Kratko ću.

Neko se ovde igra i zabavlja i misli da unosi nekakvu svežinu, a ovde se radi o ozbiljnim stvarima, kako građani da se zaštite od eventualnih prevara osiguravajućih društava. Zato ne mogu da prihvatim ovakav način diskusije, zato što je možda mnogo građana oštećeno od raznih prevarnih radnji koje su se činile u ovoj državi zahvaljujući krajnje netransparentnom poslovanju osiguravajućih društava. Zato ne mogu da prihvatim ovakvo ismevanje i izvrdavanje ruglu jednog ozbiljnog zakonskog predloga koji vi niste stigli ni da pročitate nego ga čitate sada dok podnosite ove amandmane – briše se. Ali, građani moraju da znaju da njihovu zaštitu, koja se predviđa ovim zakonom vi želite da obrišete. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, pred nama je zakon koji nije baš omiljen među građanima jer momentom kada su opšteprivatni izvršitelji bili uvedeni, ljudi su mislili da uvodimo, odnosno ne mi, nego tadašnja vlast, da uvodimo reketaše. Tako je to, nažalost, u javnosti prezentovano.
Međutim, da budemo potpuno iskreni, a gledajući iskustva i nekih drugih država, to uopšte nije loš institut koji je zaživeo dosta u zemljama zapadne Evrope. Podsetiću vas da, na primer, u Crnoj Gori je kompletan postupak izvršenja prenet na privatne izvršitelje, osim što se tiče porodičnih odnosa, tu je i dalje sud, ali recimo, u Crnoj Gori daleko se bolje izvršavaju presude, jer je apsolutno sve na privatnim izvršiteljima. Tamo nema tog dualizma kog ima kod nas da možete da birate hoćete li sud, hoćete li privatnog izvršitelja.
U svakom slučaju, nažalost, kod nas je uvek bila prisutna ta praksa da uvek nađemo negde neku rupu u zakonu, pa neki privatni izvršitelj može jako lepo da živi zato što je našao neku vezu u nekom javnom preduzeću ili već bilo gde, pa dobija poslove koliko hoćete, a neko ne dobija ništa.
Ove izmene i dopune zakona baš idu u tom pravcu da se takva manipulacija spreči. Dobro je da su se sami poslanici toga dosetili i ubuduće nećete moći da favorizujete jednog od izvršitelja samo zato što vam se dopada, imate nekakve kumovske, rodbinske veze s njim, pa mu onda dodeljujete poslove, nego se sada to dosta ograničava i naravno da će moći i oni drugi koji nemaju takve veze da zarade za hleb, zato što će moći da dobiju negde posao.
Ovo je veoma važno, mi moramo konačno da se naviknemo kao društvo da obaveze koje imamo prema državi i uopšte kada su u pitanju komunalne usluge, pošto se na ovo posebno to odnosi moramo da platimo. Svi mi zahtevamo da imamo odličan elektroenergetski sistem, a imate koliko hoćete primera da nećemo da plaćamo struju. Hoćemo, bogatiju državu, a nećemo da platimo porez. To tako ne može nigde i to tako nigde ne funkcioniše i jednostavno država mora da nađe modelitet kako da dođe do toga da naplati ta potraživanja.
Meni je fascinantno bilo kada je jednom prilikom gospodin Selaković, kao ministar pravde rekao da u ovom momentu mi imamo oko dva miliona i 300 hiljada izvršnih presuda koje nisu izvršene. To je potpuna katastrofa. To vam samo govori o potpunom kolapsu našeg pravosuđa i uopšte izvršenja i prosto morate da nađete alternativni način kako da dođete do toga da se nešto naplati, jer znate taj podatak vam pokazuje koliko su naši sudovi nesposobni da izvrše presude. To je surovo priznanje.
Mi nažalost nemamo danas više SDK. Nekada dok je to postojalo nisu mogle ovakve stvari da se dešavaju, niste mogli ni da funkcionišete kao firma dok ne platite sve što imate. Imali ste naravno dobru kontrolu, nažalost toga više danas nema, ali kada je ovo sve preneto na sudove pokazalo se jako loše, jer sudovi su očigledno pokazali nesposobnost da izvrše presude.
Moram da priznam od samo starta kada su uvedeni privatni izvršitelji ja sam se nekako poveo za tim. Sad uvodimo nekakve privatne reketaše i zaista je to tako u javnosti predstavljeno, imate tekstove, sećam se iz tog perioda.
Međutim, kako vreme odmiče i kako vidim da se izvršavaju presude pravo da vam kažem, sve sam više sklon tome što se u Crnoj Gori uvelo da kompletno izvršenje prebacimo na privatne izvršitelje, i mislim da bi bilo daleko efikasnije, jer ako ostane ovako da vam sud izvrši presudu neće se to dogoditi pitaj Boga koliko. Evo, imate presude koje su izvršne postale 2010, 2011. godine do danas nisu izvršene, a ljudi ne mogu to da čekaju, prosto traže svoja potraživanja. Mislim da bi možda trebalo razmisliti u nekom narednom periodu i o tome da se kompletno izvršenje prebaci na privatne izvršitelje.
