Javljam se za repliku. Osnov je u izlaganju gospodina Jugovića, a i gospodin Rogović me je pomenuo. Član 101. Poslovnika jasno mi daje pravo da se javim za reč. Ili biste vi možda, kršeći Poslovnik, da ne date reč onima koji, po Poslovniku, na to imaju pravo?
Jednostavno, mora da se reaguje. Naša kritika povodom ovog lošeg predloga zakona se odnosi isključivo na zakon. Mi ne ulazimo u ideološka opredeljenja članova SPO, ali smo u nedostatku argumentacije doživeli ovde da se napada ideološko opredeljenje DSS, pa čak i da se tumači.
To je nedopustivo. Jedino što mogu da odgovorim kolegi Jugoviću jeste da je, kada je naša vlada, odnosno prava vlada Vojislava Koštunice, formirala ovo ministarstvo, to jeste zapravo bilo i naše programsko opredeljenje, da se uspostavi značajniji kontakt sa dijasporom.
Dakle, vi ste šansu dobili od premijera Koštunice. Ovim predlogom zakona ste tu šansu prokockali i mi ovde iznosimo argumente zbog čega ste to prokockali i zbog čega je ovaj zakon tako katastrofalno loš.
Mi nismo srećni zbog te činjenice. Mi nismo srećni što u skupštinsku proceduru odavno nije ušao ovako loš zakon, ali mi ovde iznosimo argumente.
Ministar ćuti, želi da govori na kraju, kada se završi rasprava. Ako veruje u ovaj zakon, neka uđe u argumentaciju, neka kaže koje su organizacije podržale ovaj zakon, neka kaže šta se dešavalo u javnoj raspravi, neka kaže zašto nema predstavnika Kosova i Metohije u Savetu za Srbe u regionu, neka se izjasni kako će izgledati Skupština.
Hajte gospodo, mi iznosimo ovde argumente bez nekih preteranih emocija, bez podsećanja na prošlost naše emigracije, bez sećanja na sve probleme koji su nas morili u prošlosti, a vi samo iznosite emocije i sećanja, a bežite od argumenata. Mi želimo da zaista podstaknemo ovde pravu raspravu i da vidimo ko je zapravo u pravu i željni smo, ako možemo, da dođemo do nekog zajedničkog imenitelja da popravimo ovaj zakon.
Vama je presuđeno u ovom zakonu. Gospođa Nada Kolundžija se jasno odredila prema ovom zakonu. Ona je šef vaše poslaničke grupe, odnosno vladajuće koalicije, i predstavlja najveću poslaničku grupu. Ona mora da vodi računa na koji će način to reći, ali njene zamerke su identične, odnosno vrlo slične zamerkama koje smo mi, u oštrijoj formi jer nismo u vladajućoj koaliciji, putem ovih amandmana izneli.
Dakle, savetujem gospodinu ministru da ne ćuti, a naročito da ne izlazi kada govore predstavnici DSS-a, jer smo mi zapravo i otvorili problem na pravi način.

Pozvaću se na stenografske beleške od juče, odnosno od sinoć, kada ste o ovom zakonu govorili. Rekli ste – po mom dubokom uverenju, zakon treba da se donese pre svega zbog toga da bi država utvrdila svoj odnos prema dijaspori i Srbima van Srbije, da bi utvrdila organe koji će se baviti unapređivanjem tih odnosa, da bi utvrdila instrumente za unapređivanje tih odnosa i u tom smislu, po meni, ne bi trebalo da se bavi pitanjima organizovanja same dijaspore.
Sjajno. Sve ovo i mi tvrdimo, samo kažemo da je zakon negacija svega ovoga, proklamovanih želja i ciljeva koje ste vi stavili i koji su nam zajednički.
Kada ste osporili Skupštinu, jer mi kažemo da je konstituisanje Skupštine u stvari politička manipulacija, vi kažete sledeće: Sada dolazimo do ovog pitanja – ukoliko je ovo zakon koji definiše odnos države Srbije i njenih institucija prema dijaspori i Srbima koji žive van Srbije, da li je onda mesto u ovom zakonu Skupštini dijaspore konstituisanoj na ovaj način?
Vi postavljate i otvarate pitanje Skupštine, a mi to takođe radimo. Mi jesmo za to da se sedne i o ovome razgovara. Ministar ne želi o tome da razgovara. On ovde napadno ćuti. Hajde da otvorimo ovaj problem, jer ste vi na neki način izrazili dilemu. Da li ovako konstituisana Skupština može da bude spona između države i dijaspore na pravi način, onakav kakav vi to želite, a na taj način i mi želimo da taj kontakt bude ostvaren?
Koncepcijski je zakon već osporen. Da vidimo da li je način konstituisanja, mandat i sve ostalo, da li je to ovim zakonom predviđeno na pravi način. Mi tvrdimo da nije i podneli smo amandmane u tom pravcu, a ima i amandmana kolega iz drugih poslaničkih grupa. I ja samo o tome govorim. Ali danas predstavnici vlasti, odnosno pozicije, pričaju o problemima dijaspore, pričaju o sećanjima, pričaju o ne znam čemu, a ne pričaju o ovim argumentima. Mi upravo želimo da pokrenemo razgovor na bazi argumenata.
