Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas se pred nama nalazi set zakona koji se tiču finansija, i u prvom delu današnje sednice, potrudiću se koliko god je to moguće dok ne dođe ministar finansija, da dam uvodna obrazloženja iz kojih razloga se ide na izmene zakona i koji se tiču budžetskog sistema i koji se tiču različitih delova poreske politike.
Isto tako, u današnjem izlaganju osvrnuću se na izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i na deo koji se tiče izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Juče je usvojen budžet Republike Srbije za 2022. godinu i u skladu sa tim, neophodno je da došlo do njegovog izvršenja da se usvoji set zakona, usled kojih, što na prihodnoj, što na rashodnoj strani, dolazi do određenih stvaranja novih priliva, odnosno novih rashoda.
Krenu bih o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu su neophodne zbog najavljenog povećanja plata koje je predviđeno budžetom za 2022. godinu.
Jako važno, ono što je najavljeno tokom 2021. godine, da dobije svoju realizaciju kroz Zakon o budžetu na jednoj strani, a na drugoj strani kroz implementaciju izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Kao što smo i obećali, u 2022. godini ćemo povećati penzije i plate u javnom sektoru, kao i minimalnu zaradu. Na taj način nastavljamo sa daljim poboljšanjem životnog standarda građana Srbije.
Ovo je nesumnjivo da je moguće iz prostog razloga zato što je Srbija finansijski konsolidovana, sa svojim finansijama, sa druge strane ostvarila je jedan od najvećih stopa rasta u čitavoj Evropi, sa stopom rasta u 2021. godine, koji će sigurno ići na 7% i sa predviđenom stopom rasta za sledeću godinu, od preko 4%.
U 2022. godini je predviđeno povećanje plata od 8% zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite, lekarima, u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije.
Za ostale budžetske korisnike i korisnike organizacija za obavezno socijalno osiguranje predviđeno je povećanje plata od 7%.
Podsetiću vas da je i predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno kada je prezentovao kolika nas očekuje prosečna plata za 2021. godinu, mi smo već ispunili cifru od 500 evra i sad napadamo cifru koju smo zadali sebi programom „Srbija 2025“ za cilj, a to je da do kraja 2025. godine prosečna plata u Republici Srbiji bude 900 evra, a penzija između 420 i 440 evra.
Kada je reč o platama u javnoj upravi, izdvojio bih nekoliko podataka koji pokazuju kolike su se plate povećavale po sektorima od 2014. godine kada smo sproveli fiskalnu konsolidaciju.
Plate u ustanovama zdravstvene zaštite: doktor medicine za 79,5% su veće plate, medicinske sestre, rekordnih 91,1%, ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja za 61,8%, ustanove visokog i višeg obrazovanja za 47%, predškolske ustanove 61%, ustanove socijalne zaštite 60,2%, i ustanove kulture 54,3%.
Nesumnjivo posmatrajući ovaj rast vidite da je akcenat stavljen na zdravstvenim radnicima. To su heroji zadnjih godinu i po dana. To su heroji borbe protiv korone. Mi još ovu borbu nismo završili. Imamo dobre trendove vezano za borbu protiv kovida i nadam se da će nas zdravstveni sistem, kako je do sada izdržao u smislu ljudskog potencijala, a isto tako i u smislu medicinske infrastrukture uspti da odoli ovoj najvećoj pošasti koja je zatekla ljudski rod posle Drugog svetskog rata.
Samo da vas podsetim da nas od 1. januara 2022. godine očekuje povećanje penzija za 5,5% u skladu sa švajcarskom formulom. Podsećam vas da su penzije povećane od 1. januara ove godine u skladu sa švajcarskom formulom za 5,9%.
Inače, u poslednjih nekoliko godina, od 2014. godine, kada se opet vraćam na ovu finansijsku konsolidaciju koja je temelj svih reformi koje smo sproveli i svih uspešnih i valjanih povećanja i zarada i penzija, čija je to bila osnova, penzije su kumulativno porasle u proseku za oko 34%, uključujući pomenuto povećanje za 2020. godinu.
Kada se na ovo povećanje penzija doda da će svi penzioneri jednokratno u februaru dobiti 20.000 dinara novčane podrške, dolazi se do ukupnog povećanja od 11,2% penzija u 2022. godini u odnosu na sva primanja koja su ostvarena u 2021. godini.
