Objasnite mi samo, po kom to pravilu možemo započeti raspravu bez ministra? Koja je to pauza koja traje toliko dugo i gde je uopšte nadležni ministar za ove tačke dnevnog reda? To ste dužni poslanicima.

Zahvaljujem. Pozivam se na član 27. Poslovnika. Pretpostavljam da je on i po vašem tumačenju još uvek na snazi, a, između ostalog, govori da ste kao predsedavajuća u obavezi da se starate o redu na Skupštini.
Ako vi nama date predlog da doživljavamo ovu skupštinu kao da je prisutna ministarka Matić, onda je sasvim u redu. Dakle, ako nam naredite da je ministarka Matić ovde prisutna, tu činjenicu ću uvažiti, jer ipak moram poštovati predsedništvo i vas kao predsedavajućeg. Onda ću se, u izlaganju, kasnije njoj obratiti i postaviti par pitanja i pretpostavljam da ću od nje dobiti odgovor.
Ako Vlada nije poslala dopis da niko neće biti prisutan, to nema nikakve veze s faktičkim stanjem u ovoj sali. Da li je ministarka ovde prisutna, ili je još uvek na pauzi? Ako je prisutna, a vi očigledno tvrdite da jeste prisutna, onda sasvim regularno možemo nastaviti rad. Ali, ako nije prisutna, objasnite nam, molim vas – kako možemo da radimo ako nema predstavnika Vlade?
Mi raspravljamo ovde o važnim zakonima, o setu od četiri zakona koji su vezani za statistiku, popis, poljoprivredu itd. Potrebno je da u ovoj raspravi dobijemo i neke odgovore na dileme koje imamo vezano za ove zakone. Ko će nam dati taj odgovor – ministarka Matić, jer je, po vašim rečima, očigledno prisutna u ovoj sali?
Ako je tako i ako je ovo virtuelna Skupština, onda hajde da se svi ponašamo na virtuelni način. Zaista, ovo nema veze sa zdravom logikom, odnosno kosi se sa zdravom logikom.

Možete li mi samo reći koliko je ostalo vremena?

Zahvaljujem. Pre svega, na početku bih hteo da zahvalim ministru Škundriću što je došao danas. Bez ikakve ironije, pohvaljujem vaš gest.
Vi ste došli po pozivu Skupštine da raspravljamo danas o jednom vrlo važnom setu zakona.
Dakle, radi se o zajedničkom pretresu o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG11, Predlogu zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede. Polazeći od toga da ste vi ovde, smatram da tu raspravu možemo da počnemo.

Zahvaljujem vam. Baš ste mi uzeli reč iz usta. Pre nego što progovorim nešto o ovim zakonima, očekujem da gospodin Škundrić da svoje uvodno izlaganje i tumačenje ovih predloga zakona…

Pazite, vi ste sada u jednoj paradoksalnoj situaciji. Uvažavam što ste predsedavajuća, ali vi meni sugerišete da ja svojim očima ne verujem. Ako to tako treba da bude u ovom parlamentu, evo, neću verovati u ono što trenutno vidim ispred sebe i verovaću da je gospođa Diana Dragutinović ovde prisutna i da je ministarka Matić ovde prisutna.

Nikada nisam omalovažavao Skupštinu, a uvek sam se borio za svoje demokratsko pravo da, u skladu sa logikom i pravima, po Poslovniku ove skupštine radim.
Poštovana gospođo Matić, danas je pred nama zajednički pretres…

Ali ja je vidim, ako je vi ne vidite.

Zaista, ne znam šta da radim. Vi tvrdite da je gospođa Matić ovde prisutna…

U redu, ipak, prepuštam gledaocima ove skupštine da sami odluče ko omalovažava ovaj parlament, da li predsedništvo, odnosno predsedavajući, ili ja kao narodni poslanik koji pokušava da radi u skladu s Poslovnikom i tačkama koje su na dnevnom redu, a za šta je, po Poslovniku, potrebno prisustvo nadležnog ministra.
Dozvolićete mi bar jedno, mislim da mi to ne možete uskratiti, da zamislim da je ovde ministarka Matić i da joj se ipak obratim, jer imam neka pitanja za koja očekujem adekvatni i kompetentni odgovor, s obzirom na to da je ona ispred Vlade ovlašćena za ove tačke dnevnog reda.

Hajde onda da raspravimo jednu stvar. U rukama držim Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Ovde se kaže da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određena mr Verica Kalanović, ministar za Nacionalni investicioni plan. Sada je konfuzija apsolutna i totalna. Ono što imam zvanično kao dopis jeste da je gospođa Kalanović ovlašćena…

Poštovana ministarko Matić, ono…

Objasnite mi kome da se obratim, molim vas. Zaista sam zbunjen. Devet godina sam u Parlamentu i još ovakav slučaj nisam imao.

Ali, ja vas molim da mi pomognete kome da se obratim.

