Član 104, dostojanstvo Skupštine. Dakle, vi ste ponovo prekršili Poslovnik, samim tim i dostojanstvo Skupštine i reći ću vam zbog čega. Dakle, gospodin Munir Poturak se javio po Poslovniku, a vi ste tek otvorili tačku dnevnog reda.
Dakle, vrlo je interesantno i vrlo je neobično kada se neko javi po Poslovniku kada se tek otvori tačka dnevnog reda. Šta poslanik može da prigovori, na koju proceduru, na koje kršenje Poslovnika kada se otvori tačka dnevnog reda i kada se još ni jedan prijavljeni govornik nije javio za reč i nije počeo da govori? Gospodin Poturak se javio za reč i replicirao je faktički na ono što su poslanici govorili na prethodnu tačku dnevnog reda. Objasnite mi sad gde je tu logika.
Gospodine Poturak, vi imate problem. Vama brane tri minuta da govorite, do šest sati da se javite, a onda ste sami sebi dozvolili, verovatno vas je i savest grizla, a pomalo je to i neprijatna situacija kada vam neko naredi da ne smete da govorite, neprijatno je to, pa onda verovatno zato što vas je grizla savest rešili ste da se malo oprobate, pa da se javite tako što kršite Poslovnik.
Vi ste kao predsednica morali da mu date opomenu. Šta on ima da replicira? Nije rekao ni koji je član prekršen, bar ja nisam čuo. Dali ste mu da govori preko dva minuta, da replicira poslaniku Markićeviću, odnosno šefu poslaničke grupe NS, i za vas to nije kršenje Poslovnika. A ovde kada bilo ko kreativno tumači Poslovnik, vidite kako znate da tumačite.
Dajem vam jedan savet, vi jako dobro predsedavate kada predsedavate sami. Ne dajte da vam gospođa Gordana Čomić suflira, da vam daje savete i da ovde urušava Skupštinu, jer uvek se konflikti dešavaju kada vam ona suflira i kada vam govori šta da radite. Budite svoji i predsedavajte kao predsednik Narodne skupštine.

Poštovani građani Srbije, želim da vas obavestim da je trenutno 21.40 časova, a s obzirom da će odloženi prenos krenuti negde u ponoć, oni retki koji zaista ne mogu da spavaju imaće priliku da ovo vide negde u dvadeset do pet. Toliko o demokratičnosti rada u ovom parlamentu i uopšte sistemu, nekom logičnom sklopu po kojem ova vladajuća koalicija funkcioniše.
Ali ćemo mi i sutra u 10.00 časova ujutru nastaviti rad, bez obzira što treba da idemo kući, pa ćemo doći negde oko jedan, pola dva u svoje domove, ustati u pola sedam i onda ćete imati priliku da nas u direktnom prenosu u 10 ujutru gledate kako ćemo nastaviti da radimo.
Želim odmah da vas informišem, gospođo ministar, da sam u ime DSS-a podneo jedan amandman, tako da ćemo imati priliku da se još jednom lepo ispričamo o jednoj sjajnoj i zaista produktivnoj ekonomskoj politici koju vi vodite.
Dakle, mi danas ovde pričamo o tri zakona, sporazum o zajmu, dodatno finansiranje zdravstva, zajedno sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, onda Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Aneks zajma za mala i srednja preduzeća i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „Alfa banke“, „Vojvođanske banke“ i „Pireus banke“.
E, ono što je interesantno, poslednje tri ili četiri sednice mi imamo vrlo glomazne dnevne redove, vrlo važne zakone, raspravlja se jako dugo, a po pravilu kao poslednje tačke se pojavljuju tačke dnevnog reda gde se mi kao država zadužujemo. Namera onih koji misle da mogu da prikriju štetne efekte ovakvih predloga jeste da se raspravlja o nekim drugim temama, a da na mala vrata prođu ovakvi zakoni koji zaista idu na štetu naše države.
Dakle, vi ste ovde naveli pozitivne efekte od ovih kredita, ali zašto bismo mi vama verovali? Zašto bi vama bilo ko verovao? Ako se ovde sastajemo redovno već dva-tri meseca, kada smo raspravljali i o budžetu i o rebalansu budžeta, kada ste braneći budžet, vi se sada smejete, ali sam svestan da je vaša uloga, uz svo poštovanje vaše stručnosti, to ne mogu da osporavam, niti želim, ali vaše ministarstvo je očigledno u ovoj Vladi statista, vi ste protočni bojler za jednu jako štetnu politiku koja ovu zemlju vuče na dno u finansijskom, ekonomskom i privrednom smislu.