Za navedenih 20.000 dinara novčane podrške za penzionere izdvojeno je dodatnih 34 milijarde dinara. Od 1. januara sledeće godine očekuje nas povećanje i minimalne zarade za 9,4%, odnosno sa sadašnjih 183,9 dinara po satu na cifru koja je nekada delovala potpuno nestvarno, od 200 dinara. Ona je pređena i sada će sat minimalca iznositi 201,2 dinara.
To znači da će prosečna minimalna zarada po prvi put preći 35.000 dinara, a setite se da smo pre samo 10 godina minimalnu zaradu imali od 172 evra, a danas ona prelazi od 300 evra.
Ja znam da mnoge račundžije verovatno i dalje neće shvatiti da je 300 veće od 172, ali za to će morati da se vrate u osnovnu školu kod učiteljice i da ponovo idu na časove matematike. Pričam za one dušebrižnike koji još uvek nisu shvatili da je 300 daleko veće od 172.
Sledeći propis koji se nalazi pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Izmene ovog zakona su predložene radi podsticanja unosa prava. Dakle, dolazimo na jedan viši nivo ove naše privredne video igrice. To je unos prava intelektualne svojine kao nenovčanog uloga u kapital rezidentnog pravnog lica, nezavisno od toga da li se radi o osnivanju novog pravnog lica i u smislu unošenja kapitala ili povećanju osnovnog kapitala postojećeg pravnog lica, tako što bi obveznik koji unosi navedena prava u kapital pravnog lica imao mogućnost da se opredeli da kapitalni dobitak, koji se utvrđuje po navedenom osnovu, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnog lica.
Ovo je velika stvar za srpsku privredu. Do sada su uglavnom ulazili u osnovni kapital ili novac ili prava ili neke druge stvari, koje su uglavnom bile fizički opipljive. Ovde po prvi put pravimo iskorak i da intelektualnu svojinu ubacujemo u osnovni kapital i time podstičemo rast vrednosti privrednih društava.
Nemojte zaboraviti da bez nauke, bez intelektualnih znanja u 21. veku, ukoliko je sve zasnovano na osnovnim sredstvima koja se tiču mašina, koja se tiču novca, tu nema posla. To su vrednosti 20. veka, intelektualna svojina, znanja su vrednost 21. veka i ona će sve više dolaziti do izražaja.
Osnovni ciljevi ovog predloženog zakona su podsticanje primene inovacija i stvaranje sopstvenih proizvoda i usluga uz pomoć intelektualne svojine u domaćem vlasništvu. Ne treba da vas podsećam na IT i kakav prodor pravimo u ovom sektoru i koliku vrednost mogu da imaju ove kompanije koje se bave IT ukoliko na ovaj način regulišemo ovu materiju i pojačani transfer tehnologije, uvođenje domaćih tehničko-tehnoloških organizacionih i poslovnih inovacija, kako bi se omogućilo povećanje konkurentnosti domaće privrede.
Iskoristiću jedan primer iz agrara. Intelektualna svojina, pokretni solarni paneli koji su jedan od izuma koji su se desili u Srbiji. Uglavnom smo do sada imali fiksne solarne panele koji su bili alternativa za električnu energiju u poljima.
Sa ovim izumom, sa ovim intelektualnim pravom, povećanje vrednosti firmi koje su ovo izumele i ne samo ovde, nego vezano i za sektor primene fitosanitarne zaštite preko dronova, preko primene robota u agraru, vi tako povećavate vrednost ovih kompanija koje mogu na tržištu da dostignu veće vrednosti i samim tim dođe do prometa ovih kompanija.
Sledeći propis koji se nalazi pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana. Ovim zakonskim rešenjem se predviđa dalje fiskalno rasterećenje zarada. Povećanjem neoporezivog dela zarade omogućavaju se povoljniji uslovi privređivanja, rasterećivanjem privrednih subjekata i podstiče zapošljavanje, priliv investicija i privredni rast.
O čemu se konkretno radi? U cilju daljeg fiskalnog rasterećenja zarada, predloženo je povećanje neoporezivog iznosa zarade. Dakle, onog dela koji je, da tako kažem, kad kod isplate zarade ne morate da platite poreske obaveze sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5%.
