Zahvaljujem se, predsedavajući.

Odmah ću na samom početku diskusije po ovoj tački dnevnog reda, koja je, između ostalog, poslednja u setu predloga o kojima raspravljamo u ovom korpusu i sazivu, da istaknem da poslanička grupa SPS će predložiti, odnosno podržati Predlog odluke o izboru člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za tako nešto postoje brojni razlozi i ono što je najvažnije, najvažnije je da ovaj parlament zadržava svoju ulogu da i ta vrsta nadzora i kontrole, koja podrazumeva upravo ovakav sistemski način rešavanja određenih problema, i dalje postoji, i to da preko resornog odbora, a to je odbor nadležan za finansije, možemo da utičemo na neki način na kontrolu javnih nabavki, odnosno da vršimo neku vrstu nadzora upravo preko članova koji se biraju u Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Imajući u vidu brojne slučajeve koruptivnog delovanja, naročito korupcije koja se pojavljuje u postupcima javnih nabavki, mislim da je apsolutno osnovano ono što je u svom uvodnom delu istakla i uvažena koleginica narodna poslanica gospođa Tomić, kada je obrazlagala način izbora članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Naravno da su oni uslovi koji su inače standardizovani kao uslovi, kada su u pitanju personalna rešenja, možemo ih tako nazvati, počev od stručne spreme, a to znači visoka stručna referenca, potrebna znanja i iskustva stečena u oblastima javnih nabavki, zatim, položen pravosudni ispit, ukoliko se radi o licu koje je diplomirani pravnik, ili iskustvo, odnosno licenca i sertifikat lica koja se vezuje za druge delatnosti, a takođe je vezano za postupak javnih nabavki i, na kraju, ono što je neizostavno, a to je vreme, dakle, pet godina radnog iskustva upravo u ovim oblastima.

Imajući u vidu da su ovi uslovi postavljeni kao uslovi koji su opšte prirode, logično je da ih podržavamo i logično je da na osnovu ovih uslova se svi kandidati mogu proveriti, mogu proveriti svoj kvalitet, svoje znanje i, na kraju krajeva, u jednom potpuno transparentnom procesu, u jednom potpuno regularnom postupku oni koji zavređuju i zaslužuju će biti izabrani.

Na kraju bih samo istakao jednu činjenicu koja je možda poznata, a možda nije građanima Republike Srbije da je upravo u članu 28. Zakona o javnim nabavkama, koji je donet još krajem 2012. godine, počeo da se primenjuje od 1. aprila 2013. godine, propisana obaveza imenovanja građanskog nadzornika u postupcima javnih nabavki i da je u tom smislu čak donet i Pravilnik o građanskom nadzorniku. O čemu se radi? Radi se ovlašćenjima, možemo tako reći, jednog pravnog instituta koji je otprilike negde pandan ombudsmanu, odnosno Zaštitniku građana, s tim što se ovde građanski nadzornik pojavljuje kao neka vrsta kontrole kada su u pitanju postupci javnih nabavki. Na ovaj način nesumnjivo je da se doprinosi osnaživanju organizacija građanskog društva za monitoring javnih nabavki.

Prema tome, ovakva vrsta kontrole, nadzora i, naravno, svega onoga što je u nadležnosti resornog ministarstva, nesumnjivo je da uživa podršku od strane poslaničke grupe SPS. Ponoviću samo još jednom, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovakav predlog odluke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

S obzirom na pominjanje SPS, smatrao sam za shodno da prokomentarišem nešto što je uvaćeni kolega Damjanović istakao, ne da bih mu oponirao zbog toga što je izneo činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju i sve što bi se reklo suprotno tome bi bilo krajnje besmisleno.

Šta to znači? To znači da sve ono što je istaknuto, kao što to reče i uvaženi kolega Martinović stoji i mi to nažalost trpimo. Mi smo svedoci jednog procesa koji podrazumeva jedan nakaradni pristup, ali zaista nakaradni pristup.

Šta je problem? Problem je što se ovo o čemu mi danas pričamo, može samo sistemski rešiti, a sistemsko rešavanje podrazumeva donošenje novog zakona ili izmena postojećeg zakona.

Dakle, ono što mora da bude usaglašeno sa Ustavom, a da bi bilo usaglašeno sa Ustavom, to podrazumeva promenu određenih delova Ustava.

Prema tome, problem nije baš jednostavan, problem je delikatan. To je, sa jedne strane, čisto pravno-formalno posmatranje koje niko neće dovesti u sumnju i ne može ga dovesti u sumnju, a sa druge strane, imamo problem koji podrazumeva te, takozvane međunarodne standarde, koji podrazumevaju opet standarde kojima se moramo povinovati sa stanovišta demokratije, ali demokratije koja se posmatra kroz prizmu Evrope, kroz prizmu evropske zajednice, EU, svih onih koji na neki način, biću grub, kao što je to malopre pokušao da izbegne uvaženi kolega Martinović, kao što nam se nameće, bez obzira da li mi to želeli ili ne želeli, mi neke standarde prihvatamo bez obzira da li se sa njima slažemo ili ne slažemo.

Konkretno, uvaženi kolega Damjanoviću, nemamo potrebe da vodimo polemiku oko nečega što je savršeno jasno i zbog čega vi stojite na stanovištu koje mi prihvatamo kao ispravo, ali moramo prihvatiti činjenicu dok se ne promeni regulativa, a to podrazumeva s jedne strane promenu Ustava, promenu zakona, koji svakako mora biti usaglašen sa Ustavom, a to je i ono što je moj uvaženi kolega i šef, predsednik poslaničke grupe SPS istakao, razmišljati o promeni izbornog sistema, onda ćemo doći do ovog rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, ja odmah na samom početku diskusije po ovoj tački dnevnog reda želim da vam jasno iskažem stav poslaničke grupe SPS, da ćemo mi u danu za glasanje podržati vaše predloge i da ćemo osim ovog predloga koji je izneo uvaženi kolega Petar Petrović sa jasnim obrazloženjem, nadam se svi zajedno izabrati sada kandidate, a tada nosioce pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija baš ovako kako je i predloženo.

Ono što je bitno istaći jeste da vi za sada i to krajnje korektno i profesionalno postupate po pozitivnim propisima koji još uvek ne predviđaju ništa novo kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako u pogledu izbora sudija, tako i u pogledu izbora tužilaca.