Ne smatram da je vaša odgovornost najveća, ali smatram da je izuzetno velika, zato što, ako ništa drugo, u tom poslu statirate, jer predlog budžeta iza kojeg stoji ministar finansija, vi ste tada govorili da će rast BDP biti 3,5%, mi smo vam rekli da to neće biti. Čuveni skup na Kopaoniku, u najskupljim odelima, grandiozno, kao da se radi o susretu G8, rekao je da će BDP biti nultog rasta.
Tada se već znalo da je to nerealno. Došli ste ovde sa rebalansom budžeta, pa ste sa MMF-om usaglasili da će pad BDP biti 2,5%, iako i tada indikatori privredni su pokazivali da će pad biti najmanje 6%. Sada ćete doći u situaciju da nam ponovo dajete jedan rebalans. Zašto bi mi vama bilo šta verovali, jer su sve projekcije nerealne.
Ovde se kaže da će biti novac za mala i srednja preduzeća. Pazite, kada se mali ili srednji privrednik ponašao kao što ste se vi ponašali ove godine, on ne da bi izgubio deo tržišta, on bi ispao trajno sa ovog tržišta, jer se u biznisu i u privredi kada pravite takve loše projekcije gube poslovi, gubi se tržište, snose se određene konsekvence.
Jedino vi ne snosite konsekvence. Vreme je da priznate da niste bili u stanju da vodite ovu državu u ispravnom pravcu, da su vam procene apsolutno nerealne i zato treba da platite političku cenu.
Bolje je da podnesete ostavku i vi, vi prvi, a onda i celokupna Vlada, pa da idemo na nove izbore, i neka građani kažu ko to može bolje da vodi ovu državu i ko je svesniji u kakvom se stanju ova država nalazi, nego da vam sam narod, najverovatnije na jesen, a najkasnije na proleće, kaže šta misli o vama na jedan vrlo nepopularan način. Dakle, ovo vam je najdobronamerniji savet, a vidimo se kada budemo pričali o amandmanu na ove zakone.

Čisto da dam obaveštenje i vama. Poslanička grupa DSS ima problem sa prva dva reda, apsolutno je nemoguće prijaviti se. Na displeju piše, neki, sekjuriti sistem itd. Mi smo onemogućeni da sedimo u prva dva reda i da se poslanici koji inače tu sede prijave u skladu sa Poslovnikom.
Dakle, samo jedno tehničko obaveštenje, da se javi tehničkoj službi, da se vidi o čemu se tu radi. Hvala.

Poštovana predsednice, pozivam se na član 105. Poslovnika, koji se tiče održavanja reda na sednici. U prvom stavu piše da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Moramo dobiti informaciju gde se nalazi ministar, jer sudeći po elektronskom sistemu, on je u sali. Ako pažljivo obratite pažnju, a ne morate ni pažljivo, samo pogledajte na mesto ministra, njegova kartica svedoči o njegovoj prisutnosti. Opet, kada pogledate vizuelno na stolicu, vidite da ga nema. Moramo da razrešimo tu dilemu. On se, po elektronskom sistemu, nalazi u ovoj sali i sa punim pravom čovek može da kaže da nije bio u Bodrumu, već da je bio u sali čitav dan danas. S druge strane, on nije prisutan.
Da ne govorim o tome da je ovo zaista važan zakon, da su skoro sve poslaničke grupe podnele amandmane i da nemamo sagovornika, povodom ovog zakona, pred kojim možemo braniti svoje amandmane. Elementarna stvar poštovanja dostojanstva Skupštine jeste da se ministar pojavi. Molim vas da nešto preduzmete.

Verujte mi, to sebi ne bih dozvolio čak i da gospođa Čomić predsedava. To ne bih smeo sebi da dozvolim.
Pozivam se na član 113, koji kaže: „Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.“
Dakle, ova kartica mora da se izvadi. Naprosto, ministar ne može... Ne, sačekajte, vi niste… Nije u redu. Imamo ovlašćena lica. Ovo je trebalo da uradi sekretar Skupštine, a ne neidentifikovano lice. Vama se izvinjavam, ali to nije vaš posao, da uzimate kartice.
Sada smo tu nepravilnost otklonili na nepropisan način, ali nema veze. Bilo bi dobro da znamo da li je ministar krenuo da bismo mogli da ukalkulišemo kada će stići.

Zahvaljujem. Podneli smo amandman na član 73. tačka 2) da se reči „u većem obimu, odnosno“ brišu. Krajnje je inventivan odgovor na naš amandman, zbog čega se ne prihvata. Naime, u odgovoru jednostavno kažete da se taj amandman ne može prihvatiti s obzirom na to da sličan stav postoji u članu 37. Vrlo interesantan odgovor.
