na primer Vojno-tehnički institut, jer moramo da zaštitimo naše preduzeće. Ne može, recimo, softver, u poreskoj upravi ili bilo gde da nam radi neka privatna kompanija zato što vam čita podatke i tako nešto dospeva ko zna gde. Prosto, moramo nekako to da integrišemo, da to samo radi državno preduzeće, u ovom slučaju mislim da je Vojno-tehnički institut neko ko je najosposobljeniji.
Tako da, ovako nešto što se usvaja samo nas motiviše za podizanje određenih standarda i naravno motiviše uopšte namensku industriju. Verujem da ćete itekako učiniti da što više zaradimo. Stojim pri onom stanovištu – što vam je jača vojska, jača vam je ekonomija i verujem da će ubuduće naša vojska, a to smo pokazali na ovoj vojnoj paradi, imati što šta da pokaže i da ćemo zaista biti najrespektabilnija sila u regionu, to nam svakako i pripada i s tim u vezi naravno da ćemo kao SNS i ja lično podržati ovaj sporazum. Hvala.

Hvala.
Reklamiram povredu čl. 198. i 107. Vi ste dužni da dajete reč isključivo narodnim poslanicima. Koliko sam obavešten, a i svi mi ovde, malopređašnji govornik nije više narodni poslanik. Samim tim, krši se dostojanstvo ovog parlamenta, jer tako može svako sa ulice da uđe, da dobije reč i da govori u ovoj Skupštini. Molim vas da na to obratite pažnju i da dotičnog udaljite sa sednice zato što više nije narodni poslanik. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam da mi je žao što su poslanici opozicije napustili sednicu, mada je dobro kada oni koji su građani napuste sednicu jer oni ne mogu da učestvuju…

