Gospodine ministre, moram da izrazim veliko zadovoljstvo, ovo sada što ste rekli, da će neko ceniti anonimne prijave. Međutim, problem je u samom tekstu, zato što se kaže da je poslodavac dužan da postupi po informaciji bez odlaganja. Onda ne može da ceni. On je dužan šta god mu dođe da postupi po tome. Mislim da bi tu možda trebalo povesti računa da se omogući ono što sam malopre rekao, neka vrsta diskrecione mogućnosti po anonimnim prijavama, da neko ceni njihovu relevantnost.
Što se tiče ove druge stvari, ja sam bio zgranut kada ste malopre rekli da, recimo, ljudi iz Agenciju za borbu protiv korupcije nisu želeli da učestvuju u pisanju ovog zakona. Da je postojao uzbunjivač u toj Agenciji, pa možda bi nam neko rekao kako su kupili zgradu. Znate da je velika afera vezana upravo za to, upravo od onih koji nam danas stalno sole pamet o tome kako da se borimo protiv korupcije. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da ne znam zašto se neko ljuti na ove izmene. Hoću da verujem da uvažena koleginica Karavidić je ovo predložila u najboljoj nameri, ali znate kada neko je imao svu vlast ovog sveta, a predložio je takav zakon, kolega Babić je to jako lepo obrazložio, da su od rashodne strane uzimali onolika sredstva i nisu mislili tada baš na građane Srbije, interesuje me odkud sad ovakva zabrinutost za nešto što hoćemo samo da bude transparentno, i jasno vidljivo?
To što ste vi nekada imali u zakonu da je politička stranka nepokretnu imovinu mogla da kupi isključivo sredstvima prikupljenim iz privatnih izvora, znate li kako je to išlo? Recimo, neki njima partijski blizak čovek ode u Razvojnu banku Vojvodine, na primer, uzme na lepe oči kredit i onda, naravno, kao privatna sredstva da političkoj stranci. To su državne pare. Naravno, taj kredit nikada nije morao da vrati, ili recimo, neki tajkun koji nije plaćao porez ovoj državi i onda od toga što nije plaćao porez tolike godine da njima kao političkoj stranci, to su navodno privatna sredstva, suštinski to su državne pare.
To više sada ne može. Ovim zakonom mi tražimo, a to je inače civilizacijska tekovina, ja se njima izvinjavam što su izgubili izbore i što sredstva koja mogu da dobiju su u značajnoj meri manje, građani su im tako presudili na izborima. Izvinjavam se što nisu pobedeli, što smo pobedili mi, ali svuda u svetu političke stranke, svakako koje su parlamentarne dobijaju od države određena sredstva.
Ovog puta je to javno vidljivo, mi dobijamo sredstva iz budžeta. Na kraju krajeva kupuje se nekretnina, ovde se porez plaća, ovde nešto vratite u taj budžet, a ja nisam siguran da je tajkun koji je hteo da opere novac, tako što je njima davao, možda, neka ta navodno privatna sredstva, da je bio baš tako blagonaklon da želi da vrati nešto državi od onoga što je oteo.
Zato smatram zaista da je ovo mnogo bolje rešenje, nego što je to bilo do sada, čini mi se daleko transparentnije i građani Srbije će i te kako imati na uvid šta se zapravo radi sa sredstvima, posebno, naravno, sredstvima iz samog budžeta. Ovakav amandman koji su tražili da se tako nešto obriše, apsolutno je neprihvatljiv. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, ovde, bar kako nam piše u obrazloženju, piše da smo se usaglasili ovog amandmana da ga prihvatamo, ali očigledno sa različitim namerama je neko ovo prihvatio. Sve ono što je kod prethodnog amandmana nama bilo ovde imputirano, sa prihvatanjem ovog amandmana zapravo pada u vodu, jer ovde se vidi iskrenost SNS u tome da sve te nekretnine koje stranka kupi može samo da koristi za političke aktivnosti.
Znači, ne može da se dogodi da stranka kupi nekretninu, pa da onda to iznajmljuje, da pravi hotel od toga ili šta je neko pomislio, nego isključivo može da koristi u političke aktivnosti, što je veoma, veoma važno i da građani Srbije to znaju. Smatram da je loše ako se građani Srbije ne bave politikom.
Ja inače nisam pristalica te teze da ne bi trebalo politika da nas zanima, ja sam baš pristalica toga da se mladi što više aktiviraju. Mislim da je ovo jedan dobar način da se mladi ljudi, u skladu sa svojim nekim idejama, aktiviraju i da imaju prostor gde će moći svoje političke ideje da artikulišu.