Danas je bilo polemike između vas i prof. Šamija koji je podneo amandman na član 37. Naime, ovde se radi o utvrđivanju granice, šta je to veći obim, obavljanje delatnosti u većem obimu, odnosno u manjem obimu.
Jednostavno, kada pročitate ovu tačku 2) – da se obavlja privredna ili druga delatnost u obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja, onda to lepše zvuči. Neki drugi zakoni, dakle, Zakon o finansijskom poslovanju, Zakon o računovodstvu, tretiraju ovo i ustanovljavaju šta je to veći ili manji obim.
Vrlo je problematično šta je to manji obim za neku nevladinu organizaciju koja, recimo, ima promet od dva miliona evra (kao što imamo neke nevladine organizacije) ili veći obim za neku nevladinu organizaciju koja ima ukupni godišnji promet od 150.000 dinara.
Jednostavno smo smatrali da je ovo elegantnije rešenje, da ovoga u članu 37. i u članu 73. nema, a da prepustimo drugim zakonima da ovu materiju regulišu. Zahvaljujem.

Ministar je već prokomentarisao ovaj član, da ga neće prihvatiti, ali bi bilo potrebno da date onda i ozbiljnije objašnjenje zbog čega je dat rok od 18 meseci.
Dakle, ako mi imamo 90 dana, odnosno tri meseca od stupanja na snagu ovog zakona, mislimo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan da organizacije koje su već registrovane izvrše preregistraciju, usklade statute i samim tim se i registruju.
Vi ste u obrazloženju za 180 dana ovde rekli da postoji veliki broj udruženja, da ima više od 30.000 udruženja pa da je samim tim predloženi rok od 18 meseci primeren.
Dakle, postavljam pitanje šta, hipotetički, da je procenjeno da u Srbiji ima 60.000 organizacija? Onda biste dali rok od 36 meseci?
Dakle, apsolutno nije bitno koliki je broj organizacija, već rok u kome organizacije mogu da izvrše preregistraciju. Ako imamo taj rok od 90 dana, gde vi treba da date propise kako to treba da se uskladi, onda je rok od šest meseci sasvim dovoljan za nevladine organizacije da taj posao privedu kraju i da u nekom normalnom roku od devet meseci imamo usklađen ovaj sektor, a ne da čekamo dve godine. Time ćete samo uljuljkati organizacije da čekaju neki krajnji rok.
Dakle, ako je vaša namera bila da izbegnete gužvu ili pritisak, nećete to postići. To vam je slično kao sa ovim pasošima: građani čekaju poslednji rok da uzmu nove pasoše; samim tim, neće se rasteretiti službe koje te pasoše izdaju, pa ćemo možda i 31. decembra ove godine morati da produžavamo rok na još godinu dana.
Dakle, da ponovim, rok od šest meseci je apsolutno dovoljan da se izvrši preregistracija i ne postoji potreba da taj rok bude duži. Prihvatite bar jedan amandman koji je predložila Demokratska stranka Srbije.

Poštovano predsedništvo, predstavnici Ministarstva, uvažena ministarko i poštovani narodni poslanici, ovo je amandman koji je u skladu s amandmanima koje smo predali na prethodne članove i tiče se razvojnih dokumenata. Mi smatramo da najvažniji razvojni dokument treba da bude politika regionalnog razvoja, koju treba da utvrdi Vlada, a da usvoji Narodna skupština, i da se na osnovu toga razviju svi ostali dokumenti koji su bitni, kako na nacionalnom planu, tako i na regionalnom planu. Umesto toga, vi ste se odlučili da sa brojnom administracijom i brojnim telima na nivou regiona i oblasti kreirate određenu politiku. Tu je naša je osnovna primedba.
Naime, u 2. stavu piše: "ovlašćeni predlagač ostalih razvojnih dokumenata iz oblasti regionalnog razvoja pribavlja mišljenje od Ministarstva i nadležnog regionalnog razvojnog saveta o usaglašenosti tih dokumenata sa Nacionalnim planom i regionalnom strategijom".
Mi smo protiv tih regionalnih razvojnih saveta, iz prostog razloga, što mislimo da bi dobro organizovana Nacionalna agencija jako dobro mogla sve to da pokrije i da se napravi konačna spona, na čemu mi insistiramo, a to je spona sa lokalnom samoupravom. Ovde se kroz ceo zakon izbegava ta direktna spona. Tražimo ovim amandmanom da se te reči izbrišu, jer je ovaj organ suvišan i komplikuje čitavu strukturu i proceduru utvrđivanja strategija regionalnog razvoja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Vrlo kratko. I ovaj amandman na član 26. je posledica svih amandmana koje smo podnosili na članove pre ovog. On je u vezi sa članom 19, kada se govori o subjektima regionalnog razvoja.
