Hvala uvažena predsedavajuća.
Protiv smo prihvatanja ovog amandmana iako donekle ima logike, ali obrazložiću to, naravno da me neko pogrešno ne shvati, pre svega, učesnici, govorim direktno učesnicima tih ratova, videćemo sada u Siriji, a i ovi koji idu po Ukrajini itd. najčešće su to mladi ljudi.
Imate recimo primer iz BiH, devojčicu koja nema ni punih 18 godina i otišla je da ratuje na strani terorista. Mladom čoveku valja pružiti šansu za resocijalizaciju, odnosno time što ćete ga kazniti, recimo deset godina, zapravo ćete izgubiti tok čoveka.
Potpuno podržavam ovaj drugi deo, a tu je i predviđena kazna od dve do deset godina za onog koji vrbuje. To su najčešće zreli ljudi koji organizuju te grupe koje se najčešće bave kriminalom, krijumčarenjem ljudi itd. Njima bi i trebalo dati veću kaznu, ali ne možemo mladom čoveku koji je zalutao, otišao u tu neku ekstremnu ideologiju, odjednom ga kazniti deset godina i ne dati mu nikakvu šansu da dobije neku novu priliku i da se u samom društvu pronađe i nađe neki normalan i pravi put. Zato ne možemo ovako nešto da prihvatimo.
Jedinu zamerku na kazne koju imam, gospodine Omeroviću, to je zato što su veliki rasponi. Jako je teško proceniti kako ćete nekom dati jednu, kako nekom pet, a kako nekom osam godina i zbog čega, ali to je sada nešto što je sam zakonodavac ovako donelo. Suštinski ovako nešto je neprihvatljivo, jer bismo time možda određene mlade ljude, čitave generacije izgubili zato što smo želeli nekoga žestoko da kaznimo, a to nije nešto što je dobro niti poželjno. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Prosto moram da prokomentarišem, lako je da se ovakav amandman donosi od strane nekoga, odnosno da se podnosi od strane nekoga ko, recimo je, afirmisao akciju Sablja gde ljudi nisu imali čak pravo ni na advokata. Ali, zašto ovo govorim?
(Borislav Stefanović, s mesta: Kakve to veze ima sa amandmanom? Nemaju osnova da govore.)
Budite strpljivi.
Vezano za sam amandman…

Hvala vam.
Vezano za sam amandman, pošto smo čuli razne diskusije, ovde se mešaju babe i žabe. Zašto? Zato što uvaženi prethodnik, koga zaista uvažavam kao nekoga sa druge strane sa kime mogu uvek lepo da polemišem je pričao o terorizmu.
Krivično delo terorizma je već inkriminisano u našem krivičnom zakonodavstvu, tako da kada bi neko svakako regrutovao ljude za ISIS, odnosno za Siriju, on bi potpadao pod to krivično delo terorizma.
Ovde uvodimo novo krivično delo koje se vezuje za učešće u ratovima u stranim državama. Znate, lako je biti neko sa dvostrukim aršinima. Ako bi neko sada ove mlade ljude, na primer, sa 18 ili 19 godina tako strogo kažnjavao, a recimo priča nam da su Koča Popović ili recimo Blagoje Parović bili heroji, što svakako možemo da uvažimo, borili su se možda za plemenitu ideju, ne možda, nego sigurno u španskom građanskom ratu, ali po tadašnjim zakonima Kraljevine Jugoslavije oni bi bili teroristi, njih biste onda osudili žestoko zato što ovo tražite.
Recimo, današnjeg predsednika Urugvaja Hoze Muhiku, on je bio tupamaros. Vi biste ga žestoko osudili na osnovu ovoga što danas tražite.
(Borislav Stefanovi, s mesta: On je u svojoj zemlji.)
Nemojmo da imamo samo dvostruke aršine, recimo kada govorimo sada o Ukrajini. Neko će reći – ja sam otišao iz plemenitih ideja da se borim protiv fašizma, jer tamo desni sektor afirmiše Stjepana Banderu i kaže – ja sam otišao da se borim protiv fašizma. Mi to hoćemo da sprečimo, da generalno ljudi idu u ratove u drugim državama, ali nemojmo da budemo ponekad licemerni, pa negde nešto blagonaklono gledamo, a negde recimo kažemo – e ovde su bili heroji, junaci.
Sve je to, naravno, veoma diskutabilno kroz istoriju i zato ja ne mogu, a evo daću vam na neki način možda neko lično priznanje, svako od nas je u mladosti svašta radio. Ja lično bio sam možda čak i deo, evo što vi danas ovo nazivate huliganskim, navijačkim grupama. Da, ja to u 18 svojih, 19 godina.