Sad što ovde donosimo ove izmene i dopune zakona one se odnose na komunalne usluge. Dobro je što se ovo uvodi, dobro je što ćete moći, odnosno što morate da angažujete privatnog izvršitelja sa teritorije gde dužnik ima prebivalište ili boravište i dobro je što se ograničava ta mogućnost zloupotrebe i bezobrazluka da samo zato što imate nekakvu vezu sa nekim u nekom javnom preduzeću ili nekoj instituciji da vam taj namešta posao, to se sada uskraćuje i dobro je da smo svi to ovde uvideli i da bi ovome valjalo dati podršku.
Valjalo bi razmisliti o svemu, eventualno ako dođu neki nekorisni amandmani da se eventualno ovaj predlog popravi u svakom slučaju puna podrška za ovako nešto i ovo je pokazatelj koliko sami poslanici, pošto je ovo naš predlog, misle na građane Srbije i misle na efikasnost ovog društva. Jedna pohvala za same poslanike koji su ovo predložili. Hvala.

Reklamiram povredu člana 107. ne može ovako da se vređa dostojanstvo parlamenta i svih nas. To kada neko kaže, iz vaše stranke, neko za 700.000 evra, neka kaže imenom i prezimenom ko je.
Nije ovo kviskoteka, nije ovo kviz. Mi za svakog njihovog lopova kažemo ime i prezime.

Zaista ovo nema nikakvog smisla. Ubuduće neka kaže ime i prezime o kome se radi, pa možemo da razgovaramo. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 103. i 104. a posebno onaj deo o kome se govori da neko ne može da se poziva na član gde sam se već pozvao.
Pozvao sam se na član 107, gospodin malopređašnji govornik se takođe pozvao na to, morali ste da ga opomenete i pri tome da kažem, nisam uopšte mislio ni na jednog poslanika ovde, mislio sam generalno. Ako se neko prepoznao, zaista mi je žao, izvinjavam se, uvek prema svecu i tropari, svakom kažem šta mislim i ako mislim da je neko lopov, a bio u njihovim redovima, ja ću mu to u oči reći. Hvala.

Reklamiram član 107.
Znate, jako je uvredljivo ovo što je malopređašnji govornik rekao. Izvinite, hoće li neko ovde nas da proglašava nesposobnim da pročitamo zakon, ili hoće li do te mere da unižava predlagača? Pa, izvinite, potkrala mu se štamparska greška.
Mnogo bi bilo ispravnije da ovde govorimo o nekoj suštini, a suština je da se uvodi red u finansijski sistem ove države, a o tome ne žele ništa da kažu jer su oni uvodili nered. Oni su dopustili da se 50 milijardi evra ispumpa iz ove države tokom njihove vladavine, a ovde sada konačno neko želi da kontroliše finansijske transakcije. Ja samo tu mogu gospođi Jorgovanki Tabaković da čestitam na ovakvim zakonima. Hvala.

Hvala.
Uvažena gospođo guverneru Narodne banke moram da vam čestitam na ovim zakonima. Prvo, zato što ste ispoljili jednu veliku hrabrost, a sami ste rekli tokom vašeg izlaganja da su ovo zakoni po prvi put koji su doneti bez nekakvog sufliranja ili bez intervencije raznih interesnih grupa i to je nešto što me veoma raduje, a moram da priznam da nisam siguran da će tek tako te interesne grupe mirno da to posmatraju, nego sam ubeđen da ćete preživljavati i dalje medijsku kampanju koja se vodi protiv vas samo zato što donosite ovakve zakone.
Prvo, vi ovim zakonima konačno, zapravo neki državni organ konačno izražava brigu o građanima, a ne brigu o bankama. Mi smo do sada imali vlasti koje su do sada isključivo vodile računa o interesima banaka i doživeli smo jedan sistem, uz naravno poštovanje svih koji su ovde želeli nešto da ulažu, ali smo imali banke koje su ovde suštinski bile, da ne iskoristim neki drugi termin ili da me neko ne shvati pogrešno, kao narko dileri i zaista su se tako ponašale. One su sve radile osim bankarskog poslovanja.
Znači, one uopšte nisu kreditirale privredu, nego su uglavnom uzimale od građana stanove ili njihovu imovinu zato što su im davale neverovatne kamate gde ljudi to nisu mogli nikako da vrate.
Sada ovde uvodite neke stvari vezane u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga obavezu bankama, što do sada nije bio slučaj, a sada će biti dužne da pre svega u toj nekoj pred fazi sklapanja ugovora građanima pojasne zapravo kakva je njihova obaveza bez tih sitnih slova. Te fus note su zapravo najvažnije zato što obično stave onim sitnim slovima i niko ne vidi otprilike šta tu piše i onda vam odjednom dođe neka obaveza za koju niste ni sanjali da ste tako nešto potpisali.