Mi smo Nacionalni savet stavili na više mesta nego što ste vi to predvideli svojim predlogom, a da ne govorim da ste, s obzirom na to da niste prihvatili taj amandman na član 19, odbili da Narodna skupština bude jedan od subjekata regionalnog razvoja, što govori o odnosu izvršne vlasti prema zakonodavnoj. Prosto je neverovatno da se poslanici, u jednoj mirnoj atmosferi, odriču svoje osnovne uloge, a to je da učestvuju u svim bitnim projektima za razvoj zemlje, pa i u ovom konkretnom slučaju, u regionalnom razvoju Srbije.
Što se tiče samog člana 26, koji govori o poslovima Nacionalnog saveta, amandmanom smo predložili da se izbriše tačka 6, koja glasi da on koordinira radom regionalnih saveta. Protiv smo toga jer smatramo da regionalni saveti ne treba da postoje. To je, zapravo, ono što je štetno u ovom zakonu, jer znači umnožavanje administrativnog aparata i pokušaj da, preko ovog zakona, stranka koja će biti zadužena za regionalni razvoj pokuša da obnovi svoju infrastrukturu.

Hvala. Čitav odeljak 7 je, po našem mišljenju, suvišan, dakle, regionalni razvojni saveti su nepotrebni i oni su u kontekstu onoga što smo pričali i u petak uveče i danas čitav dan. Apsolutno je nepotrebno, po našem mišljenju, imati regionalne razvojne savete.
Nacionalni savet i nacionalna agencija su, barem je trebalo tako napraviti, izvodljivi i moguće da imaju takav kapacitet da obavljaju sve poslove koji su predviđeni da ih radi regionalni razvojni savet, izvinjavam se rekao sam malo pre agencija. Čak i ako uporedimo član 33, koji je predviđen za regionalni razvojni savet i za Nacionalni savet, vidi se da postoji preplitanje ingerencija i da su to manje-više slične stvari, samo su formulacije da oni koordiniraju regionalni razvoj, a ovi razvoj na nivou regiona itd. Svi ovi članovi za koje smo predložili da se brišu u odeljku 7, 8, pa i u odeljku 9, koji se tiču regionalnih razvojnih agencija i oblasnih asocijacija, sve je u funkciji koju smo više puta pomenuli, zbog čega je i šta je namera predlagača, da umrežavanjem svojih stranačkih ljudi pokuša da na terenu kontroliše investicije i projekte i da zaposli određen broj ljudi.
Ovo je zaista preterano administriranje i jedan glomazan aparat, koji neće dovesti ka ravnomernom regionalnom razvoju.
Predlažemo da se i član 33, kolega će kasnije...

Ovo je 2. amandman DSS-a i on je u vezi s amandmanom koji smo podneli na član 1, a kao što možete da vidite, kompletan paket amandmana koji smo podneli je u cilju da, pre svega, ono što je rekao i Miloš Aligrudić u vezi s amandmanom na član 1, promenimo koncept ovog zakona.
On je postavljen naopako i ono što ste vi ovde istakli kao glavnu tezu, a to je da podelite Srbiju na sedam statističkih regiona, jeste mamac koji, zapravo, prikriva pravi nedostatak ovog zakona, a to je da on u svojoj suštini ne vrši decentralizaciju i ne stvara temelje za ravnomerni regionalni razvoj.
Da je tako, govori to što je vama u članu 2. cilj – podsticanje regionalnog razvoja. Podsticanje regionalnog razvoja može da bude sastavni deo neke politike, nekakve strategije, a vi to ovim zakonom ne definišete.
Onda se postavlja elementarno i logično pitanje, šta je svrha zakona, ovako ''krovnog'', kao što ga nazivate, a on bi po svojoj prirodi trebalo da bude ''krovni'', ako ne da definiše politiku regionalnog razvoja koju bi utvrdila Vlada, o kojoj bi se raspravljalo u ovom parlamentu i dobila njegova podrška za određeni period od 10 godina.
To bi trebalo da bude svrha i funkcija ovog zakona, a ne da kao primarni cilj stavite da treba da podstičete regionalni razvoj.
To samo može da bude jedan od elemenata jedne ozbiljne strategije i ozbiljne politike, koju smo mi kasnije definisali, mislim, u članu 14, šta bi to zapravo trebalo da budemo. Tu se razlikujemo konceptualno.
Već posle 2. amandmana se vidi da je koncept koji ste postavili neozbiljan, koncept koji jedino ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Koristim vreme kao ovlašćeni predstavnik.