Nije loše u životu kada se dve prevaziđene političke ideje nađu ponovo zajedno da pokušaju da dođu do nekog kolača, ali ipak to građani Srbije jako dobro procene. Ja sve njih očekujem sutra ili već prekosutra na Surčinskom aerodromu. Verujem da će zajedno uživati sa svojim koalicionim partnerom. Hvala.

Reklamiram povredu člana 109, gde se kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. Imali smo malo pre kvantantan primer da je neko pričao nekome kako je teško da izbroji poslanike u Skupštini Vojvodine.
Istini za volju, nama je u Vojvodini jedino bilo teško da izbrojimo toliki procenat, jer smo osvojili preko pedeset i nešto posto. Njima je lako, oni imaju šest i nešto posto, ali i dalje pokušavaju da uzurpiraju tamošnju vlast, i to uz pomoć raznoraznih koalicionih partnera, a verujem, što se tiče brojenja, da je bilo najteže ljudima i tužilaštvu da izbroje sredstva iz Razvojne banke Vojvodine koje su opljačkane od građana Vojvodine.

S obzirom da od gospođe Karavidić, a i od gospođe Hasanović Korać često dobijamo amandmane, čini mi se da u dobroj nameri kada njih dve podnose. Ali, da se sada briše davanje u zakup nepokretne imovine u vlasništvu političke stranke, znate, ali to je nešto što je bilo predviđeno ranijim zakonom. To sada niko nije menjao. Tada je to bilo daleko netransparentnije, upravo zato što je stranka mogla da prima samo i isključivo od privatnih izvora sredstva.
Sada smo ovim izmena ograničili i isključivo može da se primeni ovaj zakon ukoliko stranka ima neku nekretninu za političke svrhe. Sada pazite, može da se dogodi situacija da imate kao stranka jako lep prostor, hoće neka nevladina organizacija na primer da uzme taj vaš prostor da održi neki seminar. Red je da makar pokrijete neke troškove, jer to ipak nešto iziskuje, tako da ne vidim razloga zašto ne bi se izašlo u susret toj nevladinoj organizaciji, ukoliko ima određenu političku tribinu da održi u prostorijama te stranke takav skup.
Verujem da niko neće tražiti bog zna kakva sredstva za tako nešto, ali ne vidim razloga zašto ovo da prihvatamo kada smo upravo prethodnim amandmanom ograničili političke stranke da isključivo svoje nekretnine mogu da koriste u političke svrhe, tako da samim tim ovako nešto bi bilo čini mi se izlišno. Hvala vam.

Tako je. Trebalo je da mi date i malopre reč. Član 107. – dostojanstvo Skupštine.
Ovde je neko pričao o odmetnutim poslanicima, aludirajući valjda na mene. Znate, gospodine predsedavajući, ne moram nikome u životu da se pravdam gde ću privatno da putujem, ne verujem da iko to ovde mora, ali kada ste premijer, a odete tajno u Segedin da prodate „Beopetrolove pumpe“ i da oštetite državu „Lukoilu“, to onda morate da kažete građanima. Meni država moj put nije platila. Ja sam to sam otišao o svojoj režiji, a gospodin je oštetio državu prodajući njenu imovinu tajno, da niko ne zna, po benzinskim pumpama u Segedinu. Hvala.

Hvala.
Prosto, samo moram da konstatujem jednu stvar. Uvek sam pristalica toga, budimo pošteni, kažimo šta hoćemo. Ako bi se ovo prihvatilo, onda možemo slobodno da ugasimo notare i da ugasimo javno beležništvo. Sada se postavlja pitanje – što je neko 2011. godine donosio Zakon o javnom beležništvu? Zašto ste nam to tada donosili? Da li je to bilo, pre svega, pomalo i licemerno, čisto da kažete pred Evropskom komisijom ili pred bilo kim, da biste dobili neki poen – evo, mi smo doneli neki zakon, a suštinski ne želimo da ga primenimo? Danas želite da ukinete tu instituciju.
