Hvala.
Uvažena gospođo ministre, prvo da vam se zahvalim na ovakvom zakonu.
Zato što, evo čuli smo i od opozicije da je zakon veoma dobar i da su ga svi pohvalili. Ne vidim razlog izmišljanja neke kritike čisto da bi se nešto kritikovalo. To se zove kritizerstvo.
Neko je ovde rekao, možda i moj prethodnik, da je ovde uništena građevinska operativa, građevinske firme, da slabo radi naša građevinska industrija, potpuno se slažem, to je tačno. To je nažalost zaista tačno, ali samo bih postavio pitanje – ko je upropastio ta građevinska preduzeća do sada i kako su ona u privatizacijama uništavana? To je jedno veoma dobro pitanje. Vi ste sada i ministar saobraćaja, zanimaju me i ova naša putarska preduzeća, kome su sve bila prodata, na koji način i kako je to tako uništeno i upropašćeno. Ko je recimo, uništio „Komgrap“ itd i mnogo druga preduzeća koja su bila okosnica razvoja one bivše Jugoslavije, kasnije i SRJ, a danas nam neko priča kako ona ne rade ništa. Naravno da ne rade kada su isečena u potpunosti.
Pošto smo govorili o raznim projektima, recimo megalomanski projekat Most na Adi, zanima me firma koja je izvodila radove, pošto to nije naša firma, nego neka slovenačka firma čiji je vlasnik bio uhapšen. Bila je u kriminalu do guše, ali nam je ovde predstavljena kao sjajna građevinska firma koja je nekih 500 miliona evra potrošila da bi izgradila takav jedan projekat. Zanima me most na Beški ko je gradio, kao i Bulevar Kralja Aleksandra, ko je radio? Ko je su to firme koje su ovde dobijale posao? Nisu to firme ko kojima pričamo, gde je naša građevinska industrija nekada se njima ponosila, nego su to neke firme dobrim delom tašna-mašna sistem i razni podizvođači, itd.
Ono što je veoma važno kod ovog zakona, prvo, ja bih krenuo s kraja, a vezano je za građevinske inspekcije. Svaka čast što će biti ovako pooštren kriterijum njihov i svaka čast na tome što će mnogo rigidniji i bolje raditi. Mislim da je veoma važno što će čak dva puta tokom same izgradnje građevinske inspekcije izlaziti na teren, da se vidi da li može da se to u potpunosti sprovede do kraja, bilo kakav projekat, i to je nešto što je apsolutno za svaku pohvalu, pošto smo mi do sada imali potpuni nered prilikom izgradnje niko to ništa nije kontrolisao i onda samo se odjednom dođe i kaže - pa dajte, hajde da sada to legalizujemo.
Mi inače u Beogradu, recimo, ovde imamo strahovit problem baš sa legalizacijom, jer je prethodna neka garnitura donela jednu neverovatnu odluku, a to je da se kompletan proces legalizacije prebaci na Grad Beograd i da opština oduzmete apsolutno svaku mogućnost da legalizuju objekat i zato je samo 2% objekata legalizovana. Inače, molim sadašnju gradsku vlast ovde u Beogradu da vrati opštinama to, zato što bi to bilo potpuno normalno da opština, recimo, Zvezdara ili opština Voždovac može da ide da legalizuje, da legalizuje nekom objekat.
Takođe, ovo što se uvodi ovako jedan prilično skraćeni postupak dobijanje ovih dozvola je nešto što je fantastično, ali ja mislim da ćete tu imati strahovit problem. Zato što mi imamo prvo neobučenu administraciju. Ti ljudi su potpuno needukovani, gomila njih je tu primljena samo da bi se partijski zadovoljila i da bi bili za nekim računarom na nekom šalteru i da bi primali platu i gomila njih pojma nema da izvuče sve te dozvole, odnosno da uradi ono što se od njega traži.