Već posle 2. amandmana se vidi bitna razlika u našim konceptima. Vaš koncept jeste, opet ponavljam, ali valja to ponoviti, da odredite sedam administrativnih, odnosno statističkih regiona. Ovde se priča da li će oni postati administrativni ili ne.
Naravno, vi na to pitanje nemate odgovor, ali ono što imate i ono što je vaša namera, rekao sam da je ovaj zakon, između ostalog, i stvar političke trgovine; dolazite u situaciju da pokušate da obnovite svoju stranačku infrastrukturu, formiranjem silnih regionalnih agencija, oblasnih asocijacija itd.
To nije dobar motiv, to nije zdrav motiv da se ovako važan zakon definiše.
U članu 2. smo tražili da se umesto reči – podsticanje, stavi jedna jasna formulacija, a to je da se u ciljeve politike regionalnog razvoja stavi reč ''politika'' i da se onda, ovo što ste naveli taksativno, vidi šta je sastavni deo te politike.
Ovo što ste naveli kao mere, osam mera, ne mogu da budu ciljevi za podsticanje, nego se valjda podrazumeva da je to u funkciji podsticanja neke politike koju vi imate prema ravnomernom regionalnom razvoju.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ovo je ključni amandman koji je podneo DSS i ovi prethodni amandmani i svi koji slede posle ovog amandmana su u vezi s ovim amandmanom na član 5.
Zašto smo podneli ovaj amandman i zašto je on po svojoj suštini ključan?
U ovom predlogu vašeg člana 5. se zapravo vidi sva nedoslednost i nedostatak ideje da date jedan kvalitetan predlog regionalizacije Srbije. Vi ste se opredelili za sedam regiona i ovde ih taksativno naveli. Ovde je već bilo reči o onom što je već administrativni pojam, kao što su Vojvodina, Kosovo i Metohija, grad Beograd, koji imaju svoje utemeljenje i u Ustavu i u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, s jedne strane, a, s druge strane, uvodite nove pojmove, kao što su centralna Srbija, zapadna Srbija, istočna Srbija, južna Srbija.
Na tu nedoslednost smo vam ukazali i tu se otvara ona politička priča i onaj politički strah, koji realno postoji, s obzirom na mnoge najave da ove statističke jedinice, odnosno regioni, potencijalno mogu prerasti u administrativne regione. To je jedna stvar i jedna vrsta problema.
Da se zadržimo samo na tome da su to statistički regioni. Vi u obrazloženju tek nagoveštavate da će biti donet veliki broj akata koji će definisati određene parametre privrednog razvoja, demografske karte, pa ćete tek naknadno uraditi ličnu kartu, i socijalnu i privrednu i ekonomsku i infrastrukturnu, sada je samo definišete.
Onda se postavlja ključno pitanje – na osnovu čega ste vi to definisali? Na osnovu čega, kojih parametara? Šta je to što u zapadnoj Srbiji povezuje Šabac i Priboj? Šta je to što u istočnoj Srbiji povezuje Zaječar, Bor, Požarevac?
Dakle, i za ovako definisane regione, kako ste ih vi predstavili, određeni podaci postoje, određena infrastrukturna povezanost postoji. Kakva je ona? Da li je ona takva da garantuje ravnomerni regionalni razvoj?
Objasnite mi šta znači i kakva je to putna povezanost između Zaječara, Bora i Požarevca? Pretpostavljam da ste tim putem išli, preko Crnog vrha, Žagubice, Petrovca na Mlavi, onda ćete doći do Požarevca. Kada neko krene autoputem, pre će stići do Šida nego do Požarevca.
Sada mi recite – kako ćete na bazi te infrastrukturne povezanosti, putne povezanosti, napraviti da privrede u tom regionu, u Požarevcu, Boru i Zaječaru budu kompatibilne, komparativne, što kaže gospodin Krasić, ako sam ga ispravno protumačio? Dakle, objasnite te stvari.
Šta će značiti investicije u tim regionima? Pominjali ste nekakav most, ne nekakav, mada, kada je u pitanju obećanje ove vlade, sve je ''nekako''. Dakle, pominjali ste u načelnoj raspravi most na reci Lim, govoreći nešto o Prijepolju, kada je bila neka diskusija. Mene ne bi iznenadilo da u ovim diskusijama obećavate mostove tamo i gde nema reke, ali ovde Lim de fakto postoji. Objasnite mi kakva je to ekonomska, privredna korist za, recimo, Šabac? Da li će taj most na reci Lim uticati na veću poljoprivrednu proizvodnju u Mačvi? Objasnite mi te stvari. Objasnite kako će ti regioni funkcionisati? Na bazi kojih parametara ste došli do ovakve podele i dali jedan ovakav predlog?