Dosad od ministra nismo čuli nijedan kontraargument. Mi smo ovo izrazili u jednoj oštrijoj formi, vi ste izrazili u formi kako to piše u stenografskim beleškama, to ne osporavam niti preuveličavam, niti zloupotrebljavam, ali je to dovoljan razlog da napokon otvorimo ozbiljnu raspravu o ovom zakonu u parlamentu.

Pogrešno sam protumačen. Vi ste meni zamerili, na izvestan način, što pozivam ministra da se uključi u ovu raspravu i rekli ste da on ima pravo da se na kraju rasprave uključi i da svoj završni komentar. Upravo je to manjkavost ovog parlamenta, zato što mi posle nemamo mogućnost replike na ministrovo izlaganje.
On, naravno, to pravo ima, ali mu niko ne osporava pravo ni da se u svakom momentu diskusije po bilo kom zakonu, odnosno zakonu koji predloži, ovde uključi u raspravu. To rade mnogi ministri i to je moj savet ministru Srećkoviću, da se uključi, da bismo neke dileme otklonili. Mi ćemo se vraćati na ove dileme koje je gospođa Nada Kolundžija imala, a mnoge dileme može upravo ministar da razreši.
Po mom mišljenju, nije dobro da se ministar, kada se otvaraju ovako ključni problemi, obrati na kraju rasprave. Poželjno je da se ministar uključi i još jednom ga pozivam da to učini.

Član 101. Poslovnika. Funkcionišemo po sistemu prepodnevne rasprave. Dakle, ja sam ovlašćeni predstavnik i kada god se pomene stranka, poslanička grupa u negativnom kontekstu ili u pogrešnom kontekstu, onda predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo na repliku. Zamolio bih vas da u skladu sa Poslovnikom dobijem reč, jer ipak su ovde izrečene neke krupne stvari i optužbe u odnosu na DSS. Je li bih mogao, u skladu sa Poslovnikom?
(Predsednik: Možete da koristite vreme za reklamiranje Poslovnika. Imate još minut i po.)
Imam minut i po, sasvim dovoljno.
Gospodine Čikiriz, don't mix grandmothers and frogs. Dakle, ja i mi iz DSS ovde čitavo pre podne zaista pokušavamo, otvaramo određenu argumentaciju i tražimo kontraargumente. Ministar ćuti celo pre podne. Okej, to je njegovo pravo. Razumem da vi, kao predstavnici SPO, ovde morate da branite zakon, ali ajde onda iznesite neke argumente. Stalno emocije, stalno sećanje.
Sa svim ovim što ste iznosili malopre u završnici, ja se slažem. Ali, rekli ste na početku, i zato reagujem, i zato imam pravo, da DSS vodi politiku Slobodana Miloševića 90-ih godina.
Oprostite, prvo hronološki da kažem jednu stvar, vrlo važnu. Nismo mi do 2000. godine bili ni u jednoj vladi Slobodana Miloševića, a SPO je bio. Drugo, logički, ako kažete da mi vodimo politiku Slobodana Miloševića 90-ih godina, s kim vi sada sedite u Vladi? Da li se predstavnici SPS-a (vi ste, kao predsednica parlamenta, i potpredsednik SPS-a) podrškom ovog zakona zapravo odriču politike koju je vodio Slobodan Milošević tokom 90-ih godina?
Jer, na osnovu ovoga što je gospodin Čikiriz rekao, onda se vi odričete politike, jer koliko ja vidim, SPS nije imao nikakvu zamerku na ovaj zakon i dao mu je podršku. Mi imamo zamerku, a vi onda kažete da mi vodimo tu politiku. Dakle, jednostavno, logički nešto ne stoji.
Ako je istina da mi vodimo politiku koju je vodio Slobodan Milošević 90-ih godina, onda je se stranka koja je naslednik te politike odrekla. I da vas podsetim da ste u dve vlade bili sa nama koalicionih partneri i tada tako niste pričali. Vi ste, izgleda, sada tek shvatili, 2009. godine, da smo se i mi promenili.
Zaista vas pozivam, ako diskutujete, mi ovde iznosimo određenu vrstu argumentacije, osporen vam je zakon i od šefa poslaničke grupe, gospođe Nade Kolundžije, iznesite kontraargumente. Ubedite gospođu Nadu Kolundžiju da svoje nedoumice oko ovog zakona raščisti i da ih više nema, pa onda možemo da pričamo o nekim drugim stvarima.

Zahvaljujem. Mi raspravljamo više od osam sati o ovom zakonu i mislim da je stav DSS-a sasvim jasan, dakle da su svi poslanici poslaničke grupe DSS izneli stav i svoje zamerke.
Ono što smo se mi potrudili u ovoj načelnoj raspravi je da iznesemo i argumente za naše stavove i nadam se da ćemo napokon čuti odgovore od ministra Srećkovića na sve argumente koje smo izneli vezano i za funkcionisanje Skupštine i za funkcionisanje Saveta dijaspore i Saveta za Srbe u regionu.