Ne danas, nego danas se stidim recimo nekih stvari što sam radio sa svojih 18 ili 19 godina.

Upravo je vezano za amandman i za samu kaznu.

Recimo, imao sam sreću da me je na primer možda tada policija ne sankcioniše, odnosno da me ne uhvati, mogao sam možda da dobijem tri ili pet godina, da li bih bio izgubljen za ovo društvo? Možda bih, ali recimo danas sa 35 godina se stidim nekih stvari koje sam tada radio.
Kako danas nekoga ko ima 18 godina, zaluta u terorističku grupu ili bilo gde, da ga kaznite sa pet godina zatvora? Morate da vodite ipak računa o tome, jer zaista možemo da imamo velikih problema, da čitave generacije i generacije izgubimo. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Danas je i veliki dan za Srbiju, iz prostog razloga zato što je danas zaista na jedan lep i svečan način uručen Izveštaj Evropske komisije, sa kojim možemo zaista da budemo ponosni i da se pohvalimo da smo država koja i te kako napreduje i koja se i te kako dobro reformiše. Neki to ovde ne žele da vide, ali dobro je da ovi sa strane, a govorim pre svega o evropskim zvaničnicima, to i te kako vide.
I ovaj zakon je, između ostalog, plod određenih reformi koje želimo da sprovedemo, pre svega zato što želimo da imamo društvo koje ne želi više da vodi računa o ratovima, o sukobima, nego želimo da se ekonomski razvijamo i želimo prosperitet ovoj državi i da naši mladi ljudi više nikada, zaista nikada, ne idu van granica ove države da bi ratovali, nego ako već negde idu, idu da prikažu svoje znanje ili da nam donesu neko novo znanje ovde. To je ono čime ćemo se mi ponositi.
Naš najveći uspeh, bez obzira što danas imamo 100 godina od Prvog svetskog rata, kojim se ponosimo, naravno, i kako smo izvojevali veliku pobedu tada, ali ne želimo više da se ponosimo bitkama i ne znam čim, nego želimo da se ponosimo ekonomskim progresom. Mislim da u tom pravcu ide i ovaj zakon.
Ta priča o mladima, ovde je neko govorio da su nam mladi izgubljeni. Slažem se, ali dok je neko bio vlast, te mlade ljude, posebno kada su protestvovali, bez ikakvog kriterijuma je nazivao ekstremistima. Onda, kada mladog čoveka, koji je pomalo zalutao u određene ideologije, nazivate ekstremistom, on i dalje pada u to i postaje još gori. Kao što ste videli, naša vlast, zapravo Srpske napredne stranke nikada nijednog od tih ljudi neće krstiti tim imenom ekstremistom, bez obzira ako neko zaluta, pokušaćemo da ga vratimo, pa između ostalog, da ga vratimo u neke normalne društvene tokove. Ekstremne ideologije nikome ništa dobro nisu donele. To je i apel za svaku buduću vladajuću garnituru, da se prema mladim ljudima nikada na takav način ne ophodimo.
Ova priča sa odlascima da se ratuje u inostranstvu, moram da priznam, slažem se, postoji taj problem, veliki je to problem i za ovu državu, ali čini mi se da je ponekad i predimenzioniran, a nekad služi i za pritisak na ovu državu. Jedan dnevni list je pre nekih mesec dana objavio sliku čoveka na naslovnoj strani, gde su pitali – poznajete li ga, to je pas rata, koji sa ovih prostora ratuje negde u Ukrajini. Onda se ipak ispostavilo da taj čovek nije iz Srbije, nego iz Slovačke i da nikakve veze nema sa Srbijom, ali je neko želeo da vodi takvu kampanju, da se prikaže kako se odavde regrutuju ljudi koji idu po Ukrajini i ratuju, što je strahovit pritisak na ovu državu, jer neko će misliti da mi odavde regrutujemo ljude i šaljemo u Ukrajinu, što nije dobro.
Nisam primetio da se taj dnevni list izvinio državi i bilo kome, a takva jedna negativna poruka je otišla i to je bilo jako ružno.
Kada govorimo o ljudima koji ratuju, posebno u Ukrajini, verujte mi, mnoge zapadnoevropske zemlje imaju i te kakav problem sa psima rata. Koliko vidim, na ukrajinskom strani neretko možete da vidite, čak je davao intervju, švedskog državljanina koji se hvali da je nacista i da obožava nacističku ideologiju i da mu se jako sviđa što recimo u Ukrajini Banderu podržavaju i veoma se pohvalno izražava o Hitleru.