Što se tiče poslanika opozicije ne vidim razloga što su to uradili, osim kada nemate argumente pa napustite, no nije važno.
Pred nama su važni zakoni i bez obzira što se, hajde da kažemo, malo toga menja, ali ja bih krenuo pre svega o ovom vezano za zakon o izmenama i dopunama Zakona o legalizaciji.
Znate, mi smo ovde danas čuli sve i svašta i prigovara se sadašnjoj vlasti da na ovakav način neće za 150 godina, navodno, da se izvrši legalizacija. Podsetiću građane kakav je haos u glavom gradu uveden od strane baš garniture koja je vladala glavnim gradom do pre nekoliko meseci, odnosno tačnije do polovine ove godine, zato što je grad Beograd apsolutno oduzeo sve ingerencije beogradskim opštinama oko legalizacije i sve to sveo i centralizovao na grad Beograd. Imali smo jedan potpuni haos, zato što od toliko predloženih legalizacija svega 2% je realizovano. Sada postavljam pitanje, ako na ovakav način nećemo za 150 godina, a slažem se da ovih šest meseci, verujem da neće biti dovoljno, ja se samo nadam da će se doneti brzo zapravo neki drugi zakon koji će ubrzati proces legalizacije.
Interesuje me, takvim metodom i načinom koji su oni radili kada bismo legalizovali sve te objekte, ja mislim ne bismo za narednih 1000 godina legalizovali i možda bi nas neko proučavao da smo neka praistorija, otprilike.
Tako da, najmanje imaju pravo da govore o legalizaciji oni koji su sve činili da taj postupak i proces usporavaju, kako bi zapravo razvili jedan izvanredan sistem korupcije, jer takvim administrativnim začkoljicama koje su unosili vrlo inventivno kroz Zakon o legalizaciji oni su zapravo doprineli tome da vi jedino direktnom korupcijom ste mogli da negde legalizujete neki objekat. Naravno, da su se mnogi tako obogatili. Recimo, kada je nekome bilo potrebno da ubrzate legalizaciju, onda neko dođe pa vam stavi u džep, onda mu vi to ubrzate i tako se to nažalost radilo, i svi smo svedoci toga. Naravno brojni investitori su otišli iz ove države zato što nisu želeli da učestvuju u takvoj korupciji, takvoj pljački.
Tako da, ovo što se sada predlaže da se produži rok za još šest meseci jeste nešto što je zaista dobro, ali ja zaista apelujem na državu, a verujem da će Zakon o planiranju i izgradnji vrlo brzo da dođe pred poslanike, apelujem zaista na Vladu da se predloži novi zakon kojim će se čitav taj postupak ubrzati kako bismo konačno uveli u sve legalne tokove sve te nelegalne objekte.
Imate sada drugu soluciju, šta da radite sa njima, da li da ih srušite, što bi bilo potpuno besmisleno. Ko će recimo da ode u Kaluđericu i sruši celu Kaluđericu? To bi bilo potpuno van svake logike i pameti. Potrebno je da se to ubrza i da država tačno zna šta je legalno, šta nije i da se sa tim jednom za svagda završi.
Što se tiče ovih drugih zakona, pravosudnih, moram da priznam neko sam ko se lično protivi ovakvom načinu polaganja pravosudnog ispita i uvek sam bio protiv toga, zato što iskreno smatram da u jednom danu polagati 14 ispita, zapravo polagati čitav pravni fakultet u jednom danu, je potpuno suludo. Ne vidim koja je svrha toga, ali kada je već to tako, to je zaista nešto što je teško.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o tužilaštvu se uvodi neki smisao za taj pravosudni ispit zato što, zaista ljudi koji polože sa odlikom, a vrlo je mali broj njih, dobiće odmah posao kao saradnici u tužilaštvu, što je veoma dobro, na kraju krajeva imamo toliko postupaka, krivičnih, koji se vode koji se stavljaju u fioke, nama su potrebni novi tužioci, nama su potrebne, što se ono kaže, nova sveža krv u tužilaštvu, jer, nažalost, baš dok je suprotna strana, koja je sada pobegla, dok su oni bili na vlasti tužilašvo je i te kako kontrolisano. Imali smo samo tri predmeta iz oblasti organizovanog kriminala, i oni su naravno, bili u fioci. Danas ih je mnogo više. Danas su pokrenute i one 24 privatizacije da se ispitaju.
Nama su potrebni dobri tužioci, tako da ovo je nešto što je jako dobro. i na kraju krajeva, sami tužilački pripravnici neće biti diskriminisani, kao što su inače bili u odnosu na sudijske pripravnike, tako da, ovo je nešto što je veoma pozitivno i verujem da će svako podržati. Očekujem da čak svih 249, pošto jedan poslanik više nije poslanik, da će 249 poslanika ovo podržati, kao što će poslanička grupa SNS u danu za glasanje sigurno ovo uraditi. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Inače nisam imao nameru da se nešto javljam jer je sve ovo više puta ispričano, ali prosto ne mogu a da ne prokomentarišem ovakve stvari.
Znate, da bi neko primao penziju mora da radi privreda, a pošto su nam privredu razorili gore nego NATO pakt, svakako onda da teško možete da obezbedite realne izvore prihoda da ljudima date možda penziju kakvu zaslužuju.
Mi ne želimo, i to je ključna poruka svega ovoga, da trošimo više para nego što zaradimo. To su oni radili. Oni su bili neodgovorni. Upropastili su državu. Mi to ne želimo da radimo, jer smo dogovorni ljudi i kažemo pošteno penzionerima – izvinite, gospodo, ne pada nam na pamet da više razaramo državu kao što je neko razarao, želimo da omogućimo da ovde poraste nekakav standard i da naprosto probamo da vam nekad podignemo penziju u predstojećem periodu…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Njega ne prekidate? Ne može on usko, on mora široko?)

Hvala vam puno.

Reklamiram i član 103. i član 107.
Prvo, prethodnik uopšte nije pričao o amandmanu. Druga stvar, uporedio je Skupštinu sa kafanom.
Zaista bih vas sada zamolio da reagujete na ovakve stvari kada tako neko vređa dostojanstvo parlamenta i svih nas ovde, a pri tome je izgovorio da smo mi njih nekako vređali, iako je čitav njegov govor bio krajnje uvredljiv prema našoj poslaničkoj grupi.
Znate, ako već neko ne može da se brani na normalan način nekakvom argumentacijom, a činjenica da nam je neko razorio privredu i da zato danas se smanjuju i penzije i plate i da smo zato prinuđeni danas da ovako nešto radimo, zato što plaćamo ceh njihove neverovatne vladavine, gde ste bez ikakvog realnog osnova povećavali ljudima penzije, zaista bi bio red da onda reagujete, jer ovo nije kafana, ovo je mesto gde bi trebalo na jedan normalan način da se raspravlja, a to čini mi se ona suprotna strana nikako ne želi. Hvala vam.