Ovom merom smanjuje se poresko opterećenje za privredu. Ukupno to je za privredu, ukupna ušteda od oko 17,2 milijarde dinara. To je prihod kojeg se država odrekla, ustupila ga privredi u nadi da će sve to biti iskorišćeno za razvoj, za nove investicije, za povećanje zarada. Dakle, tu se rezerviše jedan dodatni izvor sredstava koji nije budžetsko davanje, nego isključivo resurs koji ostaje privredi koji ona može da akumulira u svoje nove investicije.
Ovo je nesumnjivo da će dovesti do novih investicija u sektoru privrede primenom novih tehnologija, novih naučno-tehničkih rešenja i ova stvar predstavlja nam amanet za budućnost da idemo i dalje koliko god bude nam "jorgan dugačak" i koliko god budemo mogli da se prostiremo da umanjujemo opterećenje za privredu. To, složićete se, ne bi smo mogli ni jednog trenutka da uradimo da nismo imali fiskalnu konsolidaciju, da nemamo privredni rast ovakav kakav imamo, da nemamo BDP po prvi put preko 52 milijarde evra. Dakle, sve su to stvari koje su omogućile da dođe do ovakvih rasterećenja.
Sledeća stvar je, odnosno sledeći propis čije smo menjanje predložili kao Vlada na predlog Ministarstva finansija, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Ja mislim da će ovaj zakon u javnosti naići na izuzetno odobravanje. Pre svega, radi se, uglavnom, najčešće, najveći zahvat je kod vozila, putničkih vozila i ostalih vozila, između ostalog, koja su starosti od pet do dvadeset godina i koji imaju više od dve hiljade kubika, ovim će plaćati niži porez prilikom registracije.
Jeste da je registracija jednom godišnje, ali ako uštediš nešto više od 100 evra, nije to malo za kućni budžet. Kada to prevedemo na nešto drugo, to je možda, pa još malo, jedan dobar led televizor ili jedna rata za kredit, zavisi ko je u kreditu.
Ja sada malo to spuštam na neki običan nivo, nećete mi zameriti, ali u čemu se sastoji? Ovo će važiti ukoliko naravno naiđe na odobrenje vas narodnih poslanika, jer vi ste jedini vlasni da odlučite o tome, naše je samo da predlažemo, da ovaj propis važi od 1. januara 2022. godine i na ovaj način se sprovodi ustavni princip oporezivanja, srazmerno ekonomskoj moći obveznika, imajući u vidu tržišnu vrednost automobila.
Ako hoćemo da uđemo, pre svega, zbog narodnih poslanika i zbog javnosti, da uđemo u konkretne stvari, trenutno se porez na upotrebu motornih vozila koji se plaća prilikom registracije umanjuje za sva vozila po osnovu njihove starosti za 15, 25 ili 40%.
Sada se predlaže povećanje procenta umanjenja. Kako ovo jezički lepo zvuči, ali nadam se da će svi razumeti kada dođemo do konkretnih cifara. Ja ću se potruditi da vam to na plastičnim primerima objasnim.
Posmatrano po kategorijama, za vozila od pet do osam godina umanjenje poreza biće 25 umesto sadašnjih 15%. Za vozila od osam do deset godina umanjenja sa 25% ide na 40%, a za vozila od 10 do 20 godina starosti, umanjenje će biti 65% umesto postojećih 40%. Sa druge strane, za vozila starija od 20 godina porez se i sada plaća u iznosu od 20% od propisanog iznosa.
Najveće umanjenje imaće vozila stara između 10 i 20 godina koja imaju preko 2.000 kubika. Ako se ovo primeni na ovogodišnje iznose poreza za vozila kubikaže između 2.000 i 2.500 kubika, to je pristojan broj vozila u Srbiji, umesto sadašnjih 34.950 dinara poreza plaćaće se 20.387 - 14.563 dinara manje svake godine od sledeće godine, a za vozila između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.824 plaćaće se 41.314. Dakle, ovde je umanjenje 29.510 dinara. Ovo može da izađe i na 230 i 240 evra kada se preračuna. Za vozila preko 3.000 kubika će umesto 146.382 dinara plaćati 85.389 dinara ili 500 evra manje na godišnjem nivou itd. Možemo ići iz kategoriju u kategoriju. Mislim da ovakvo predloženo rešenje, nadam se, da će naići na odobrenje prvo narodnih poslanika u danu za glasanje, a kasnije i javnosti.
Izvinjavam se ovde imam malo više ovih izmena i dopuna poreskih zakona, ali imamo kad, nadam se.
Predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu, izmene koje su pred vama predložene su zbog potrebe da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa uz naknadnu upotrebljivih motornih vozila i odlaganje roka transfera obračuna i naplate ovog poreza na prenosu apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave takozvane, kako ih zovu skraćeno, LPA, lokalna poreska administracija, koja, mogu vam reći, u poslednje vreme dosta dobro tehnički opskrbila, dosta dobro obučila i ja se nadam da će 1. januara 2023. godine ovo biti implementirano najčešće zbog…
Sećam se vremena kada sam radio u Poreskoj upravi, porez na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon su jedne manje izdašnih poreskih prihoda i potpuno je normalno kada imate određenu količinu ljudi da najizdašnije poreske oblike gledate što pre da utvrdite kako biste napunili budžet, jer to je u krajnjem smislu i osnovna funkcija Poreske uprave, a onda ukoliko nemate dovoljno resursa, onda ove stvari ostavljate za kraj i onda je došlo zbog kašnjenja i zbog toga je dobro da dođe do ove transformacije, da dođe do ove izmene koja će omogućiti lakše utvrđivanje i poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, a kasnije transformacije prema i prenosa kompletno sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave.
Sedmi Predlog je izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Predložene izmene dovešće do fiskalnog rasterećenja prihoda po osnovu rada, kroz smanjenja stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, omogućiće povoljnije uslove privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata i postaćiće zapošljavanje, prvih investicija i privredni rast. Nešto slično kao kod poreza malopre koji smo komentarisali.
U cilju daljeg fiskalnog rasterećenja, prihoda po osnovu rada predloženo je umanjenje stope doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25%. Ovim se obezbeđuje smanjenje fiskalnog opterećenja i ovo je jako važna stvar. Koliko je, ponavljam, jorgan dugačak toliko će država moći da se prostre i da se odrekne dela svojih prihoda, a u korist privrednih subjekata i onih koji privređuju.
Sledeći propis koji se nalazi danas pred vama je Predlog zakona o budžetskoj inspekciji. Jedan od najvažnijih razloga za donošenje novog zakona je centralizacija budžetske inspekcije, što između ostalog je postavljeno i kao obaveza u pregovaračkom Poglavlju 32 – finansijski nadzor.
Obzirom da Republička budžetska inspekcija obuhvata nadležnost i budžetske inspekcije lokalne vlasti, što najčešće nije bila u prilici da sprovodi zbog ograničenih kapaciteta, novi zakon će omogućiti bolje kapacitete, bolju opremljenost, lakšu kontrolu i lakše ujednačavanje postupanja na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Centralizacija budžetske inspekcije ima za cilj da pored jačanja kapaciteta poveća prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru. Utvrđen prosečan broj sprovedenih kontrola …
(Mihailo Jokić: Ko bira budžetske inspektore na lokalu?)
… Sad ćemo to. Sad idemo na to. Meni je drago što svi prate.
Naime, utvrđeno je da je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na republičkom nivou 4,86, na nivou AP 3,33, a na nivou jedinica lokalne samouprave 2,65.
Prema projekcijama od početka primene novog zakona, odnosno od 1. januara 2023. godine koja se uzima kao bazna godina, u kojoj bi prosečan broj kontrola po inspektoru iznosio pet planirano je da se u 2024. godini prosečan broj kontrola poveća za 40% u odnosu na baznu godinu, a to je da sedam kontrola po inspektoru itd. da bismo 2026. godine stigli na 11 kontrola po inspektoru.
Deveti predlog je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji njima se dodatno definišu predmeti korisnika eksproprijacije, skraćuju rokovi za postupanje nadležnih organa, rešava pitanje nelegalnih objekata u eksproprijaciji i definiše pitanje administrativnog prenosa.
Izmena se određuje da predmet eksproprijacije mogu biti svi oblici svojine, pa i nepokretnosti u javnoj svojini, što do sada nije bio slučaj. Naime, dosadašnja upravna i sudska praksa stala je na stanovište da je nepokretnosti u javnoj svojini moraju biti predmet eksproprijacije, a ne administrativnog prenosa, kako je to do sada bilo, koji bi se vršio najčešće bez naknade kako se pogrešno tumačio član 70. zakona.
Takođe, dodatno se definiše pojam korisnika eksproprijacije, kao i lice koje može steći pravo svojine.