Izvinjavam se, ali nisam čuo da neko to osuđuje. Da ne pričam koliko imate iz Poljske, iz Slovačke, Francuske, koliko hoćete drugih državljana koji tamo ratuju na ukrajinskoj strani, a ovde isključivo govorimo o tome kako se odavde iz Srbije neko regrutuje i ratuje u Ukrajini. Slažem se, ovaj zakon mora to da zabrani. Uvek ću pozivati našu omladinu da vodi računa pre svega o Srbiji, a ne o nekim drugim državama.
Gospodine Omeroviću, pošto ste vi na neki način predlagač, a i svi mi, ja sam ovaj zakon, između ostalog, potpisao upravo zato što je njegova suština da se ljudima zabrani da idu da ratuju po tuđim ratištima, ali ima određenih nepreciznosti, sami ste to priznali i to može da stvori velike probleme u samoj praksi.
Recimo, kaže se – državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, takav će biti sankcionisan. Da li to znači da ako bude državljanin te strane države, da onda može da ratuje? Mislim da je ta rečenica bila suvišna i da je nekako moralo da se precizira, jer neko će izvrnuti zakon ruglu.
Recimo, ne daj Bože, ponovo sukob u BiH, naravno, nadam se da nikada do toga neće doći, ne daj Bože ikada više građanskog rata u BiH, ali ne daj Bože da dođe do toga, neko će izvući odavde državljanstvo BiH i reći će – izvinite, ali ja imam sada i njihovo državljanstvo, mogu da ratujem. Mislim da je tu trebalo da se precizira, jer ovako deluje malo nelogično, a nadam se da ćete to uvažiti.
Ono što moram da zamerim, to je raspon sankcija. Kada nekom kažete da će biti kažnjen za ovakvo krivično delo u rasponu od jedne do osam godina, kako ćete to gradirati, stepenovati i na osnovu čega će neko dobiti osam, a na osnovu čega će neko dobiti jednu godinu? Čini mi se da je krivično delo ako učestvujete u ratu u nekoj stranoj državi, moram da priznam, podjednako teško, sad eventualno, ako ste tamo počinili neki ratni zločin, ali za to što ćete počiniti ratni zločin morate da dobijete mnogo veću sankciju. U tom segmentu možda bi trebalo razmisliti da se ovo poboljša.
Inače, verujem da kada se budu donosile izmene i dopune Krivičnog zakonika, da će se uzeti ovo u obzir i da će se ovo popraviti. Ali, zbog same suštine i zbog čega se ovo donosi, da bi se mnogi mladi životi na neki način i zaštitili i da ova država ne bi imala spoljnopolitičkih problema zbog raznih pritisaka, ovo je nešto što ću apsolutno podržati i verujem da će čitava poslanička grupa SNS, kao što je i potpisala, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, moram da priznam da pomalo osećam, na neki način, i stid što tek posle 65 godina, koliko ima od kada je doneta ova konvencija Međunarodne organizacije rada, usvajamo. Pravo da vam kažem, nije mi jasno zbog čega ovo nije ranije nije usvojeno, mada možda, kako se vratimo u istoriju, bi to i sagledali. Hajde da razumem u onom socijalističkom periodu kada je radnik bio stavljen na određeni pijedestal i kada smo zaista imali sistem gde su fabrike bile date u vlasništvo radnicima, odnosno društvena preduzeća, kada smo imali, onda i razumem da smo čak imali možda i bolje uređena prava radnika i zaštitu radnika, nego možda samom konvencijom. Kasnije sve ono što je nastajalo i kada smo počeli da uvodimo i kapitalizam, a posebno ovaj liberalni kapitalizam, moram da priznam da mi nije jasno, ako smo težili određenim civilizacijskim tekovinama, zašto nismo ovu konvenciju usvajali?
Ljudima da prosto pojasnimo, radi se o odnosu između državnog organa, odnosno javnog preduzeća, i zaposlenog i radnika. Znači, nije čak ni onaj odnos između privatnika, nego prosto se radi o odnosu države prema radniku. Da je možda ovako nešto doneto, odnosno da je usvojeno 2000. godine, možda se ne bi doneo onakav Zakon o radu 2001. godine, po kome je radnik bio potpuno obespravljen u potpunosti, a preduzeća rasprodata.
