Znate šta, vrlo je važno gde je ministar. Ako ministar sad uđe, onda možemo da nastavimo rad. Da li je on u zgradi, to apsolutno ništa ne znači.

Pošto je ministar ušao, stekli su se uslovi da nastavimo sa radom i ja vam zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 4, koji pod formom očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza matične države i dijaspore predviđa u tački 4) Skupštinu dijaspore.

Kao što znate, to smo i u načelnoj raspravi istakli, mi se protivimo Skupštini dijaspore, pre svega zbog načina na koji se ona formira, a koliko je i metodološki i organizaciono sporna, pokazuje i predlog ministarstva i Vlade Republike Srbije da se u skupštinsku proceduru stavi zakon koji podrazumeva formiranje Skupštine dijaspore, a da se ne zna ni koliki joj je mandat ni koji je način izbora delegata.

Opet ponavljam, ovaj zakon i Skupština dijaspore su u funkciji da se stranački zloupotrebi dijaspora i da se pokuša spasiti rejting organizacionih struktura određene stranke koja drži ovo ministarstvo i da se drži pod kontrolom dijaspora.

Postavljam jedno pitanje ovde i iskoristiću diskusiju po ovom amandmanu.

Bićemo suočeni i sa zakonom o Narodnoj skupštini i izboru narodnih poslanika, pa će i za taj zakon biti potrebno, recimo, mišljenje Venecijanske komisije, pa je moguće da će ova država poslati signale i prema Venecijanskoj komisiji da je potrebno da u parlamentu imamo predstavnike dijaspore.

Lično nisam ni blizu ni daleko od te ideje. Jesam da dijaspora učestvuje i u srpskom parlamentu, ali na uređen način. Da li je ovo priprema da se preko stranačke kontrole i Skupštine dijaspore, koju će postaviti ovo ministarstvo... i tu nema nikakve kontraargumentacije da će predstavnik Estonije, Litvanije, Poljske, Češke, Slovačke biti izabran na nekakvom forumu.

Ne, jer imena tih ljudi se nalaze u fiokama i oni će biti postavljeni.

Ali, ako se ta stvar produbi do te mere da se, recimo, u ovom parlamentu nalaze pet poslanika iz dijaspore, da ovo upravo bude ta prelazna faza, kako bi voljom jedne stranke, a ne voljom građana i ne voljom dijaspore, ovde u parlament došli ljudi koji će biti predstavnici ne dijaspore i građana koji žive van matične države, nego predstavnici određene stranke, to je problematično.

U Srbiji, kao što je i sada faktičko stanje, ne postoji dvotrećinska ili lagodna većina određene političke grupacije koja je sada na vlasti. Ona je vrlo tanka i neizvesna. Možemo tako doći u situaciju da određeni broj poslanika iz dijaspore pod kontrolom određene stranke utiče na najbitnije, na politiku ove države.

Iza Skupštine dijaspore se krije potencijalno velika prevara i zloupotreba volje građana Srbije, ali i građana koji žive u dijaspori, i naši sledeći amandmani idu u tom pravcu. Niste ni u načelnoj raspravi, niti to možete, izneli prave argumente vezane za Skupštinu dijaspore. Ona je sporna po mnogim elementima – kako će biti formirana, da li će legitimitet delegata u Skupštini biti identičan. On jednostavno ne može biti, jer vi kažete da ćete prepustiti tim organizacijama da same odluče na koji način će se birati. Nije isto stanje u dijaspori u Americi i Kanadi i Australiji, i u Češkoj, Slovačkoj, Estoniji, Litvaniji ili gde ste već predvideli, u afričkim zemljama, Južnoafričkoj Republici, Kongu, već nemam pojma gde.

Ovim amandmanima smo pokušali da vam učinimo uslugu i doprinesemo produbljivanju veza ili postavljanja tih veza na pravi način između matice i dijaspore. Ovo je politizacija dijaspore i vi dijasporu uvlačite u političke razlike i sukobe koji postoje u ovoj državi.

Nažalost, ne postoji političko jedinstvo u državi po najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima. Putem ovog zakona i formiranjem ove skupštine dijaspore ovo će se preneti i na dijasporu. To nije dužnost, nije obaveza matične države, već bi dužnost i obaveza matične države, u krajnjoj liniji, trebalo da bude da svoju dijasporu liši međustranačkih i političkih razmirica. A vi ćete ovim zakonom uraditi upravo suprotno.

Ja sam obrazloženje ovog zakona pročitao. Nisam tražio od vas da mi ga pročitate po deseti put, već da mi date odgovore na pitanja koja sam postavio.

Postavljam sledeće pitanje – šta ako organizacije ne mogu da se dogovore i ako ne mogu da dođu do jedinstvenog predloga? Šta ako dve organizacije u Mađarskoj ne mogu da se dogovore ko će biti delegat u Skupštini dijaspore? Ko onda arbitrira?

