Tražim od vas kao od predsedavajuće, naravno, vi niste odgovorni, ali kao predsedavajući, kao predsednik Skupštine trebalo je da date obrazloženje gde se nalazi nadležni ministar. Rasprava zaista ide u dobrom pravcu i vidim da su sve poslaničke grupe zaista ozbiljno shvatile ovaj zakon i ovo je zaista ozbiljna tema i o njoj se ozbiljno raspravlja, ali nije red da se ozbiljno raspravlja o ozbiljnoj temi bez prisustva ministra.
Dakle, predlažem ili da date sada pauzu dok ministar ne dođe, ili da razrešimo tu dilemu gde je i da ga na neki način primoramo ili primorate da dođe i da sluša ovu raspravu.

Ja bih zaista apelovao na vas, pozivam se na član 104, da ne dozvolimo narodnim poslanicima, naročito nekome ko je ovlašćeni predstavnik, da u lice obmanjuje, odnosno da, gledajući u lice svoje kolege poslanike, obmanjuje njih i celokupnu javnost Srbije.
U više navrata, a i sada ste ponovili da ovu deklaraciju treba usvojiti kako narod kolektivno ne bi bio odgovoran i kako odgovornost leži u pojedincima koji su te zločine počinili. Gde to piše u vašoj deklaraciji? Gde to piše? Prozivam vas da to pročitate i da vidimo da li obmanjujete poslanike i javnost ili ne. Može se desiti da ste pomešali deklaracije – to piše u deklaraciji koju je predložio DSS, u kojoj se kaže da su počinioci ratnih zločina pojedinci i da kao pojedinci moraju odgovarati za počinjene zločine, da je zločin zajednička nesreća, a pojedinačna odgovornost.
Objasnite o čemu ste ceo dan obmanjivali ovu skupštinu, ovaj parlament i srpsku javnost.
(Aplauz DSS-a.)

Pozivam se na član 104.
Gospođa Nada Kolundžija je ceo dan obmanjivala narodne poslanike i srpsku javnost. Dajem vam žuti flomaster, pa podvucite…