Možda gospođa Mihajlović, koja je inače obrazlagala ovu konvenciju, ne bi danas morala da nam govori o putarskim preduzećima, koja su potpuno uništena, gde su radnici izbačeni na ulicu, koja su potpuno razorena u svakom segmentu, da čak nisu mogla da ispune neke elementarne uslove da učestvuju na tenderima, pa su mahom strane firme ovde dobijale mogućnost da prave puteve. Naša preduzeća i naši radnici su odlazili da rade kod stranaca, iako smo imali izuzetno velike putarske gigante, odlična preduzeća. Možda zato što je nedostajala jedna ovakva konvencija, mi smo danas doživeli upravo to da danas pokušavamo to da revitalizujemo i da na neki način ograničimo možda državu da više ikada pomisli da donese takav zakon, kao što je bio Zakon iz 2001. godine. Podsećam ljude i svakoga ko je preživeo taj tzv. tranzicioni period i pljačkašku privatizaciju, mogli ste radnika da izbacite na ulicu i da mu ne obrazložite zašto je dobio otkaz.
Dobro je da danas ovo usvajamo. Dobro je da ograničavamo takve bahate ljude, posebno i zbog jednog segmenta u samoj konvenciji koji se odnosi na podizvođače. Mi smo inače ovde navikli da naša preduzeća uništavamo na taj način što smo uzimali za podizvođače, u određenim segmentima, razna neka privatna preduzeća, veoma sumnjiva, koji su, a to ćete pitati radnike zaposlene u tim preduzećima, zato što su jurili trbuhom za kruhom, jer nisu imali da obezbede egzistenciju porodice, prihvatali najgore uslove da rade kod tih privatnika.
Podsećam vas, uzmite samo ova preduzeća koja se bave obezbeđenjima zgrada, na primer, naših javnih preduzeća. Pitajte te radnike kakvi su im uslovi i kako preživljavaju, kolike su im plate, pa ćete doći do zaključka da je tako nešto zaista nedopustivo, a pošto se ovde radi o naručiocu, znači javnom preduzeću, koji traži određenu privatnu firmu da mu obezbeđuje, kao da ne mogu oni sami da zaposle nekoga ko bi mogao da se bavi obezbeđenjem preduzeća, ali angažujte neku privatnu firmu, oni dovedu te ljude koji za nekih 18 ili 20.000 dinara rade najgore moguće stvari, rizikuju čak i svoj život. Da je bila ovakva konvencija, možda ne bi bilo dopušteno. Nadam se da će, recimo, baš tom segmentu najviše da se ona odnosi i da ti podizvođači, odnosno ljudi koji se bave obezbeđenjima naših javnih preduzeća, neće više moći na takav način da izrabljuju radnike.
Moram da priznam da smo mi ovde zaboravili šta znači humanost u želji za strahovitim profitom, što je normalno i legitimno. Inače sam pristalica kapitalističkog uređenja, ali ne možete da zaboravite na nešto što se zove humanost. Prosto, čovek je živo biće.
Tretirali smo ovde ljude kao robu, kao predmete. Mogli ste da kažete, recimo, devojci koja hoće da se zaposli da ne može ako planira trudnoću. To se, nažalost, tolerisalo. Vidim da se i tu sada uvode određene, ne određena, nego to se prosto inkriminiše kao krivično delo, što je jako pozitivno, ali da se tu uvodi neki red. Vidim da je u mnogim segmentima država krenula, posebno moram da pohvalim poresku upravu, a i inspekcije rada koje su krenule tako da češljaju razna preduzeća, gde su ne prijavljeni radnici, da se ta preduzeća zatvaraju. Neka si imao jednog ne prijavljenog radnika, nisi ispoštovao zakon, molim lepo, kada 15 dana dobiješ zatvoren lokal, opametićeš se, pa drugi put ćeš sve prijaviti na vreme.
Prosto, možda mora takav red da se uvodi i zato osećam, još jednom ponavljam, stid, što posle 65 godina mi usvajamo nešto što je civilizacijska tekovina, što je moralo da se usvoji mnogo ranije, ali nažalost preživeli smo sve i svašta, dobro je, bolje ikada neko nikada i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati usvajanje ove konvencije. Hvala vam.

Hvala uvažena predsednice.
Gospodine ministre, ovaj amandman bi možda i mogao da bude prihvaćen da je malo preciznije napisan, ali ovako je prilično neprecizan i zato verujem da je to razlog za odbijanje. Inače, hoću da verujem u dobru nameru podnosioca. Zašto? Zato što se ovde traži da se dostavlja izveštaj kojim se obaveštava nadležni odbor Narodne skupštine o licima upisanim i brisanim iz registra, kao i odbijenim zahtevima za upis.