Imaćemo tu strašan problem, a mislim da će biti i kod njih sam otpor, jer je ne tako mali broj njih i te kako živeo od korupcije koja i te kako bila rasprostranjena. Zato što kod nas ste imali jednu rastegljivu kategoriju prilikom izdavanja dozvola, mogli ste dozvolu da dobijete za šest dana, mogli ste i za šest meseci, pa ako se nekom žuri, onda znate i sami kojim merama je prosto pribegavao taj investitor od šalterskog radnika gde mu da 50 ili 100 evra do onoga koji mu je na kraju dao tu dozvolu gde mu da malo veću sumu i nažalost na taj način se kod nas razvijao jedan ušemljeni sistem korupcije koje je zaista ovde bio zastrašujuće razvijen i ogroman broj ljudi je bio u tom lancu živeo od toga i plašim se da će oni imati strahovit otpor prema svemu ovome što vi ovde želite da uvedete.
Slažem se da sistem mora da se uvede. Zakon, zakon je jedno, zakon je ono što je na papiru. Kamo lepe sreće da krene da se primenjuje svim srcem svi navijamo za to, ali plašim se da će u praksi biti veliki problema upravo zbog neobučenosti naše administracije i naravno zato što je ne tako mali broj njih apsolutno živeo od korupcije.
Na kraju krajeva, koliko god ide i ova borba protiv kriminala i korupcije, mi sada čitamo ponovo, a ide naravno veoma dobro, ogroman broj onih koji su upropastili ovu državu je iza rešetaka, vode se postupci, to je dobro, ali upravo ta sitna korupcija izgleda nas i dalje dovela na to neko mesto da smo po korupciji tu negde u sredini. Popravili smo se u tom segmentu što je borba pojačana, ali nažalost, ta sitna korupcija potpuno uništava društvo i to je nešto što izgleda teško još uvek iskorenjujemo, ali nadam se da ćemo uspeti.
U svakom slučaju da nekako skratim, čovek koji je ovde želeo da investira morao je, da kažem tako narodski, dušu da ispusti dok dođe do svih dozvola po pet godina je morao da obilazi šaltere da bi došao do elementarne dozvole, da krene da zida nešto i naravno da nijedan investitor i svako ko je normalan nije želeo da investira ovde, jer znate svakom se to smuči.
Da ne pričam, naravno što smo imali recimo situaciju kod hotela Jugoslavije kada je želeo investitor to da kupi, pa se onda nađu zaštitnici životne sredine, pa kažu - zamislite ovde ćete da zaklanjate vidik za ptice ili tako neke gluposti i onda naravno čoveku kada vidi da li mora da nekog podmiti da bi zapravo dobio dozvolu smuči mu se da tako nešto radi i pobegne odavde glavom bez obzira, što je apsolutno razumljivo.
Na kraju, voleo bih samo malo da nam objasnite, pošto mi se zaista ovo dopada, ali ovaj sistem - projektuj i izgradi. Mislim da su ljudi jako malo upoznati sa tim šta zapravo to znači i u praksi kako će se to primenjivati. Ali kako god, ovaj zakon je zaista pravi početak reforme uz Zakonu o radu, zato što ovo zaista može da privuče ogroman broj investitora, zato što je ovo zaista nešto što je dobro. Ovo je nešto što polako počinje i tu sitnu korupciju da suzbija. Počinje da privlači investitore. Počinjemo da budemo zanimljiva zemlja za izgradnju, ali kažem vam sve ovo mora u praksi da se primeni i to će biti jako teško.
Još moram da kažem nešto vezano za građevinsku operativu. Mi ćemo imati velikih problema, nažalost našu, zbog zaustavljanja Južnog toka zato što smo imali nameru da uposlimo ne tako mali broj ljudi u čitav taj projekat. Nažalost, to je sada tako kako jeste. Tu će građevinska operativa prilično da zastane, ali verujem da upravo ovakvim jednim zakonom, gde vi privlačite određene investitore da dođu ovde da zidaju fabrike, možemo da tu našu građevinsku operativu uposlimo na nekim drugim projektima i u Danu za glasanje ovako nešto svojski ću podržati, kao i svi poslanici SNS. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Ne volim u životu da koristim kritiku radi kritike, kao što je to recimo prethodnik uradio iako hvali sam zakon, ali na kraju ipak nešto mora da pronađe, čisto da bi postojala kritika. To se inače zove kritizerstvo.