Ko onda donosi konačnu odluku? Ili ćemo imati Skupštinu dijaspore u krnjem sastavu - negde će Srbi moći da se dogovore, negde neće. Šta ako ta procedura ne bude bila u skladu sa demokratskim tradicijama, pa imamo zamerke velikog broja organizacija unutar recimo SAD, koji nije zadovoljan svojim delegatom i koji će mu osporavati legitimitet?

To su problemi koje otvara ovaj zakon. Koliko ste ozbiljno spremali ovaj zakon govori da niste odredili ni trajanje mandata Skupštine, već ste tek po amandmanima koje je podnela opozicija tu stvar malo ispeglali, odnosno ispravili. O tome se ovde radi. Odgovorite mi na konkretna pitanja. Ovo što ovde piše u obrazloženju je pamflet koji može da se koristi u predizbornoj kampanji.

Na konkretna pitanja tražim od vas, ministre, konkretne odgovore. Vi ste u obavezi ovde da ih date. Pošto ne možete da ih date, jasno je da iza toga postoji politička volja da vi Skupštinu dijaspore politički kontrolišete.

Ne možete me ubediti da će delegat koji pokriva Estoniju, Litvaniju, Poljsku i ne znam koje sve države, biti izabran na bazi ne znam kojih organizacija. Pa vi te ljude već imate.

Da ne govorim koliko je ozbiljan bio vaš predlog zakona kada u njemu piše – 44 delegata, a kada saberete sve predstavnike, on broji 45, pa je moralo naknadno amandmanom da se to popravi. Dakle, do te mere se vidi da niste studiozno i odgovorno prišli ovom problemu.

Insistiram na odgovoru– šta ako srpske organizacije ne mogu da se dogovore, ako ne mogu da pronađu zajedničkog kandidata? Da li ste svesni koliko to podela može u srpskoj dijaspori da izazove?

Mi, nažalost, imamo i raznorodne srpske organizacije i veliki broj srpskih organizacija u zemljama gde nam je dijaspora brojna. Pa, nisu oni drugačiji od nas. Trebalo je da oni od nas dobiju jednu novu viziju srpskog jedinstva, matične države i dijaspore, a ne da političke podele koje postoje u zemlji prenesemo i na dijasporu, i da ih dodatno opteretimo podelama koje inače postoje u srpskoj dijaspori.

Dakle, jasno je da vi želite političku kontrolu. Odgovorite, ako možete, na ovo pitanje.

 

I moja koleginica iz DSS-a i ja smo podneli amandman na član 11. On samo potkrepljuje ono što smo rekli u načelnoj raspravi, do koje mere je ovaj zakon kontroverzan.

Član 11, koji definiše nadležnost Ministarstva za dijasporu, zapravo je u kontradiktornosti s onim što treba da radi Skupština dijaspore i Savet dijaspore. Rekao sam da, ukoliko se ovaj zakon usvoji, onda apsolutno prestaje potreba za Ministarstvom za dijasporu. Zaista sam, u onom kontekstu smanjivanja državne administracije, shvatio da ste vi pre svega doneli odluku da date svoj puni doprinos time što ćete ukinuti jedno ministarstvo i time smanjiti troškove državne administracije.

Kada pročitate šta je sve nadležnost Ministarstva za dijasporu, između ostalog i u tački 5) u okviru člana 11. na koji sam podneo amandman - da se stara o obezbeđivanju uslova za osnivanje i rad kulturnoinformativnih centara u stranim državama u kojima živi dijaspora itd., da prati realizaciju Strategije, da prati stanje u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, postavlja se pitanje šta onda rade saveti. Oni to isto prate. Oni takođe obezbeđuju uslove. Šta radi Skupština dijaspore? Takođe to isto. Dakle, mi samo imamo prenormiran ovaj predlog da zapravo više organa radi jednu istu stvar. Zaista je sve to u kontradikciji.

S obzirom na to da ćemo doći do Skupštine, ministre, pretpostavljam da ste dali sebi vremena da razmislite i da odgovorite na pitanje na koji način će se birati pojedini članovi Skupštine iz Amerike, Francuske, Nemačke, Litvanije, Estonije, Konga, Južnoafričke Republike.

Bilo bi krajnje pošteno da nam saopštite kako ste to konkretno zamislili. Još jednom vam iskreno savetujem da ovaj zakon povučete, jer on će otvoriti mnoge dileme.

Još jednom želim da vas podsetim, to sam vam pre nedelju dana takođe postavio kao pitanje, dakle i dalje sam u iščekivanju dopisa sa overenim pečatom bilo koje relevantne srpske organizacije u dijaspori koja je eksplicitno podržala ovaj zakon.

Dakle, imali ste sedam dana vremena od momenta kada sam prvi put postavio to pitanje da pribavite neki dopis gde imate podršku. Tvrdim da to nemate. Kad to nemate, onda ste postavlja logično pitanje za koga ste vi napisali ovaj zakon. Logika stvari ukazuje na to da ga niste pisali za dijasporu, već da su motivi oni o kojima smo govorili i u načelnoj raspravi i o kojima ćemo govoriti kada budemo razgovarali o drugim amandmanima.