Ovde je više puta pitano i mislim da će nas ministar udostojiti tog odgovora – šta je to novi patriotizam zapadnog tipa?
Ono što nam je vrlo važno, želim da vas još jednom informišem, mada mislim da znate, da je poslanička grupa podnela tačno 36 amandmana, da se nadamo da mnogi amandmani mogu da se usvoje, a očigledno je i da je šefica poslaničke grupe DS izrazila dobru nameru da se, u smislu popravke zakona, ti amandmani ozbiljnije razmotre, nadam se već u utorak na Odboru za Srbe izvan Srbije.
Dakle, kako sam ja zaključio, a mislim da sam ispravno zaključio, DS je izlaganjem šefice poslaničke grupe zapravo osporio ovakav jedan koncept, samo ćemo videti da li se to amandmanima može popraviti. Ovo je dosta nespretan predlog zakona, sporan i metodološki i po svom sadržaju u mnogim aspektima. Zaista nismo imali odavno ovako loš predlog zakona i on ukazuje na jednu nekonzistentnost u vođenju politike prema dijaspori. Pitao sam ministra na početku, voleo bih da vidim koja je to relevantna srpska organizacija u dijaspori nesporno podržala ovaj zakon, ali da je to uradila u pismenoj formi, sa pečatom i potpisom.
Podsetiću, i tim ću završiti, da je bivši ministar Vukčević vrlo blisko sarađivao sa Kongresom srpskog ujedinjenja. Prema njegovim izjavama, a pozivam se na intervjue iz decembra 2005. godine, to je obrazac i moguće je i organizacija koja bi trebalo da objedini sve Srbe. Sada smo se suočili da se i Kongres srpskog ujedinjenja protivi ovakvom predlogu zakona.
Nadam se da ćete nam napokon odgovoriti na sva ova pitanja. Vidimo se na Odboru za Srbe izvan Srbije, s nadom da će mnogi amandmani biti usvojeni i da možemo ovaj zakon popraviti. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Zakon o dijaspori, dugo najavljivan i nesporno potreban svakoj državi koja ima tako brojnu dijasporu. Uostalom, i naša ustavna obaveza jeste da kao država brinemo o svojim sunarodnicima, ma gde se oni nalazili. Dakle, ne može se osporiti potreba da se veza između matice i dijaspore institucionalizuje. Za to nam je potreban zakon.
S obzirom na stanje u našoj državi, ali i stanje u dijaspori, zakon koji nam je potreban jeste dobar zakon, oslobođen svake politike, a naročito politikanstva.
Dakle, na ovu jednu preku potrebu koju kao narod i kao država imamo, odgovor Vlade i nadležnog ministarstva je katastrofalno loš. Ovo nije zakon koji je pisan za dijasporu, ovo je zakon koji je pisan za jednu političku stranku, političku stranku koja ovaj resor drži već tri mandata i koja želi da svoj politički uticaj pretoči u stvaranje institucija koje će, navodno, brinuti o Srbima u dijaspori.
Ovo je vrlo slično onome kada smo, pre dva meseca, usvajali zakon o regionalizaciji Srbije, kada je na bazi ucena jedne poslaničke grupe, odnosno stranke G17 plus, skupštinska većina morala da izglasa čitavu strukturu onih statističkih regiona, sa potrebnim institucijama i, naravno, par stotina novozaposlenih ljudi. Slična stvar je i kada je u pitanju ovaj zakon.
I na Odboru za Srbe izvan Srbije sam rekao da je ovaj zakon kontroverzan i kontradiktoran. Mene raduje samo jedna stvar i to je jedino što me raduje povodom ovog zakona. Ukoliko skupštinska većina usvoji ovaj zakon, prestaje potreba za Ministarstvom za dijasporu.
Izgleda da SPO, pošto je ministarstvo u nadležnosti te stranke, želi da svojim primerom prvi da doprinos racionalizaciji srpske vlade i da izglasavanjem ovog zakona i institucija koje su predviđene ovim zakonom sebe ukine i na taj način smanji prekobrojnu administraciju koju sada imamo. Naravno, morao sam malo da se našalim, ali sada više neću.
Vi ste naveli vrlo značajne, možda i najznačajnije organizacije Srba u inostranstvu, da su dali podršku ovom zakonu. Pitam vas – da li imate to napismeno, sa pečatom, sa potpisom? Ja tvrdim da nemate.
Dakle, prvi predlog zakona od pre godinu dana je dočekan na nož, sa pravom, jer ste tada pokazali jasnu ambiciju da želite da kontrolišete dijasporu. Kada ste videli da ste se malo zaigrali u čitavoj toj stvari, sada ste izvršili nekakve izmene i korekcije, ali ono što je simptomatično, što je prisutno, jeste da dijaspora ćuti. Muk je u dijaspori zato što ovaj zakon niste napisali za dijasporu, nego zbog sebe. I to dijaspora jako dobro zna.
