Zato je bilo dosta uvredljivog u onome što je gospođa Pešić govorila o DSS.
Koristiću vreme grupe govoreći o onome što je na dnevnom redu, a pošto je svima dopušteno da izađu iz konteksta diskusije, u nešto što se zove vizna liberalizacija, povezujući to sa mapom puta i rokovima koji su ovde dati. Uzgred rečeno, naša osnovna primedba jeste kako je moguće da vreme prolazi, da meseci prolaze, a da se na vreme ne odreaguje?
Apsolutno sam svestan svega toga i šta stoji u odlukama, ko je sve uključen u proceduru izrade, kako je to toga došlo i sa ovog vam mesta kažem ni prethodni ministar ni ovaj ministar to nisu rešili. To su okolnosti takve kakve jesu. Da nismo svesni tih okolnosti, ne bi mi prošle godine glasali, zajedno sa vladajućom većinom, za zakon kojim se produžava važnost putnih isprava, jer smo to učinili.
Danas ovde čujemo jednu beskrupuloznu informaciju. Ovo se može proveriti, ovo je proverljiva stvar, da je DSS glasala za taj zakon. Ta priča da nije bilo LDP da se taj zakon ne bi izglasao, ne bi bile produžene putne isprave, to je neverovatno. Kako možete to da kažete? To je proverljiva stvar, postoji dokumentacija u Narodnoj skupštini, postoje stenogrami, zna se ko je kako glasao, postoje listinzi sa glasanjem. To su stvari koje nikada sebi ne bi dopustili, ne kao političari, nego kao građani ove države koji žele da narodu bude dobro, da ne dovedemo ljude zahvaljujući nekome ko možda nespretno ili loše vlada, da ne budemo krivci zbog nečega što će se desiti i da se ljudima obija o glavu.
To je elementarna stvar. To niko nikad ne bi uradi. Što se tiče ovog radovanja oko vizne liberalizacije, nema tu mesta radosti. To vam je isto kao kad biste se radovali što možete da kupite benzin na benzinskim pumpama.
Slažem se sa tim da je u pitanju elementarno pravo na slobodno kretanje u zoni koja je veća od države u kojoj živite. To pravo ne dajemo sami sebi, nego to pravo neko za teritoriju zajednice nekih država nama daje ili nam ga uskraćuje, a onda, ako hoćemo to pravo da imamo, moramo da ostvarimo određene uslove da bi one države koje su se udružile u tu zajednicu, ovde je reč o EU, nama to pravo dale.
Naravno, da je i prošla vlast i ova vlast, da su radile u interesu građana, ne bi li se to pravo što pre realizovalo, jer je besmisleno da ljudi budu lišeni jednog takvog osnovnog i elementarnog prava. To sve nisu teme.
Ovde je tema nešto sasvim drugo, jeste vezano za mapu puta, za jednu indulenciju, po meni, ministarstva u ovom delu, jer zaista nema razloga da se od prošle godine do ove godine srećemo jednom godišnje sa ovom temom, kao da se nije moglo u maju ove godine znati šta nas čeka. Svi smo znali to napamet, nije bilo potrebno da sedimo u MUP.
Možete sada reći – mi smo procenjivali, gledali smo, možda će … to mogu ja sa strane, to mogu novinari, a vama to ne priliči.
Što se tiče ovih drugih stvari, vizne liberalizacije, naravno, da ako se nešto lepo čuje, lep glas treba proneti i naravno da lep glas treba i podeliti. Ružno bi bilo da se različite političke stranke koje su svaka na svoj način nečemu doprinele, utrkuju oko toga ko je tu najviše kriv za lepu vest. Ta lepa vest u sebi krije jednu malu ružnu, a ono što nama smeta, to je što oni koji vrše vlast sada prikrivaju tu ružnu vest, a ne samo što je prikrivaju, nego na komentare da tako ružna vest postoji odgovara sa jednom neverovatno perfidnom političkom kontrolom, koja glasi – vi koji to komentarišete, vi ste protiv vizne liberalizacije, što je bezobrazluk.
Stvar je u sledećem, samo radi javnosti da podsetimo. Jedan deo naših građana koji žive na teritoriji KiM neće moći da koriste ova prava, i ako su državljani Republike Srbije. To pravo se po personalnom principu, jer to je personalni princip, i kad ste državljani jedne države, vi ste vezani personalno za državu. To je ideja državljanstva. Da li ste vi fizički na nekom drugom mestu ili niste, nije bitno, imate vezu sa svojom državom. Vama sada partner sa kojim razgovaramo o viznoj liberalizaciji, dogovaramo viznu liberalizaciju, kaže – sve je moguće, sem za te slučajeve.
Da li je to tako ili nije tako? Da li je to uslov koji se ne može preskočiti? To je sada pitanje da sada otvorimo diskusiju kojoj ovde nema mesta. To možemo otvoriti diskusiju kad dođe taj trenutak pa možemo razgovarati, ali da niko iz vlasti od premijera do predsednika države, koji se inače, ne znam, javlja da komentariše sve i svašta što nije u njegovoj nadležnosti, ne kažu makar jednu rečenicu, a to je – dobro, OK, ovo nek ide kako ide, ali trudićemo se da nešto uradimo. Otvorićemo neke razgovore na tu temu, imaćemo seriju razgovora, napravićemo nešto da eventualno do toga dođemo.
Niko ovde razuman ne može biti protiv toga da građani Novog Sada, Pančeva, Kosjerića, Užica itd. putuju koristeći mogućnost da je Srbija na beloj šengen listi. Ko bi bio tako blesav da to ne želi? Problem je samo u tome što se pitamo da li je delovanje nadležnih u državi koji ćute o ovom elementu čitave stvari valjano ili nije. Naravno da nije, makar treba pošteno reći – u takvoj i takvoj smo situaciji i to nam se ne dozvoljava, moraćemo da smislimo način. Slažite makar, nije vam prvi put. To radite godinu i nešto dana.
Vrtite šta vam se sviđa, izmišljate da je crno belo, da kršenje Ustava nije kršenje Ustava. Radite što god vam se sviđa. Ova mala laž koju bi mi makar možda voleli da čujemo, iz vaših usta ne izlazi. To je ono što je problem. Evo, uteče Vesna Pešić, iako je izazvala ovakav način mog izlaganja. Da ne bi bilo nedoumica pred građanima koji ovo gledaju, DSS sa puno razloga je glasala prošli put za Zakon o produženju putnih isprava. Ni sada naš stav neće biti drugačiji, a raspravljati o nečijoj odgovornosti, indolentnosti ili naopakom ponašanju u nekoj priči, to je legitimno pravo, pogotovo ako za to ima razloga.
Uopšte, diskusiji tog tipa, koja diskvalifikuje nekog drugog potpuno paušalnog, bez mogućnosti da neko da validan odgovor, to zaista nije na mestu. Mi šta god da smo ovde izgovorili o nekom, taj neko je ovde bio prisutan. Postoje ljudi koji su ovlašćeni predstavnici grupe ili šefovi grupa, pa i na ovo moje izlaganje neko može da se javi i da odgovori. I to je fer, to je način na koji se može obraćati u parlamentu i to je način na koji možemo normalno da radimo. Sve drugo je bespredmetno.