Ako bi se ovo prihvatilo, slobodno možemo da kažemo notarima – zaključajte vaše kancelarije i nemojte više da radite i vratimo kako je bilo do sada. Razumem, možda ste advokat, koliko sam čuo, znam da ste dobar pravnik, ali budimo potpuno pošteni. Ovo je nešto što je potpuno neprihvatljivo, jer gubi sam smisao Zakona o javnom beležništvu. Opet ponavljam, možemo svim notarima da kažemo – ljudi, zaključajte vaše kancelarije i nemojte više niko da polaže ispit za javnog beležnika. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Pošto se ovde sada kaže da li je u pitanju nešto politike ili struka, evo slažem se sa uvaženom koleginicom, samo pitam onda – kada je bila politika?
Da li ste bili neiskreni 2011. godine, kada ste doneli Zakon o javnom beležništvu, protiv koga sam inače lično bio? Odmah da kažem ministre, bio sam lično protiv davanja tolikih nadležnosti javnim beležnicima ili notarima. Ili ste danas neiskreni kada hoćete da se jednom delu pravnog esnafa dodvorite?
Zašto sve ovo govorim? Znate, kada je donet zakon 2011. godine vi ste utvrdili da postoji tada notarski ispit, koji je da podsetim daleko teži čak od pravosudnog ispita, koji je izuzetno težak, a vi da biste položili i bili javni beležnik morate da imate i pravosudni ispit i notarski ispit. Sada, oduzimate nadležnosti notarima sa ovim amandmanom koji predlažete i potpuno obesmišljavate nešto što ste sami doneli 2011. godine.
Nije mi jasno, kada je onda bila politika. Recite nam, kada ste bili neiskreni, da li tada kada ste donosili zakon očigledno da bi ste se Evropskoj komisiji ili nekom dodvorili ili danas kada želite Advokatskoj komori da se dodvorite. Na kraju krajeva, svi advokati su onda mogli 2011. godine da ustanu protiv tog zakona. Nisam primetio da su ikad reč jednu rekli protiv tog zakona.
Istini za volju, pre dva meseca nisu donete nikakve izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu. Donete su izmene i dopune nekih drugih zakona koji su morali da budu usklađeni sa zakonom koji ste doneli 2011. godine. Hajde da malo budemo iskreni, ovim amandmanom što predlažete obesmišljavate javno beležništvo i sve ono što ste doneli 2011. godine. Hvala.

Krivo mi je što nisam malopre dobio repliku, ali po amandmanu ću, naravno, reći. Krivo mi je što uvaženi podnosilac amandmana, gospođa Martinović, sa kojom može lepo da se polemiše, nije tu. Verujem da je od sramote kako joj je kolega branio amandman izašla.
Meni je rečeno da sam ja bio protiv javnih beležnika. Ne, naprotiv. To je jedna dobra institucija, samo sam bio protiv zakona koji ste tada donosili 2011. godine, koji im je dao ovolike nadležnosti protiv kojih ste vi danas. To je ogromna razlika. Sada vi morate da shvatite jednu situaciju, ne možete da se igrate sa tim. Neko je polagao ispit za javnog beležnika upravo možda motivisan ovolikim nadležnostima koje ste vi njima tada dali, a sada tražite odjednom da se to sve izbriše. Ne možete da se igrate sa nečijim sudbinama. Neko je možda žrtvovao karijeru. Neko je možda baš želeo da polaže da bi dobio tu mogućnost da radi ovo što ste mu vi predvideli.
Zaista to nije korektno da sada, odjednom, sve ono što ste nam pričali da su najveće evropske vrednosti na svetu, sve to sad tražite da se izbriše, zato što je to sada politički aktuelno, jer jedan deo pravnog esnafa traži da i štrajkuje i opstruiše rad sudova i šta god hoćete, a vi da tu prikupljate onda političke poene. To nije korektno.
Svi ti advokati koji danas štrajkuju, ponavljam, 2011. godine, mirne duše su mogli da izađu i da protestuju i da kažu – mi smo protiv ovoga što se tada donosi. Nisu to tada uradili, danas možda plaćaju baš zbog te svoje neaktivnosti ceh tome. Lepo smo i tada upozoravali kao stranka, da to nije u redu dati možda notarima tolike nadležnosti, vi ste im to dali. I sada imamo jedan veliki problem, slažem se sa tim, ali neka se vama prvo obrate i neka sa vama prvo razgovaraju i neka se zapitaju zašto tada nisu reagovali kada je bilo potrebno da se reaguje.
Ne možete ljudima koji polažu veoma težak ispit, još jednom ću podsetiti, najteži ispit vezan za svakog pravnika je javnobeležnički ispit, jer on, pored pravosudnog, da bi bio javnobeležnik mora da ima i javnobeležnički ispit. Ne možete sada njih svesti na sudske overitelje. Prosto nije korektno. Vi ste im omogućili ovako nešto, ljudi su to prihvatili, učili, žrtvovali karijere, ne možete da se igrate sa njima danas na ovakav način.