Ovaj zakon će, doneli ga mi ili ne, naročito ako bude izglasan, biti ignorisan od dijaspore zato što ne rešava suštinske probleme dijaspore, zato što se ne hvata u koštac sa onim problemima izgradnje čvršćih veza, već će služiti da putem skupštinara, odnosno delegata u Skupštini, vi zapravo pokušate da u političkom smislu kontrolišete dijasporu. Vi igrate, nažalost, na političku podeljenost u dijaspori. Dijaspora je sastavljena od našeg naroda, mi smo jedan narod. Onako kakvo je stanje u državi, takvo je i u dijaspori.
Ovaj zakon je morao da bude proizvod jedinstvenog stava svih relevantnih političkih snaga u državi. Šta zapravo želimo sa dijasporom i kakav taj odnos treba da bude? Verujem da je taj dogovor mogao da bude postignut, ali o tome niste želeli da razgovarate. Zbog toga što ste zakon napisali za sebe, niste ga napisali za dijasporu, ovo je zakon koji ponižava i unižava srpsku dijasporu i ne bi trebalo da bude usvojen.

Pre nego što se obratim ministru i dam detaljniji komentar na ovaj zakon, rekao bih uvaženom kolegi mom prethodniku, pošto je u Srbiji "in" govoriti o prvoj Koštuničinoj vladi i uopšte o Vojislavu Koštunici, da je to prva vlada koja je uvela Ministarstvo za dijasporu i krenula u pravcu uspostavljanja boljih odnosa sa našom dijasporom. Postojali su mnogi funkcioneri pre te prve Koštuničine vlade koji ne samo da nisu imali institucionalne veze sa dijasporom, nego su upravo dijasporu delili na pogodnu i nepogodnu, odnosno na one s kojima valja sarađivati i one s kojima ne treba nikada sarađivati. Dakle, toliko o doprinosu prve vlade Vojislava Koštunice.
Nije dobro što taj proces koji je počet ima svoju formu u obliku ovog predloga zakona koji je loš. Potreba postoji, ali je problem što je ovo loš odgovor na potrebu koju Srbi van Srbije imaju, dakle da uspostave čvrste odnose sa svojom maticom, a da to nema za posledicu uvlačenje u političke sukobe koji u ovoj državi postoje.
Da budem precizniji, mislim da bi trebalo, kao država, da imamo jedinstven stav prema srpskoj dijaspori u okviru nekog nacionalnog programa oko kojeg bi svi trebalo da se složimo, ali smo, nažalost, i oko tog pitanja podeljeni.
Ovo je čista politizacija i uvlačenje srpske dijaspore, koja je takođe politički podeljena, da se u ove institucije, Skupštinu i savete, puštaju određeni ljudi po ključu, odnosno po političkoj podobnosti, a po merilima Ministarstva za dijasporu, dok će nekima pristup, očigledno, biti zabranjen. To nije dobro.
U prvom izlaganju sam vam postavio jedno pitanje i nadam se da nećete, kao ministar, ovde ćutati tri-četiri sata i slušati šta poslanici imaju da vam kažu, već da ćete dati i neke odgovore na konkretna pitanja. U uvodnom izlaganju ste naveli 20-ak organizacija Srba u dijaspori koje su dale podršku ovom zakonu. Postavio sam vam konkretno pitanje. Možda sam pogrešno razumeo, ali pitanje ostaje i želim odgovor.
Da li imate napismeno, s pečatom i overenim potpisom bilo kog predsednika organizacije iz srpske dijaspore da je podržao ovaj zakon? Rekao sam na početku, tvrdim da nemate. Ako nemate, onda izvlačim logičan zaključak da dijaspora ovaj zakon ne podržava. Ako dijaspora ovaj zakon ne podržava, znači da ovaj zakon nije pisan za dijasporu, a onda se postavlja logično pitanje - za koga je pisan?
Izveo sam zaključak u prvom izlaganju, to ću sada i ponoviti, ovaj zakon je pisan da bi se srpska dijaspora držala pod kontrolom, da bi oni podobni u srpskoj dijaspori mogli da učestvuju u ovim institucijama. A njih ste u tehničkom, metodološkom smislu tako zbrkali, da to zaista ukazuje na neverovatnu nestručnost u samom ministarstvu. O tome ću malo kasnije, jer je prosto neverovatno šta ste vi sve stavili u ovaj zakon.
Ali, politički motivi su, pre svega, da neke ljude, s kojima već imate određenu vrstu saradnje, u ove institucije postavite, imenujete i preko toga pokušate da kontrolišete srpsku dijasporu. Zato sam rekao da je ovo uvreda za srpsku dijasporu i mislim da je to zaista adekvatna reč za ovo što u ovom zakonu piše.
Najspornija u ovom zakonu jeste Skupština dijaspore. U vašem izlaganju ste rekli da će brojati 45 članova. U ovom zakonu koji imam ispred sebe piše 44. Šta se u međuvremenu promenilo u poslednja dva-tri dana, da sada umesto 44 imamo 45? Po kojoj metodologiji ste došli do zaključka da će Skupština brojati 44, da biste sada, u završnoj fazi (koliko sam obavešten, postoji amandman kojim će se taj broj povećati na 45), povećali broj delegata Skupštine za jedan?