Sam zakon je jako dobar i ono što se meni sviđa, gospodine Vulin u ovom zakonu, to je što ste pošli od pretpostavke da se zaštiti pre svega domaći radnik, bez obzira što se zapošljava stranac. Mi sada imamo jasno precizirane norme kako može stranac da se zaposli. S tim u vezi, kada već govorimo o slobodnom tržištu u EU, dobro je da ste krenuli tom logikom jer pojedine zemlje u EU i te kako štite svoje tržište rada upravo od eventualnog nekontrolisanog zapošljavanja stranaca, a to se recimo podrazumeva čak i za neke zemlje koje su članice EU.
Imate koliko hoćete primera da danas recimo samo Velika Britanija dopušta tek tako da se zaposlite na njenoj teritoriji. Recimo ljudi koji dolaze iz Bugarske, Rumunije ili nekih drugih država. U Francuskoj i Nemačkoj, to je sada već sve teže, zato što su doneli niz nekih zakona koji to na neki način sprečavaju, štite svoje tržište. Meni je drago da se krenuli od te logike. U redu, dopuštamo slobodno tržište ali imate jasno precizirane norme kako može stranac da se zaposli i s tim u vezi ovo je nešto što je dobro i nešto što zaslužuje svaku moguću pohvalu.
Dugo godina je trebalo da se ovako nešto donese, nažalost nije doneto, nažalost, neko je ovde više razvijao nezaposlenost, nego što je zapošljavao, upravo možda zbog nedostatka ovakvog jednog zakona.
Vi, ako nemate jasno precizirane norme, kako neko ovde može da otvori fabriku, ako je stranac, kako može da zaposli negde nekog, možda iz svoje države? Samim tim, nemate ni sigurnost da ovde nešto investirate i da radite.
Mi donosimo sada zakon koji to apsolutno reguliše i stimuliše, na neki način, stranog investitora da dođe i da ima određenu vrstu pravne sigurnosti i da ovde, naravno, zaposli i domaće a i strance.
Meni je drago da ste vi izneli jednu ambicioznu želju, a to je da se nezaposlenost u Srbiji smanji na ispod 20%. Mislim da ćete do kraja godine to uspeti. To je velika stvar.
Građani Srbije moraju da znaju da smo 2012. godine, zatekli stopu nezaposlenosti od 26 i nešto procenata, što je bila katastrofa, danas je to smanjeno, čini mi se na nekih 20 i nešto posto, što je veliki, veliki uspeh.
Neko će sada reći, pa jeste, ali to je zato što su poslodavci počeli da prijavljuju radnike koji su zaposleni kod njih bili na crno, pa i to je veliki uspeh, pa i to je uspeh ove države da je naterala da inspekcija rada a i poreska uprava rade veoma dobro svoj posao i da su poslodavci krenuli da prijavljuju radnike.
Naravno da je to nešto što je dobro. Taj radnik je počeo da dobija socijalno, penziono itd. što mu je bilo ranije uskraćeno.
Uvažena koleginica Rakonjac je rekla, baš u Kruševcu, sutra bi trebalo da se otvori oko 300 i nešto radnih mesta, posle Nove godine još sto, što je za svaku moguću pohvalu.
Gde god otvorimo neko novo radno mesto, to je najveći patriotizam u ovom momentu danas, omogućiti ljudima da rade.
To je zaista nešto što je za svaku pohvalu. Ova Vlada je uspela za tih skoro 6% da smanji nezaposlenost. Čestitam vam na tome.
Uz Zakon o radu, koji ste doneli, odnosno koji je donela ova Skupština, a naravno Vlada ga predložila i ovaj zakon, mislim da mi to tržište rada veoma dobro regulišemo.
Mislim da to ljudi polako vide i ne možemo se baviti stalno kritizerstvom, nego ako već upućujete neku kritiku, to bi valjalo biti konkretan i reći šta ne valja.
Meni je drago da iz redova opozicije sve manje možemo da čujemo kritike na predlog vaših zakona, posebno iz vašeg ministarstva, gospodine Vulin. Mislim da je to i za vas jedna veoma, veoma dobra referenca.