Nemam ništa protiv da je recimo definisano da se kaže ime i prezime tog ko je odbijen, ali sam izveštaj može da podrazumeva mnogo toga drugog. Te informacije recimo zašto je neko odbijen, to baš ne bismo mogli svi ovde da dobijamo niti bi to tako moglo da bude dato na uvid, jer se možda radi o nekim informacijama koje su važne za bezbednost ove države.
Tako da, da je ovo možda bilo preciznije napisano, lično bih bio spreman da glasam za ovako nešto, ali ovako je zaista neprihvatljivo i jednostavno je nemoguće ovako nešto prihvatiti. Hvala.

Moram da priznam, ima dosta argumenata i za i protiv ovog amandmana, s tim što ću ovde biti na strani Vlade koja ovo odbija. Zašto? Zato što zaista mora da se vodi računa sa kim ulazite u pregovore.
Kada razgovarate, posebno sada u eri pospešivanja raznoraznih ratova po svetu, gde imamo žarišta gde god se maltene okrenete, moramo zaista da vodimo računa sa kim ulazimo u pregovore i na koji način.
Razumem, razgovore niko ne koči, pa i neko ko bi poslao pismo o namerama, to je sasvim nešto normalno. Možete na marginama svakog sastanka sajma da razgovarate, nije sporno, ali kada ulazite u pregovore, ulazi zvanična državna delegacija. Tu već ne možete sa tim da se šalite, jer ulazite u postupak pregovora. Da bi se neki posao ostvario, morate dobro da povedete računa ko je sa druge strane i morate da vodite računa da ipak, kada već uđete u pregovore, taj posao privedete na neki način kraju na zadovoljavajući način, da ne bude i da se država obruka možda u nekoj situaciji.
Zato sam više na stanovištu da se ovaj amandman odbije. Ponavljam, ima razloga, naravno, i da se ovo prihvati, međutim moramo da vodimo računa, posebno danas u zaista kriznim situacijama u kojima se čovečanstvo nalazi, sa kim ulazimo u pregovore. Hvala.

Baš zato što sam veoma pažljivo čitao član upravo sam izneo one argumente koje sam izneo.
Slažem se ja da ovo može da zakoči namensku industriju. Tu nema nikakve dileme, ali, s druge strane, ako biste to tako dopustili, bez svih ovih provera koje se inače traže, a i na kraju samo Ministarstvo da li će izdati ili neće izdati dozvolu, možete da rizikujete u današnjem svetu i da zaista stavite državu na stub srama.
Mi ovde ne trgujemo konditorskim proizvodima. Mi ovde trgujemo naoružanjem. Znate, otkud vi znate ko je sa druge strane dok sve to ne isproveravate? Na kraju krajeva, možda je spoljnopolitička situacija baš takva da nije poželjno da neka odavde firma, pa možda i privatna, baš toj državi posle svih saglasnosti što dobijete baš da se izveze to naoružanje, odnosno tehnologija. Samo zato, zbog rizika koji ovde postoji, sam više na strani Ministarstva, odnosno Vlade što ovo odbija.
Ponavljam, nadam se da će nekada biti veći mir u svetu, pa nećemo imati ovakvih problema. Hvala vam.

Morao sam da reagujem, a možda je i gospodin ministar hteo da reaguje. Malo pre smo čuli jednu neverovatnu rečenicu. Hoću da verujem da je to lapsus da neko kaže – pa ne morate ovim zakonom da se vezujete za neki drugi zakon, pa se spomenuo Zakon o upravnom postupku. Prosto, ovako nešto morate da uskladite sa Zakonom o upravnom postupku. To je nešto što je obavezujuće i što morate da uradite, tako da je možda neku državu drugačije shvatao, pa da može da bude i neko bezvlašće, ali zaista hoću da verujem da naši poslanici ozbiljno shvataju državu i da je ovo bio lapsus govornika koji je onako nešto izrekao.

Uvaženi predsedavajući, član 107. – vređanje dostojanstva ovog parlamenta.
Kada pričate, a ovde u parlamentu ima dosta, hvala bogu, i osoba lepšeg pola, žena, da u nekom javnom preduzeću rade cice i mice, da to neko vređa žene na takav način. Da li ovde morate već unapred da imate eventualno razmišljanje da ako se neka osoba lepšeg pola zaposli da je to uradila ko zna na koji način i preko čega.