Dakle, ja ću se što se tiče ustavnih amandmana vrlo kratko osvrnuti na samom kraju jer ne želim da izlazim iz same teme, odnosno tačke dnevnog reda i ono što u svakom slučaju zbog građana Republike Srbije treba istaći kao pohvalno jeste da ste uspostavili jedan kontinuitet transparentnosti u radu, transparentnosti u ocenjivanju, transparentnosti u proceni kandidata što se tiče izbora i transparentnosti samog procesa, odnosno procedure po kojoj se kandidat ocenjuje, a na kraju krajeva i bira.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što građani uglavnom robuju predrasudama da bilo Visoki savet sudstva, bilo Državno veće tužilaštva radi pod hipotekom nekakvog političkog uticaja.

Ja moram da podsetim na jednu činjenicu koju niko ovde, pa ni značajno šire ne može da dovede u sumnju, da se gotovo nikada nije desilo da bilo koji predlog Državnog veća tužilaca ili Visokog saveta sudstva u celini bude odbijen od strane nosilaca zakonodavne vlasti odnosno nas narodnih poslanika.

Dakle, svi su predlozi maksimalno uvažavani i svi su predlozi uglavnom prihvaćeni. Mali je broj onih koji su osporeni, a i ti koji su osporeni su imali nekakvo svoje obrazloženje osporavanja i da budemo iskreni tu je odgovornost zato što neko nije izabran preuzela zakonodavna vlast, a ne pravosudna, odnosno javno-tužilačka i sudska vlast. I ako odgovornost postoji, onda je odgovornost na nama, a ne na vama.

Ono što je jako važno istaći, jeste činjenica da svi kandidati koje ste ovde pročitali nesumnjivo i sa stanovišta onoga što mi možemo da ocenimo ispunjavaju uslove, prevashodno iz razloga poverenja u vaš rad, što je u svakom slučaju nesporno, sa jedne strane, a sa druge strane imajući u vidu njihove biografije i rezultate koje su postigli u radu.

Naravno da građani treba da znaju šta se to ceni kada se i danas raspravlja, a nadam se prekosutra odlučuje, o tome ko će biti izabran za nosioce pravosudnih funkcija. Pa naravno da se ceni osposobljenost i stručnost i dostojnost svakog kandidata, bez obzira da li se radi o kandidatu za tužioca ili kandidatu za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.

Ono što moramo da priznamo hteli-ne hteli, ni vi, ni mi, ne znamo kako će oni raditi nakon izbora na pravosudnu funkciju, odnosno nakon izbora na mesto za koje se biraju, jer i pored svega onoga što je utvrđeno da od strane kolegijuma imaju podršku kako kolegijuma suda iz koga dolaze, odnosno iz koga se kandiduju ili tužilaštva, osnovnog, višeg ili već kojeg, u konkretnom slučaju osnovnog, i pored toga što su zavredeli ocenu „naročito se ističe“ i pored toga što su u svom radu iskazali određenu stručnu referencu koja je uvažena samom tom ocenom u „naročito se ističe“, i pored toga što je kolegijum bilo suda, bilo tužilaštva, zauzeo stav da se radi o kandidatu koji zavređuje pažnju i koji treba da prođe, ipak ostaje dilema i nedoumica - šta posle?

Kakav će taj praktični rad u nekom efektivnom smislu reči biti? Da li će biti pozitivan, negativan, da li će taj kandidat uspeti da reši priliv predmeta, koliko će biti ažuran, kakav će mu biti kvalitet odluka, konkretno presuda, da li će optuženja biti onakva kakva po Zakoniku o krivičnom postupku moraju da budu, odnosno da li će se i tu poštovati pravo koje podrazumeva poštovanje načela procesne ekonomije sa jedne strane, sa druge strane poštovanje zabrane, povrede prava na suđenje u razumnom roku?

Dakle, ono što ostaje, ostaje svim ovim kandidatima kojima ste vi, uslovno rečeno, poklonili poverenje, a mi to poverenje prihvatili i za njih, u svakom slučaju, smatrali da, nadam se, prekosutra će biti nosioci pravosudnih funkcija, da će to opravdati.

Da li će tako biti, ja moram da budem sada malo slobodan i iskren, nisam siguran u svim slučajevima, zbog toga što, hajde da budemo iskreni i najbolji student medicinskog fakulteta ili mašinskog fakulteta, često u praksi kao lekar, inženjer nije pokazao baš ono što se od njega očekivalo, imajući u vidu izuzetan prosek ocena,

Sa druge strane, postoje i oni koji su imali značajno niži prosek ocene pa su se u efektivnom radu pokazali sa izuzetnim rezultatima.

Dakle, da ne robujemo samo ocenom, iako je ocena u svakom slučaju jedan od značajnih elemenata prilikom sveukupnog ocenjivanja kandidata.

Takođe i mišljenja neposredno Višeg suda ili Tužilaštva, koje takođe učestvuje u svemu ovome, daje nam za pravo da možemo očekivati da će se to poverenje opravdati. Kada sam rekao, moram biti slobodan da sam pomalo skeptičan, to više govorim sa stanovišta nekih svojih profesionalnih iskustava, nego sa željom da generalizujem. Nikada u životu neću generalizovati i strahoviti sam protivnik generalizacije kada je u pitanju profesija, bez obzira o kojoj se profesiji radi, da li javno-tužilačkoj i sudijskoj, jer i te kako dobro znamo da većina tužilaca i sudija krajnje korektno i profesionalno rade svoj posao i posvećenim odnosom prema svom radu daju pravi lik ili sliku pravosudnog sistema.

Nažalost, postoje i oni koji tako ne rade i ono što smeta, što stalno ističem i moram i danas da istaknem, bez obzira da li ćete u tome prepoznati bilo šta, a ja želim da prepoznate samo dobru nameru, jeste prisustvo lažne solidarnosti kada su u pitanju kolege.

Lažna solidarnost i u sudovima i u tužilaštvima zbog toga što se uglavnom nekako libimo da ukažemo da zaista kolega nestručno radi, da nema kvalitet odluka kakav treba da ima, ogroman broj ukinutih odluka, da radi neefikasno u smislu onoga što sam rekao, to je brzina postupanja ili hitnost postupanja. Znači, evo, procesne ekonomije, da i u pogledu dostojnosti njegovo ponašanje ne odgovara ponašanju koje daje lik nosioca pravosudne funkcije, pa sam se susretao sa primerima koji pokazuju da se na posao dolazi, recimo, u 11,00 časova, sa početkom ročišta kreće se od 12, da bi se do pet-šest sati završilo itd. Nažalost, takvih slučajeva ima, ali ono što vi ne znate, to je najgore jer nisu procesuirani.