Zamolio još jednu stvar, nemojte više da koristite termin da je pre dva meseca došlo do izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu. Nije, promenjeni su neki drugi zakoni koji su morali biti usklađeni sa onim što ste vi doneli 2011. godine. To je naprosto istina. Hvala vam.

Hvala.
Imam utisak kao da je neko protiv pravne sigurnosti građana. Nekome ovo smeta, iz ne znam kog razloga. Pokušaću građanima da objasnim o čemu se ovde radi.
Naime, danas vi morate sve da podvedete pod javnobeležnički zapis. Istini za volju, advokat je mogao i do sada da sastavlja ugovor. Niko to ne brani. Ugovor možete da sastavite i vi, mogu dva čoveka koja čak i nisu pravnici. Ali, prosto, mora da prođe posle kroz javnobeležnički zapis. Tako su advokati mogli i do sada da sastavljaju ugovor, ali ih je sud ili lokalna samouprava overavao, oni nisu imali pravo overavanja.
Sada im se omogućuje ovde, i to je dobro što se menja, da mogu da sastavljaju ugovor o prometu nepokretnosti, ne znam zašto je to bilo oduzeto, mislim da je to bila greška i dobro je što se to vraća, ali to mora da prođe kroz javnobeležnički zapis. A zašto? Zato što javni beležnik zakonom ima ustanovljenu odgovornost. On nema pravo da tek tako nešto overi i da tek tako pusti u pravni promet. Jer, on odgovara, pa čak i krivično, čini mi se, za ono što je overio.
Zato je on dužan da recimo kada dođe ugovor o prometu nepokretnosti, stana da proveri da li na tom stanu ima hipoteka, da li je više puta prodavan. To se dešavalo koliko god hoćete puta, posebno u Beogradu. Onda je dužan da upozori obe strane da tako nešto postoji.
Ne znam zašto to nekome smeta. Ne znam kako im nije smetalo kada je recimo neka firma iz Kaća kupovala zemljište pored auto puta. Veoma dobro znaju o kome se radi. Oštetila je državu za 370 miliona evra. Znate li kolika je to cifra. Neko je tako oštetio državu i to mu ne smeta, ali mu smeta ako bi to neko danas kontrolisao. To je zaista nešto neverovatno.
Tako da, ako bi se ovo prihvatilo što se nudi kao amandman, ponovo bismo građanima vratili mogućnost da uživaju, ako se to može nazvati uživanjem, u pravnoj nesigurnosti. Ovako, time što mora takav ugovor da prođe kroz javnobeležnički zapis dobija se na pravnoj sigurnosti zato što sam notar odgovara i krivično za ono što overi. Hvala.

Dobro, pred nama su danas zakoni, tj. određeni ugovori protiv kojih zaista niko ne može ništa ni da kaže, ali nas obavezuju na mnogo toga, posebno ako danas ratifikujemo, a nadam se da hoćemo, pošto nema nikakvog razloga da to ne uradimo, Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem, pre svega zato što je to jedna civilizacijska tekovina, zato što je 118 država članica UN potpisalo ugovor, 41 ga je ratifikovala, a nadam se da će naravno Srbija sada biti 42, da će i mnoge druge države koje su potpisale vrlo brzo u svojim parlamentima, ratifikovati ovaj sporazum.
On nas obavezuje na neke stvari, a ja verujem da ćete vi gospodine Gašiću itekako da obratite pažnju na tako nešto. Pre svega, mi imamo jedan katastrofalan, zapravo neuređen potpuno sistem ekonomske bezbednosti naših preduzeća. Konkretno, recimo kada ovde govorim o SDPR, a on će naravno biti ta firma koja će biti naš najveći izvoznik, on to mora značajno da poboljša. Ovo nas i tera da poboljšamo itekako ekonomsku bezbednost i da uopšte razvijamo taj sistem, pošto mi to uopšte nismo imali razvijeno. Pogledajte bilo koje naše strateško preduzeće, da li govorim o „Telekomu“, da li govorim o EPS, da li govorim o bilo kom drugom preduzeću, ni jedno preduzeće nema korporativnu bezbednost, odnosno nema sektor ekonomske bezbednosti i to je jako loše.