Zamolio bih vas samo da nam kažete koliko je ostalo vremena poslaničkoj grupi i ovlašćenom predstavniku.

Zahvaljujem i Vladi i Ministarstvu što su prihvatili ovaj amandman, ali želim i da obrazložim zbog čega smo podneli taj amandman i zašto je to važno.

''U članu 14. stav 1. posle reči "radi" dodaju se nove reči: "promocije Srbije i afirmacije državnih interesa Srbije i". Članom 14. se definiše šta su organizacije u dijaspori, šta se pod tim pojmom podrazumeva, i kaže se da se one formiraju radi čuvanja i negovanja srpskog kulturnog, verskog i etničkog identiteta, kao i ostvarivanja kulturne, prosvetne, naučne ili sportske - i tu smo intervenisali, dodali "humanitarne" saradnje sa matičnom državom.

Zašto je ovo bitno i zašto je dobro što je Vlada prihvatila? Zato što, čak i da nismo opterećeni problemima koje kao država i narod imamo, posao svih državnih organa, Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine, ali i svih organizacija u dijaspori, jeste da promovišu i da se zalažu za naše nacionalne i državne interese.

To je od krucijalne važnosti i onda svi ovi ostali aspekti, zaštita i kulturnog i verskog i etičkog identiteta, dolaze na svoje mesto.

Meni je drago da je ovo prepoznato kao pozitivna izmena i da je Vlada prihvatila ovaj amandman.

Demokratska stranka je u Narodnoj skupštini u načelnoj raspravi jasno osporila ovaj zakon. Gospođa Nada Kolundžija je, kao šef poslaničke grupe, izrazila nadu da će biti prihvaćeni amandmani koje je podnela opozicija i da će se, samim tim, ovaj zakon popraviti.

Ako postoji potreba da se ovaj zakon u određenom domenu popravi, to je onda Skupština, koja se formira na način koji je predviđen ovim zakonom. Zapravo, sve ovo što je napisano u tačkama koje se tiču formiranja Skupštine, govori da ova skupština ne može da bude legitimna, da nisu jasni ni kriterijumi ni modaliteti kako će se ova skupština formirati.

Stoga sam vrlo razočaran stavom DS-a, koji je očigledno u ovih sedam dana revidirao svoj stav. Imao je stav koji je približan poziciji DSS-a povodom ovog zakona, a pretpostavljam, zbog političke trgovine u proteklih sedam dana, odustaje od onoga što je rečeno u načelnoj raspravi.

Skupština čije se nadležnosti ne znaju, ne znaju se kriterijumi po kom osnovu i kako se biraju delegati u Skupštini, koje je trajanje mandata, čak koliki je broj, jer u zakonu piše 44, a svi znamo da je podnet amandman jer se dalje u tekstu vidi da je broj 45.

Jasno je da je DS propustio priliku da, na bazi amandmana koji je, pre svega, podneo DSS, ovaj zakon koliko-toliko učinimo boljim. To je onda odgovornost i DS-a i odgovornost vladajuće koalicije u celini za jedan ovako katastrofalno loš predlog zakona.

Član 18. ''Delegati''. Gospodine ministre, ovo apsolutno nije šala. Vi možete da ćutite dokle god hoćete. Što se mene tiče, i do kraja ove rasprave. Obraćam se sada i šefu poslaničke grupe DS. Ovo zaista nije šala, kada govorimo o legitimitetu i legitimnosti Skupštine dijaspore. Ovde imamo, pre svega, definisanje šta su to delegati, koje uslove treba da ispune, kakvi to ljudi treba da budu, u jednoj najširoj formulaciji, koja zapravo ništa i ne znači. Ali, onda su date kvote. Sada ćete morati da nam odgovorite i zaista na tome insistiram, da nam kažete na bazi kojih kriterijuma ste odredili saziv od 45 poslanika, i to po ovakvoj geografskoj podeli.

Na primer, za Rusiju je predviđeno da postoji jedan delegat. Da li imate evidenciju, bar približno, koliko Srba živi u Rusiji? Takođe jedan delegat u Skupštini će biti iz Letonije. Ako mi kažete da u Letoniji imamo Srba isto koliko i u Rusiji, onda ja zaista ne znam gde nas najviše ima. Pazite, Republika Island će dati jednog delegata. Znači, ako na Islandu ima više Srba nego u Rusiji, u Moskvi, onda je to zaista stvar za preispitivanje.

Dva delegata će dati Kanada, Francuska, Švedska, Velika Britanija. Znači, Letonija, Estonija i Litvanija će dati po jednog delegata, a Velika Britanija i Srbi iz Francuske će dati dva, i Srbi iz Austrije će dati dva delegata. Zaista mi nije jasno na osnovu kojih kriterijuma. To i jeste ono što osporavamo. Dakle, nejednakost delegata u Skupštini, odnosno legitimitet koji nije jednak. Da ne ulazimo u način izbora, na koji vi nemate odgovor.