U svakom slučaju, kada dođe dan za glasanje, oberučke, ovako nešto ćemo prihvatiti zato što štitimo, pre svega, svoje radnike, bez obzira što je ovo zakon o zapošljavanju stranaca, ali jasno se stavljaju pravila, kako može stranac da se zaposli, kako može da radi, kako može da otvori preduzeće i mislim da to uliva pravnu sigurnost i samom strancu i da će ovde, naravno, strani investitori doći i zaposliti i naše radnike, a ne vidim razloga zašto ne i nekoga ko je vičan struci od kog možemo da naučimo iz inostranstva.
U svakom slučaju, hvala vam i sigurno ćemo ovako nešto podržati u danu za glasanje.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da kažem da su prilično ovi termini, vezano za „poslodavac“ ili bilo šta drugo, u neku ruku pomalo nesrećni termini, zato što se to teško može prevesti na pravi način u srpskom jeziku, ali je termin „poslodavac“ koji je u zakonu daleko bolji nego što se predlaže amandmanom da to bude organizacija. Potpuno se slažem sa obrazloženjem da je termin „organizacija“ uvelo potpunu pravnu konfuziju, jer ovde je lepo navedeno kako biste podveli preduzeće pod termin „organizacija“.
Drugo, kad kažete organizacija, može onda svašta da vam padne na pamet. Recimo, imate terorističku organizaciju, ili kriminalnu neku organizaciju. To svakako ne možete da podvedete pod termin „poslodavac“, koji je jasno ovde naznačen i definisan. Daleko je bolje ovo što je predloženo zakonom, nego, recimo, kada bismo stavili „organizacija“, onda bi svakom moglo svašta da padne na pamet. Nadam se da gospodinu preko puta tako nešto sigurno ne pada na pamet. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući. Ako možete samo da obezbedite red. Molim da mi se vrati vreme. Dobro. Da vam nešto kažem, da se vratimo na amandman. Mislim da bi bilo daleko uputnije.
Ustanovili smo, u laži su kratke noge. Ja sam neko ko veoma često, koristi, čita ono što objavi „Pištaljka“. Neretko se ne slažem sa tim ljudima, ali ne mogu da im zamerim ništa, jer nekad upozore i nas u SNS kao vladajuću koaliciju da imamo određene ljude koji su skloni korupciji i njima hvala na tome.
Istini za volju, ne možete da kažete da su imali neku primedbu kada su ljudi podneli jedan jedini amandman, a s druge strane, kada govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa sam ministar je izneo da su odbili da učestvuju u izradi zakona, što je veoma važno, čisto radi javnosti, a ja ću i dalje insistirati, recimo, pošto je to vrlo važno, a mislim da bi neki uzbunjivač iz te Agencije mogao da nam kaže kako su kupili zgradu? To me strašno interesuje, kako je Agencija za borbu protiv korupcije pribavila zgradu u kojoj se danas nalazi?
Da se vratim na sam amandman. Da je postojalo uzbunjivanje i zaštita uzbunjivača, ja verujem da neke stvari nam se nikada ne bi dogodile, n i poput „Agrobanke“, niti „Univerzal“ banke niti bi nam se dogodile onakve privatizacije, niti bi nam se dogodile neverovatne stvari, upravo koje je „Pištaljka“ objavila, da čak 12 donatora DS, koje su stavili na njihov sajt, od toga ih je polovina završilo godinu sa gubitkom.
Pročitaću vam sa tog sajta, meni je to strašno zaparalo oči, kaže – jedan od najvećih donatora DS je definitivno najveći gubitaš među njima, firma „Intelkon“ iz Beograda, koja se bavi kablovskim komunikacijama, čiji je vlasnik kiparska firma „Emar limitid“, „Intelkon“ je osnovan dan posle raspisivanja izbora 14.03.2008. godine, a vladajućoj stranci je 2012. godine dao pet miliona dinara, iako je godinu završio sa gubitkom od čitavih 116.379.000 dinara. Zaista, neverovatno. Da je postojao uzbunjivač, ovako kako mi to danas definišemo, verujem da se tako nešto nikada ne bi dogodilo. Naravno, ljudi su to dokumentovali sa sajta Agencije za privredne registre.