Zašto? Pa, zato što onaj ko je dužan da to sagleda i da adekvatno reaguje na takve pojave, u principu, zbog te solidarnosti ili zaštite kolege, to ne čini. To urušava ugled pravosuđa u celini. To urušava ugled pravosuđa u celini, nažalost, zbog toga što tada etiketu neefikasnih imaju i one sudije koje više nego korektno rade svoj posao, i naravno, to se odnosi i na tužilaštvo.

Prema tome, u tom smislu, ja mislim da je i te kako značajno da ne vi, jer vi nemate tu nadležnost, ali da se time moraju pozabaviti prevashodno predsednici sudova, to je pod jedan, a pod dva, oni koji su na vrhu piramide na nivou javno-tužilačkih funkcija, a to su osnovni tužioci, viši tužioci, republički, odnosni apelacioni republički tužilac itd.

Dakle, hijerarhija nije samo formalna premisa, već je nešto što podrazumeva da u onom praktičnom smislu reči moramo iskoreniti bukvalno sve ono što dovodi do urušavanja ugleda pravosuđa. A, ovo što sam ja rekao je tačno i bez obzira koliko god bežali od toga, to se ponavlja i predstavlja jednu kontinuiranu situaciju iz koje nikako da se izađe. Onog trenutka kada se izađe iz te situacije, onda možemo biti potpuno sigurni da će i građani na sasvim drugačiji način sagledavati pravosuđe i pravosudni sistem i da će pravosuđe na lestvici poverenja građana imati značajan skok. Ja sam u to uveren kao što je uverena većina građana Republike Srbije.

Mislim da ste jako dobro uradili svoj posao, iako nemam nameru da obelodanjujem imena i prezimena, jer ste ih vi pročitali, ali imam jednu manje-više moralnu obavezu da istaknem kandidata koji je pored svih ostalih kandidata, koji nesumnjivo ispunjavaju uslove, kandidat iz grada iz koga ja dolazim, kandidat za Privredni sud u Užicu, kandidat je Zorica Gardić, koja zaista i po stanovištu struke, ja ću to da podvučem, stanovište struke, ne samo kolega sudija u sudu, stručnih saradnika, sudijskih pomoćnika, pripravnika, već i nas advokata ima bezrezervnu podršku, zaista, bezrezervnu podršku zbog toga što je Zorica Gardić na neki način, to možemo da kažemo pežorativno više, dete Privrednog suda, koja je svoju stručnu edukaciju, usavršavanje, osposobljavanje stekla u tom sudu i koja nesumnjivo ispunjava ne samo ove uslove koji su ovde propisani, nego i sve one druge za koje možemo smatrati da predstavljaju, da treba da predstavljaju ono što je odraz ili obeležje sudije. I zato, gospodine Jovičiću sa koleginicom, imate tu punu podršku.

Naravno da ne želim ni u kom slučaju da budem u bilo kom delu diskriminišući nastrojen, zato što su svi kandidati koje ste vi predložili ispred Državnog veća tužilaštva više nego kvalitetni kandidati koji će zavrediti podršku.

Na samom kraju, u svega par minuta, dva minuta, da se osvrnem na ono što nas čeka. Čeka nas nešto što prvo vi zavređujete i zaslužujete, a onda samim tim i pravosuđe u celini, a to je poboljšanje materijalnog položaja sudija i tužilaca.

Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što je to i Vlada Republike Srbije je prepoznala i na tome se intenzivno radi, prevashodno na iznalaženju mogućnosti povećanja visine zarada, jer ću podsetiti na jednu činjenicu, koju niko neće dovesti u sumnju, ako uzmemo u obzir visinu zarade sudije osnovnog suda, i to zaradu bez bilo kakvog dodatka ili visinu zarade osnovnog tužioca, u odnosu na prosečnu platu u privredi Republike Srbije, to čak nije ni dvostruko veća zarada. To je tek nešto malo veća zarada.

Ako imamo tu činjenicu u vidu, onda dolazimo u jedan problem za koji sam ja siguran da će se rešavati i rešiti, a to je da isključivo radi opreza od potencijalne opasnosti koruptivnog delovanja, potencijalne opasnosti neefikasnosti, potencijalne opasnosti od toga da to postane sindrom koji će kao karcinom da metastazira, mi moramo na tome nešto da poradimo. I to je apel na izvršnu vlast koja u tom pravcu preko resorno ministarstvo u svakom slučaju reaguje. Ja sam uveren da će reagovati zato što imam čvrsto poverenje i u Ministarstvo pravde i u Vladu Republike Srbije, za koju ne sumnjam da ovaj problem prepoznaje, ali ne sme dugo da čeka, ne sme dugo da čeka zbog toga što već duže vremena imamo jednu vrstu disproporcije.

Uvek imamo neku vrstu fokusa kada su druge profesije u pitanju, sa malo većim intenzitetom podrške ili, kako bi se to reklo, zamajca. Kada su pravosudne funkcije u pitanju, to još uvek stoji u nekom stendbaju i siguran sam da ćemo ga pomeriti sa mrtve tačke.

Naravno, kada su u pitanju ustavni amandmani, nećemo se opterećivati sada sa njima. Nemamo ih, nismo ni došli do njih. Ali, ono što je bitno, bitno je da je tim ustavnim amandmanima, u krajnjem smislu reči, zadržana nadzorna uloga Skupštine nad radom i, ne znam kako će se zvati, da li Vrhovni savet sudstva, ubuduće, tako je, i Vrhovni savet tužilaštva. Zašto? Zato što je to mešoviti sastav ta dva tela, mešoviti sastav u kome će u svakom slučaju značajan doprinos davati i struka, tu konkretno mislim na profesiju, a s druge strane građani opet preko struke. Zašto preko struke? Zato što će tu biti uvaženi i istaknuti pravnici, uveren sam, sa položenim pravosudnim ispitom, jer je nezamislivo da pravnik bez položenog pravosudnog ispita bude član jednog takvog tela.