Morate odgovoriti na bazi kojih kriterijuma ste odredili da Kanada daje dva kandidata, Rusija i Republika Letonija po jednog, Estonija jednog. To je zaista u suprotnosti sa logikom i bilo bi dobro da nas prosvetlite i da nam kažete na bazi kojih kriterijuma ste doneli ovakvu odluku i odredili unapred sastav Skupštine dijaspore.

E, sada ću i da ustanem. Govoriću tiho da bi me gospodin ministar razumeo. Inače, ja govorim glasno, naročito onda kada verujem da sam čvrsto u pravu. Sada sam, evidentno, u pravu. Vama bi bolje bilo da se uopšte ne javljate i da nam ne odgovarate. Vi ne možete da date odgovor ni na jedno pitanje.

Dakle, kako ste došli do toga da imamo jednog člana Skupštine iz Letonije i jednog člana Skupštine iz Rusije? Po kojim kriterijumima? A Austrija daje dva člana parlamenta. I Francuska daje dva člana parlamenta. Koliko mi to Srba imamo u Letoniji, koliko u Rusiji, a koliko u Austriji i Francuskoj? To je pitanje na koje sam od vas tražio odgovor.

Što se tiče gospođe Nade Kolundžije, vi ste pročitali amandman koji uopšte mi nismo podneli. Morali ste malo bolje da se pripremite ili da vas bar saradnici malo bolje pripreme.

Dakle, mi amandmanom tražimo brisanje Skupštine, zato što se čak ni amandmanima koje je opozicija dala ne utvrđuje ni delatnost Skupštine, ni mandat te Skupštine, odnosno mandat će biti popravljen, ali legitimitet članova Skupštine dijaspore je sporan i to pokazuje upravo ovo gde je taksativno navedeno odakle ćemo imati članove Skupštine.

Nemoguće je da Austrija i Francuska imaju po dva skupštinara, a da Letonija ima jednog. Na šta ta skupština liči? Ona će donositi odluke, pretpostavljam, većinom glasova. Vama će glas predstavnika Srba iz Estonije, predstavnika Srba iz Letonije i sa Islanda, koji takođe daje jednog kandidata, biti jednak sa poslanikom Skupštine dijaspore koji dolazi iz Francuske i koji predstavlja brojnu dijasporu. To je ta nelogičnost.

Dakle, Skupština se ne formira na ispravan način. Članovi skupštine nemaju podjednak legitimitet, a samim tim i odluke koje se budu donosile su sporne sa stanovišta legitimiteta.

Zabrinuli smo se gde ste, ali sada, kada ste to razjasnili, nema nikakvih problema. Mada, mogao je da dođe i neko od potpredsednika.

Moram da kažem da je i ministar u odgovoru vezano za amandman na član 18. otvorio neka pitanja na koja vredi odgovoriti. Rekao je da se iznose neistine.

Ja nisam govorio ni istine ni neistine, postavljao sam pitanja, na koja ministar apsolutno nije imao odgovor. I s obzirom da je izrazio zadovoljstvo da Poslovnik daje velika demokratska prava poslanicima, ja, evo, koristim to pravo.

Mada, to apsolutno nije u delokrugu vaše nadležnosti. Vi ste ovde, u parlamentu, gost, a o tome kakav je Poslovnik, da li je demokratski ili ne, tumačenje daju izvorno narodni poslanici.

Još nešto, nemojte pominjati DSS, govoriti o njenoj političkoj poziciji, rejtingu ili već ne znam o čemu, jer to jednostavno na najbolji mogući način ukazuje da nemate argumentaciju da odgovorite na ovo što vam postavljamo ovde kao pitanje.

Uostalom, da biste kvalifikovano govorili o DSS, potrebno je da samostalno izađete na izbore i probijete cenzus, što vama nikako ne uspeva u poslednjih 15 godina.

Puno je amandmana podneto na član 29, koji se tiče sastava Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Radi javnosti da ponovim da će članove Saveta činiti: predsednik Republike, predsednik Vlade, ministri nadležni za spoljne poslove, dijasporu, prosvetu, kulturu, vere i finansije, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik SPC i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Našim amandmanom je traženo da u taj savet uđe i predsednik Narodne skupštine, jer je neobično da se ovim predlogom zakona zaobilazi Skupština. Mislim da i predsednik Odbora za Srbe izvan Srbije tu takođe zaslužuje svoje mesto, jer je to najbrojniji odbor u Skupštini. Mora se napraviti konekcija između tog radnog tela i ovog saveta.

Ono na čemu insistiramo jeste da je nedopustivo, ako već u ovom savetu postoji predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, da ne postoji predstavnik AP KiM. Mi smo ovim amandmanom predložili da to bude predsednik Skupštine zajednica srpskih opština na KiM.