Neretko se sve ovo i događa sa našim preduzećima upravo zato što tako nešto nemamo. Ovo je vrlo osetljivo. Ovde se radi o trgovini naoružanjem i mislim da će baš u tom segmentu to morati itekako da se poboljša, kao i u mnogim drugim preduzećima koja se bave proizvodnjom municije i naoružanja, verujem da ćete tu itekako to pospešiti.
S druge, mene uvek raduje kada naša vojska negde nešto zaradi i verujem da ćemo od ovoga imati itekakve koristi. Uporno ponavljam da mi imamo izuzetno obučene kadrove, posebno što se tiče vojske. Verujem da možemo mnogo tog ada izvezemo posebno kroz vojnu tehniku jer imamo izvanredne ljude i stručnjake u vojno-tehničkom institutu. Tvrdim da imamo najbolji kadar u regionu što se tiče vojno-tehničkog instituta i ti ljudi su zaista majstori svog posla, umeju da sa zaista malo sredstava da naprave nešto što je tako dobro, što je zaista tako savršeno i da to izvezu, što je veliki uspeh.
Nadam se da ćemo mnogo više uložiti u naš vojno-tehnički institut. Inače se nadam i voleo bih da se to na neki način donese, da recimo za izradu određenih stvari koje se tiču bezbednosnog tog aspekta, na primer softvera koji imaju naša javna preduzeća, da će to ubuduće raditi isključivo preduzeća koja se tiču vojske, na primer Vojno-tehnički institut, jer moramo da zaštitimo naše preduzeće. Ne može, recimo, softver, u poreskoj upravi ili bilo gde da nam radi neka privatna kompanija zato što vam čita podatke i tako nešto dospeva ko zna gde. Prosto, moramo nekako to da integrišemo, da to samo radi državno preduzeće, u ovom slučaju mislim da je Vojno-tehnički institut neko ko je najosposobljeniji.
Tako da, ovako nešto što se usvaja samo nas motiviše za podizanje određenih standarda i naravno motiviše uopšte namensku industriju. Verujem da ćete itekako učiniti da što više zaradimo. Stojim pri onom stanovištu – što vam je jača vojska, jača vam je ekonomija i verujem da će ubuduće naša vojska, a to smo pokazali na ovoj vojnoj paradi, imati što šta da pokaže i da ćemo zaista biti najrespektabilnija sila u regionu, to nam svakako i pripada i s tim u vezi naravno da ćemo kao SNS i ja lično podržati ovaj sporazum. Hvala.

Hvala.
Reklamiram povredu čl. 198. i 107. Vi ste dužni da dajete reč isključivo narodnim poslanicima. Koliko sam obavešten, a i svi mi ovde, malopređašnji govornik nije više narodni poslanik. Samim tim, krši se dostojanstvo ovog parlamenta, jer tako može svako sa ulice da uđe, da dobije reč i da govori u ovoj Skupštini. Molim vas da na to obratite pažnju i da dotičnog udaljite sa sednice zato što više nije narodni poslanik. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam da mi je žao što su poslanici opozicije napustili sednicu, mada je dobro kada oni koji su građani napuste sednicu jer oni ne mogu da učestvuju…

Što se tiče poslanika opozicije ne vidim razloga što su to uradili, osim kada nemate argumente pa napustite, no nije važno.
Pred nama su važni zakoni i bez obzira što se, hajde da kažemo, malo toga menja, ali ja bih krenuo pre svega o ovom vezano za zakon o izmenama i dopunama Zakona o legalizaciji.
Znate, mi smo ovde danas čuli sve i svašta i prigovara se sadašnjoj vlasti da na ovakav način neće za 150 godina, navodno, da se izvrši legalizacija. Podsetiću građane kakav je haos u glavom gradu uveden od strane baš garniture koja je vladala glavnim gradom do pre nekoliko meseci, odnosno tačnije do polovine ove godine, zato što je grad Beograd apsolutno oduzeo sve ingerencije beogradskim opštinama oko legalizacije i sve to sveo i centralizovao na grad Beograd. Imali smo jedan potpuni haos, zato što od toliko predloženih legalizacija svega 2% je realizovano. Sada postavljam pitanje, ako na ovakav način nećemo za 150 godina, a slažem se da ovih šest meseci, verujem da neće biti dovoljno, ja se samo nadam da će se doneti brzo zapravo neki drugi zakon koji će ubrzati proces legalizacije.
Interesuje me, takvim metodom i načinom koji su oni radili kada bismo legalizovali sve te objekte, ja mislim ne bismo za narednih 1000 godina legalizovali i možda bi nas neko proučavao da smo neka praistorija, otprilike.