Ali, ono što mi je još zanimljivije je recimo mnogo veći gubitak i mnogo veću donaciju imala je firma „Milinković kop“ d.o. iz Ledinaca, govorim o autonomnoj pokrajini, registrovana za trgovinu na veliko, osnovana 2.07.2008. godine sa samo dva zaposlena, koja je demokratama uplatila čak šest miliona dinara iako je godinu završila sa nego gubitkom od 3.976.000 dinara.
Da je postojao uzbunjivač, ovako kako zakon to definiše i kako mi to tražimo, ja verujem da nikada ovakva pljačka se ne bi dogodila, a iskren da budem ne znam da li su ova preduzeća propala, ali ovakve neverovatne stvari nikada ne bismo imali.
Razumem njih što su oni protiv ovog zakona. Njima ne odgovara da neko bude uzbunjivač, ali nemojte danas da nekom ovde nešto prigovaraju ko pokušava da se obračuna sa korupcijom. Na kraju krajeva, sve, apsolutno sve relevantne organizacije u svetu su nam dale pohvalu za borbu protiv korupcije. Postavile su nas kao državu na daleko veće mesto nego što smo to bili nekada u borbi protiv korupcije i mislim da je to najveća naša pohvala, a njih razumem, njima je odgovaralo da ovo društvo bude korumpirano do guše i sasvim ih razumem što su protiv ovog zakona. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući, krivo mi je nisam na one prethodne odreagova koji su slični, nisam govorio iako sam baš želeo o amandmanu da pričam. Moram da priznam nisu mi jasni motivi ovakvog amandmana koji se podnosi.
Ovde se traži nešto prosto što je neverovatno. Recimo, traži se da uzbunjivač dobije zaštitu kaže – ako nije otkrivanjem informacije uslovio bilo kakve koristi za sebe ili drugoga, izuzev kada se uslovljavanje odnosi na nezakonitosti ili opasnosti. Prvo, kako možete uopšte da znate da li je on nekome tražio ili nije tražio neku korist. Kako to možete unapred da znate. Mislim, ko tu uopšte može da zna, pa da biste ovako nešto predvideli. Tako da mi je potpuno nelogično.
Takođe, kad se kaže da može da dobije zaštitu ako nije objavio posebno osetljive podatke o ličnosti koje nisu od značaja za otklanjanje i ugrožavanje javnog interesa. Donekle mogu da se složim, ali znate šta ako je to objavio, ali je pored toga objavio izuzetno važnu informaciju, recimo, o nekoj koruptivnom delovanju unutar samog preduzeća. Zašto ne bi mogao da ima zaštitu? Koja je to logika zato što je možda negde neku osetljivu informaciju iz privatnog života negde rekao da nema pravo na zaštitu ako je otkrio korupciju.
Izvinite, mislim da je to potpuno nelogično. Tako da mi nije jasno zašto se ovako nešto podnosi. Sam član zakona je sasvim dovoljan. Mislim da nema potrebe širiti konfuziju i unositi potpuni haos na neki način u pravni sistem ove države sa ovakvim predlozima amandmana. Verujem pošto uvažena koleginica Karavidić uvek ima dobre motive, volim sa njom da polemišem, ali mi nije jasan motiv ovakvog podnošenja. Ovo je nešto što ne možete da predvidite čak i kada biste hteli. Hvala vam.

Reklamiram povredu člana 109. Bili ste dužni uvaženi predsedavajući da malopređašnjem govorniku izreknete opomenu, zato što je upotrebio, znači – izriče se opomena ako se upotrebljavaju psovke ili uvredljivi izrazi. Ja ovde govorim o uvredljivim izrazima. Izraziti se tako o profesoru Atlagiću, profesoru pomoćnih istorijskih nauka, a inače to danas ne možete, čak i da pratite sva dešavanja, naučne skupove, ukoliko čak dobro ne poznajete IT.
Prosto je neverovatno, posebno zato što to dolazi od čoveka, sa druge strane, koji je ipak akademski obrazovan i neko uvažavanje prema profesoru mora da ima, a ovim je pokazao da ničiju titulu niti bilo šta ne ceni. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ja ne mislim da je ovo dobar predlog. Ako me iskreno pitate, mislim da je prilično demagoški. Zašto? Prvo, ovde se očigledno pruža zaštita i traži se da se pruži samo zaštita ljudima koji bi bili eventualni članovi određenih antikorupcijskih tela, a uvaženi predlagač nam je ovde najviše govorio o nekim malim ljudima u opštinama i tako dalje, a oni se uopšte ovim amandmanom ne štite.