Svesni smo činjenice da nemamo izvršno veće AP KiM, ali mora postojati predstavnik. Rekao sam vam u načelnoj raspravi da, ako ste već stavili predsednika Izvršnog veća Vojvodine, onda ste poslali poruku da se odričete Srba na KiM i ne dajete im pravo da učestvuju po pitanjima koja su od njihovog vitalnog interesa u telu koje se zove Savet za odnose sa Srbima u regionu. To što ste učinili je protivustavno, jer vas Ustav obavezuje da, s obzirom da postoji AP KiM, postoje i predstavnici AP KiM. Vi to ne želite. Dali ste jedno po meni neubedljivo objašnjenje.

Rekao sam vam da se, ako ovaj amandman ne prihvatite, vi odričete Srba sa KiM, jer se odričete vlasti koja postoji na KiM. Da vas podsetim, mi imamo tamo načelnike okruga, predsednike opština, postoji i Skupština zajednica opština sa KiM. To je organ koji sasvim legitimno i legalno predstavlja Srbe sa KiM. Odgovorite mi šta je problem da predsednik Skupštine zajednica opština sa KiM bude u ovom savetu. Ako mi date bilo kakav suvisli odgovor, biću spreman to da prihvatim.

Žao mi je ako ne delimo zajednički osećaj uvređenosti s obzirom na ovo što je ministar rekao. Dakle, on je rekao da ćemo, ukoliko predstavnik sa KiM uđe u Savet za odnose sa Srbima u regionu, tim činom priznati nezavisnost KiM. Ako to nije uvreda i za mene kao građanina i kao narodnog poslanika, ali i za ovaj parlament, čiji ste vi predsednik, onda ja ne znam šta je uvreda. Jer, reći da se negira neko ko treba da uđe u telo, baš zato što imamo KiM kao autonomnu pokrajinu i ona je sastavni deo naše države, tako što se kaže da će to, ako uđe u telo, biti akt priznanja, onda vi ne znate ni šta je država, ne znate ni šta je akt proglašenja nezavisnosti Kosova, niti znate šta je borba protiv lažne nezavisnosti Kosova. Onda ništa ne znate, gospodine ministre.

Poštovana predsednice, ovo što želim da govorim, tiče se i vas. Mislim da ste u obavezi da date odgovore.

Naime, prošle nedelje je šef naše poslaničke grupe Miloš Aligrudić vama postavio pitanje na bazi izveštaja koji smo dobili od Ministarstva finansija o izvršenju budžeta za tri kvartala, odnosno za period januar-septembar 2009. godine.

U izveštaju je rečeno da smo u budžetskom deficitu 74 milijarde, iako smo, kada smo usvajali poslednji rebalans, Vladi dozvolili da ostvari budžetski deficit u maksimalnom iznosu od 70 milijardi. Šta to znači? To znači da je Vlada prekršila Zakon o budžetskom sistemu i da smo u deficitu već četiri milijarde preko dozvoljenog limita.

Vama je bilo postavljeno pitanje, mi smo vam to dali u pisanoj formi, da dobijete i pribavite što hitnije informacije vezano za taj budžetski prekršaj. Vi ste odgovorili gospodinu Aligrudiću sledeće: „Sadržaj vaše diskusije u formi inicijative u pismenoj formi je dostavljen meni juče i prosledila sam ga predsedniku Vlade, resornom ministru, kao jednu vašu inicijativu, a predlog rebalansa budžeta može poticati od Vlade. Prema tome, već sam reagovala po vašoj inicijativi i naravno da ću imati i usmenu komunikaciju u vezi sa tekstom koji ste dostavili, a koje je sadržaj vašeg današnjeg pitanja“.

Sad vas pitam – da li ste u ovih sedam dana imali usmenu komunikaciju sa premijerom ili ministarkom finansija i šta oni na tu temu imaju da kažu?

Dakle, čemu služi ovaj parlament? Vi ste na čelu ovog parlamenta. Najvažniji zakon koji ova skupština usvaja je budžet. Ako odredimo da se u budžetu može ostvariti deficit u iznosu maksimalno 70 milijardi, u izveštaju već u oktobru dobijamo da je on prekoračen za četiri milijarde, onda ja ne znam šta smo mi glasali.

To ste vi glasali, narodni poslanici iz vladajuće koalicije, mada vas vidim samo troje. Ali nema veze, i ne insistiram sada da li ste u sali ili niste, ali to je nipodaštavanje naše volje, volje ove skupštine, da se budžet usvaja u određenom iznosu i da je dozvoljeni deficit toliki.

Ovde ima puno narodnih poslanika koji su aktivni u lokalnim samoupravama. Kada bi se to desilo u bilo kojoj lokalnoj samoupravi, za to se ide u zatvor. Uvele bi se privremene mere u toj opštini jer je to, jednostavno, nedopustivo.