Zaista se zalažem da se prekine sa takvom vrstom diskriminacije. Verujem da su to sve osobe koje su izuzetno stručne i da su po tom kriterijumu primljene u SDPR i u svako drugo javno preduzeće, a ovakvo vređanje žena zaista nema nikakvog smisla i bili ste dužni da izreknete opomenu narodnom poslaniku, gospodinu Šutanovcu.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da sam veoma ponosan i drago mi je kada čujem ovakve rezultate koje je malopre gospodin Babić izneo, a vezano za „Krušik“ i vezano za SDPR. Ponoviću, naravno, rezultate koje je direktor „Krušika“, inače postavljen u januaru mesecu 2014. godine, 2,53 puta je ukupni prihod „Krušika“ veći u odnosu na 2013. godinu.
Zašto sve ovo govorim? Da ne pričam o SDPR koji ima 107 miliona dolara ugovorenih poslova, toliko o tome da radi u gubicima, a inače pozajmljuje državi. Čuli smo malopre od ministra Gašića. Moram posebno da napomenem, a juče je gospođa iz Ministarstva trgovine naglasila, jeste da je naš izvoz za 100% veći u odnosu na prošlu godinu, a govorim o izvozu naoružanja. Zašto ovo govorim?
Možete da budete pacifista koliko hoćete u životu, ali ako nemate jaku vojsku, nemate ni jaku ekonomiju. To dokazuju najveće sile na svetu. Superiornost SAD je upravo u tome što ima fantastičnu vojnu industriju. Može da proizvede koliko hoćete aviona. Sada se i Ruska Federacija bavi time. Onaj ko ima jaku vojsku, ima i jaku državu i jaku ekonomiju.
Danas smo ovde čuli neverovatne stvari. Na primer, aluzija na diktatorske zemlje i da samo one organizuju vojne parade. To je potpuno neznanje i neverovatno da to neko može da iznese. Pogledajte veličanstvenu vojnu paradu koja se organizuje u Londonu u čast rođendana britanske kraljice, na primer. Recimo, u Parizu, kada je Dan Republike, pogledajte kakva je vojna parada francuske armije. Prema tome, to su potpuno neverovatne stvari i besmislica kada neko tako nešto iznese, a samo da bi negde nešto rekao i da bi napao sadašnju Vladu.
Kada već govorite o SDPR, a vidim da često pravite aluziju na sadašnje rukovodstvo, recite mi koju aferu to ima SDPR. Da li su ti ljudi bilo kakvu aferu negde napravili? Podsetićemo se silnih afera u nekom prethodnom periodu kada su drugi stolovali našom Vojskom, od afere „Satelit“ preko izvoza naoružanja u Libiju, pa čak i u Gruziju, gde govori da je Vuk Drašković sprečio da se izveze naše naoružanje u Gruziju i da se tako naruše odnosi sa Ruskom federacijom itd. Vi danas to nemate. Danas imate uspešno poslovanje i mogu samo ljudima iz SDPR da čestitam na svemu ovome što su uradili.
Vama ovde gospodine Gašiću zameraju što će biti ovako rigidna kontrola, ne mislim vama, nego generalno državi, oko toga ko može da dobije sertifikat, odnosno mogućnost da uvozi, izvozi naoružanje. Ja sam za još rigidniju kontrolu. Moram da priznam da nisam toliko pristalica da se raznim privatnim firmama omogućava takav posao. Možda sam staromodan čovek. Pristalica sam toga da ovo samo država može da radi, ali znam kakvi su standardi EU i to je nešto što smo prihvatili i mislim da smo sa ovim zakonom to lepo uredili.
Sporan je taj član 11. Izvinite, čini mi se da moraju da se daju veće ingerencije našim bezbednosnim službama u proveri ko može da radi taj posao, a vezano za uvoz i izvoz naoružanja.
Čini mi se da je trebalo obavezati Ministarstvo trgovine da mora da posluša naše bezbednosne službe. Znači, da mu to bude obavezujuće, da mora da posluša da li neko može da dobije licencu ili ne, a ne da se kaže da dobijena saglasnost ne obavezuje ministarstvo da izda dozvolu. Slažem se da Ministarstvo spoljnih poslova, ako da neko stručno mišljenje, možda ne mora da ga uvaži, ali naše bezbednosne službe moraju da uvaže. Mislim da je to trebalo uradi. Verujem da će se tako i raditi, ali to je trebalo zakonom predvideti.
Kažem, lično smatram da bi trebalo da se radi u ovom poslu jednostavno nije moguće u sadašnjim standardima, kako to EU propisuje, izraziti sam protivnik tolike slobode u ovom poslovanju zato što se radi o jako osetljivim pitanjima, čak mislim da će u nekom narednom periodu, zbog neverovatnog razvoja terorizma i raznih tih negativnih pojava, države sve više kontrolisati trgovinu naoružanjem i neće se tek tako dozvoljavati da svako može da uvozi, izvozi naoružanje.