Naš amandman vam govori, pre svega, da na bazi tih pokazatelja koje bi prethodno trebalo utvrditi, konsultujući lokalne samouprave, poštujući mišljenje lokalnih samouprava, samim tim i građana koji žive u lokalnim samoupravama i koji imaju najveći interes za procesom regionalizacije i decentralizacije vlasti, Vlada, a kasnije i Skupština, na bazi ekonomskih, privrednih, infrastrukturnih, socijalnih, kulturnih, istorijskih razloga, utvrde zajedno regione u Srbiji. Pametna Vlada i pametna vlast ne bi došle s ovakvim predlogom u Skupštinu, jer bi pametna vlast i pametna vlada tražile najširi mogući konsenzus.
Ne vidim da se mi sporimo o tome da li treba doći do te decentralizacije vlasti i da li je potrebna regionalizacija, ili su to, možda, kada vam se ponude malo jači argumenti, vaši odgovori da biste se malo više pokazali evropejcima i odigrali na sigurnu kartu evropskih integracija i sredstava koja će doći iz Evrope. Ali, to vam sad ne prolazi, ne može vam proći ako uopšte želite da ulazite u dijalog s poslanicima DSS-a. Dakle, jesmo za regionalizaciju, to nije sporno, ali onu koja bi bila zasnovana na najširem mogućem konsenzusu, i političkom i društvenom, gde bi se uvažila i nauka, i statistika, i ekonomija, i ekonomski rezon, i lokalne samouprave, samim tim i građani i volja građana, pa da na bazi toga napravimo ekonomske privredne celine koje bi imale smisla.
Pominjao sam u načelnoj raspravi, zar nije logično da Srem i Mačva, samim tim, Mačvanski i Sremski region, čine jedan region? Negde oko 400 hiljada ljudi živi na tom prostoru, blizu 500 hiljada ljudi, da, preko 500 hiljada ljudi. Uklapamo se u evropsku nomenklaturu i mogao bi da se formira region. To je područje koje bi trebalo da bude s najintenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom, zapadna kapija, kapija Srbije, s najintenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom, našom strateškom privrednom granom, koju bi upravo tu trebalo razvijati. Naravno, i dalje u Vojvodini, ali ovo jeste neki zajednički imenitelj ova dva regiona. Most na Limu, sasvim sigurno, neće pomoći regionu zapadna Srbija u koji ste Šabac svrstali.
Ovaj amandman čitav zakon postavlja na noge, za razliku od vaših predloga, gde je sve postavljeno na glavu. Sebi ste dali pravo da arbitrirate i da podelite na nekakve statističke celine Srbiju, s tim, da kažem, pomalo bolnim, zastrašujućim prizvukom, da se to polako, prvo, sondira, a bogami, od nekih stranaka, i priprema teren da to postanu i administrativne jedinice. To je ono što je problem.
Ovde ne vidimo ekonomski rezon, niti vi možete, a volite da kažete da se koristite činjenicama. Iznesite činjenice – na osnovu čega ste ovo ovako podelili.
Ovde je bilo reči da region Vojvodine, region Beograda, svaki ponaosob čini 30% bruto nacionalnog dohotka, što znači da preostala četiri regiona, odnosno preostalih pet regiona jedva da imaju po 10%, odnosno daju 10% bruto nacionalnog dohotka. Ako se pridržavamo striktno principa ravnomernog regionalnog razvoja, znači li to da će se sva sredstva iz budžeta Republike Srbije, ali i ona potencijalna koja možemo dobiti od EU, koristiti i ulagati upravo u ova područja, kako bi iznivelisali bruto nacionalni dohodak, kako bi bruto nacionalni dohodak u Vojvodini, recimo, u perspektivi, u narednih 10 godina, činio 16%, Beograda – 16%, da dođemo do tog momenta da južna Srbija, grad Niš i sve ono što tamo pripada, i Leskovac i Vranje, kako ste vi to odredili, takođe, učestvuju sa 16-17% bruto nacionalnog dohotka u državi?!
Da li je to vaša namera? Onda recite da vidimo u kom pravcu razmišljate, kako razmišljate.
Vi nemate odgovore na ta pitanja, zato se ovde vidi mnogo više politike nego ozbiljnog promišljanja o ravnomernom regionalnom razvoju, mnogo više političkih nagodbi i trgovine nego ekonomskog principa. To je ono što smo u prvih četiri-pet amandmana koje smo podneli demaskirali.
Imate šansu, to sam rekao i u načelnoj raspravi, imate dva načina kako možete časno da se izvučete iz ove stvari – da povučete ovaj zakon.