Sada po prvi put se uvodi njihova obaveza da vam već pre nego što sklopite ugovor oni izdiktiraju koja su sve vaša prava i obaveze i ono što je meni veoma važno, a to je, mnogi su zaboravili to ovde da kažu, banke su dužne da vam ponude kredit u dinarima pre svega, pa ako vi baš nećete, onda moraju da urade procenu u kojoj to moneti mogu da vam daju taj kredit kao građaninu. Tako da je to nešto što je veoma važno. Uvode se obaveze za banke koje do sada nisu postojale, jer je ovde očigledno neko radio, ne neko nego sve naše vlasti su do sada radile isključivo u interesu poslovnih banaka kojima su čak dali jednu neverovatnu stvar, a to je da kontrolišu finansijske transakcije u ovoj državi. To bi otprilike bilo kao kada biste dali recimo keru da čuva meso, da oni sada kontrolišu sve finansijske transakcije i nikada ništa bez malo nisu prijavljivali. Novac se ispumpavao iz države i to je zaista bilo nešto što je potpuno uništilo kompletnu privredu i uopšte naš bankarski sistem i finansije naše.
Jedan sam od onih koji žale za Službom društvenog knjigovodstva, koja je uništena, ali svestan sam da to ne može sada nikako da se vrati. Međutim, drago mi je što NBS preuzima mnogo jaču kontrolu nad finansijskim transakcijama i što se ubuduće tako više niko neće moći da ponaša, da ispumpava novac iz ove zemlje, nego ćete bogami vi kao NBS preduzeti apsolutno potpunu kontrolu i to je nešto što je veoma pozitivno i razumem pojedine poslanike ovde koji se ljute na uvođenje reda u naš finansijski sistem, ali znate šta? Ova država više nema taj luksuz da dopušta da se ispumpava novac iz nje. Ona jednostavno mora novac da zadrži ovde u Srbiji i zato vam čestitam, ali opet se plašim da ćete biti na medijskom udaru upravo zbog ovakvih zakona.
Vi ste, što bi mnogi rekli, udarili zmiju u glavu i mislim da ćete imati velikih problema zato što ti lobiji neće nikako mirovati.
Moram da istaknem opet kod tog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jednu veoma važnu novinu koju ste uveli, a to je – korisnici finansijskih usluga ubuduće će biti preduzetnici i poljoprivrednici.
Svaka vam čast na tome, zato što vidimo da država na jedan dobar način pomaže poljoprivredi. Nedavno je donet zakon po kome poljoprivrednik može da založi budući rod, ne mora više da zalaže traktore ili svoju kompletnu imovinu, pa da bude potpuno uništen, nego zalaže budući rod, a sada još postaje korisnik finansijskih usluga, što do sada nije bio slučaj. Evo, izbori su i u Mionici i u Lučanima. Kada odete kod poljoprivrednika, prvo na šta se žali je to što ne može da dobije normalan kredit. Sada mu se to dosta olakšava i mislim da država ovde apsolutno poljoprivrednicima izlazi u susret.
Veoma je dobar Zakon o osiguranju. Znam da se sada mnogi žale zašto se ovako nešto donosi. Ovde se podiže nivo i uspostavljaju neki standardi šta se sve ovde može zvati osiguravajućim društvom. Čast izuzecima, ima osiguravajućih kuća koje su čestito radile svoj posao i naravno da tim ljudima nemate šta da prigovorite. Ali, bilo je ovde veoma diskutabilnih osiguravajućih firmi koje su se u najmanju ruku bavile na neki način prevarnom delatnošću i na taj način su ljudima uzimali novac. Ovde se sada uvode visoki standardi koje morate da ostvarite kako biste se bavili ovim poslom i na ovom zakonu vam čestitam.
Gospođo Tabaković, moram da vam kažem da čujem razne prigovore, posebnom u tom finansijskom sektoru. Mnogi se žale što uvodite red, jer valjda su do sada voleli da žive u potpunom neredu.
Ova država je, bar po podacima koje su izneli američki stručnjaci, po procenama koje su ovde oni uradili, vezano za ispumpavanje novca iz ove države, od 2002. do 2012. godine, znači period od jedne decenije iz Srbije je ispumpano negde oko 50 i nešto milijardi evra što je zastrašujuća cifra. Zamislite da je taj novac ostao u Srbiji, da nije završio na nekakvim egzotičnim ostrvima, da nije na nekim of šor zonama na raznim računima to završavalo, da je mogla da se vrši normalna kontrola gde ide taj novac, ja verujem da bi ova zemlja cvetala.