Zamolio bih vas, a to je veoma važno, vezano za izdavanje dozvole u roku od 10 dana. Potpuno se slažem sa vama. Pristalica sam još rigidnijih kontrola, ali znate kada se naglasi da se daje deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti, to može biti mač sa dve oštrice. Neko može, na primer, vaš predmet da drži u fioci, ko zna koliko dugo, i dok on vama da tu saglasnost, to može da bude i po 6-7 meseci, a neko želi da ostvari profit u tom biznisu.
Mislim da tu možda eventualno postoji mogućnost da se takav rok na neki način malo promeni. Rok od 10 dana nije sporan, ali kada se kaže – od davanja poslednje saglasnosti, dok sve instance daju saglasnost, pitanje je koliko tu može da prođe i onda se taj rok od 10 dana zaista svodi na nešto što nije dobro.
U svakom slučaju, zakon kao zakon je dobar. Pozivam državu i naše službe bezbednosti da što aktivnije rade i da se vežu za ovaj zakon i pozivam državu da u ovom segmentu što više napreduje. Nisam pristalica toga da sada neko kaže da sam militarista, pa, eto, da navijam, ne daj Bože za neke sukobe po svetu da bismo mi izvozili naoružanje, to je potpuno suludo, ali svaka ozbiljna država suštinski živi od namenske industrije i ja nadam se da će naša vojska. Znam da imate ogroman potencijal.
Tu bih vas jednu stvar samo zamolio. U redu uvoz tehnike, u smislu pušaka, tenkova, pešadijskog naoružanja, ali kada se govori o informatičkoj tehnologiji, tu bih vas zamolio da vodimo i te kako računa zato što je to danas jedno od najubojitijih sredstava i špijunaže i svega i na kraju krajeva i podrivanja same vojske. Mislim da bi tu tek država morala da obrati i te kako pažnju ko to radi, ko to može da uvozi, izvozi softvere, vezano za vojsku i uopšte za sam sistem odbrane. Tu pozivam naše službe da budu što aktivnije.
U svakom slučaju zakon jeste zaista dobar, možda uz određene neke modifikacije, ako smatrate da može da se nešto promeni, da se još više popravi. U danu za glasanje zaista nema nikakvog razloga da svi ovde ovako nešto ne podržimo i da naravno samim tim podržimo našu namensku industriju. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Znate, kada upadnete u klopku, onda imate samo utiske nedelje, a nećete da vidite utisak decenije. Utisak decenije, moram da priznam, gospođo Udovički, složiću se sa tim da mi se ne sviđa ovo produžavanje rokova, ali utisak decenije je potpuno razorena administracija ove države, koja očigledno nije bila sposobna da primeni zakon onako kako smo želeli i prosto ste prinuđeni da produžite rok.
Zašto je naša administracija tako uništena, razorena? To bi trebalo da pitate neke koji su se ovde sada pozivali da je sadašnja Vlada nekompetentna da primeni zakon.
Mi smo imali i još uvek imamo nenormalnu administraciju. Mislim da to ni Kina ne bi izdržala. Pri tom, krajnje neefikasnu. A inače, kako su se zapošljavali u nju, ja ću vam sada pročitati, pošto je poreska uprava sada na dnevnom redu. Ja sam dobio odgovor poreske uprave kao poslanik. Postavio sam pitanje – zbog čega i na koji način će neko odgovarati i zašto je poreska uprava bila tako neefikasna svih ovih godina? Hvala ljudima iz poreske uprave koji su mi poslali odgovor, pročitaću neke delovi, a i da vidite kako se neko zapošljavao u našoj administraciji. Ovo je zvaničan odgovor koji su potpisali zamenik načelnika odeljenja Nenad Mladenović i zamenik direktora poreske uprave Marko Marinković:
„Pored navedenog, u toku su provere zakonitosti zapošljavanja službenika u poreskoj upravi, gde je uočeno da su u prethodnom periodu u radni odnos na određena radna mesta primana lica koja ne ispunjavaju gotovo nijedan od uslova za radno mesto koje propisuje pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi. Shodno tome, pored provera diploma, sprovodi se i postupak utvrđivanja odgovornosti ovlašćenih lica u postupku prijema u radni odnos.“
Toliko o stručnosti i kompetentnosti koja nam je ovde ostavljena i sada se traži od sadašnje Vlade da ono što je neko zalivao kao koren, a to je potpuno uništena administracija i potpuno uništen poreski sistem, vi sad tražite od nekoga da u roku od dve godine sve to ispravi.