Član 27. (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, imam prvo i osnovno pitanje, na koje očekujem da dobijem odgovor ili od gospodina Mićunovića kao ovlašćenog predstavnika ili od gospođe Nade Kolundžije kao predlagača ove deklaracije: da li se zna ko je idejni tvorac i pisac ove deklaracije? Ako se zna, a mislim da je osnovni red i da bi trebalo da se zna, onda recite ime i prezime.
Ono što mi na ovom stolu ispred nas imamo jeste 114 potpisnika ove deklaracije. Gospodo narodni poslanici, vas 114, šta ste potpisali? Da li ste vi, zapravo, žrtve moralnog genocida idejnog tvorca ovakve deklaracije? Jeste. Zapravo, posle ove diskusije će se ispostaviti da ste vi koji podržavate ovu deklaraciju u stvari najveće žrtve jedne velike zablude u kojoj smo živeli proteklih godina.
O čemu se ovde radi? Radi se o tome da ste imali više predloga deklaracija, radi se o tome da su kolege iz SPS-JS podržale deklaraciju koju je predložila Demokratska stranka Srbije 2005. godine, u kojoj se osuđuju svi zločini, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. U tome je suština problema onoga što želite da nametnete građanima Srbije. Suština problema je što ne možemo i ne smemo deliti žrtve po naciji i veri, a to je ono što vi činite ovakvom deklaracijom.
Ako vam je savest čista, glasajte za ovakvu deklaraciju. Ne postoji parlament i ne postoje poslanici u parlamentu jedne države koji bi glasali za ovakvu deklaraciju gde se s pravom osuđuje zločin u Srebrenici, ali se prećutkuju u istom trenu i u istoj deklaraciji sopstvene žrtve, žrtve sopstvenog naroda. Ako to služi vama na čast i ako vam je na osnovu toga savest mirna, vas 114 ili 127 ili 128, nebitno, glasajte za ovakvu deklaraciju.
Koje su ključne reči kada govorimo o dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji? Bol, ona je zajednička svima, bez obzira na to da li se radi o muslimanskoj majci ili o srpskoj. Ono što bi deklaracija trebalo da donese, to je pomirenje. Da li se na ovaj način mirimo u regionu? Ne mirimo se, samo vi sebi dozvoljavate pravo da u ime naroda ponižavate sopstvene građane, sopstvenu državu i sopstveni narod. To neka vam služi na čast, biće upisano krupnim slovima šta su srpski poslanici u stanju da urade i kakva je politička elita koja, navodno, ovde govori u ime srpskog naroda.
Čitav dan danas slušamo gospođu Nadu Kolundžiju, koja nam govori kako je odgovornost individualna, a ne kolektivna, i kako ovom deklaracijom želite da skinete ljagu sa naroda. Pri tom, dokazao sam vam da nemate ni redak o tome u sopstvenoj deklaraciji, ali imate u deklaraciji koju je podnela Demokratska stranka Srbije još 2005. godine, i ponovo u februaru 2010. godine.
Da vam postavim još jedno pitanje – šta je sporno u ovoj deklaraciji? Gospodo socijalisti, šta je sporno u ovoj deklaraciji koju ste bili spremni da podržite 2005, ali sada niste? Znate šta je sporno? Sporno je to što je i ova deklaracija žrtva idejnog ujedinjenja Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke s druge strane. Odrekli ste se Slobodana Miloševića, svakog delića njegove politike koju je vodio tokom devedesetih godina, a vi ste se odrekli Zorana Đinđića, kojeg ću sada citirati. Rekao je sledeće, kada su mu postavili pitanje vezano za žrtve, da mu „ne pada na pamet da se izvinjava bilo kome zbog zločina koje su počinili drugi. Uostalom, šta je izvinjenje? Mene zanima utvrđivanje personalne krivične odgovornosti, ali i to mora biti dvosmerno. Šta je sa nedelima koja su počinili muslimani, Albanci i Hrvati?“