Zato mi je sada potpuno neverovatno da oni koji su uveli taj sistem, da možete da ispumpavate novac odavde kako vam padne napamet, da stvarate državne banke iz kojih možete da izvlačite novac tako što vam neko iz kabineta javi i na ličnu kartu da odete da podignete neki kredit od 30 ili 40 miliona evra, na lepe oči bez ikakve garancije, sada oni nešto prigovaraju ovakvim zakonima koje vi ovde donosite. To je zaista nešto potpuno neverovatno. Pri tom smo čak čuli jednog poslanika koji nema nikakvu kritiku nego kaže ne sviđa mu se naslovna strana zakona. Nije ni pročitao zakon.
To nam samo pokazuje da ste vi ozbiljno pristupili ovom poslu i naravno da ćete imati apsolutnu podršku SNS, naravno da ćete imati punu podršku da novac ostane u državi i naravno da ćete imati punu podršku da nekako savladate sve ove medijske napade koji idu protiv vas od potpuno neverovatnih stvari da je NBS ušla u minus. Pri tom ljudi ne znaju razliku, nije to komercijalna ustanova pa da govorite o minusu, nego prosto to je knjigovodstveni minus, zavisi od kursa, ali je nekima ovde to jako teško objasniti.
Na kraju bih vam samo rekao da budete zaista potpuno hrabri, da hrabro uđete u sve ovo i verujem da ćete, uz našu pomoć, i veliku podršku koju će Vlada Republike Srbije pružiti, apsolutno pobediti i uvesti red u finansijski sistem ove države. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika član 106. Zaista zamolio bih vas da kada je nešto ovako važno na dnevnom redu da govorimo o onome našta se dnevni red odnosi.
Mi smo malo pre imali jednu neverovatnu zloupotrebu samog Poslovnika da se postavlja pitanje ministarki, što veze nema sa ovim zakonom, zato što valjda više ne znate šta da uradite jer nema nikakve kritike, čak je pohvaljena Vlada zato što je uvažila određene amandmane od člana poslaničke grupe prethodnika koji je inače zloupotrebio Poslovnik. Valjda kada nemate šta više da kažete, onda uhvatite i iz čista mira iznesete nekakvu kritizersku, bukvalno kritizersku stvar da bismo se mi time ovde bavili. Na svu sreću ministarka mi je odgovorila, ali bih vas zaista zamolio da vodite računa o tome šta se govori na ovoj sednici zato što to pitanje možete da postavite utorkom ili četvrtkom kada se postavljaju pitanja Vladi, a ne kada je ovakva rasprava i zaista bih vas zamolio da o ovome vodite računa. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Reklamiram i 106. i 107. i 109, posebno 109, jer ste bili dužni da oduzmete reč i da izreknete opomenu malopređašnjem govorniku.
Takav maliciozan način, posebno uvredljiv prema Svetoj stolici i prema svim možda Rimokatolicima, na kraju krajeva, u ovoj zemlji je zaista nešto što je skandalozno. Ako baš hoćemo iskreno, pa bar Sveta stolica nije priznala nezavisnost Kosova, a neko ko je diplomata i ko nam se tako predstavlja morao je da ima malo više diplomatskog takta.
Naravno, da ne pričamo o tome na koji maliciozan način se neko izražavao o ljudima koji su, baš kao što ste vi malopre rekli, trenutno heroji i koji pokušavaju da spasu Majdanpek i sve ono što nam je ostalo u nasleđu od njih koji su nam napravili ovakav haos u državi i zato danas imamo ovolike probleme u kompletnoj našoj infrastrukturi. Zaista ste bili dužni da mu oduzmete reč, da ne slušamo onakve gluposti i, naravno, da mu izreknete opomenu. Hvala.

Hvala.
Uvažena gospođo ministre, prvo da vam se zahvalim na ovakvom zakonu.
Zato što, evo čuli smo i od opozicije da je zakon veoma dobar i da su ga svi pohvalili. Ne vidim razlog izmišljanja neke kritike čisto da bi se nešto kritikovalo. To se zove kritizerstvo.
Neko je ovde rekao, možda i moj prethodnik, da je ovde uništena građevinska operativa, građevinske firme, da slabo radi naša građevinska industrija, potpuno se slažem, to je tačno. To je nažalost zaista tačno, ali samo bih postavio pitanje – ko je upropastio ta građevinska preduzeća do sada i kako su ona u privatizacijama uništavana? To je jedno veoma dobro pitanje. Vi ste sada i ministar saobraćaja, zanimaju me i ova naša putarska preduzeća, kome su sve bila prodata, na koji način i kako je to tako uništeno i upropašćeno. Ko je recimo, uništio „Komgrap“ itd i mnogo druga preduzeća koja su bila okosnica razvoja one bivše Jugoslavije, kasnije i SRJ, a danas nam neko priča kako ona ne rade ništa. Naravno da ne rade kada su isečena u potpunosti.