U tom smislu, ako neko od vas, ja vam to želim, bude član tog tela, da ćete imati nesumnjivu podršku. U svakom slučaju, želim da vas pozdravim, da vam poželim, kao i do sada što ste radili, i dalje uspešan rad i zalaganje, jer ste tu činjenicu potvrdili, barem što se tiče nas u poslaničkoj grupi SPS, svaku sreću i, naravno, podršku za predloge koje ste dali. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Imajući u vidu da je amandman podnet na tačku 8. stav 1. člana 18. predloženog zakona, smatram da se takvim amandmanom ne doprinosi da se ovaj zakon poboljša po kvalitetu, osim onog osnovnog cilja da se zakon povuče iz procedure, što svakako predlagač neće prihvatiti i mi to što on neće prihvatiti zdušno podržavamo.

Ono što je bitno istaći, bitno je istaći da je video i audio snimanje jedna vrsta bezbednosne mere, a za takvu meru nije potrebna posebna vrsta ovlašćenja. Za takvu meru ovlašćenje daje sam zakon.

Dakle, zakonodavac je propisao takvu meru i samim propisivanjem takve mere dao ovlašćenje komunalnoj policiji, odnosno sada miliciji da može ovu bezbednosnu meru primeniti. Ona nije predviđena samo ovim zakonom, ona je predviđena i drugim komplementarnim zakonima.

Audio i video snimanje je zastupljeno, maltene, u nekom širem obuhvatu isključivo radi identifikacije određenih štetnih delovanja. Ceo grad Beograd je pokriven kamerama. Veliki gradovi u Srbiji takođe. Za tako nešto nije potrebna nikakva posebna vrsta ovlašćenja. Radi se o nečemu što podrazumeva jedan jedini cilj, a to je da se što efikasnije, što lakše, što brže identifikuje određena vrsta protivpravnosti, nedela, štetnog delovanja, ponašanja koje je suprotno zakonu, kako bi se što pre identifikovao učinilac i izvršilo procesuiranje.

Dakle, za ovu meru neko ovlašćenje zaista nikakvog smisla nema ukoliko ga je zakonodavac kao takvo propisao. Možemo da govorimo o zloupotrebi tog ovlašćenja, da se ova mera koristi u svrhe koje su suprotne zakonu, ali kontrolu rada nad poslovima komunalne milicije, naravno, vrši onaj ko je za to nadležan, u ovom zakonu je to jasno definisano, i u skladu sa tim, naravno, i očekivati je da svako ko zloupotrebi bilo kakav svoj položaj ili uradi bilo šta što je suprotno zakonu, za to u svakom slučaju treba da odgovara. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Drago mi je da smo se vratili na dnevni red i nastavili po amandmanima. Ono što mi se čini jako bitnim da se istakne, nadovezaću se samo na mog uvaženog kolegu Aleksandra Martinovića, da li je komunalnoj miliciji neophodno potrebno da u okviru svojih ovlašćenja sprovodi i mere u vidu odgovarajućih, i to restriktivno, ograničenih ili, preciznije da kažem, primenjivih mera, kao što su mere prinude. Da li postoji jedna bezbednosna služba na svetu koja u svom poslu nema mogućnost da koristi odgovarajuća sredstava prinude?

Podsetiću vas samo da komunalna policija, odnosno sada milicija, ne postoji samo u Srbiji, postoji u celoj Evropi, postoji i u regionu. Uvaženi ministre, mislim da vam je poznata činjenica da Slovenija koja nema komunalnu miliciju, ali ima komunalno redarstvo, ima zakon koji je daleko represivnijeg karaktera nego što je ovaj zakon o kome mi pričamo. Dalje, Hrvatska i Crna Gora, takođe imaju komunalnu policiju, odnosno komunalno redarstvo, takođe, ako se to posmatra komparativno možemo primetiti da su daleko represivnijeg karaktera nego što je to sistematizovano u ovom zakonu.

Sada, dolazimo do ključnog pitanja, kada se ove mere prinude primenjuju, kada je to nužno, i kada je propisano zakonom? Šta je ono što nameće potrebu za primenom ovih mera? Zato što to ne može da uradi ni komunalni inspektor, ne može da uradi ni tržišni inspektor, ne može da uradi bilo koji inspektor. Ako izađe inspekcija na lice mesta, gospodin Martinović zna to iz upravnog postupka, izlazi inspektor na lice mesta, konstatuje faktičko stanje i da zapisnik onome koga je kontrolisao - izvoli, potpiši zapisnik, i, tačka, završava se njegova nadležnost. On niti može da privede, niti može da dovede učinioca bilo koje protivpravne radnje, ne može da mu izda usmeno upozorenje ili naređenje, ne može da mu kaže – ima da budeš tu dok ne dođe policajac da preduzme dalje radnje prema tebi. On to ne može. Ko to može? Pa, može komunalni milicioner, i ne može niko drugi, ali u ograničenom smislu reči.

Mi polazimo uvek od onog negativnog, pa neće komunalni milicioner koristiti sredstva prinude da bi batinao građane, niti to sme da čini, jer ukoliko bi to učinio, učinio bi krivično delo, a za krivično delo postoji krivična odgovornost. Kad koristimo takve situacije kao primer, onda ulazimo u jednu opasnu zonu, a to je zone generalizacije, a generalizacija podrazumeva, pa, svi su oni prljavi, nakaradni, bezobrazni, drski, batinaši, huligani itd. Onda imamo generalizaciju pravosuđa, generalizaciju u prosveti, u zdravstvu itd. Ovde ne smemo da generalizujemo. Onaj ko zloupotrebi ovlašćenja koja primenjuje u skladu sa ovim zakonom, učinio je najmanje prekršaj, a sigurno krivično delo i za to će odgovarati.

Mogu da prihvatim i sa razumevanjem uvažavam podnosioca amandmana koji ukazuju na nešto drugo, da li je dobra vrsta kontrole i način kontrole nad radom komunalne milcije, o tome možemo da pričamo, da li treba ta kontrola da se pooštri. Ali, niko ovde nije pomenuo, osim ovog zakona, postoje drugi normativni akti koji uređuju ovu materiju. Postoji Pravilnik o radu komunalne policije. Lokalne jedinice samouprava imaju pravo da donesu svoje odluke kojim preciziraju ovlašćenja komunalne policije, jer im to ovaj zakon daje. Tu su propisani, takođe, restriktivni načini primene mera, i to onih bezbednosnih mera.