Ovim amandmanom se štite samo članovi određenih, kažem, antikorupcijskih tela koji bi eventualno bili osnovani, ali i oni se štite na jedan prilično besmislen način, kako se ovde predlaže, da ti, recimo, ljudi mogu da budu zaštićeni dok im traje mandat i eventualno godinu dana posle. Pri tome, u pravu je ministar kad kaže – zašto bismo im u startu dali status uzbunjivača kada možda neće raditi ništa, ali recimo da rade. A šta ćemo posle godinu dana tih kada istekne, da li ti ljudi onda mogu da budu na vetrometini, da ne budu uopšte zaštićeni?
Prema tome, zaista smatram da je ovako nešto krajnje nepotrebno i naravno da bi valjalo ovo odbaciti. Moram da podsetim, svojevremeno, kada govorimo o zaštiti tih ljudi, imali smo primer, recimo, gospođe Verice Barać, ministre, vi se dobro sećate, ona je bila član i predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Izvinite, nema političara, posebno iz tadašnje vladajuće koalicije od Dinkića do ne znam koga, ko nju nije žestoko napadao za ono što je ona iznosila, pa nisam video da je neko želeo tada da joj pruži bilo kakvu zaštitu, iako je bila jedan od boljih uzbunjivača javnosti sa svojim stavovima. Hvala vam.

Što se tiče samog amandmana, moram da priznam da je i meni bila dilema da li da se ovako nešto prihvati ili ne, ali mislim da je odbor doneo pravu meru, skupštinski Odbor za pravosuđe, gde je uspeo da nađe negde tu sredinu kako sve ovo da se definiše.
Složiću se da neko ko vrši službenu dužnost i na osnovu toga sazna neku informaciju, besmisleno bi bilo da njemu dajete pravo na zaštitu, jer je to njegov posao. Naravno, kada policajac primeti da je negde korupcija unutar samog MUP-a, po službenoj dužnosti bi morao da tako nešto izvesti. Glupo je da se njemu daje na takav način zaštita.
Imate, recimo, drugu situaciju. Šta ako saobraćajni policajac slučajno dozna od svog kolege ili sazna za, npr, teške zloupotrebe u MUP-u prilikom javnih nabavki za neki sektor koji nema veze sa saobraćajnom policijom. Sada se tu postavlja pitanje – da li onda njemu treba pružiti zaštitu ili ne? Mislim da bi trebalo pružiti zaštitu da jeste uzbunjivač.
Pročitaću šta je Odbor predložio kao amandman, a to je - lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacije. Mislim da je ovo dobra mera i ovako nešto smo bili spremni da podržimo na odboru, a sam ovakav amandman, koji su podneli predlagači sa suprotne strane, je prilično nedorečen i smatram da ga ne bi trebalo prihvatiti.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ovo je neprihvatljiv amandman u potpunosti, zato što se ovde traži da poslodavac imenuje određeno lice za prijem informacija, ali i za vođenje postupka. To je nemoguće. Razumem da, recimo, poslodavac ovlasti neko lice da primi informaciju, ali ne može to lice da vodi postupak. Postupak vodi nadležni organ. Recimo, imate prijavu za korupciju, kako će to lice da vodi postupak vezano za tako nešto? Zna se kome se to onda prijavljuje. Opet razumem da je bilo nešto u dobroj nameri, ali ovako nešto krajnje neprecizno i nejasno jednostavno ne može da se prihvati. Slažem se apsolutno da se ovako nešto odbaci. Hvala.

Hvala.
Znate, protiv ovakve formulacije koja je inače bila u samom predlogu zakona, su oni kojima savest baš nije čista. Morate da se naučite da smo svi mi ovde podložni apsolutno svakoj kritici u javnosti. I ako je neko od nas negde nešto ukrao, pa nema razloga da se to skriva i da se to da nekom većem broju lica nego čitava javnost ima to da zna. To morate da se naučite.