Pošto smo govorili o raznim projektima, recimo megalomanski projekat Most na Adi, zanima me firma koja je izvodila radove, pošto to nije naša firma, nego neka slovenačka firma čiji je vlasnik bio uhapšen. Bila je u kriminalu do guše, ali nam je ovde predstavljena kao sjajna građevinska firma koja je nekih 500 miliona evra potrošila da bi izgradila takav jedan projekat. Zanima me most na Beški ko je gradio, kao i Bulevar Kralja Aleksandra, ko je radio? Ko je su to firme koje su ovde dobijale posao? Nisu to firme ko kojima pričamo, gde je naša građevinska industrija nekada se njima ponosila, nego su to neke firme dobrim delom tašna-mašna sistem i razni podizvođači, itd.
Ono što je veoma važno kod ovog zakona, prvo, ja bih krenuo s kraja, a vezano je za građevinske inspekcije. Svaka čast što će biti ovako pooštren kriterijum njihov i svaka čast na tome što će mnogo rigidniji i bolje raditi. Mislim da je veoma važno što će čak dva puta tokom same izgradnje građevinske inspekcije izlaziti na teren, da se vidi da li može da se to u potpunosti sprovede do kraja, bilo kakav projekat, i to je nešto što je apsolutno za svaku pohvalu, pošto smo mi do sada imali potpuni nered prilikom izgradnje niko to ništa nije kontrolisao i onda samo se odjednom dođe i kaže - pa dajte, hajde da sada to legalizujemo.
Mi inače u Beogradu, recimo, ovde imamo strahovit problem baš sa legalizacijom, jer je prethodna neka garnitura donela jednu neverovatnu odluku, a to je da se kompletan proces legalizacije prebaci na Grad Beograd i da opština oduzmete apsolutno svaku mogućnost da legalizuju objekat i zato je samo 2% objekata legalizovana. Inače, molim sadašnju gradsku vlast ovde u Beogradu da vrati opštinama to, zato što bi to bilo potpuno normalno da opština, recimo, Zvezdara ili opština Voždovac može da ide da legalizuje, da legalizuje nekom objekat.
Takođe, ovo što se uvodi ovako jedan prilično skraćeni postupak dobijanje ovih dozvola je nešto što je fantastično, ali ja mislim da ćete tu imati strahovit problem. Zato što mi imamo prvo neobučenu administraciju. Ti ljudi su potpuno needukovani, gomila njih je tu primljena samo da bi se partijski zadovoljila i da bi bili za nekim računarom na nekom šalteru i da bi primali platu i gomila njih pojma nema da izvuče sve te dozvole, odnosno da uradi ono što se od njega traži.
Imaćemo tu strašan problem, a mislim da će biti i kod njih sam otpor, jer je ne tako mali broj njih i te kako živeo od korupcije koja i te kako bila rasprostranjena. Zato što kod nas ste imali jednu rastegljivu kategoriju prilikom izdavanja dozvola, mogli ste dozvolu da dobijete za šest dana, mogli ste i za šest meseci, pa ako se nekom žuri, onda znate i sami kojim merama je prosto pribegavao taj investitor od šalterskog radnika gde mu da 50 ili 100 evra do onoga koji mu je na kraju dao tu dozvolu gde mu da malo veću sumu i nažalost na taj način se kod nas razvijao jedan ušemljeni sistem korupcije koje je zaista ovde bio zastrašujuće razvijen i ogroman broj ljudi je bio u tom lancu živeo od toga i plašim se da će oni imati strahovit otpor prema svemu ovome što vi ovde želite da uvedete.
Slažem se da sistem mora da se uvede. Zakon, zakon je jedno, zakon je ono što je na papiru. Kamo lepe sreće da krene da se primenjuje svim srcem svi navijamo za to, ali plašim se da će u praksi biti veliki problema upravo zbog neobučenosti naše administracije i naravno zato što je ne tako mali broj njih apsolutno živeo od korupcije.
Na kraju krajeva, koliko god ide i ova borba protiv kriminala i korupcije, mi sada čitamo ponovo, a ide naravno veoma dobro, ogroman broj onih koji su upropastili ovu državu je iza rešetaka, vode se postupci, to je dobro, ali upravo ta sitna korupcija izgleda nas i dalje dovela na to neko mesto da smo po korupciji tu negde u sredini. Popravili smo se u tom segmentu što je borba pojačana, ali nažalost, ta sitna korupcija potpuno uništava društvo i to je nešto što izgleda teško još uvek iskorenjujemo, ali nadam se da ćemo uspeti.
U svakom slučaju da nekako skratim, čovek koji je ovde želeo da investira morao je, da kažem tako narodski, dušu da ispusti dok dođe do svih dozvola po pet godina je morao da obilazi šaltere da bi došao do elementarne dozvole, da krene da zida nešto i naravno da nijedan investitor i svako ko je normalan nije želeo da investira ovde, jer znate svakom se to smuči.