Kada formirate jedno predstavničko telo, a ova skupština treba da bude najviše predstavničko telo srpske dijaspore i Srba u regionu, onda takvom telu morate dati i formu i sadržaj. Upravo je tu ovaj zakon najproblematičniji i ukazuje na veliku nestručnost prilikom pisanja. Možda se radi o neiskustvu, ali s obzirom na to koliko se dugo o ovom zakonu pričalo i koliko se on pripremao i da je postojala i prethodna verzija, zaista sam iznenađen da ovakav zakon uopšte može da dođe u skupštinsku proceduru.
Mora se znati koje će nadležnosti ta skupština imati, kakve vrste odluka će moći da donosi, za koga su te odluke obavezujuće. Da li su možda za Narodnu skupštinu Republike Srbije obavezujuće odluke Skupštine dijaspore, jer ovaj zakon, što je interesantno, apsolutno isključuje Narodnu skupštinu, pa samim tim i skupštinski Odbor za Srbe izvan Srbije.
Pored toga što ste iz ovog zakona isključili najviše zakonodavno telo, srpsku skupštinu, takođe je simptomatično da Srbe sa KiM u institucionalnom smislu ne uključujete u ovaj zakon. Izvodim zaključak da Srbe na KiM tretirate kao dijasporu. Gospodine ministre, u Savetu mogu da učestvuju i predsednik Republike i svi pobrojani ministri i predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine. A šta je sa predsednikom KiM? Da li u Ustavu piše da imamo dve autonomne pokrajine ili samo jednu? Ko predstavlja Srbe sa KiM u ovim telima ako nije tako? To je ozbiljan propust.
Ako odluke Skupštine nisu obavezujuće, onda se postavlja pitanje zbog čega se ova skupština formira. Kada formirate jedno predstavničko telo od 44, ili kako vi rekoste - 45 delegata, onda to podrazumeva da u tom telu sede ljudi istovetnog legitimiteta. Oni moraju biti izabrani na identičan način.
Možda, recimo, Srbi u Americi imaju najbolju bazu podataka vezanu za popis srpskog stanovništva, pa će organizovati neke izbore, pa će zaista izabrati najbolje, negde će neka organizacija na upravnom odboru doneti da njihov predstavnik bude taj i taj, a negde ne vidim uopšte kako će moći da se izabere. Recimo, za Estoniju, Litvaniju ili Norvešku, Dansku, Island, gde će postojati jedan delegat, kako će se taj delegat izabrati? Jasno je, vi ćete ga odrediti.
Ovo je samo druga, ublažena verzija one prve, kada ste dosta nespremni, sa jednom ogoljenom varijantom, krenuli u srpsku dijasporu i zapravo hteli da sve nametnete, pa vam je srpska dijaspora rekla da to tako ne možete raditi. Zapravo, vi ste sebi stvorili institucionalni, zakonski okvir da to uradite. Ako je to tako, a tako je, i ako vi postavljate ljude u Skupštini dijaspore, onda postaje jasno da će ta skupština predstavljati Vladu Republike Srbije, a ne srpsku dijasporu.
Posebno iznenađuje i ukazuje, najblaže rečeno, na neiskustvo pisca ovog zakona to da se ne zna koji je mandat ove skupštine. Pazite, formira se Skupština dijaspore. Koji je mandat te skupštine? Dve godine, četiri godine ili doživotno? Da li će taj član Skupštine dijaspore koji će biti izabran za predsednika Skupštine biti doživotni predsednik?
Šta ako Srbi u Americi odluče da izaberu svog delegata na dve godine, a Srbi u Francuskoj ili Nemačkoj na četiri godine? Kako će ta skupština imati identično brojno stanje u narednim godinama?
To pokazuje da je ovaj zakon pisan na brzinu, da vam forma nije bila bitna, da ste suštinu sakrili raznim odredbama, a vaša namera jeste da po, pretpostavljam, već unapred utvrđenim spiskovima postavite delegate Skupštine. Mnogo nespretnosti ima u ovom zakonu. Dan dijaspore će biti Vidovdan. Rekli ste da će se on proslavljati. Vidovdan se nikada ne proslavlja. On se obeležava. To piše i u zakonu, to ste napisali i u obrazloženju. Vidovdan je tužan srpski praznik. Dobro je što ste ga odredili za Dan dijaspore, on nas sve opominje i njega uvek treba obeležiti, ali se on ne proslavlja. Niste valjda planirali da pravite srpski sabor na Vidovdan, uz trube? Ne verujem, ali može i tako da se tumači kada se ovo pročita.
Dakle, mnogo nelogičnosti ima u ovom zakonu. Toliko nadležnosti ste dali savetima (Savet za dijasporu, Savet za Srbe u regionu, Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju), da se postavlja pitanje čemu onda Ministarstvo za dijasporu. Ako formiramo ovu skupštinu delegata, sva ova tela, onda nam Ministarstvo za dijasporu ne treba, jer ste sve nadležnosti preneli na ova tela. Zaista mislim da imate tu plemenitu nameru da se ugasite, smanjite broj ministarstava i date svoj puni doprinos racionalnijem i efikasnijem radu Vlade Republike Srbije.