Ako niste ništa nikada ukrali i niste kršili ljudska prava ili već ne znam šta je sve definisano samim zakonom, pa nema čega da se plašite. Naučite se da svaki poslanik, svaki javni funkcioner, svaka javna ličnost, apsolutno o njoj može da se piše i da se govori šta god hoćete osim ako nekom ne vređate porodicu, to je nešto što nije dopušteno i to ne može da se prihvati. Sve ostalo, izvinite izabrali ste ovaj posao i dužni ste to da trpite. To je tako, svidelo se vama ili ne.
Znate, u periodu dok ste harali gradom Beogradom, ni jedno jedino slovo, nigde ni u jednom mediju nije moglo da se pojavi o vašoj gradskoj vlasti i onome što je radila. Tek su počeli da se pojavljuju prvi tekstovi kada ste vlast izgubili, a zašto? Pa zato što ste nekada išli direktnim ucenama, zato što je tadašnji gradonačelnik držao marketinšku agenciju od koje je zavisila egzistencija svih medija, jer od njih mu je zavisila reklama, tj. od njega, i naravno da onda niko nije smeo ništa da napiše, a bilo je uzbunjivača koji su čak i otkaze dobijali zato što su tako nešto želeli da iznesu, na primer o tome koliko zadužujete javna preduzeća u Beogradu, uzimate komercijalne kredite da isplatite plate ljudima. Zato ste danas grad doveli do toga da milijardu evra ima duga.
Vidite, dobro je da je došlo ovakvo vreme gde mi možemo da donesemo zakon o zaštiti uzbunjivača pa neko i za našu vlast ako slučajno se usudimo da negde nešto ukrademo, da kršimo ljudska prava, da ima pravo da uzbuni javnost i da bude zaštićen. Mi se toga ne plašimo, jer nam je savest čista za razliku od vas kojima je očigledno savest izuzetno, izuzetno uzrujana. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Po amandmanu naravno želeo bih da govorim. Ovaj amandman je nepotreban zato što se jasno definiše u članu 14. koja su prava i obaveze uzbunjivača, ali i poslodavca pre svega.
Ovo što se traži inače da je poslodavac dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa ili bilo kog drugog odnosa koji podrazumeva radni angažman u smislu zakona koji reguliše radne odnose, dostavi angažovanom licu obaveštenje o pravima iz ovog zakona, nema potrebe, s obzirom da uvek kada zasnivate radni odnos vama se ponudi ugovor o radu i tamo će vam se sigurno navesti i ova prava koja vam definiše Zakon o zaštiti uzbunjivača. Mislim da je to nešto što je elementarno.
Prema tome, nema razloga da se ovako nešto prihvata.
Ovo drugo, čuli smo malopre između ostalog i zabrinutost zbog napada na Rašu Popova i slažem se sa tim. To je zaista nešto strašno. Niko od vas nije ovde rekao da su taj napad nažalost izvršila deca koja se po našem zakonu tretiraju kao deca.

Ovo je baš o amandmanu.

Vi ovde tražite da se obaveže poslodavac da će na internet stranici dati kompletne podatke i ime i prezime i šta ste još sve tražili, radno mesto, kontakt telefon, adresu elektronske pošte, za onoga ko prima informacije o uzbunjivanju. Znate, kako mislite da možda tog čoveka zaštitite? Ima li ikakvog smisla da taj bude izložen s obzirom da ćemo biti recimo telefon na internet stranici? Zamislite recimo da neko zna da je možda uzbunjivač njega negde podkazao da on kaže nekom svom batinašu – idi sad i zovi ovoga pa mu preti. Nije u redu da se ovako nešto traži.
Slažem se da uzbunjivač mora da ima zaštitu, ali i ovaj što prima informacije takođe mora da bude na neki način zaštićen. Zamislite kada biste mu sve ove podatke stavili na internet sajt. Samim tim tako nešto je neizvodljivo i neprihvatljivo i drago mi je što je Vlada ovako nešto odbila jer ovo zaista nije u duhu ovog zakona. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Nisam neko ko bi prihvatio ovaj amandman, iz prostog razloga jer ipak, hajde da govorimo o tome da imamo neke velike sisteme gde bi zaista trebalo urediti nekakvim unutrašnjim aktom, ali kada imate manje od 10 zaposlenih, ipak možete da upoznate same zaposlene sa njihovim pravima, tako da nema potrebe za ovako nečim.