Ni slova ne možemo dodati ovoj izjavi Zorana Đinđića, ništa mu ne možemo ni oduzeti sa ovim što je rekao, ali ste mu vi sve oduzeli sa ovakvim predlogom deklaracije i to neka vam služi na čast.
Deklaracija Demokratske stranke Srbije ne pravi razlike u žrtvama između muslimana i Srba. Onaj dokument koji smo predložili je bio dobra osnova i dobar temelj da se narod na ovim prostorima miri.
Gle čuda, gospodine Mićunoviću, možda niste znali, jedna takva rezolucija, sličnog sadržaja, već je usvojena. Da li znate gde? U SO Srebrenica; 27 odbornika, od toga 17 muslimana, 10 Srba, 29. juna 2005. godine je usvojilo Rezoluciju u kojoj se kaže: „Skupština opštine Srebrenica apeluje na svoje građane da osude sve zločine iz perioda od 1992. do 1995. godine i da istraju u svom zahtevu da svi zločini budu sankcionisani da bi sadašnje i buduće generacije srebreničkog kraja zajednički izgrađivale uslove za svoju bolju budućnost, sa jasnom porukom da se srebrenička tragedija nikad više ne ponovi.“
Da li je moguće da odbornici, da Skupština Srebrenice ima više pameti, morala i humanosti nego većina u ovom srpskom parlamentu? Neka vam i to, gospodo poslanici, služi na čast.
Ovakvom deklaracijom uzimate budućnost ovoj zemlji. Ne mirite, već šaljete jednu jasnu poruku javnosti da ste zarad opstanka na vlasti u stanju da učinite sve kako biste unizili dostojanstvo sopstvenog naroda, i to neka vam služi na čast.

Većinu stvari koje ste vi sada ovde rekli…
Meni je gospođa predsednica dala reč i o tome odlučuje gospođa predsednica. Možete se žaliti.
Za većinu stvari koje ste ovde izgovorili takođe smatram da je ispravna i sa vama te vrednosti koje ste izneli delim. Ali, još jednom vam ukazujem na nedoslednost u onome što govorite i što javno proklamujete srpskoj javnosti sa onim što u deklaraciji piše.
Da vam kažem, ako ste eventualno u mom govoru prepoznali netoleranciju ili govor mržnje, kao što ste rekli, izvinjavam se. Ako ste tu netoleranciju i govor mržnje prepoznali u citatu Zorana Đinđića, onda vi nemate problem sa mnom, a ja sam ovde i tvrdio da ste se vi ovom deklaracijom upravo Zorana Đinđića odrekli.
Ako je ovo nacionalna stvar ili dokument od nacionalne važnosti, šta rade pametni narodi, a valjda su ovi narodni predstavnici predstavnici tog naroda? Dogovore se i naprave nacionalni konsenzus.
Vi ste ovde rekli jednu stvar, da ćete nam dokazati, da će vreme dokazati da ste vi u pravu, a da mi nismo u pravu. Gospođo Kolundžija, nemojte da se nadgornjavamo oko opštedržavnog, najznačajnijeg, jednog od najznačajnijih državnih i nacionalnih pitanja. Nebitno je da li ćete kroz deset godina vi biti u pravu ili mi, ali, i da s tim završim, vi ne poštujete žrtve sopstvenog naroda ovom deklaracijom. U tome je taj moralni procep u kome se nalazite. Ne postoje merdevine, ne postoje nokti kojima se iz tog procepa, iz te moralne provalije vi možete, bilo kakvom retorikom i bilo kakvom pričom, iščupati.