Predloženim izmenama se skraćuju rokovi za postupanje organa u čijoj je nadležnosti postupanje po zahtevu za utvrđivanje javnog interesa i proširuje osnov za utvrđivanje javnog interesa.
Osim toga, pokazalo se kao opravdano da se javni interes utvrdi u slučaju rekonstrukcije i adaptacije već postojećeg objekta, a ne samo za slučaj njihove izgradnje, te u slučaju kada realizacija projekta radi izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju kada je taj projekat deo međudržavnog sporazuma. Imali smo mnoge železničke koridore gde smo imali potrebu za eksproprijacijom, a radilo se o rekonstrukciji. Nije se radilo o izgradnji i dolazili smo u problem. Niš-Dimitrovgrad, najveći problem nam je bilo to jer imate gomilu objekata koji se nalaze na putu, koji su nekada bili u društvenoj svojini, prešli kroz privatizaciju, privatnu svojinu i sada dođete u problem jer ne možete jednostavno lako da dođete do tih prostora, tih parcela koje su neophodne za rekonstrukciju i adaptaciju određenih objekata.
Određuju se kraći rokovi za postupanje organa Uprave nadležne za odlučivanje po zahtevima za eksproprijaciju i po izjavljenoj žalbi.
Sada bih, pošto će biti prisutan u kasnijem delu rasprave i ministar finansija, on će govoriti nešto više o Carinskom zakonu i nekim međunarodnim sporazumima, ja bih se osvrnuo na jedan deo koji se tiče izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju nekoliko osnovnih ciljeva. Prvi cilj jeste uvođenje tzv. E agrara. E agrar nam omogućava, pošto se nalazimo u 21. veku, ušli smo u proces digitalizacije, korona nam je pokazala da mnoge stvari možemo mnogo brže da radimo, da možemo da uvedemo elektronski sistem za prijavu subvencija, najvećeg dela subvencija, to će olakšati i rad Upravi za agrarna plaćanja, olakšati rad Upravi za Trezor koja je pomoćni organ prilikom isplate subvencija, da ljudi mogu u svakom trenutku da se informišu o stanju svog zahteva jer će svako imati svoj identifikacioni broj, ulaziti u svoj predmet i moći da vidi u kakvom se stanju on nalazi i kada će biti na naplati.
Ovim se postiže veća transparentnost i mislim da ćemo ovim znatno povećati poverenje u ovaj sistem ispate subvencija u Republici Srbiji.
Pored toga, imamo još jednu stvar koja se tiče izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju to je uvođenje izmena koje se tiču IPARD-a i sprovođenje IPARD-a, ne samo IPARDA 2, koji je blizu kraja, nego IPARDA 3. koji ugovaramo i koji će biti do kraja decembra potpisan novih 280 miliona evra evropskih para koji će ući u Srbiju za poljoprivrednike, za nabavku njihovih osnovnih sredstava i traktora i mašina i objekata i ruralnog turizma i svega onoga što je neophodno, pa ovaj put i ruralne infrastrukture, to ćemo imati po prvi put, u IPADU 3. omogućiće da se onom licu kome se odobre IPARD sredstva uplati prvo avans od 50% odobrenih sredstava, a na kraju realizacija investicije još 50%. Ovim postižemo dva efekta. Prvi efekat je da ubrzavamo sistem investiranja i pomažemo poljoprivrednom proizvođaču da lakše uđe u IPARD, a sa druge strane da brže realizujemo kompletan iznos sredstava koji je ugovoren na osnovu sporazuma između Republike Srbije i EU.
Pored toga, što se tiče rokova za ubrzanje IPARD podsticaja, zbog potrebe smanjenja vremena obrade zahteva, ukoliko jedan zahtev sadrži formalni nedostatak što sprečava postupanje po njemu isti se može dopuniti u roku koji ne može biti kraći od osam dana, a ni duži od 30 dana. Šta se ovim postiže?
Mi smo do sada imali situaciju na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku, ovo će biti leks specijalis u odnosu na te stvari, da smo mogli do beskraja da imamo dopunu i da neko donese blanko zahtev i da svakih 15 minuta dopunjuje svoj zahtev i nema nikad kraja i nikada ne znate kad se jedan predmet završio ili nije, a to je omogućavao naš Zakon o opštem upravnom postupku. Ovim kod IPARDA ubrzavamo čitav ovaj proces i nadam se da ćemo u budućnosti moći i kod drugih stvari to da postignemo.