Kad govorimo o ovom amandmanu, baš me interesuje kako je to bilo uređeno uzbunjivanje u JKP „Put“ u Novom Sadu? To je jedno vrlo zanimljivo preduzeće i možemo da se nadovežemo na ovaj amandman. Inače, ovo je sa sajta „Pištaljke“. Oni su pisali o tome. Radi se o gospodi Radomiru Ćiriloviću i Živanu Pešiću, radnicima ovog javnog preduzeća, koji su prijavili korupciju u tom javnom komunalnom preduzeću. Međutim, doživeli su da dobiju otkaz, a oni protiv kojih su to podnosili su na neki način nagrađeni.
Između ostalog, citiraću sada šta je jedan od njih izjavio. Govorim o gospodinu Ćiriloviću, a sve je to na sajtu „Pištaljke“. On kaže – kada sam se obratio agenciji, zahtevao sam da poslovanje preduzeća ispita DRI. Nažalost, tresla se gora, rodio se miš. Neki predstavnici DRI iz Novog Sada su zaposlili neke svoje rođake u JKP „Put“, pa su krivična dela tretirana kao prekršaj. Niko nije odgovarao, čak su nagrađeni. Bivši direktor je dobio posao u elektrani, a predsednik upravnog odbora, verovali ili ne, gospodin Janko Veselinović sada je narodni poslanik.
Vrlo je zanimljivo kako se tada neko nije dosetio da nekim unutrašnjim aktom, baš u takvom jednom velikom sistemu kao što je ovo javno komunalno preduzeće, uredi kako bi se uzbunjivači zaštitili. Ova dvojica uzbunjivača, pošto nisu imali nikakvu zaštitu, nažalost su izgleda bili izloženi šikaniranju, a gospodin Veselinović je, čini mi se, jako lepo nagrađen. On je danas čak i poslanik. Hvala vam.

Hvala.
Ministre, kao što znate i u načelnoj raspravi lično sam bio pristalica da se prihvati amandman „Pištaljke“. Međutim, danas je na sednici Odbora za pravosuđe objašnjeno da ne bi mogao da bude usklađen sa samim zakonom koji definiše tajnost podataka. Možda bi trebalo razmisliti o promeni tog zakona. Ne bi bilo loše, ali zašto sve ovo govorim?
Ja sam izabran bio na funkciju predsednika Skupštine „Državne lutrije Srbije“. Tamo kada sam došao, gotovo svi ugovori su bili tajni. Neverovatno nešto, svi su bili podvedeni pod poslovna tajna, čak i najobičniji marketinški ugovori. Do te granice besmisla je to išlo. Tek sam posle video zbog čega je to bilo. Zato što se na takav način sakrivalo kako se ispumpavaju pare iz preduzeća.
Preduzeće je završilo sa 150 miliona dinara u gubitku, što je jedinstveni primer jedne državne lutrije na svetu da završi u minusu. Zato zaista bi trebalo razmisliti šta se sve može podvesti pod tajni podatak, jer ako će svako javno preduzeće sebi da dozvoljava da tako nešto podvede pod poslovnu tajnu, a to su pare građana RS, mi možemo da dođemo u veliki problem da opet imamo neki novi ugovor sa „Fijatom“ koji je potpuno zamračen, i ako je to da se ne lažemo jedan od dobrih poslova koje je RS ima, jer „Fijat“ na neki način puni budžet i dobro radi. Ali, nije baš to tako uputno da prodamo negde fabriku ili šta već uradimo, a sve je zamračeno da ne znamo nikakve podatke iz tog ugovora. To je nekada bio manir. Nadam se da će se to u potpunosti sada promeniti. Možda sam taj zakon da se promeni kako bi ipak građanima bilo dostupnije i da ne bi baš sve moglo da se podvodi pod poslovnu tajnu ili tajni podatak, kako god hoćete. Hvala.