Zahvaljujem na ovom presedanu. Želeo bih da informišem Skupštinu i vas kao predsednika Skupštine podsetim na član 27, da ste u obavezi da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Ono što želim da vam kažem jeste da je jedna trećina poslanika zakazala Odbor za poljoprivredu kako bi se danas, odnosno sad u 10.00 časova, raspravljalo o amandmanima na zakon o divljači i lovstvu.
Želim da podsetim i vas i javnost da, kada smo raspravljali o zakonu o divljači i lovstvu u načelu, taj zakon nije dobio potrebnu podršku i nije dobio podršku Odbora za poljoprivredu. Samim tim, sledeći analogiju Poslovnika, kada jedan zakon ne prođe u načelu, onda se o njemu ne može raspravljati ni u pojedinostima.
Zbog toga bih vas zamolio da, bez obzira da li neko ima ili nema većinu u Odboru za poljoprivredu, niko ne može da zloupotrebljava Poslovnik, ne možemo raditi mimo Poslovnika i da se danas na Odboru za poljoprivredu ne može raspravljati o amandmanima zato što, da još jednom podsetim, zakon nije dobio u nadležnom odboru, a to je Odbor za poljoprivredu, podršku narodnih poslanika.
Od deset prisutnih narodnih poslanika za zakon je tada glasalo pet, to je bilo nedovoljno, taj zakon nije prošao Odbor za poljoprivredu i samim tim apelujem na vas da utičete na poslanike vladajuće većine, odnosno članove Odbora za poljoprivredu, da ne krše Poslovnik. To nije ni u vašem interesu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. U kakvoj paradoksalnoj atmosferi kreće ova rasprava govori i prethodno izgovorena vaša rečenica koja je davala pravo predsedniku Odbora za evropske integracije da se izjasni o ovom zakonu, a nadležnom odboru po Poslovniku naše Skupštine, a to je Odbor za zaštitu životne sredine, niti je održao sednicu niti ste mu dali pravo da se izjasni povodom ovog zakona.
Dakle, nije dobro kada rasprava o ovom zakonu kreće sa ovoliko kršenja Poslovnika. Moram da konstatujem na početku da je najveća odgovornost, ako ne i jedina odgovornost, upravo vaša, gospođo predsednice srpskog parlamenta, jer ste, zaista, kreativnim tumačenjem Poslovnika dozvolili da ova rasprava ne počne u skladu sa Poslovnikom i onako kako bi ovaj zakon trebalo da ima tretman i koji zaslužuje.
Kada govorimo o lovstvu, predmet Lovstva sam polagao, mislim, 1988. godine kod, nažalost, pokojnog profesora Lavadinovića. Ljudi iz struke i pretpostavljam ovi koji su pisali ovaj zakon znaju ko je bio profesor Lavadinović, i zaista sam ponosan što sam kod njega imao pravo da polažem taj ispit.
Prvo pitanje, od 50 koliko nas je bilo na predmetu Lovstvo, ticalo se socijalističkog i samoupravnog pogleda na lovstvo. To je bilo vrlo važno pitanje u kome je konstatovana sledeća stvar – da je pre uvođenja socijalističkog sistema lovstvo bila privilegija isključivo povlašćenih i bogatih kategorija tadašnjeg društva, a da je uvođenjem socijalizma, a naročito samoupravnog socijalizma, to postala ne privilegija, već pravo najšireg sloja stanovništva. Ako to niste bili spremni da potvrdite na ispitu, padali biste na tom ispitu.
Upravo ovaj zakon ide u pravcu da lovstvo postane ponovo privilegija onih bogatih, a da ono na čemu se zasniva, da kažem, i tradicija srpskog lovstva, da se veliki broj ljudi u to uključi, naročito seoskog stanovništva, dakle, nešto što se prenosi sa kolena na koleno, ovim zakonom da oni ostanu bez mogućnosti i prava da učestvuju u lovstvu na način na koji su to radili.
Ne sporim pravo, nego podržavam pravo i obavezu države da ovu oblast utvrdi, da se pronađe taj delikatni odnos između države sa jedne starne, koja ima i pravo i obavezu da uredi ovu oblast, ali i lovačkih udruženja, odnosno Lovačkog saveza Srbije, kao krovne organizacije, da rukovodi lovačkim udruženjima i da se sa stanovišta, pre svega, struke, na najbolji mogući način organizuje ova oblast. Kažem da je to delikatno pitanje, jer uvek je delikatno pitanje kada država ulazi u resore koji su isključivo stručni i koji se zasnivaju i na nauci, ali i na nasleđenoj praksi.
Mislim da ovaj zakon nije pronašao najbolji balans i na Odboru za poljoprivredu sam glasao protiv. Videćemo kako ćemo na kraju rasprave glasati kao poslanička grupa, u zavisnosti i od volje da se usvoje određeni amandmani, koje je predložila i Poslanička grupa DSS, ali i druge političke partije koje sede u ovom parlamentu, pa ćemo na osnovu toga i doneti konačnu odluku kako ćemo se izjasniti o ovom zakonu.
Zašto sam na Odboru za poljoprivredu glasao protiv? Želim da ovde da kažem i da obavestim javnost, zato što se na Odboru za poljoprivredu, na kojem ovaj zakon nije dobio podršku, dogodio jedan nesvakidašnji skandal i, gospođo predsednice, vi ste odgovorni za taj skandal. Sada ću vam reći i zbog čega. Na tom odboru je prisustvovao i predsednik Lovačkog saveza Srbije, gospodin prof. dr Zoran Popović, koji je Odbor informisao da je zajedno u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede radio, dakle, na ovom zakonu i da je zadovoljan, da kažem, postignutim rezultatom, ali da postoji potreba da se u nekim članovima još izvrše određene korekcije i da je dao amandmanske predloge da se taj zakon popravi.
Na pitanje kome je on predao te svoje primedbe, odnosno amandmane, dobili smo sledeći odgovor. To pitanje sam postavio zato što znam da nije…