Sasvim sam siguran da nemate nameru da to uradite, ali ono što bi vam bilo pametnije, jeste da ste malo obratili pažnju na ove amandmane i da ste ih prihvatili u celosti, pa bi ovaj zakon bio mnogo bolji. Imali biste i najširu moguću podršku povodom toga. Ovako, vi odlučujete da politički lomite stvar preko kolena. Jasna je politička trgovina – formiranjem osam novih agencija, ko zna koliko oblasnih asocijacija.
Vi u zakonu kažete da ćete na bazi statistike videti koje će oblasti sačinjavati oblasne agencije. Čist je voluntarizam to što predlažete. Neverovatan administrativni aparat koji predviđate, na bazi iskustva, a i onoga što već u štampi možemo da pročitamo, da menjate ime stranke u stranku regiona.
Jasno je da je ovo vaš stranački projekat i da ste svoj stranački projekat, zarad spasavanja svog stranačkog rejtinga, zloupotrebili i sada nas dovodite u situaciju da o ovome raspravljamo ovako kasno. Zloupotrebili, napravili politički dogovor, to vam je dozvoljeno, a u narednim danima, odnosno mesecima, tek ćemo videti šta je cena toga, šta je nekoj drugoj stranci dozvoljeno. Nešto što, kao stranka, sigurno ne biste u nekim normalnim okolnostima želeli da podržite, moraćete da podržite, jer to se zove vraćanje duga za zakon o regionalnom razvoju.
Još jednom razmislite, prihvatite ovaj amandman. Ovaj amandman daje pravo da se na bazi realnih parametara utvrdi regionalna politika i da je utvrdi Vlada. Mi to pravo ne osporavamo Vladi, ali da dođe u Parlament i da imamo, da kažem, to ''sveto trojstvo'' – mišljenje lokalne samouprave, predlog Vlade, Srpski parlament koji će preuzeti odgovornost kako Srbija treba da izgleda u budućnosti u smislu regionalizacije.

Hvala vam što ste mi dali reč, ali mislio sam da se javim i po Poslovniku.
Dakle, uredno smo se prijavili danas pre podne i čekamo na svoj red da možemo da diskutujemo o ovom zakonu, a sada čujemo da elektronski sistem s vremena na vreme resetuje svoje informacije i da treba ponovo da se prijavljujemo. Ne znam da li to piše i u Poslovniku, nisam upoznat s tom manom elektronskog sistema, kojom, očigledno, raspolažete jedino vi. To sada više nije ni važno, ono što je važno to je da je danas na dnevnom redu zakon o regionalnom razvoju, izuzetno važan zakon za našu državu, ali je rešenje koje je ponudilo resorno ministarstvo katastrofalno, nedopustivo loše, nedopustivo neozbiljno, nedopustivo neodgovorno od strane nadležnog ministra, ali i Vlade kroz koju je ovaj zakon prošao.
Zašto to tvrdim? Zato što je ovaj zakon politički sporan, zato što je u pojedinim odredbama neusklađen s Ustavom Republike Srbije, zato što predviđa osnivanje osam novih agencija, osam novih saveta, bogzna koliko oblasnih asocijacija, dakle, jedan glomazan novi administrativni aparat, koji neko treba da plati. Onaj koji će to platiti, to je predviđeno zakonom, jesu građani Srbije, ali ono u čemu jeste i ''kvaka'' ovog zakona, to je da se građani ne pitaju prilikom formiranja ovih silnih agencija, prilikom formiranja ovih oblasnih asocijacija, već je građaninu oduzeto pravo da odlučuje o svojoj sudbini i mestu gde će njegov novac ići i dato je ministru, odnosno Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i Vladi Republike Srbije.
Postavljam vam pitanje – odakle vam pravo da oduzimate pravo građanima da odlučuju s kim će se udruživati, kako će se udruživati?
Država treba da da okvire, da da pravo građanima, pre svega, lokalnim samoupravama, da se na bazi ekonomskih, privrednih, saobraćajnih i svih ostalih kriterijuma sami odluče u kom pravcu žele i s kim žele da se udruže, o načinu na koji to žele da urade, naravno, u skladu sa zakonom.
Ovaj predlog je neustavan, zato što ste se usudili da ovde unosite nove termine – regija, oblast. Recite mi da li se oblast negde pominje u Ustavu Republike Srbije? U kom to zakonu o teritorijalnoj organizaciji se pominje pojam, neka je on i statističkog karaktera, teritorijalne organizacije? Da li to postoji u nekoj uredbi? Mislim da ne postoji. Odakle vam pravo da nešto što je protivustavno ubacujete u zakon?