Da ne pričam, naravno što smo imali recimo situaciju kod hotela Jugoslavije kada je želeo investitor to da kupi, pa se onda nađu zaštitnici životne sredine, pa kažu - zamislite ovde ćete da zaklanjate vidik za ptice ili tako neke gluposti i onda naravno čoveku kada vidi da li mora da nekog podmiti da bi zapravo dobio dozvolu smuči mu se da tako nešto radi i pobegne odavde glavom bez obzira, što je apsolutno razumljivo.
Na kraju, voleo bih samo malo da nam objasnite, pošto mi se zaista ovo dopada, ali ovaj sistem - projektuj i izgradi. Mislim da su ljudi jako malo upoznati sa tim šta zapravo to znači i u praksi kako će se to primenjivati. Ali kako god, ovaj zakon je zaista pravi početak reforme uz Zakonu o radu, zato što ovo zaista može da privuče ogroman broj investitora, zato što je ovo zaista nešto što je dobro. Ovo je nešto što polako počinje i tu sitnu korupciju da suzbija. Počinje da privlači investitore. Počinjemo da budemo zanimljiva zemlja za izgradnju, ali kažem vam sve ovo mora u praksi da se primeni i to će biti jako teško.
Još moram da kažem nešto vezano za građevinsku operativu. Mi ćemo imati velikih problema, nažalost našu, zbog zaustavljanja Južnog toka zato što smo imali nameru da uposlimo ne tako mali broj ljudi u čitav taj projekat. Nažalost, to je sada tako kako jeste. Tu će građevinska operativa prilično da zastane, ali verujem da upravo ovakvim jednim zakonom, gde vi privlačite određene investitore da dođu ovde da zidaju fabrike, možemo da tu našu građevinsku operativu uposlimo na nekim drugim projektima i u Danu za glasanje ovako nešto svojski ću podržati, kao i svi poslanici SNS. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Ne volim u životu da koristim kritiku radi kritike, kao što je to recimo prethodnik uradio iako hvali sam zakon, ali na kraju ipak nešto mora da pronađe, čisto da bi postojala kritika. To se inače zove kritizerstvo.
Sam zakon je jako dobar i ono što se meni sviđa, gospodine Vulin u ovom zakonu, to je što ste pošli od pretpostavke da se zaštiti pre svega domaći radnik, bez obzira što se zapošljava stranac. Mi sada imamo jasno precizirane norme kako može stranac da se zaposli. S tim u vezi, kada već govorimo o slobodnom tržištu u EU, dobro je da ste krenuli tom logikom jer pojedine zemlje u EU i te kako štite svoje tržište rada upravo od eventualnog nekontrolisanog zapošljavanja stranaca, a to se recimo podrazumeva čak i za neke zemlje koje su članice EU.
Imate koliko hoćete primera da danas recimo samo Velika Britanija dopušta tek tako da se zaposlite na njenoj teritoriji. Recimo ljudi koji dolaze iz Bugarske, Rumunije ili nekih drugih država. U Francuskoj i Nemačkoj, to je sada već sve teže, zato što su doneli niz nekih zakona koji to na neki način sprečavaju, štite svoje tržište. Meni je drago da se krenuli od te logike. U redu, dopuštamo slobodno tržište ali imate jasno precizirane norme kako može stranac da se zaposli i s tim u vezi ovo je nešto što je dobro i nešto što zaslužuje svaku moguću pohvalu.
Dugo godina je trebalo da se ovako nešto donese, nažalost nije doneto, nažalost, neko je ovde više razvijao nezaposlenost, nego što je zapošljavao, upravo možda zbog nedostatka ovakvog jednog zakona.
Vi, ako nemate jasno precizirane norme, kako neko ovde može da otvori fabriku, ako je stranac, kako može da zaposli negde nekog, možda iz svoje države? Samim tim, nemate ni sigurnost da ovde nešto investirate i da radite.
Mi donosimo sada zakon koji to apsolutno reguliše i stimuliše, na neki način, stranog investitora da dođe i da ima određenu vrstu pravne sigurnosti i da ovde, naravno, zaposli i domaće a i strance.
Meni je drago da ste vi izneli jednu ambicioznu želju, a to je da se nezaposlenost u Srbiji smanji na ispod 20%. Mislim da ćete do kraja godine to uspeti. To je velika stvar.
Građani Srbije moraju da znaju da smo 2012. godine, zatekli stopu nezaposlenosti od 26 i nešto procenata, što je bila katastrofa, danas je to smanjeno, čini mi se na nekih 20 i nešto posto, što je veliki, veliki uspeh.
Neko će sada reći, pa jeste, ali to je zato što su poslodavci počeli da prijavljuju radnike koji su zaposleni kod njih bili na crno, pa i to je veliki uspeh, pa i to je uspeh ove države da je naterala da inspekcija rada a i poreska uprava rade veoma dobro svoj posao i da su poslodavci krenuli da prijavljuju radnike.