Zato postoji mogućnost rebalansa budžeta, gde Vlada dođe, kaže - zadužili smo se više, moramo imati veći deficit, pa to onda skupštinska većina dozvoli ili ne dozvoli. Obično dozvoli, ali onda su te mere zakonski utemeljene, a ovako je Zakon o budžetskom sistemu, koji smo menjali u julu, prekršen.

Tim gore, taj zakon o budžetskom sistemu, koji je, po rečima gospođe Dragutinović, bio spas za finansije naše države i preduslov da napokon Vlada počne da funkcioniše na najefikasniji mogući način, prekršen je od same ministarke. On u sebi predviđa jasne sankcije za sve direktne i indirektne korisnike budžeta ukoliko ne budu poštovali, u smislu prekoračenja trošenja novca... Predviđene su vrlo visoke novčane kazne, čak i sankcije smenjivanja sa funkcija.

Da vam kažem, mi iz DSS to podržavamo. Vrlo je važno da država služi za primer po pitanju discipline u raspolaganju i trošenju budžetskog novca. Ona zaista mora da bude primer. Na šta ovo liči? Ovaj izveštaj je još jedan dokaz da ova vlada ne poštuje ovaj parlament, da ne poštuje poslanike i ponižava poslanike vladajuće većine.

Mi smo tada, kada je bio taj zakon o budžetskom sistemu, predložili amandman da bi, ako mogu rukovodioci direktnih i indirektnih korisnika da budu odgovorni i smenjeni, to isto trebalo da se odnosi i na ministre. Tada ministarka taj amandman nije želela da prihvati. Sada vidimo zbog čega nije želela da prihvati.

Ali, neka onda svi funkcioneri i rukovodioci koji su ovlašćeni da u ime lokalnih samouprava raspoređuju novac, raspolažu budžetom, koriste sredstva budžeta, znaju da nisu pred zakonom jednaki u odnosu na ministre srpske vlade. Jer, sankcije za njih su predviđene zakonom i veoma su stroge i egzaktne, a ministri su zaštićeni kao beli medvedi i mogu da nam pošalju jedan ovako sraman izveštaj i da nam saopštavaju da su za četiri milijarde prekoračili budžet.

To potvrđuje ono što smo mi iz DSS govorili od usvajanja budžeta, tokom cele ove godine, da Vlada nema jasnu ekonomsku politiku, da Vlada luta, da Vlada ne zna, zapravo, šta radi.

Gospođi Dragutinović sam rekao da se nadam da joj njena profesionalna čast neće dozvoliti da opet uđe u ovaj parlament i da pred poslanicima brani novi rebalans. Videćemo da li te profesionalne časti ima, jer ovo je još jedan dokaz da bi ona zapravo trebalo da podnese ostavku, kao uostalom i celokupna vlada.

Slušamo priče u protekla dva-tri meseca kako treba da se štedi. Napravljena je čitava marketinška akcija oko toga kako mora da se snižava državni aparat, kako država mora da bude najodgovornija i da pokaže.

Na sledećoj sednici, koja ima pedeset i nešto tačaka, a nema rebalans budžeta na dnevnom redu, imaćemo, između ostalog, i zakon koji predviđa otpuštanje 6.000 radnika iz državne uprave. Uštede po tom osnovu će biti oko 1.200.000.000 dinara ili 12 miliona evra, a samo do septembra je ova vlada dozvolila sebi da prekorači deficit za četiri milijarde, odnosno za 40 miliona evra.

Neka onda i poslanici vladajuće koalicije, ali i građani Srbije procene o kakvoj se to štednji radi. Otpustićemo na jednoj strani 6.000 ljudi iz državne uprave da bismo uštedeli 12 miliona evra, a samo u ovoj godini će budžetski deficit biti verovatno oko 150 milijardi. Daj bože da bude tako. Procene su u ovom momentu takve, možda bude i 170, ne daj bože i više. A mi ćemo otpuštanjem 6.000 radnika iz državne uprave uštedeti 1.200.000.000 dinara.

To je zaista licemerje i sramota, i to pokazuje da priča o štednji i racionalizaciji državnog aparata ima za cilj da se verovatno otpuste oni koji su nepoželjni, politički nepodobni, možda i neposlušni, i oni koji žele, očigledno, s obzirom kako ova vlada radi, da rade po zakonu.

Sporazum sa Rusijom – tu se vidi koliko ova vlada nema apsolutno nikakvu ekonomsku politiku.

Odobrena su nam sredstva u iznosu od milijardu evra. Dvesta miliona ide za popunu budžetskih rupa, odnosno pokrivanje budžetskog deficita, a 800 miliona treba da ide za razne projekte. Koje? Mi uzimamo novac, a ne postoje ni planovi, ni programi, ni elaborati, nikakve sudije gde ćemo taj novac uložiti.

Nije problem sa tim novcem iz Rusije, problem je što taj novac, i onaj koji uzimamo od MMF i drugih finansijskih institucija, uzimamo po sličnim aršinima, nemajući programe da ga uložimo u potrebne projekte.