Kolega iz SPS-a je rekao da veruje da ovo nije uvod u teritorijalnu, odnosno administrativnu podelu Srbije, ali odakle vama, kolega Iliću, nada i vera da to nije uvod?
Ako se neko usudi da provuče ''na mala vrata'' organizacione jedinice koje nisu u skladu s Ustavom i zakonom, to vam je već dovoljna naznaka da to može da ide u pravcu da predloženi regioni kasnije postanu i administrativni regioni. Ako nije intencija da postanu administrativni regioni, zbog čega se onda formiraju na ovaj način?
Drugo, ova vlada je sebi dozvolila da Srbiju, makar kao tu teritorijalnu funkcionalnu celinu koja ima samo statistički karakter, podeli na nekih sedam delova.
Odakle vama pravo da to uradite? Šta znači Zapadna Srbija? Od Save, pa do Crne Gore? Šta vam znači takva vrsta terminologije? Vojvodina? Kosovo i Metohija? Beograd? Šta je s ostalim delom Srbije, kako ga nazivate? Rukovodite se stranama sveta – istok, sever, zapad, jug. Nije Srbija istok, zapad, sever, jug, Srbija ima svoje privredne, istorijske, ekonomske, saobraćajne, kulturne celine, koje imaju svoje nazive od pamtiveka.
Dakle, doneli ste jednu administrativnu odluku, Zapadna Srbija od Šapca do Prijepolja, i tvrdite da je to funkcionalna celina. Šabac je u Mačvi, želi da se razvija, pre svega, u sferi poljoprivrede. Interes Mačvanskog okruga je da zajedno regionalno nastupa, recimo, sa Sremskim okrugom, da ima zajedničke projekte o regionalnoj deponiji, o traženju sredstava od EU, kada je u pitanju agrarni biznis, navodnjavanje, zajednički projekti, preplitanje agroindustrijskih zona koje su u toku. To je interes građana, ali vi ne pitate građane lokalne samouprave, već ste doneli odluku da o svemu odlučujete i da odlučujete o novcu koji ćete raspodeljivati.
Dakle, ako postoji zakon koji je ušao u skupštinsku proceduru od kako je ovaj novi saziv a koji bi trebalo da se povuče, to je ovaj zakon. To vam je, verujte mi, častan izlaz iz ove situacije.
Međutim, nudimo vam još jedno rešenje. Na ovaj zakon od 56 članova, Poslanička grupa DSS-a je podnela 44 amandmana. Ne treba da budete impresionirani brojem amandmana, već sadržajem tih amandmana. Uspeli smo da svim tim amandmanima promenimo suštinu ovog zakona…
Gospođo ministarka, vama je nešto smešno? Zamolio bih predsedavajuću da se ministarka ne smeje ironično dok narodni poslanici govore. A, ako ne može da se suzdrži, onda izađite, pa se lepo ismejte, pa se vratite.
Pričam ovde o ozbiljnim stvarima. Vama je smešno.

Mislio sam da smo mi na istom poslu, na zaštiti ugleda ovog parlamenta. Nije prirodno da se ministar smeje u lice narodnim poslanicima.

Žarko želim da čujem vaše mišljenje o ovom zakonu, jer bi bilo krajnje vreme da progovorite nešto o vašem političkom stavu i političkom stavu stranke kojoj pripadate, a ne da zloupotrebljavate mesto predsedavajućeg, ali vraćam se na zakon.
Dakle, osnivanje ovako velikog broja agencija ne dolazi u obzir. To je nagomilavanje administracije.
Vi ste doneli odluke – koji regioni, kako se formiraju regioni, kako će se formirati regionalni saveti i regionalne razvojne agencije, vi ih imenujete, vi ih postavljate, vi im novac dajete, a mi treba da verujemo kako će to biti pošteno i kako će to biti u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja.
Zakon, po samoj prirodi, ne može da reši sve probleme na terenu. Možemo da napravimo idealan zakon, pitanje je da li će posledice biti one koje očekujemo.
Ministar Dinkić, kao dobar EU sledbenik, ovde je navodio primere iz EU, odnosno zemalja u tranziciji koje su ove zakone donele, ali nije rekao faktičko stanje, da zakoni o regionalnom razvoju i regionalizaciji u mnogim zemljama nisu dali očekivane efekte. Da li u Poljskoj, gde je donet zakon 1999. godine ...
Zamolio bih vas ako možete da smirite žamor u sali. Ako nemate oči da vidite da se ministarka smeje, pretpostavljam da imate uši da čujete šta se u sali dešava, a ako nemate ni oči ni uši, onda je to druga stvar, znam da imate jezik.