Isto tako osim e-agrara, izmenama zakona predviđeno je uspostavljanje IACS sistema za kontrolu plaćanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, čime se Upravi za agrarna plaćanja daje osnov za nadležnost uspostavljanja navedenog sistema. Takođe, precizirane su i odredbe koje se odnose na „Elpis“ sistem da identifikaciju zemljišnih parcela. Zašto je ovaj „Elpis“ sistem jako važan?
Do sada su se davale subvencije po hektaru na osnovu vlasništva na zemlji, odnosno onog što piše u katastru. Nije po prirodi stvari vlasnik zemlje i poljoprivrednik, a ovo je subvencija za poljoprivredu, a ne za vlasnike zemlje, vlasnike poljoprivrednog zemljišta. Mi smo imali veliki broj lica koji su ostvarivali pravo, a kasnije davali svoje poljoprivredno zemljište u tzv. arendu i onda su oni uzimali i arendu i subvenciju za poljoprivredu.
Ovim uvođenjem „Elpis“ mi ćemo omogućiti, to je elektronski sistem, da svako bez obzira da li je vlasnik zemlje ili u ugovoru o zakupu može da dobije subvencije za zemljište nad kojim ostvaruje svoju poljoprivrednu proizvodnju i na ovaj način će direktne subvencije ići prema poljoprivredi. Izbegavaćemo ove situacije da vlasnici zemlje, poljoprivrednog zemljišta uzimaju to.
Zašto je to isto tako važno? Mi kada želimo sad da uvedemo i profesionalnog poljoprivrednog proizvođača i kada želimo da uvedemo tzv. plavi dizel, ne možemo da utvrdimo u ovakvoj situaciji, jer bi morali da dajemo subvencije onima koji su poljoprivredno gazdinstvo samo na osnovu vlasništva nad zemljom, koji se ne bave poljoprivredom. Složićete se da to ne može da se primeni i zbog toga su nam neophodne ove intervencije kako bismo mogli na ovom polju da kvalitetno radimo u budućnosti bez obzira ko bude sutra vodio ovaj sektor gde ima adekvatnu potku da može da rešava brzo stvari.
I, poslednji propis o kojem bih rekao koju reč, tiče se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave. Predložene su značajne izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa zaposlenih u ovim organima. Najznačajnije izmene se odnose na početak uspostavljanja sistema kompetencija koje su potrebne za rad službenika u navedenim organima, a koje podrazumevaju da se svi procesi upravljanja ljudskim resursima, počevši od planiranja kadrova, zasnivanja radnog odnosa, toka radnog veka, da se vrednuju te kompetencije u skladu sa tim prema profesionalnim sposobnostima, da mogu da se ostvaruju odgovarajući benefiti za zaposlene.
Izmenama ovog zakona kompetencije se definišu kao obavezan deo sadržine Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i propisuje obaveze usklađivanja ovih pravilnika sa kompetencijama u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
Kada pričamo na ovakav način ovim šturim pravničkim jezikom, neko će pomisliti šta ovi rade opet. ovo se isključivo tiče zaposlenih koji rade u jedinicama lokalne samouprave, autonomnoj pokrajini zato što ovaj sistem kompetencija je uveden za državne službenike, ali za ove kategorije zaposlenih nije do sada bio i na ovaj način će se uvesti jedinstven sistem upravljanja kadrovima na čitavom prostoru Republike Srbije. Naravno da će biti i dosta otpora, ali ne možemo da dobijemo dobrog državnog službenika ukoliko nemamo dovoljno kriterijuma da možemo da ga vrednujemo tokom čitavog njegovog radnog veka.
Ukratko bih o ovim predlozima zakona. U toku rasprave ćemo se truditi i ja i ministar finansija koji će kasnije biti ovde, da odgovorimo na sva neophodna pitanja, a nadam se da će te u danu za glasanje podržati ove izmene zakona zato što će one sigurno dovesti do ubrzanja i investicija, većih zarada, umanjenja opterećenja za privredu, uvođenje inovacija, ali isto tako i korist za poljoprivredne proizvođače. Hvala.
Zamolio bih poslaničke grupe da se u danu za glasanje pozitivno izjasnite o ovim predlozima zakona. Hvala puno.