Dalje, da li oni treba da se edukuju? Naravno da treba da se edukuju. Prihvatam kao tačnu, verovatno tačnu, informaciju koju smo dobili danas od podnosioca amandmana, da edukacija nije bila dovoljna, ali vi, kao predlagači zakona, i te kako dobro znate da je u vreme kada je donet ovaj prethodni Zakon o komunalnoj policiji bilo mnogo više problema, zato što se komunalna policija ograđivala, pa je govorila – nismo nadležni za tako nešto, zovite policiju, zovite MUP, mi smo nadležni za zelene površine, mi smo nadležni za parking prostor. I, šta je uzrokovalo takvo nečinjenje ili bezobrazno ponašanje? Uzrokovalo je ono što se desilo u Borči, što se desilo nedaleko od nas, gde su bacani, kako rekoste, frižideri, životinje i šta sve ne, granje, itd, i eto poplava, eto izliva fekalija, eto svega.

Šta je tu mogao da uradi bilo koji inspektor iz reda inspekcijskih službi? Ništa, izađe na lice mesta, konstatuje - da se izlila fekalija, imamo velika poplavljena područja, konstatovali smo to zapisnički i doviđenja.

S druge strane, policija nije ni reagovala, jer da je neko otišao na lice mesta i bio na terenu u kontinuitetu, utvrdio da je neko bacio u kanal koji služi za odvod nešto što zatrpava taj kanal sprečava funkcionisanje istog, onda ne bi došlo do zapušavanja kanala, onda bi taj bio procesuiran. Zato služi komunalna milicija i to je jedan od razloga što tu svrhu treba podržati.

Ja ću biti potpuno iskren, nemam ništa protiv predloga integracije komunalne milicije u okviru poslova MUP-a, ali se postavlja pitanje šta se dobija, koliko je to efikasno. Da li je efikasan način rada komunalne milicije koji je propisan ovim predlogom zakona ili ćemo ići na izmene i dopune Zakona o policiji, pa onda uvesti neku vrstu sektora za održavanje komunalnog reda? Mislim da se na taj način ne postiže efikasnost, da je ovo daleko efikasniji način i da se daleko lakše i efikasnije postiže cilj kojim se ovim zakonom inače ostvaruje.

Na kraju, ono što je jako važno istaći, sve ono što je drugim zakonima propisano je saglasno i u odredbama predloženog zakona. Sve ove mere koje su ovde sistematizovane, koje se primenjuju od upozorenja pa do prikupljanja obaveštenja, što podrazumeva i prinudu, već postoji, samo što se ovde na drugačiji način primenjuje, a primenjuje se tako što je ograničena primena. Represija ne može da bude kao u drugim situacijama.

Moram pomenuti još nešto što nije napomenuto. Mi imamo i ekološku policiju, koja takođe ima pravo da koristi odgovarajuće mere represije. Konstatovali smo da imamo mogućnost i da drugi nadležni organi koriste slične mere. Poreska uprava oduzima predmet, oduzima dokumentaciju pravnog lica koje kontroliše u postupku poreske kontrole, tržišna inspekcija takođe oduzima odgovarajuće predmete, vodi postupke. To su kompatibilne mere ili identične mere sa ovim, nema tu neke velike razlike.

Dakle, ništa se ovde nije desilo, ništa se ovim zakonom ne propisuje što bi povećalo meru represije u odnosu na ono što već postoji. U nacionalnim parkovima imate redarstvene službe. Nacionalni park „Tara“, Nacionalni park „Mokra Gora“, „Fruška Gora“ itd. Imate redarstvene službe koje takođe koriste odgovarajuća sredstva koja podrazumevaju isključivo sredstva bezbednosne prirode i tamo se utvrđuju učinioci određenih protivpravnih ponašanja ko je, na koji način šta uradio i procesuiraju.

Dakle, sa te strane mislim da kritike nisu dovoljno opravdane, ali opet ću ponoviti, sa uvažavanjem i razumevanjem treba uvažiti ono što je rečeno kada je u pitanju mogućnost donošenja drugih zakona kojima će se poboljšati u svakom slučaju nešto što podrazumeva osnovni cilj. Osnovni cilj je potpuna bezbednost građana. Ljubljana je pre nekoliko godina, upravo zbog primene Zakona o komunalnom redarstvu, postala najbezbedniji grad u Evropi. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Pre svega ja imam veliko, veliko uvažavanje i poštovanje prema mom kolegi Petru Jojiću, koji je inače advokat, moj kolega i po profesiji, ali na žalost ne mogu da se složim sa predlogom amandmana, onako kako ga je on obrazložio.

U konkretnom slučaju komunalna milicija ne postupa kada je u pitanju osnovana sumnja da je neko izvršio krivično delo. Za krivično delo može da postupa isključivo ovlašćeni organ, a to je da se ili po nalogu tužilaštva angažuje ovlašćeno službeno lice MUP, a nakon toga da se uključi sudija za prethodni postupak po odredbama Zakonika o krivičnom postupaku. Dakle, ovde krivična dela uopšte nisu predmet ni ovog zakona, ni ovlašćenja koja ima komunalna milicija.

Drugo, dovođenje po ovom zakonu i dovođenje po odredbama Zakona o krivičnom postupku je potpuno različit institut. Članom 195. Zakonika o krivičnom postupku predviđena je mera dovođenja samo u slučaju ukoliko okrivljeni ili osumnjičeni izbegava da pristupi po pozivu istražnog sudije, a sada sudije za prethodni postupak, ili u koliko je u pitanju javno-tužilačka istraga od strane sudije odnosno od strane predsednika veća ukoliko je u pitanju pretres. Samo tada se dovodi. Zašto? Zato što je to mera obezbeđenja okrivljenog u postupku. Kakvo je dovođenje ovde? Dovođenje ovde samo radi provere identiteta lica koje je zatočeno u izvršenju nekakvog prekršaja ili povrede zakona, samo u tom slučaju.

Znači, dovođenje po odredbama ZKP podrazumeva obezbeđenja prisustva u postupku, jer ne mogu na drugi način da obezbedi, on neće da dođe po pozivu, izbegava. Ja mu šaljem policiju, on nije kući kada dođe policija. Ja nemam drugi način osim da ga dovedem ukoliko sam ja onaj koji postupa u postupku, bez obzira da li sam tužilac ili sudija. I znam ja da je to odlično, zna moj uvaženi, poštovani kolega Jojić, imajući u vidu njegovo ogromno pravničko iskustvo.