Tako da, najmanje imaju pravo da govore o legalizaciji oni koji su sve činili da taj postupak i proces usporavaju, kako bi zapravo razvili jedan izvanredan sistem korupcije, jer takvim administrativnim začkoljicama koje su unosili vrlo inventivno kroz Zakon o legalizaciji oni su zapravo doprineli tome da vi jedino direktnom korupcijom ste mogli da negde legalizujete neki objekat. Naravno, da su se mnogi tako obogatili. Recimo, kada je nekome bilo potrebno da ubrzate legalizaciju, onda neko dođe pa vam stavi u džep, onda mu vi to ubrzate i tako se to nažalost radilo, i svi smo svedoci toga. Naravno brojni investitori su otišli iz ove države zato što nisu želeli da učestvuju u takvoj korupciji, takvoj pljački.
Tako da, ovo što se sada predlaže da se produži rok za još šest meseci jeste nešto što je zaista dobro, ali ja zaista apelujem na državu, a verujem da će Zakon o planiranju i izgradnji vrlo brzo da dođe pred poslanike, apelujem zaista na Vladu da se predloži novi zakon kojim će se čitav taj postupak ubrzati kako bismo konačno uveli u sve legalne tokove sve te nelegalne objekte.
Imate sada drugu soluciju, šta da radite sa njima, da li da ih srušite, što bi bilo potpuno besmisleno. Ko će recimo da ode u Kaluđericu i sruši celu Kaluđericu? To bi bilo potpuno van svake logike i pameti. Potrebno je da se to ubrza i da država tačno zna šta je legalno, šta nije i da se sa tim jednom za svagda završi.
Što se tiče ovih drugih zakona, pravosudnih, moram da priznam neko sam ko se lično protivi ovakvom načinu polaganja pravosudnog ispita i uvek sam bio protiv toga, zato što iskreno smatram da u jednom danu polagati 14 ispita, zapravo polagati čitav pravni fakultet u jednom danu, je potpuno suludo. Ne vidim koja je svrha toga, ali kada je već to tako, to je zaista nešto što je teško.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o tužilaštvu se uvodi neki smisao za taj pravosudni ispit zato što, zaista ljudi koji polože sa odlikom, a vrlo je mali broj njih, dobiće odmah posao kao saradnici u tužilaštvu, što je veoma dobro, na kraju krajeva imamo toliko postupaka, krivičnih, koji se vode koji se stavljaju u fioke, nama su potrebni novi tužioci, nama su potrebne, što se ono kaže, nova sveža krv u tužilaštvu, jer, nažalost, baš dok je suprotna strana, koja je sada pobegla, dok su oni bili na vlasti tužilašvo je i te kako kontrolisano. Imali smo samo tri predmeta iz oblasti organizovanog kriminala, i oni su naravno, bili u fioci. Danas ih je mnogo više. Danas su pokrenute i one 24 privatizacije da se ispitaju.
Nama su potrebni dobri tužioci, tako da ovo je nešto što je jako dobro. i na kraju krajeva, sami tužilački pripravnici neće biti diskriminisani, kao što su inače bili u odnosu na sudijske pripravnike, tako da, ovo je nešto što je veoma pozitivno i verujem da će svako podržati. Očekujem da čak svih 249, pošto jedan poslanik više nije poslanik, da će 249 poslanika ovo podržati, kao što će poslanička grupa SNS u danu za glasanje sigurno ovo uraditi. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Inače nisam imao nameru da se nešto javljam jer je sve ovo više puta ispričano, ali prosto ne mogu a da ne prokomentarišem ovakve stvari.
Znate, da bi neko primao penziju mora da radi privreda, a pošto su nam privredu razorili gore nego NATO pakt, svakako onda da teško možete da obezbedite realne izvore prihoda da ljudima date možda penziju kakvu zaslužuju.
Mi ne želimo, i to je ključna poruka svega ovoga, da trošimo više para nego što zaradimo. To su oni radili. Oni su bili neodgovorni. Upropastili su državu. Mi to ne želimo da radimo, jer smo dogovorni ljudi i kažemo pošteno penzionerima – izvinite, gospodo, ne pada nam na pamet da više razaramo državu kao što je neko razarao, želimo da omogućimo da ovde poraste nekakav standard i da naprosto probamo da vam nekad podignemo penziju u predstojećem periodu…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Njega ne prekidate? Ne može on usko, on mora široko?)