Ja ću se opet pozvati na član 107. Morali ste da reagujete.
Malopređašnji govornik je rekao svima nama onu čuvenu Gebelsovu krilaticu, da se mi time rukovodimo – sto puta izrečena laž postaje istina.
Ja lično niti bilo ko iz SNS ne dozvoljavamo da nas neko poredi sa takvim nacistima. To je zaista zastrašujuća uvreda i vi ste morali da reagujete. To ako su oni navikli da se tako ponašaju i da nam pričaju o „Potemkinovim selima“, a da država propada, zaista je to nešto što je bila odlika njihovog režima, ali nama ne pada na pamet da se tako ponašamo. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, malopre smo imali jedan eklatantan primer da neko podnese amandman, a onda uopšte ne obrazlaže amandman. Priča o svemu i svačemu, ali ga najmanje interesuje amandman.
Inače, zarad javnosti, predložili su brisanje amandmana kojim se na neki način omogućuju i običnom čoveku koji je možda bio radnik u nekoj firmi da proda akcije i van tržišta hartija od vrednosti. Mislim da mu je to čak i povoljnije. Ali, nekome se izgleda to ne sviđa. Neko bi voleo do besvesti da imamo preduzeće u restrukturiranju ili već da imamo nemogućnost da se privatizuje neko propalo preduzeće, jer bi njima to i odgovaralo, s obzirom da su tu zapošljavali partijske kadrove i tako isisavali novac od građana Srbije.
Prosto sam samo želeo na to da ukažem. Amandman je potpuno van svake logike, ali neka građani znaju šta se ovde predlaže. Očigledno je nekome od prekoputa mnogo važnije da razgovara o tome ko je okretao vola na Palama 1993. godine.

Evo, znate kako, uvažena predsedavajuća, ja bih vas zaista zamolio, obrazlažući sada ovaj amandman, prethodnik se apsolutno nije dotakao amandmana. Jeste, tačno je, briše se jedna reč udela, ali on je naredno vreme apsolutno iskoristio da nam govori o svojoj političkoj platformi koju je inače mogao da sprovodi svih onih godina dok je bio premijer.
Zamolio bih vas da ubuduće opomenete takvog poslanika. Slažem se, mogao je da obrazloži zašto je, recimo, možda potrebno ili nepotrebno brisati ovu reč, ali iskoristiti čitavo to vreme i da se obrazlaže njegova neke politička vizija, a inače imamo nedavno podatke iznete da…

…da, ali prosto sada moram nešto…

…slažem se, inače, apsolutno podržavam Vladu i apsolutno ima smisla da se obriše ova reč. Apsolutno podržavam Vladu i ovaj amandman svakako treba odbiti. Hvala vam.

Hvala vam uvaženA paredsedavajuća.
Ovaj amandman, uz svo poštovanje da je neko imao dobru nameru, ali ne može da se prihvati. Posebno baš zbog tog sužavanja - da li je neko stručan u nekoj oblasti pa se kaže – navodi oblast privatizacije. Sada može da se javi hipotetički neko iz ovih konsultantskih kuća koje su tako pelješile državu time što su neki od njih bili zapravo u Agenciji za privatizaciju, a s druge strane su bili konsultanti. Sada on kaže – jeste, ja sam dugo godina radio na tome, ja sam veliki stručnjak,, a suštinski je svojim savetima upropastio držav, a tu su naravno, poznate ove konsultantske kuće, od „Ces mekuna“ pa nadalje, a vama su veoma dobro poznate.
Tako da ovako nešto zaista ne bismo mogli da prihvatimo, jer baš tim sužavanjem se čak i vrši na neki način određena diskriminacija prema određenim ljudima koji su možda tek sada i stasali, pokazali su se u nekim privrednim granama veoma dobro, a sada vi njih sužavate da je to baš oblast privatizacije. Tu može da se javi veliki problem. Videli smo kako su ti naši veliki stručnjaci za privatizaciju upropastili državu i sasvim tim ovako nešto je potpuno neprihvatljivo. Hvala.

Moram da priznam, sad sam malo i u dilemi, jer ako je duh tih izmena i dopuna ovog zakona upravo to da se baš ne dozvoli agenciji do sada da imenuje direktora, da bude potpuni gospodar privatizacije, nego smo to sada dali ministru, ne može se ovako nešto prihvatati i tražiti da to sada radi direktor agencije.
S tim u vezi, zaista, nisam neko ko je spreman da ovako nešto prihvati, tim pre, evo navešću vam primer, a stalno ga navodim. Imamo situaciju konsultantske kuće koje su savetovale Agenciju za privatizaciju, a ujedno su imale svoje ljude koji su tamo radili. Sada zamislite da njima omogućite da neko od njih bude tako direktno agencija i on gospodari čitavom privatizacijom. Zato sam protiv ovako nečega i dobro je što je Vlada odbila ovaj amandman. Apsolutno sam za to da jedino može ministar da obrazuje komisiju. Tako da bih vas zaista zamolio da o ovome povedemo računa i apsolutno podržavam, gospodin Tošković, je to jako lepo obrazložio, da se ovakva amandman odbije. Hvala vam.