Međutim, postoji drugi problem, a to je problem angažovanja branioca. Branilac se ne angažuje kada je u pitanju bezbednosna mera koja ne podrazumeva krivični postupak, čak ni prekršaj. S obzirom na odredbe Zakonika o krivičnom postupku član 284. pa nadalje ukazuje upravo kada se može i obezbediti, ili mora obezbediti prisustvo branioca u postupku, prilikom prvog saslušanja okrivljenog u postupku, kada se upozorava o njegovim pravima i obavezama i kada nesumnjivo postoji neka vrsta sumnje da je izvršio krivično delo. Za ovu vrstu angažovanja komunalnog milicionera apsolutno ne postoji ni jedan jedini razlog za pozivanje branioca, jer on nije ni uhapšen, nije ni pritvoren, nije mu određena mera zadržavanja do 48 časova, on je samo doveden da bi se utvrdio njegov identitet i ništa više od toga. Dakle, nema potrebe ni za obaveštavanjem porodice, ni bilo koga drugog. Zahvaljujem se.

Naravno da više neću replicirati mom uvaženom kolegi koga zaista iskreno poštujem. Nas dvojica nema razloga da ovaj uzvišeni dom opterećujemo nekim stručnim opservacijama, ali moram da istaknem nešto što sigurno moj uvaženi kolega zna. Nije u pitanju hapšenje, nego je u pitanju dovođenje, dovođenje u ZKP-u, objasnio sam. Stranka neće da opstruira postupak, neće da dođe, neće da učestvuje u postupku. Dovođenje je jedina mera. Dovođenje je mera obezbeđenja okrivljenog da bude prisutan u postupku, kako bi se postupak mogao neometano odvijati. Zato je mera dovođenja precizirana odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Isto je tako jako dobro precizirana u ovom predlogu zakona i kaže - da, dovešću te, samo da proverim tvoj identitet i ništa više, apsolutno ništa više.

S druge strane, imamo ZKP koji kaže - pa, ja mogu da ti odredim pritvor u trajanju od 30 dana zato što nećeš da budeš u postupku, ne želiš da učestvuješ i vršiš opstrukciju. I to je, takođe, jedna vrsta obezbeđenja prisustva okrivljenog.

Ovde nije u pitanju okrivljeni, ovde je u pitanju neko ko je učinio komunalni prekršaj, ko se ogrešio o komunalni red i propise koji regulišu komunalni red. On nije lišen slobode, on je samo doveden da bi se proverio njegov identitet, i ništa više. On, čak, ima pravo i da se odupre tom dovođenju, ali se postavlja pitanje šta ga u tom slučaju čeka, koja je to druga sankcija i koji je to drugi postupak? Da li će to biti ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju poslova i radnih zadataka, ili će biti neka druga kvalifikacija? To je bitna razlika i ne bih se više javljao po ovoj temi. Zahvaljujem se.

Izvinjavam se predsedavajući, javio sam se već bio po prethodnom amandmanu koji je nekako brzo prošao.

Međutim, pošto postoji kompatibilnost u pogledu ovih amandmana svi imaju, na kraju krajeva, jedan jedinstven cilj koji ne želim da ponavljam. Želim samo da ukažem da je, kada je u pitanju amandman na član 28, zanimljivo je zbog čega se amandman podnosi tamo gde je zakonska regulativa veoma jasna i gde imamo apsolutnu saglasnost između zakona, jer se radi o maloletnim licima i to prevashodno Krivičnog zakonika, kao i propisa koji se odnose na krivično-pravnu zaštitu maloletnih lica.

Dakle, u konkretnom slučaju, ako postoji bilo šta što mora biti maksimalno zaštićeno, govorim u smislu pravne sigurnosti i pravne zaštite, a to su deca, to su maloletna lica i upravo je ovim zakonom i to upravo članom 28. kako je predloženo u ovoj normi, na najbolji mogući način ostvaren interes koji ima najveći stepen značaja, a to je interes zaštite dece. Zato mislim da ovakav amandman, zamolio bih da zaista uvek imamo u vidu ako podnosimo amandmane da znamo zbog čega se taj amandman podnosi, da ne vređamo one koji ni u kom slučaju ne smeju da trpe, a to su deca. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu i moram odmah u startu da kažem da sve dileme koje je imao predlagač amandmana, odgovor se već nalazi u samom tekstu člana na koji je amandman podnet, tako da i onom koji je podržao ovaj amandman, verovatno iz nekih dnevno-političkih razloga, odgovor je jasan, a on kaže ovako – komunalna milicija je sastavni deo jedinice lokalne samouprave i predstavlja posebnu organizacionu jedinicu te iste lokalne samouprave. Do sada su tu privilegiju ili benefit imali gradovi, a sada će moći da imaju i opštine.

Sada da razgraničimo dve stvari koje Predlog zakona izuzetno precizno definiše, a to je da se u okviru jedinice lokalne samouprave definišu samo ugovorni odnosi između kandidata za komunalnog milicionera i način na koji će se on stručno o osposobljavati kroz ugovor i ništa više. Samo stručno osposobljavanje ne vrši jedinica lokalne samouprave, niti može, niti ima kapacitet za tako nešto. To će raditi dva ministarstva u sinergiji. Jedno je MUP, logično, zbog toga što se radi o bezbednosnim poslovima, zbog toga što se radi o ograničenim merama primene prinude ili prinudnih sredstava. S druge strane, logističku podršku ćete davati vi kao predlagači, a to je ministarstvo nadležno ili zaduženo za poslove lokalne samouprave. Ne razumem šta tu uopšte može da bude problematično?

Suština programa osposobljavanja, jeste, težina jeste na MUP. Gde će se programi sprovoditi? Gde će se obuke vršiti? To je stvar posebnih odluka koje će se donositi kako na nivou ministarstva, tako i na nivou jedinica lokalnih samouprava.

Još jednom, jasno su razgraničene nadležnosti komunalne milicije i nadležnosti MUP. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pošto se više neću javljati po amandmanima, želim samo da skrenem pažnju na nemoćnost primene i ovakvog predloga amandmana, imajući u vidu da bi doveo do totalno besmisla samog zakona, zbog toga što je jedan od osnovnih elemenata radno-pravnog statusa upravo ta tzv. zdravstvena osposobljenost.