Radi se o vašoj odgovornosti, pa dozvolite.

Taj skandal se sastoji u tome što je gospodin Zoran Popović, predsednik Lovačkog saveza Srbije, amandmane podneo samo poslaničkim grupama vladajuće koalicije i vama lično, ali vi to niste prosledili opozicionim grupama i tu leži vaša odgovornost, što na najbolji mogući način govorio o odnosu nadležnog ministarstva i Lovačkog saveza Srbije.
Zarad dobre plate, a ovde javnost informišem da predsednik Lovačkog saveza ima platu preko 200.000 dinara, zarad svoje funkcije i dobre plate Lovački savez Srbije nije branio interese lovaca i lovačkih udruženja u Srbiji, već je bio jako voljan da popusti pred svim zahtevima koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede. Zahvaljujem.

Javljam se po Poslovniku. Zamolio bih vas da kao predsedavajuća, ako ništa drugo, date nam bar osnovnu informaciju gde se nalazi ministarka Dragutinović ili bilo ko od predstavnika Vlade, kako bi mogli da nastavimo raspravu.

Opet moram po Poslovniku.
Ovo zaista nema smisla, em što je prazna sala, što je i manji problem…
(Isključen mikrofon.)

Zaista ne znam zašto sam te sreće da uvek kada dobijem reč i kada imam pravo na reč ovde ministara nema, a mi se ovde pretvaramo da postoji predstavnik Vlade i da može da da adekvatne odgovore. Između ostalog, problem je i u činjenici da je ministarka Dragutinović danas kada je obrazlagala set od šest zakona koncentrisala se na zakone o penzijskom osiguranju i o javnom dugu, a nije govorila o drugim bitnijim zakonima.
Mislio sam da o njima ovde govorim i da neka konkretna pitanja postavim ministarki, ali očigledno je da nemam kome.
Pozdravljam sve narodne poslanike, iako su poslanici vladajuće većine u veoma malom broju, a posebno pozdravljam linearno predstavnike partije penzionera odnosno PUPS jer imam nameru da ovde govorim i o penzijama odnosno o kretanju penzija u 2010. godini na osnovu ovog predloga budžeta, i o kretanju penzija u 2011. godini.
Naime, ono što je i ovde ministarka nagovestila i konkretno rekla i konkretna posledica politike koju Vlada namerava da vodi jesu zamrzavanje penzija do sredine 2011. godine i to je ona jako loša vest, ali vest koja se mora saopštiti penzionerima, da će penzije biti najmanje još godinu i po dana zamrznute. Kada uračunamo inflaciju, kada uračunamo povećanje troškova života, neposredno pred nama je i poskupljenje električne energije, onda realno možemo govoriti da će penzije biti u narednih godinu dana manje između 15 i 20%.
Ako znamo da je ova vlada nastala na ideji povećanja penzija i da je to bio uslov jedne partije koja ima linearnu hijerarhiju, tako što po vertikali 1.300 penzionera raspoređuje po upravnim odborima, i ako znano da je DS taj uslov prihvatila, upravo da bi po svaku cenu vlast bila formirana, onda se postavlja osnovno pitanje – da li ova vlast treba još uvek da postoji? Odgovor na to pitanje, s obzirom na buduća dešavanja u vezi zarada i penzija, je jasan.
Ova vlada svoj mandat bi trebala da okonča što pre, jer kao što smo vam govorili na početku kada ste se opredelili za povećanje penzija u prošloj godini od 10%, ali linearno, da i onaj ko ima penziju od 10.000 mu se poveća za 1.000 dinara, a onaj ko ima 60.000 da mu se penzija poveća za 6.000 dinara, vi ste to tvrdili – smatrajući da je to pravedno i ispravno, govorili smo da to nije pravedno i da to nije ispravno i da to dodatno opterećuje budžet.
Sada kada idete na zamrzavanje, odnosno smanjivanje penzija, to radite na isti način linearno. Dakle, radite na način da onaj ko ima 10.000 dinara ostane na tih 10.000 dinara, a da onaj ko ima 60.000 ostane na tih 60.000 dinara.
Samo podsećam građane koji ovo gledaju da razmisle da li predstavnici penzionera ovde u parlamentu imaju penzije od 10.000 ili od 60.000 dinara i da li je to razlog zbog čega se insistira na toj čuvenoj linearnosti.
Ovo što se usudili da nam predočite kao narodnim poslanicima i kao Narodnoj skupštini zapravo jeste jedno odsustvo jedne elementarne solidarnosti koja bi u narednom periodu, koje je svakako teško, morala da postoji i za razliku od premijera koji kaže da će sledeća godina biti bolja, želim da ga podsetim da bi nešto bio bolje, onda bi to moralo da znači da je u 2009. godini bilo dobro, jer gradacija ide – dobro, bolje, najbolje.
Ako nešto treba da bude bolje u 2010. godini, to znači da je po oceni premijera i ove vlade bilo dobro.
Penzioneri, zaposleni u javnom sektoru, privatni preduzetnici, vlasnici malih i srednjih preduzeća bolje od nas vih ovde znaju da li im je u ovoj godini bilo dobro. Pošto to znaju, znaju da sa ovakvom Vladom u narednoj godini ne može biti bolje. Zahvaljujem.

Javio sam se po Poslovniku, jer ste ipak prvo pozvali kolegu Radulovića, ali je sasvim u redu, pošto ste priznali da je SPS manja poslanička grupa, onda je sasvim u redu i shodno Poslovniku, prihvatamo tu činjenicu.

Zahvaljujem.
Reklamiram član 154. a sada ću ga i citirati.
„Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog budžeta razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za finansije.
Odbor za finansije razmatra predlog budžeta i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.“
Pitanje koje vam postavljam glasi – da li imamo izveštaj Odbora za finansije?
Koliko je meni poznato, tog izveštaja nema, shodno tome ova rasprava bi morala da se odloži dok se ne sazove Odbor za finansije i ne zauzme svoj stav, odnosno ne podnese izveštaj. (Aplauz.)
Ako nisam u pravu, dajete mi drugačije obrazloženje. Zahvaljujem.