Sve ovo govori o tome da je ovo zakon koji ste napisali zbog sebe, da odnosi snaga u vladajućoj koaliciji jeste takav da svaka politička stranka može u svom resoru sebi da organizuje i napravi tu vrstu organizacije da čuva nekakvu svoju intrastranačku strukturu i to je, nažalost, slučaj i sa ovim zakonom.
Bilo bi dobro da smo imali jedinstven stav oko ovog pitanja i ovog zakona, da smo pred našu dijasporu izašli jedinstveni, da smo dobili saglasnost dijaspore i da smo na takav način došli do zakonskog predloga. Ovako, tog jedinstva ovde u Srbiji nema, a dokaz je i da je na Odboru za Srbe izvan Srbije od 20 članova glasalo 11 prema 9. Jasan signal je dat i iz dijaspore, da se ovaj zakon njih preterano i ne tiče i da ne odražava pravu sliku stanja, tako da ćete naići na oštro protivljenje ovom zakonu od strane srpske dijaspore.
Sve će to imati konkretne posledice na proklamovane ciljeve koje ste ovde izrekli, sa kojima se slažem, a to je da nam je potrebna bliža saradnja i da je potrebno očuvati srpski identitet u srpskoj dijaspori i da je potrebno motivisati ljude da u ovu zemlju više investiraju, ali je valjda sve to u okviru koncepta tzv. novog patriotizma zapadnog tipa, koji ste vi promovisali pre nekih mesec dana.
Drago mi je da klimate glavom, ali bih zaista voleo da nam objasnite šta znači taj novi patriotizam zapadnog tipa, uz jedan preduslov, da nam onda ipak objasnite i šta je to stari patriotizam istočnog tipa.
Jer, ako postoji novi patriotizam zapadnog tipa, onda je logična posledica da postoji i stari patriotizam istočnog ili istočnjačkog tipa.
Zaista sebe smatram patriotom i, kada god su neke patriotske teme, s pažnjom ih gledam i volim na neki način da učestvujem, ali bih voleo da mi pojasnite, ne samo meni, nego i građanima Srbije šta to zapravo znači. To je opet do te mere paradoksalno da vi, zapravo, čak i da prihvatimo tu terminologiju "novi patriotizam zapadnog tipa", ljudima koji žive na Zapadu, a jesu Srbi, objašnjavate šta je to patriotizam zapadnog tipa.
Patriotizam postoji ili ne postoji. Hvala bogu, naši ljudi su, pogotovo na Zapadu, patriotski opredeljeni i mnogo bolje poznaju i šta znače evropske integracije i evropske vrednosti. Mnogi od njih upravo žele da na jedan izbalansiran način i shodno našem mentalitetu ne primene baš sve ono što postoji na Zapadu i u Evropi, i to jeste vrednost srpske dijaspore.
Nadam se da ćete na neko od ovih pitanja koje sam vam postavio odgovoriti. Kako planirate da ova skupština postoji? Šta je mandat? Nisam zadovoljan odgovorima da ćete to definisati podzakonskim aktima, jer to ne može da se definiše podzakonskim aktima. Zašto je to do ove mere u ovom zakonu nedorečeno?
Da vam najavim, o tome ćemo i kada budemo govorili o amandmanima, da smo, za razliku od vas, mi odlučili da KiM, baš kao i AP Vojvodina, ima svog predstavnika u Savetu i da smo u tom smislu dali i konkretan predlog da predstavnik KiM bude i predsednik Skupštine zajednica srpskih opština na KiM. Nadam se da ćete taj predlog usvojiti.
U vezi s priznanjima, koja nesporno, kao država i kao Ministarstvo za dijasporu, imamo pravo da ustanovimo, nije nam baš najjasnije zbog čega imamo priznanje vezano za politiku ili politički doprinos koje se zove ''Car Dušan''. Mi smo predložili izmenu da se odlikovanje u toj oblasti zove ''Slobodan Jovanović'', s obzirom na značaj, rad i delo Slobodana Jovanovića, a i na njegov status koji je imao možda kao izgnanik, ali svakako kao pripadnik dijaspore. Zahvaljujem.

Tačno je da ovde sede tri poslanika iz poslaničke grupe DSS, i to su tri poslanika koja će govoriti o ovom zakonu.
S obzirom na kvalitet Predloga zakona, mi smo procenili da su tri poslanika sasvim dovoljna da vam objasne koliko je ovaj zakon loš, tako da - prema svecu i tropar. Znamo da je ovaj zakon loš i bićete sasvim dobro informisani o svim lošim aspektima koji u ovom zakonu postoje.
Što se tiče predstavnika KiM, ne znam da li vi vodite računa o tome šta pričate. Kao ključni argument iznosite da niste uključili predstavnike sa KiM zato što bi se, ako biste ih ubacili u Savet, to moglo protumačiti kao da bi to bili predstavnici Srba u regionu ili ne znam šta u dijaspori. To ste vi rekli.
Ali, onda ja vama postavljam pitanje - zbog čega postoji predstavnik AP Vojvodine? Da li zbog toga što možda, kada se bude glasalo za statut Vojvodine, u perspektivi i vaša stranka smatra Srbe u Vojvodini kao Srbe u regionu ili, ne daj bože, u dijaspori? Vi mašete glavom, ali verujte mi da ovaj predlog statuta Vojvodini daje državnost.