Dakle, da ostavimo na stranu što se zadužujemo. Em se zadužujemo, em nemamo projekte da taj novac uložimo u valjane projekte.

Pre šest meseci smo, vezano za aranžman sa MMF-om u iznosu od tri milijarde, govorili - da li je to javni dug ove države ili nije?

Ako jeste javni dug, valjda ovaj parlament o tome treba da se izjasni. Mi ćemo se izjašnjavati na sledećoj sednici o nekakvim aranžmanima u iznosu od 150.000 dolara, a ovaj parlament se nije izjašnjavao o zaduživanju ove vlade u iznosu od tri milijarde. Pod uslovom da dobijemo te tri milijarde, to će se tek videti kada budemo pregovarali sa MMF-om u narednim danima.

Ali, kakva je to pregovaračka pozicija ove vlade i ove države sa ovakvom vladom?

Kada taj MMF, ako pogleda ovaj izveštaj, vidi da sama Vlada krši Zakon o budžetskom sistemu, najvažniji i jedini zakon koji mora da poštuje, i kada se zna da će taj deficit biti preko milijardu i po evra, kakva je to onda naša pregovaračka pozicija?

Koje ustupke moramo da učinimo da bismo taj novac dobili, da bismo mogli da preživimo ovu i sledeću godinu? O tome se ovde radi. I zato parlament mora da vrši pritisak na ovu vladu i to je, pre svega, odgovornost poslanika iz vladajuće koalicije i vas, kao predsednika parlamenta. Mi smo formalni korak učinili ka vama. Mi smo vama poslali dopis i od vas tražili da se što hitnije o tome Vlada izjasni.

Šta smo dobili kao odgovor? Pedeset i četiri tačke, o kojima treba da raspravljamo u narednih mesec dana. Ima tu, naravno, važnih tačaka, ali to nisu najvažnije tačke o kojima bi ovaj parlament trebalo da razgovara.

On, pre svega, mora da razgovara o budžetu, o rebalansu budžeta, jer je Vlada prekršila zakon. Ona i sada krši zakon. Vlada mora da uradi predlog budžeta do 1. novembra. To je zakonska obaveza. Kako će da uradi predlog budžeta za 2010. godinu ako nije uradila ni predlog rebalansa budžeta, a već je u zakonskom prekršaju?

To jasno govori da se Vlada nalazi u stanju raspada, da nema apsolutno nikakvu viziju u sferi finansija, ekonomije i privrede, da postoji samo dobar marketing, da mesec dana slušamo o štednji, da mesec dana slušamo o povećanju PDV-a, pa da opet mesec dana slušamo kako neće biti povećanja PDV-a, ali da će biti smanjenja i masovnog otpuštanja u iznosu od 14.000, 20.000, pa na kraju sada vidimo 6.000.

Gde su efekti tih mera? Apsolutno ih nema. Ako vladajuća većina proklamuje da ovde razgovaramo o bilo kojoj temi, o lovu, ribolovu, ali o ekonomiji, o finansijama, želi evropske standarde, pitam u kojoj to Evropi i u kom to evropskom parlamentu je moguće da vlada sebi dozvoli da krši zakon o budžetskom sistemu. Mislim da takva vlada ne da ne postoji u bilo kojoj zemlji EU, nego ne sme i ne postoji u bilo kojoj državi koja sebe naziva pravnom, u bilo kojoj državi u kojoj postoji vladavina prava.

Očekujem od vas odgovor, ne očekujem od ministra Srećkovića da bilo šta kaže na ovu temu, jer sve što budete rekli u ime Vlade Republike Srbije može biti upotrebljeno u nekakvom istražnom postupku kada se sve ovo završi i kada vi padnete sa vlasti.

Član 101. Vi ste u obavezi da se starate o redu u Skupštini i o dobroj atmosferi. Gospodin Martinović se pozvao na Poslovnik i izneo argumente koji su apsolutno u skladu i sa Poslovnikom i sa logikom.
Vaš odgovor nije u skladu sa logikom. Ako nam date objašnjenje da je logično da narodni poslanici obrazlažu amandmane i diskutuju o zakonu bez prisustva ministra i da to vi, kao predsedavajući u ovom momentu, opravdavate, onda zaista dovodimo u pitanje uopšte parlamentarizam u ovoj državi.
Jer, obaveza Vlade jeste da ima ovlašćenog predstavnika. Ovlašćeni predstavnik je u obavezi da sedi u ovom parlamentu i da sluša šta narodni poslanici imaju šta da kažu o određenim predlozima zakona. To je (evo, da stavimo i Poslovnik po strani) stvar zdrave logike i elementarnog dostojanstva Narodne skupštine, što vi u ovom slučaju morate da odbranite.
Verujem da ne mislite ono što ste ovde rekli. Postoji potreba da nastavimo sa radom i vi ste te potrebe svesni, ali ne mogu da verujem da smatrate da je u redu, da je u skladu sa Poslovnikom, da je u skladu sa parlamentarnom tradicijom i sa zdravom logikom da ministra nema, a da se ovde vodi diskusija.

