U ovoj raspravi u pojedinostima imamo priliku da i gospođu ministarku podsetimo i ukažemo joj na nedostatak i odsustvo bilo kakve strategije i vizije o tome kako u ovoj godini puniti budžet ili, bolje rečeno, popunjavati budžetske rupe. Predlog ovog zakona od pre mesec dana je bio pokušaj da se popuni ta budžetska rupa, ali ste naišli na otpor javnosti i sada ste nam dali ovaj predlog zakona, koji je naravno, bolji, ali ostaje problem kako ćete inače slabo popunjavani budžet u proteklim mesecima i sa otpisom ovih sredstava uspeti da nadomestite.
Vi ste očigledno filmofil i sebe doživljavate kao Harija Potera u oblasti finansija. To ste i rekli pre nekoliko meseci, a jučerašnju raspravu narodnih poslanika ste nazvali „Lajanje na zvezde“. Znate, ima jedna sjajan domaći film, zove se „Čudo neviđeno“. Čovek je pokušavao da sistemom tunela isprazni Skadarsko jezero tako što će se odliti u Jadransko more. Ali, desilo se nešto drugo, bar u filmu. S obzirom na činjenicu da Skadarsko jezero jeste ispod nivoa mora, bilo bi logično da se more uliva u Skadarsko jezero. Otprilike je to na nekom tragu i to je otprilike posao koji vi sada radite, dakle, pokušavate nešto da napunite, ali s obzirom na slabu poziciju i osetljivost vašeg ministarstva za mnoge socijalne grupe, vi to vrlo često radite upravo na način kako je to rađeno u tom filmu.
Ovde je bilo reči o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom. Vi ste rekli da to nije javni dug, da jeste deo ukupnog duga, ali da nije javni dug. Svejedno je da li je javni, nije javni, ova zemlja se zadužuje za dodatne tri milijarde evra.
Da li je uslov da se taj aranžman sklopi bio da se zamrznu plate i penzije do 2011. godine? To je pitanje više za kolege iz PUPS-a, koje su na to očigledno pristale, ali to je i odgovor ko će snositi teret krize, koja se neće završiti za mesec-dva dana već će trajati i u ovoj a i u narednoj godini. Snosiće je penzioneri i zaposleni.
To je sada jedan drugi način opterećivanja u odnosu na ono što ste probali kada je već postalo jasno da se budžet ne može napuniti na način na koji je to planirano predlogom budžeta za 2009. godinu, pa ste najavili u javnosti da će plate biti smanjene za 10 - 15% (one preko 40.000 više, ove druge manje), ali ste odustali takođe zbog pritiska javnosti, baš kao što ste i ovaj predlog zakona dali zbog pritiska javnosti.
Da li je uslov za aranžman sa MMF-om i prodaja „Galenike“ do kraja godine i da li je uslov prodaja Aerodroma do kraja godine? Da li je u tom aranžmanu, koji uključuje i 2010. godinu, uslov da se do jula meseca proda i 49% EPS-a? Ako je tako, a mislim da jeste, onda to treba reći, jer bi to onda bila neka strategija koju ova vlada ima, ili je to ta vizija koju bi trebalo da podelite ovde sa narodnim poslanicima, a ne da se o njoj ćuti.
Kroz ovaj zakon se takođe jako dobro vidi jedan problem na koji sada ukazujem, to sam i juče probao da vam kažem, a tiče se transfernih sredstava u lokalnim samoupravama. Imaćete velike pritiske, i političke, ali i one realne, jer ćete na osnovu smanjenja transfernih sredstava doći u situaciju da mnoge opštine u kojima u ukupnom budžetu ta transferna sredstva čine i preko 50% neće biti u stanju da izmire svoje obaveze u smislu režijskih troškova prema školama, bolnicama itd., a bogami, ni da isplaćuju plate.
To će se svakako dešavati. To nisu smanjenja od 30-40% za pojedine opštine, to je mnogo više. U prvih pet meseci ste sredstva uplaćivali po predlogu budžeta iz 2009. godine i uveliko su ta sredstva već, da kažem... sada kada smanjite pojedinim opštinama, već više od polovine sredstava koja planirate na osnovu ovog rebalansa ste uplatili opštinama, tako da će smanjenja biti i do 60-70%.
To sam probao da vam objasnim. Reći ću vam kako to izgleda na primeru Šapca. Transferna sredstva su, otprilike, od 43.000.000 do 45.000.000. Ukupna sredstva predviđena za Šabac su 504.000.000. U prvih pet meseci već je prebačeno 215.000.000. Kad sa petsto skinete na trista, ostaje još sto miliona u narednih sedam meseci. To je po 13.000.000, koliko će se prebacivati u narednih sedam meseci gradu Šapcu. Vidite koliko je smanjenje – sa 43.000.000 mesečno na 13.000.000! Takav odnos, jedan prema tri, može očekivati ogromna većina opština. Šabac će možda moći da izdrži takav pritisak, ali postoje opštine koje to neće moći da izdrže. Desiće se sledeće: opštine će se zaduživati kod banaka kako bi mogle da premoste sopstvene budžetske deficite.
Činjenica je da će teret slabijeg punjenja budžeta, odnosno pada industrijske proizvodnje i manjeg društvenog proizvoda platiti zaposleni, po principu zamrzavanja plata, i penzioneri, zamrzavanjem penzija. To je naročito važno, jer je na tom talasu ova koalicija napravljena, i na tom obećanju da će penzije biti 70% u odnosu na prosečan lični dohodak.