Koristeći vašu logiku, želim da vam kažem da ipak malo stanete na loptu i razmislite kada iznesete neki argument. Ne postoji odbrana od argumenta zbog čega u Savetu ne postoje predstavnici KiM.
Mi smo vam amandmanom dali častan izlaz iz te situacije, jer je to ozbiljan propust, previd, kako god, ali ako niste spremni ni taj amandman da prihvatite, onda smo na jasnim pozicijama i znaćemo šta to zapravo znači.
Nemojte se sekirati za poslaničku grupu DSS. Obratite pažnju na poslanike vladajuće većine, a naročito iz vaše stranke, jer ni oni nisu baš u nekakvom sjajnom broju ovde. A poslanici koji su ovde prisutni su sasvim dovoljni da dokažu da je ovaj zakon jako loš.

Sadržina ispravke amandmana jeste da se samo još konkretnije potcrta  ono što Narodna skupština treba da dobije u sadržini izveštaja koji treba Skupština da dobije. On glasi da će Vlada Republike Srbije u roku od 30 dana od dana zaključivanja dostaviti ugovore Narodnoj skupštini Republike Srbije radi informisanja Narodne skupštine Republike Srbije, i u tome se sastoji izmena, i mislim da nije sporno da se i ovaj amandman prihvati, jer dopuna ne menja uopšte sadržinu amandmana.
Dozvolite mi, neću dugo, moram reći i zbog čega ovaj amandman.
Naprosto, rekao sam i u načelnoj raspravi da smo uočili jedno pravilo, a to je da su poslednje sednice bile sa velikim brojem tačaka dnevnog reda i po pravilu sa veoma značajnim zakonima, a na kraju tih sednica su nam davane ovakve tačke, gde se mi kao država dodatno zadužujemo i to je očigledno dobro upakovan paket da se raspravlja o bitnim zakonima, a na mala vrata prolazi tiho, ali sigurno taj sistem da se mi iz meseca u mesec dodatno zadužujemo.
Zbog toga je i potrebno da dobijemo izveštaje od Vlade kad se realizuju ti ugovori. Ali, sama činjenica da se mi iz meseca u mesec zadužujemo nije pozitivna činjenica, iz prostog razloga što država koja se zadužuje nije ekonomski ni stabilna ni jaka država, a pogotovo i struktura i uslovi pod kojima se zadužujemo i namene tih sredstava takođe nisu u funkciji privrednog rasta, već krpljenja pre svega budžetskih rupa.
Ono na šta bih se sad osvrnuo, jeste vaša poslednja izjava, odnosno ministarke, da ćemo imati pad društvenog proizvoda između 3,5 i 5%. Šta ako tako ne bude?
Dakle, vi svojim nastupima u ovoj skupštini kada su bili predlozi budžeta, rebalansa, ekonomski zakoni, apsolutno ne ulivate poverenje da će to zaista tako biti, jer kad god ste izlazili sa procenama vi i premijer, i ekonomski deo ove vlade i Vlada u celini, to se ispostavljalo kao netačno. Sada kažem da pad neće biti između 3,5 i 5, da će biti veći, dakle minimalno 6%, a ne daj bože i više.
Ono što definitivno i ovim kreditima koje uzimamo i ovim dodatnim novcem koji pozajmljujemo mi nećemo rešiti probleme koje imamo u bankarskom sistemu, nećemo rešiti probleme koje Vlada ima i kao država imamo kada su u pitanju dugovanja prema putarima. Neće se rešiti penzijski sistem, neće se rešiti pitanje, teško pitanje i teško stanje u poljoprivredi.
Ono što vas jedino eventualno može odbraniti jeste usvajanje ovog novog zakona o informisanju, da nijedan novinar neće smeti da napiše kako ova vlada ima neadekvatne mere, u krajnjoj liniji kako je i nesposobna, kako je i neodgovorna, već će i po ovom novom zakonu morati da piše hvalospeve o ovoj vladi.
Evo vam jedan primer – poljoprivreda. Dakle, na sva usta se hvalilo i u svim medijima smo imali informaciju kako je država otkupila 65.000 tona pšenice i to je predstavljeno kao ogroman uspeh, iako je to 3% od roda.
To su minimalni izdaci i minimalni otkup i to na način da mogu da predaju oni koji imaju najmanje 20 tona pšenice. Dakle, najmanje na sedam hektara su morali da seju pšenicu, što znači da su to veliki domaćini, pa do 100 tona koji su imali prihode.
To je predstavljeno kao veliki uspeh, a to je najblaže rečeno skandal, da ne kažem i grublju reč, da je to sramota. Drugo, napravili ste i tu razliku među poljoprivrednicima, odnosno seljacima. Što niste svakom ponudili dinar po kilogramu?
Što niste pokrili sve one i dali ista prava svim poljoprivrednim proizvođačima, a ne tako što ste zadužili upravne okruge da pokriju 3%, znači svako na svojoj teritoriji, po političkoj liniji - hajte da zatvorimo čitav taj otkup, neko je dobio po 13 dinara otkup pšenice, odnosno pravo da po 13 dinara dobije za kilogram pšenice, a ovi ostali kako se snađu.