Sada, kada ste me lepo zamolili, vratite mi vreme, pošto ste pričali bar šest minuta.
Koliko mi je vremena još preostalo? Poštovani građani, danas raspravljamo o Predlogu zakona o…
Izvinite, bio sam apsolutno u pravu. Opet je stvar tajminga i dinamike.
Ovlašćeni predstavnik za zakone o klasifikaciji delatnosti, o zvaničnoj statistici, o popisu stanovništva i poljoprivrede je gospodin Petar Škundrić.
Nemojte nikada više da sumnjate u moj politički instinkt. Znao sam da je namera Vlade bila da ovlasti gospodina Škundrića i za ove tačke dnevnog reda.
Jednostavno, kada jedan ministar dođe i sedne u klupe koje su predviđene za ministra, onda je logično da ih on i predstavlja.
Vama se, gospodine Škundriću, izvinjavam, jer vi niste krivi za ovu situaciju u Parlamentu, ali mi se sada pruža prilika da ono što sam hteo da postavim kao pitanje, da li smem da kažem, ministarki Matić, sada mogu postaviti gospodinu Škundriću.
Ministarka Matić je u uvodu izlagala potrebu za donošenjem zakona koji se tiču statistike.
Ona se pozvala i na evropske standarde, potrebu usklađivanja te sfere s evropskim zakonodavstvom, i to je apsolutno u redu, ali, prosto je manir ove vlade da nipodaštava, zanemaruje, ili prećutkuje tradiciju koju imamo, sopstvenu tradiciju koju imamo, iz pojedinih oblasti, pa i kada je reč o zvaničnoj statistici.
Mi smo stara evropska država koja ima svoje korene i svoju sopstvenu tradiciju, čak i u sferi zakonodavstva, čak i u ovoj oblasti. Prve zakone smo doneli 1862. godine, za vreme vladavine Mihajla Obrenovića, kada smo na jedan ozbiljan i zakonski utemeljen način počeli da vodimo statističke podatke za razne oblasti, odnosno podatke koji su bitni za funkcionisanje države.
Nije zgoreg uvek to pomenuti. Vrlo je lagodno pozvati se na evropske standarde i reći kako ćemo ih ispoštovati. Poenta je, ono što je teži deo posla, zaista to i učiniti, da nam se ne bi dogodilo, kao što nam se dešava u mnogim oblastima, da na rečima jesmo za priključenje EU i poštovanje evropskih standarda, a zapravo se, zbog raznih propusta, rekao bih, i aljkavosti, ne radi u skladu s propisanim evropskim standardima.
Ono što je posebno u fokusu moje pažnje, jeste, pre svega, zakon o popisu poljoprivrede, koji je predviđen za 2011. godinu. To je potreban zakon, s obzirom na to da je poslednji popis sproveden 1960. godine. Dakle, posle 51 godine ćemo biti u prilici da popišemo poljoprivredna gazdinstva i sve što se tiče poljoprivrede. Zaista izražavam zebnju, s obzirom na to da je potrebno mnoge podatke upisati, između ostalog, i način upotrebe mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja itd. Dakle, te podatke će biti potrebno upisati u te formulare.
Ono što mene jako brine jeste stvar o kojoj se u Srbiji dosta ćutalo, a imam nameru da to sada, u dva minuta, kažem. To je da je Ministarstvo poljoprivrede donelo jedan pravilnik, sredinom avgusta, gde se dozvoljava da ozračenost po toni mineralnog đubriva, sa 500 bekerela, poraste na 10.000 bekerela. Dozvoljena je 20 puta veća radioaktivnost tim pravilnikom koji se pojavio na sajtu Ministarstva poljoprivrede, pa pozivam zainteresovane građane da posete taj sajt, a unapred im kažem da taj pravilnik na tom sajtu više neće naći, jer je izbrisan posle sedam dana.
Ono što je, takođe, važno, s obzirom na to da se taksativno navode radioaktivni elementi, jeste da tu nema stroncijuma ili polonijuma. Vrlo je interesantno da to uopšte nije nadležnost ministra poljoprivrede, već bi trebalo da bude nadležnost ministra za zaštitu životne sredine.
Podsetiću na još jedan podatak, da je Uprava za zaštitu bilja, 2004. i 2008. godine, zabranila pošiljke veštačkog đubriva čija je radioaktivnost bila oko 1.100, 1.200 bekerela.
Sada se dozvoljava 10.000 bekerela i, volšebno, taj pravilnik sa sajta Ministarstva poljoprivrede nestaje. Baš me zanima, kada se bude zapisivalo u te formulare, između ostalog, i koliko se baca mineralnog đubriva, da li će tu biti navedeno i koja je radioaktivnost tog đubriva i da li je to evropski standard. Ministar je meni odgovorio usmeno da to jeste evropski standard, a tvrdim da nije i da tako nešto ne bi moglo da se dogodi u Mađarskoj, u Hrvatskoj, da ne govorim o razvijenim poljoprivrednim zemljama EU.
Da izvedem zaključak, apsolutno je sve lepo što stoji na papiru i lepo je pozivati se na evropske standarde, ali na jednom ovakvom primeru, kada se dozvoljava uvoz veštačkog đubriva sa 20 puta većom radioaktivnošću, pada čitava priča, pada čitavo zalaganje za poštovanje evropskih standarda. Mi svoje poljoprivrednike potencijalno dovodimo u opasnost da na svoje njive ne bacaju mineralno đubrivo, već radioaktivni otpad, što će potencijalno proizvesti veoma ozbiljne posledice. Neko za to mora da odgovara u ovoj državi. Zahvaljujem.