Juče sam postavio pitanje i jako me interesuje da li imate odgovor. Radi se o famoznoj uredbi od 15. maja gde se poljoprivrednim penzionerima koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo neće isplaćivati sredstva od 12.000 dinara po hektaru već 30% od toga, dakle, 3.600.
Kolega Maraš je ovde došao sa jednim konkretnim primerom poljoprivrednog penzionera koji je imao registrovano gazdinstvo, 29 hektara, koji je uredno priložio svu potrebnu dokumentaciju (račune za dizel gorivo, đubrivo i ostalo).
Prema uredbi od 12. februara ove godine, on je imao pravo na 340.000 - 350.000 dinara. Predao je pre 15. maja uredno prijavu, poštujući zakon i uredbu, ali mu je odgovoreno da može da dobije samo 30% i da se ta uredba od 15. maja primenjuje retroaktivno.
Imamo 187.000 poljoprivrednih penzionera u državi, još oko 25.000 porodičnih penzionera, odnosno porodičnih penzija. Mene zanima koliko od tog broja imamo registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja je površina u pitanju, samim tim, koliko je država odlučila da „ogrbači“ seljaka, odnosno poljoprivrednika, i uštedi novac u budžetu. To nisu mala sredstva.
Dakle, ako uzmemo hipotetički da svih 200.000 penzionera imaju u proseku po četiri hektara, što je neki optimum i prosek u Srbiji, to je 800.000 hektara. Kada nekome zakinete skoro sto evra, na 800.0000 hektara, vidite koji je to novac. To je 80.000.000 evra. To je osam milijardi dinara. Ne verujem da je taj iznos, jer sigurno nisu svi registrovani i nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali neka je i deseti deo toga, opet je to milijarda.
Država sada postaje kreativna u tom smislu da uštedi na jednoj strani milijardu tako što će doneti jednu uredbu. Poljoprivredni proizvođači, naročito oni stariji, nemaju naviku da čitaju „Službeni glasnik“ pa im to promakne; umetnici se udruže pa koriste vešto i medije, javnost se uzburka, pa onda popustite. Oni ne koriste računare, ne mogu ni na sajt da odu da se obaveste. Verujem da ima poljoprivrednih penzionera koji znaju da koriste računar i mogu da odu na sajt Ministarstva poljoprivrede, ali tu informaciju na sajtu ne mogu da nađu. Nema na sajtu informacije da je ta uredba doneta 15. maja i da će neko ko je zasejao i računao da će ako ima 10 hektara dobiti 120.000 dinara sada dobiti 36.000 dinara. Toga na sajtu nema, a nekome ko preda zahtev i traži ta sredstva stiže informacija da se uredba primenjuje retroaktivno. To nije korektno i nije pošteno.
Moguće je da o tome ništa ne znate, ali sve što se tiče novca i priliva i odliva bi trebalo da bude u sferi vašeg interesovanja. Možda je to ona nepoznata nepoznata koju ste pominjali. Imate dve vrste neizvesnosti, rekli ste da postoje poznate nepoznate i nepoznate nepoznate. Moguće je da je ovo za vas nepoznata, ali ja vas sad upoznajem, da znate da je ovo poznata nepoznata, pa da vidimo kako ćete sa tim izaći na kraj.
Nije korektno, ne da nije korektno nego je katastrofalno, donositi 15. maja jednu takvu uredbu, gde ljudima zakidate po osam i po hiljada dinara, a onda još čujemo od ministra kako su to ipak penzioneri, kako oni, pošto su izmirili obaveze prema PIO, mogu da uživaju sa svojom penzijom i da se igraju sa unucima. Prvo, neko sa osam i po hiljada teško da može da živi, a drugo, svako ko je na selu radi do kraja svog života i obrađuje zemlju. Osim toga, to je stvar ponosa; neko ko još uvek oseća da je u snazi, bez obzira na to što ima preko 65 godina, želi da obrađuje svoju zemlju; ako je izmirio sve obaveze prema državi trebalo bi da od države ima preča prava, u smislu tih sredstava koja je država obećala, ali, izgleda, samo u predizbornoj kampanji.
Ovaj zakon je prvi dokaz da vi ne samo što nemate strategiju, već i u taktičkom smislu vršite pregrupisavanje u roku od meseca dana – date jedno rešenje i tvrdite da je to jako dobro, a kada vidite da ne možete, izlazite sa drugim rešenjem.
Jedino što mi se u obrazloženju ovog zakona dopalo jeste konstatacija da ne postoji uporedna praksa u EU. Jer, samo još da ste naveli da je to evropska praksa i da je to prilagođavanje evropskim standardima... To radite i kad treba i kad ne treba. Zakoni se ne donose, valjda, samo zato da bi se usaglasili sa EU, već da bi konkretne posledice tog zakona bile pozitivne po građane. Ovde ste, doduše, moram da priznam, i u prvom predlogu i u drugom, napisali da ne postoje standardi u tom smislu.
Dakle, još jednom vam kažem da se vidimo u septembru kada budete obradili treći ili četvrti put budžet, odnosno kada budete izašli sa novim rebalansom budžeta. Hvala.