S druge strane, poruka poslaničke grupe SPS građanima jeste da se ovaj zakon u svakom slučaju treba podržati, da ne smemo pozivati na građansku neposlušnost, već na poštovanje zakona, da komunalne milicionere ne smemo doživljavati kao huligane na ulici, već ih moramo doživljavati i prihvatiti kao nekoga ko uvodi red, prevashodno komunalni red. Ne smemo generalizovati i od pojedinačnih slučajeva kompletnu situaciju predstaviti kao lošu, jer to nije tačno. S druge strane, komunalni milicioneri, imajući u vidu nadležnosti koje su im ovde propisane, moraju u određenim situacijama primenjivati i mere represije. Građani treba da shvate da su te mere represije ograničene.

Ono što je jako važno kao poruka građanima Srbije jeste da nikada komunalni milicioner ne može biti saobraćajni policajac, niti saobraćajni policajac komunalni milicioner. Isto tako, redovni policajac MUP-a ne može zavoditi komunalni red, niti to može biti suprotno. Kamo lepe sreće da je taj komunalni red uspostavljen ranije, ne bi imali posledice koje smo imali, ne bi se susretali sa situacijama sa kojima smo se susretali, ne bi doživljavali građani sa leve strane Dunava ono što su doživljavali, gde su im uništeni domovi, gde im je voda odnela imovinu, gde su ostali bez krova nad glavom.

Da smo imali komunalni red i adekvatno postupanje komunalne policije, mnogo štošta u državi bi bilo uređeno. Ne može komunalna policija biti integrisana u okviru MUP zbog toga što će se učiniti neefikasnim MUP s jedne strane, a s druge strane, građani neće doživeti ono i dobiti ono što zaslužuju, a to je povećani stepen bezbednosti i sigurnosti i njih samih i životne sredine i njihove imovine.

Uvaženi ministre, na samom kraju, poslanička grupa SPS na neki način čak i traži da se strogo i najstrožije sankcionišu svi pripadnici komunalne milicije koji prekoračuju svoja ovlašćenja, da se na neki način da instrukcija, pošto se naređenje ne može dati, jedinicama lokalnih samouprava da kroz sve ove mere nadzora, kroz sve ove mere kontrole rada komunalne policije, koje su propisane ovim predlogom zakona, strogo vode računa da ne dođe do prekoračenja ovlašćenja, da se ne ruši ugled komunalne milicije i da ono što je krajnji cilj Vlade Republike Srbije, a to je život u pristojnoj državi, da se taj cilj ostvaruje i na ovaj način. Drugi način ne postoji.

Sve ono što socijalisti smatraju bitnim, mi smo danas pokušali da iznesemo. Da li smo uspeli, to neka ocene građani Srbije. Da li su naše poruke dovoljno jasne i argumentovane, opet će ceniti građani Srbije, a mi ćemo ostati uvek na istoj liniji - poštovanja zakona, podrške Vladi kada donosi ovakve zakone, u svakom slučaju kvalitetne predloge zakona i nadam se da ćemo u tome zajednički uspeti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Amandman se ne može prihvatiti zbog verovatnog nerazumevanja sistematizacije propisa, s jedne strane, a sa druge strane razgraničenja nadležnosti.

U konkretnoj situaciji, i ovim zakonom i prethodnim Zakonom o policiji veoma su bila jasna, a naročito sada, u Predlogu zakona, definisana ovlašćenja komunalne milicije. I ona ni u kom slučaju ne zadiru, niti uzurpiraju nadležnosti policije, konkretno, ovlašćeni službenik lica Ministarstva unutrašnjih poslova.

One mere represije koje imaju ovlašćena lica komunalne milicije su ograničenog karaktera i te mere represije ne prekoračuju granice koju podrazumeva represija koju može, u odgovarajućim situacijama, propisanim zakonom, sprovoditi ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova.

Drugo, mantra oko toga da li se može intervenisati sa uniformom ili bez uniforme je lišena svakog smisla, imajući u vidu odredbe Zakona o policiji, s jedne strane, Zakonika o krivičnom postupku, s druge strane. Imajući u vidu da je ovlašćeno službeno lice sa svojim statusom, sa svojim referencama, sa svojom osposobljenošću, sa svojim zadacima koji su mu dati, maltene svakodnevno, u svakom trenutku, u bilo koje vreme, da li radno ili van radnog vremena, na zadatku i na terenu. On može sprovoditi radnje i bez uniforme. Da li će se pri obavljanju tih radnji legitimisati ili neće, to je sad pitanje određenih pravilnika i pravila ponašanja. Ali, u svakom slučaju, radnju može da sprovede.

Mislim da ste, uvaženi ministre, dali jedan dobar primer prilikom obrazlaganja Predloga zakona, kada ste ukazali na jednu pojavu koja je imala tragičan epilog, ali se tragedija u nekom daljem nastavku cele situacije, i to daleko teža tragedija, sprečila kada su upravo komunalni policajci intervenisali, sprečavajući učinioca teškog krivičnog dela, najtežeg krivičnog dela da se udalji sa lica mesta i izbegne organima gonjenja. Dakle, to su učinili komunalni policajci.

Da li su to uradili po zakonu? Jesu. Da li su to uradili zbog toga što je u tom trenutku to bilo nužno? Jeste. Odredbe Krivičnog zakonika kažu da se nužna odbrana kao krivično-pravni institut primenjuje i u situacijama kada se otklanja istovremena opasnost od napada, a krajnja nužda, opasnost po okolinu, u konkretnom slučaju se delovalo u situaciji krajnje nužde.

Da li postoji utemeljenje u zakonu? Naravno da da. Naravno da krajnja nužda i nužna odbrana opravdavaju u svakom slučaju sve mere koje se sprovode kada su u pitanju zadaci koje ovlašćena službena lica preduzimaju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ukoliko bi se prihvatio ovakav amandman, onda bi nesumnjivo prouzrokovali određene štetne posledice po funkcionisanje komunalne milicije. Imajući u vidu da komunalna milicija mora sarađivati sa drugim institucijama, a među drugim institucijama, ako se uopšte terminološki može tako nešto opredeliti, jeste i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Zbog čega je ovo jako važno? Prevashodno zbog strategije koju razvija komunalna milicija kada su u pitanju identifikacije drugih neuralgičnih tačaka po osnovu kojih komunalna milicija mora biti angažovana.