Naravno da je to nešto što je dobro. Taj radnik je počeo da dobija socijalno, penziono itd. što mu je bilo ranije uskraćeno.
Uvažena koleginica Rakonjac je rekla, baš u Kruševcu, sutra bi trebalo da se otvori oko 300 i nešto radnih mesta, posle Nove godine još sto, što je za svaku moguću pohvalu.
Gde god otvorimo neko novo radno mesto, to je najveći patriotizam u ovom momentu danas, omogućiti ljudima da rade.
To je zaista nešto što je za svaku pohvalu. Ova Vlada je uspela za tih skoro 6% da smanji nezaposlenost. Čestitam vam na tome.
Uz Zakon o radu, koji ste doneli, odnosno koji je donela ova Skupština, a naravno Vlada ga predložila i ovaj zakon, mislim da mi to tržište rada veoma dobro regulišemo.
Mislim da to ljudi polako vide i ne možemo se baviti stalno kritizerstvom, nego ako već upućujete neku kritiku, to bi valjalo biti konkretan i reći šta ne valja.
Meni je drago da iz redova opozicije sve manje možemo da čujemo kritike na predlog vaših zakona, posebno iz vašeg ministarstva, gospodine Vulin. Mislim da je to i za vas jedna veoma, veoma dobra referenca.
U svakom slučaju, kada dođe dan za glasanje, oberučke, ovako nešto ćemo prihvatiti zato što štitimo, pre svega, svoje radnike, bez obzira što je ovo zakon o zapošljavanju stranaca, ali jasno se stavljaju pravila, kako može stranac da se zaposli, kako može da radi, kako može da otvori preduzeće i mislim da to uliva pravnu sigurnost i samom strancu i da će ovde, naravno, strani investitori doći i zaposliti i naše radnike, a ne vidim razloga zašto ne i nekoga ko je vičan struci od kog možemo da naučimo iz inostranstva.
U svakom slučaju, hvala vam i sigurno ćemo ovako nešto podržati u danu za glasanje.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da kažem da su prilično ovi termini, vezano za „poslodavac“ ili bilo šta drugo, u neku ruku pomalo nesrećni termini, zato što se to teško može prevesti na pravi način u srpskom jeziku, ali je termin „poslodavac“ koji je u zakonu daleko bolji nego što se predlaže amandmanom da to bude organizacija. Potpuno se slažem sa obrazloženjem da je termin „organizacija“ uvelo potpunu pravnu konfuziju, jer ovde je lepo navedeno kako biste podveli preduzeće pod termin „organizacija“.
Drugo, kad kažete organizacija, može onda svašta da vam padne na pamet. Recimo, imate terorističku organizaciju, ili kriminalnu neku organizaciju. To svakako ne možete da podvedete pod termin „poslodavac“, koji je jasno ovde naznačen i definisan. Daleko je bolje ovo što je predloženo zakonom, nego, recimo, kada bismo stavili „organizacija“, onda bi svakom moglo svašta da padne na pamet. Nadam se da gospodinu preko puta tako nešto sigurno ne pada na pamet. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući. Ako možete samo da obezbedite red. Molim da mi se vrati vreme. Dobro. Da vam nešto kažem, da se vratimo na amandman. Mislim da bi bilo daleko uputnije.
Ustanovili smo, u laži su kratke noge. Ja sam neko ko veoma često, koristi, čita ono što objavi „Pištaljka“. Neretko se ne slažem sa tim ljudima, ali ne mogu da im zamerim ništa, jer nekad upozore i nas u SNS kao vladajuću koaliciju da imamo određene ljude koji su skloni korupciji i njima hvala na tome.
Istini za volju, ne možete da kažete da su imali neku primedbu kada su ljudi podneli jedan jedini amandman, a s druge strane, kada govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa sam ministar je izneo da su odbili da učestvuju u izradi zakona, što je veoma važno, čisto radi javnosti, a ja ću i dalje insistirati, recimo, pošto je to vrlo važno, a mislim da bi neki uzbunjivač iz te Agencije mogao da nam kaže kako su kupili zgradu? To me strašno interesuje, kako je Agencija za borbu protiv korupcije pribavila zgradu u kojoj se danas nalazi?
Da se vratim na sam amandman. Da je postojalo uzbunjivanje i zaštita uzbunjivača, ja verujem da neke stvari nam se nikada ne bi dogodile, n i poput „Agrobanke“, niti „Univerzal“ banke niti bi nam se dogodile onakve privatizacije, niti bi nam se dogodile neverovatne stvari, upravo koje je „Pištaljka“ objavila, da čak 12 donatora DS, koje su stavili na njihov sajt, od toga ih je polovina završilo godinu sa gubitkom.