Uvaženi kolega Veselinoviću, kada sam izlagao svoje kritike, vezano za zakon, nisam pominjao nijednu poslaničku grupu, pa ne znam zašto je to vama trebalo.
Ja ću se truditi da budem veoma tolerantan. Ovde niko nije sporio da je ovaj zakon potreban i srpskoj dijaspori i srpskoj državi, ali mi smo ovde izneli argumente i još u prvom naletu dokazali da je ovo loš odgovor na potrebu naših građana koji ne žive u Srbiji.
Dakle, ovo je zakon koji nije za dijasporu. Ovo je zakon koji se piše za jednu političku stranku. I srpska dijaspora je dala najbolji odgovor – ili je napala ovaj zakon ili napadno ćuti o ovom zakonu. O tome smo mi ovde govorili.
Vi ste očigledno napisali svoj govor, i to je dobro, da biste svoje misli sabrali i da ne biste nešto propustili. Ali ste propustili jednu vrlo bitnu stvar. Niste pročitali stenografske beleške vašeg šefa poslaničke grupe. Da ste taj govor, koji je napisan, pročitali juče, pre izlaganja gospođe Nade Kolundžije, on bi bio prihvatljiv. Sada već nije, jer je i gospođa Nada Kolundžija izrazila rezerve i nedoumice oko mnogih stvari vezane i za Skupštinu i za trajanje mandata i za mnoge institucije koje se ovde formiraju. Sledeći put slušajte pažljivo šta vam govori šefica vaše poslaničke grupe.
Kada govorite o uporednom pravu, potrošili ste 15 minuta, to je naravno vaše pravo, ali ja zaista ne znam o čemu se tu radi. Govorite kako Francuska ima 12 članova u Senatu. Da li vi predlažete da Srbija ima dvodomnu Skupštinu? Ako je tako, onda hajde, otvorite to pitanje.
Govorite o Slovencima ''van meje'', pa govorite o pravima autohtonih manjina. Da li vi znate da Srbi nisu autohtona manjina u Sloveniji? Da, između ostalog, o tome treba da brinemo? Da li uopšte znate da je predsednik Tadić to pitanje otvarao kada je nedavno bio u poseti Sloveniji? O čemu vi pričate? Naveli ste tu iz nekih brošura nešto vezano za pravnu regulativu, za granice, za dijasporu, pa nam ovde sada to čitate i trošite i vaše i naše vreme.
Govorite o primeru Hrvatske, a to je sasvim suprotan primer u odnosu na rešenje koje se ovde nudi. Oni imaju Hrvatsku maticu iseljenika i svi se okupljaju oko nje. Nemaju zakon, ali imaju uspešan odnos sa svojom dijasporom, daleko uspešniji nego mi.
Dakle, šta ste vi sve ovde nabrojali i šta ste sve sabrali, na kraju nam to i daje za pravo da još jednom kažemo da ovaj zakon nije pisan za dijasporu. Ovaj zakon je politički motivisan kako bi jedna politička stranka, koja tri mandata već drži ovo ministarstvo, izgradila svoju infrastrukturu. O tome se ovde radi. Jednostavno su nepobitne činjenice da se ovako ne može konstituisati Skupština, ne može biti efikasno i da su vrlo problematični ovi saveti.

Vi nama niste odgovorili na prvo pitanje, ali krenimo redom. Mi se ne možemo sporiti i nikada se nećemo sporiti o potrebi da država uspostavi bolje odnose sa maticom. U vezi sa svim ovim što je gospodin Čotrić sada, u završnici, govorio, mi apsolutno delimo sve to, i znamo šta je pretrpela i dijaspora i naša emigracija, i znamo da te nepravde treba ispraviti. Tu nema nikakvog spora, ali gospodin Čotrić je jako malo govorio o zakonu, a mnogo više o DSS-u. Ne znam zbog čega.
Prvo, ako jedan zakon, koji je namenjen dijaspori, dođe u skupštinsku proceduru i mi vam postavimo pitanje koje su to relevantne organizacije u našoj dijaspori podržale ovaj zakon, a vi nam na to ne odgovarate, onda to potkrepljuje našu sumnju i dodatno nam daje argumentaciju za to da ovaj zakon nije pisan za dijasporu.
Drugo, apsolutno je nepotrebno, kada govorite o zakonu, gospodine Čotriću, da govorite i da pominjete DSS, ko je koga osnovao i ko je kome pomogao. Dakle, ja vas izuzetno cenim, mnoge vaše knjige imam, znam i da ste sjajan aforističar. Pošto ste učestvovali, pretpostavljam, i u pisanju ovog zakona, i ovaj zakon je jedan dobar aforizam, smeje mu se cela dijaspora. Ali, vi ste ipak uspeli, čak i danas, da prevaziđete sebe. Svoj najbolji aforizam ste danas izrekli, a to je da SPO jača.