Inače, kad već govorimo o poreskoj upravi, pročitaću još neke delove iz ovog odgovora, veoma zanimljive: „Pomenute nepravilnosti – govori se o čitavoj unutrašnjoj kontroli koju su izvršili u samoj poreskoj upravi – odnosile su se na nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odnosno odugovlačenje pravnih radnji propisanih Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a tiču se ispunjenja poreskih obaveza najčešće velikih poreskih dužnika. Zbog takvog nezakonitog postupanja, poreska potraživanja koja datiraju još od 2009. godine, još uvek nisu uplaćena u budžet Republike Srbije“. Zašto, gospodo, niste tada velikim dužnicima naplaćivali porez?
Sadašnje rukovodstvo vrlo efikasno radi svoj posao, govorim o ovom što je od avgusta došlo, i ja ih pozdravljam. Tamo gde neko nije smeo nos da promoli, poreska uprava je ušla. Tu mislim na splavove, govorim o velikim ugostiteljskim objektima koje niko nije smeo da kontroliše, o tajkunima, nedavno su čak ušli i u „Farmakom“, govorim o mnogim drugim segmentima, o ilegalnom tržištu igara na sreću. Želim da ih pozdravim, zato što su konačno krenuli da rade svoj posao. I krenuli su u unutrašnju kontrolu same poreske uprave, gde su došli do niza nepravilnosti, gde je tužilaštvo pokrenulo određene krivične postupke protiv direktora određenih filijala. Ne znam o čemu neko ovde govori?
Kada govorimo o suzbijanju sive ekonomije, ovde su mi takođe dostavili određene podatke, kaže se: „Od 8.990 kontrola – govori se o periodu od 1. januara 2014. do 13. 09, moram da naglasim da su i tu izvršene određene kadrovske promene, a u međuvremenu želim da pohvalim posebno ovaj segment od avgusta do septembra i ovo dalje što se radi – koje za predmet imaju pravilnost obračunavanja i plaćanja javnih prihoda, u 3.583 kontrola, što je 39,85%, utvrđene su nepravilnosti i podneto je 2.110 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i utvrđeni javni prihodi u ukupnom iznosu od 10 milijardi dinara“. Znači da je neko ipak krenuo da radi i da suzbija tu sivu ekonomiju a postavlja se pitanje zašto je siva ekonomija bila toliko razvijena sve ovo vreme?
Takođe, 12.881 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Kod 2.929 poreskih obveznika utvrđene su nepravilnosti, što je 22,74%. Da li ste svesni koliko je to? Podneto je 2.688 zahteva za pokretanje prekršajne odgovornosti, a protiv 1.120 poreskih obveznika izrečena je mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Ovo je samo jasan pokazatelj da je sadašnje rukovodstvo poreske uprave i te kako krenulo dobro da radi. A to što neko ranije nije radio i što je na taj način dopuštao da se razvija siva ekonomija, da se u potpunosti razara sistem, to bi trebali da postavite pitanje nekim vašim rukovodiocima koji su nekada vodili poresku upravu i čitavu našu administraciju.
U svakom slučaju, ono što moram da naglasim, žao mi je što se ovi rokovi produžavaju. Zaista mi je iskreno žao. Ali, ovo je jedini način da probamo.
Inače, kada govorite ovde posebno o poreskoj upravi za ove informatičke sisteme, dobro vodite računa ko će nam raditi informatičke sisteme, jer jedan od razloga neefikasnosti poreske uprave su upravo informatički sistemi koji se u njoj trenutno nalaze. Neko je namerno dezintegrisao taj sistem pa imate četiri različita softvera, a nijedan nije kompatibilan sa drugim i zato i nemate pravi uvid između ostalog šta se dešava i koliko ko duguje. Ali, zaista bih voleo da povedete računa ko će nam raditi te informatičke sisteme, jer zaista pozdravljam ovo što se ide preko elektronske prijave i to je nešto što je u civilizovanom svetu sasvim normalno i što je zaista poželjno, jer ne možete više da obmanjujete državu kao što se do sada radilo.
Zaista bih zamolio neke prethodnike koji su upali u klopku da ne iznose nešto o čemu ne znaju ili namerno ne žele da znaju i da ne obmanjuju javnost zato što su podaci po period kada su oni bili na vlasti veoma poražavajući po njih. Ja samo mogu da kažem da je ovo što danas radi poreska uprava za svaku pohvalu. Verujem da će i neki drugi segmenti i neke druge institucije takođe krenuti tako dobro da rade. Hvala vam.