Pročitaću vam sa tog sajta, meni je to strašno zaparalo oči, kaže – jedan od najvećih donatora DS je definitivno najveći gubitaš među njima, firma „Intelkon“ iz Beograda, koja se bavi kablovskim komunikacijama, čiji je vlasnik kiparska firma „Emar limitid“, „Intelkon“ je osnovan dan posle raspisivanja izbora 14.03.2008. godine, a vladajućoj stranci je 2012. godine dao pet miliona dinara, iako je godinu završio sa gubitkom od čitavih 116.379.000 dinara. Zaista, neverovatno. Da je postojao uzbunjivač, ovako kako mi to danas definišemo, verujem da se tako nešto nikada ne bi dogodilo. Naravno, ljudi su to dokumentovali sa sajta Agencije za privredne registre.
Ali, ono što mi je još zanimljivije je recimo mnogo veći gubitak i mnogo veću donaciju imala je firma „Milinković kop“ d.o. iz Ledinaca, govorim o autonomnoj pokrajini, registrovana za trgovinu na veliko, osnovana 2.07.2008. godine sa samo dva zaposlena, koja je demokratama uplatila čak šest miliona dinara iako je godinu završila sa nego gubitkom od 3.976.000 dinara.
Da je postojao uzbunjivač, ovako kako zakon to definiše i kako mi to tražimo, ja verujem da nikada ovakva pljačka se ne bi dogodila, a iskren da budem ne znam da li su ova preduzeća propala, ali ovakve neverovatne stvari nikada ne bismo imali.
Razumem njih što su oni protiv ovog zakona. Njima ne odgovara da neko bude uzbunjivač, ali nemojte danas da nekom ovde nešto prigovaraju ko pokušava da se obračuna sa korupcijom. Na kraju krajeva, sve, apsolutno sve relevantne organizacije u svetu su nam dale pohvalu za borbu protiv korupcije. Postavile su nas kao državu na daleko veće mesto nego što smo to bili nekada u borbi protiv korupcije i mislim da je to najveća naša pohvala, a njih razumem, njima je odgovaralo da ovo društvo bude korumpirano do guše i sasvim ih razumem što su protiv ovog zakona. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući, krivo mi je nisam na one prethodne odreagova koji su slični, nisam govorio iako sam baš želeo o amandmanu da pričam. Moram da priznam nisu mi jasni motivi ovakvog amandmana koji se podnosi.
Ovde se traži nešto prosto što je neverovatno. Recimo, traži se da uzbunjivač dobije zaštitu kaže – ako nije otkrivanjem informacije uslovio bilo kakve koristi za sebe ili drugoga, izuzev kada se uslovljavanje odnosi na nezakonitosti ili opasnosti. Prvo, kako možete uopšte da znate da li je on nekome tražio ili nije tražio neku korist. Kako to možete unapred da znate. Mislim, ko tu uopšte može da zna, pa da biste ovako nešto predvideli. Tako da mi je potpuno nelogično.
Takođe, kad se kaže da može da dobije zaštitu ako nije objavio posebno osetljive podatke o ličnosti koje nisu od značaja za otklanjanje i ugrožavanje javnog interesa. Donekle mogu da se složim, ali znate šta ako je to objavio, ali je pored toga objavio izuzetno važnu informaciju, recimo, o nekoj koruptivnom delovanju unutar samog preduzeća. Zašto ne bi mogao da ima zaštitu? Koja je to logika zato što je možda negde neku osetljivu informaciju iz privatnog života negde rekao da nema pravo na zaštitu ako je otkrio korupciju.
Izvinite, mislim da je to potpuno nelogično. Tako da mi nije jasno zašto se ovako nešto podnosi. Sam član zakona je sasvim dovoljan. Mislim da nema potrebe širiti konfuziju i unositi potpuni haos na neki način u pravni sistem ove države sa ovakvim predlozima amandmana. Verujem pošto uvažena koleginica Karavidić uvek ima dobre motive, volim sa njom da polemišem, ali mi nije jasan motiv ovakvog podnošenja. Ovo je nešto što ne možete da predvidite čak i kada biste hteli. Hvala vam.

Reklamiram povredu člana 109. Bili ste dužni uvaženi predsedavajući da malopređašnjem govorniku izreknete opomenu, zato što je upotrebio, znači – izriče se opomena ako se upotrebljavaju psovke ili uvredljivi izrazi. Ja ovde govorim o uvredljivim izrazima. Izraziti se tako o profesoru Atlagiću, profesoru pomoćnih istorijskih nauka, a inače to danas ne možete, čak i da pratite sva dešavanja, naučne skupove, ukoliko čak dobro ne poznajete IT.
Prosto je neverovatno, posebno zato što to dolazi od čoveka, sa druge strane, koji je ipak akademski obrazovan i neko uvažavanje prema profesoru mora da ima, a ovim je pokazao da ničiju titulu niti bilo šta ne ceni. Hvala.