Drugo, ono što je jako važno, to je razmena informacija ili podataka između MUP-a i komunalne milicije. I, da ne zaboravimo jednu od najvažnijih činjenica kada je u pitanju predlog ovog zakona, a to je konačno vraćanje mogućnosti da sve lokalne samouprave, dakle, ne samo gradovi koji su imali tu privilegiju ili benefit, ako se to može tako reći, i opštine imaju organizovanu ili ustrojenu komunalnu miliciju, odnosno ovlašćena službena lica koja će se baviti poslovima iz nadležnosti komunalne milicije, odnosno onoga što podrazumeva sve van inspekcijskog nadzora iz oblasti komunalne usluga i van nadležnosti MUP-a.

Dakle, građani sada mogu biti daleko više sigurni i svesni da im je dostupnost svega onoga što podrazumeva kontrolu bilo kakvih i preveniranje bilo kakvih protivpravnih delovanja ili radnji na njihovu štetu, da će biti sprečeno. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Naravno da mi u poslaničkoj grupi SPS svakog podnosioca amandmana poštujemo i uvažavamo, imajući u vidu naše uverenje da se ti amandmani podnose iz dobrih namera, kako bi se poboljšao kvalitet zakona.

Međutim, ono što se ovde ne može prihvatiti, ne može se prihvatiti jedna činjenica koja se vezuje za sistematizaciju sadržine zakona, odnosno normiranje, kako je izvršeno, jer je ono zaista krajnje precizno i jasno. Kada se kaže da osim angažovanja komunalne milicije u oblasti komunalnog reda može biti angažovana tamo i gde je to regulisano drugim zakonima, onda moramo imati u vidu šta je to gde se komunalna milicija uopšte može angažovati – u oblasti zaštite životne sredine, gde se primenjuju odredbe zakona koje se odnose na zaštitu životne sredine, tamo gde su u pitanju vodotokovi i opasnosti od izlivanja, odnosno ugrožavanja opasnosti iz bujičnih tokova, fekalnih otpada itd, primenjuju se odredbe Zakona o vodama.

Dakle, imamo konglomerat zakona koji se moraju imati u vidu kada je u pitanju angažovanje komunalne milicije. Ne možemo se vezati za samo ono što podrazumeva komunalne delatnosti. Na kraju krajeva, imamo i Zakon o komunalnim delatnostima.

Prema tome, normiranje zakona kako je učinjeno u ovom predlogu je više nego jasno, tako da bi se ovakvim amandmanom zaista oštetila sama sadržina teksta predloga ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću se javljati dalje za replike. Samo da dodatno pojasnim ono što se ne može dovesti u sumnju i što građani Republike Srbije i te kako dobro prepoznaju.

Tačno je da su razgraničene nadležnosti komunalnih inspektora, inspektora zaštite životne sredine u odnosu na komunalnu miliciju. Međutim, isto tako je tačno i ne može se dovoditi u sumnju činjenica da postoje situacije koje nekada dolaze i do sudskih sporova, kao što su negativne emisije, u vidu preterane bučnosti, u vidu drugih negativnih emisija koje se vezuju za konkretno stanogradnju, kada se zatvaraju tzv. svetlosni snopovi od sunca i mnogo čega drugog gde ne može niko drugi da reaguje, osim po ugrožavanju, od strane građanina Republike Srbije koji ima pravo na stanovanje, na zabranu uznemiravanja slobodnog stanovanja i bilo čega drugog, da angažuje koga prvog, nego komunalnu miliciju u slučaju da se preveniraju, da se prvo moraju prevenirati takve pojave, a potom i sankcionisati oni koji takve pojave uzrokuju.

Prema tome, razgraničenja u nadležnostima su jasna i nema potrebe da ih ponovo ističemo. Ja se neću javljati više za replike. Mislim da je zakon krajnje dobro koncipiran. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mi u poslaničkoj grupi SPS nemamo ambiciju da dokazujemo predlagaču amandmana da li je u pravu ili nije u pravu, da li je amandman potpun, nepotpun, dovoljan, nedovoljan, celishodan, necelishodan, suvišan ili potreban, ali imamo i te kakvu obavezu prema građanima da ukažemo na nešto što je jako važno, a to je da je Zakon o komunalnoj miliciji u interesu građana Republike Srbije. Onda ću morati da skrenem pažnju na nešto što je provejavalo do sada, a krajnje neutemeljeno.

Tri načela postoje kada je u pitanju angažovanje komunalne milicije. Načelo hitnosti, načelo nužnosti i načelo profesionalnog postupanja. Hitnost podrazumeva da on mora da reaguje u momentu koji podrazumeva momenat sprovođenja protivpravne radnje, protivpravnog delovanja, jer se u tom momentu ta radnja identifikuje, a samim tim i identifikuje onaj koji je tu protivpravnu radnju učinio.

Nužnost, ona postoji onog trenutka kada građanin koji je ugrožen poziva komunalnog milicionera da reaguje. On procenjuje taj stepen rizika i kaže - da, nužno je, moram da reagujem, da zaštitim. Ne meri on bučnost. Nije on nadležan da meri bučnost, ali ukoliko je buka takve prirode da nema potreba čak, apsolutno bez ikakvog razloga za merenje, to bi bilo besmisleno, da ne upotrebim neku grublju reč, da se zaštiti okolina, pa nema ko drugi da reaguje osim komunalnog milicajca ili milicionera, kako god, da ne budem terminološki neprecizan.

Na kraju, ovde postoje jasna razgraničenja, ako hoćemo da idemo u krajnost, pa mere represije mogu da sprovode i agencije za obezbeđenje lica. Mere represije mogu da sprovode i agencije za obezbeđenje imovine ljudi, da ne govorim da je pleonazam, malopre sam rekao lica.

Znači, u principu, mi ovde imamo samo jasno definisana ovlašćenja komunalne milicije u okviru kojih se ovlašćena službena lica kreću i koja imaju ograničenu meru represije i koja je kao takva neophodno potrebna, da bi se ta ovlašćenja mogla izvršiti.

Zato građani mogu biti sigurni da će njihove potrebe, kada je u pitanju komunalna milicija biti servisirane na način kako to građani traže. Zahvaljujem se.