Berza kaže 10 dinara, verovatno i devet, videćemo, u zavisnosti i od vlažnosti, s obzirom kakvo je bilo vreme u vreme žetve, dakle kišovito, videćemo koja će cena biti, ona će verovatno biti i niža.
U krajnjoj liniji, neko nije mogao da ide u žetvu zbog vremenskih prilika, a vi ste već krenuli u proces otkupljivanja, pa neko ko je uspeo, ko je imao sreće i Bog ga pogledao, da je mogao da izvrši žetvu, on je pokupio prinos i mogao je da preda, a neko je morao da čeka sedam do deset dana da se stabilizuju vremenske prilike, pa nije mogao.
Samo na tom primeru se vidi koliko je Vlada neodgovorna. Kažem, vas će verovatno odbraniti taj zakon o informisanju, jer po ovom zakonu, i sada je jasno zašto su svi ministri, odnosno većina ministara u Vladi je glasala da ovakav jedan predlog zakona dođe u parlament, o kome ćemo glasati ako se ne varam u petak 31.
Dakle, evo neke kolege kažu da se varam. Videćemo. Dobio sam zadovoljavajući odgovor. Hvala.
Na tom primeru se vidi koliko je Vlada neodgovorna. Vama nije lako i nije lako nama, u državi nam nije lako, kada trećina budžeta ide na penzije, to je faktički stanje koje je vrlo teško održivo, da ne kažem neodrživo. Tu se mora videti šta ćemo uraditi.
Ne mogu se krpiti rupe. Ne može se na mesečnom nivou pozajmljivati određeni novac i pokušavati da se na taj način pokriju budžetske praznine. Sve to ukazuje na ono što smo govorili i što je ovde govoreno, da ova vlada nema nikakav ekonomski koncept, da je on vrlo kratkoročno postavljen.
Zaista me ne iznenađuje i namerno još jednom to uvezujem i sa tim završavam, apsolutno me ne čudi da se deo vladajuće većine, videćemo da li i celokupna vladajuća većina, odlučila da donese jedan takav nedemokratski zakon o informisanju, jer to je ona poslednja faza kada zapravo branite medijima da vas na objektivan način kritikuju i da ukažu javnosti šta nam se zapravo sprema.
Ne sprema nam se ništa dobro. Što se tiče ovog amandmana, zahvaljujem što ste ga prihvatili.

Ovo je amandman koji je podnet na član 13, koji se tiče izdavanja licenci za rad i uslova za izdavanje. Amandman se sastoji iz tri dela, pa je možda taj poslednji uticao da to niste želeli da prihvatite, jer mi zaista nije jasno zbog čega ovakvo jasnije definisanje obaveza Republičkog geodetskog zavoda se ne prihvata.
U stavu (2) gde piše da licencu Zavod izdaje rešenjem umesto tačke stavili smo da se ta rešenja izdaju u roku od osam dana od dana podnošenja i ne vidim šta je tu sporno. Jednostavno, mislimo da treba oročiti vreme, da je osam dana sasvim dovoljan rok i da je to sasvim prihvatljivo.
Naveli ste da može da se izda rešenje. Mi smo izmenom tražili da se stavi - izdaje se rešenje, i tu ne vidimo šta je sporno, jer ako neko kaže da može da se izda rešenje, onda narod to lepo komentariše – može, a ne mora.
Ipak, kada neko formira firmu i kada za to izdvoji značajna sredstva, opremu i zaposli određen broj ljudi koji su predviđeni, strukturu obrazovnu koja je predviđena ovim zakonom, njemu svi poreski rokovi počinju da teku i obaveze koje ima prema državi kreću, a ovde se ovim zakonom ne definiše, pa taj rok može da bude duži od mesec dana, može da bude i mesec dana, dva, pa počinjemo da tumačimo da imaju neku vrstu ekskluzivnog prava da li će izdati dozvolu i kada će izdati dozvolu.
Mislim da je ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen.

Član 14. se tiče izdavanja geodetskih licenci, odnosno samih geodetskih licenci. Ovim amandmanom, konsultujući se s ljudima koji imaju geodetske firme i koji su mi objasnili kakvo je stanje na terenu, tražio sam da se uvede i licenca trećeg reda i da se jednostavno uskladi sa nekim faktičkim stanjem na terenu.
Naime, prema podacima koje imam, trenutno u Srbiji funkcioniše, posluje oko 800 geodetskih organizacija. To je neki podatak koji imamo. Moguće da je taj broj i veći.
Uvođenje ovako strogih pravila za licenciranje, mi ćemo jednostavno ogroman broj, ili veći broj od ovih 800 geodetskih organizacija faktički primorati da se ugase jer su osnivači geodetski tehničari koji jako dobro poznaju svoj terenski rad, u krajnjoj liniji rad na terenu, u krajnjoj liniji nalaze se na tržištu, pa se na taj način i bore za zaradu i za profit.
Direktna posledica ovakvog načina licenciranja jeste ukrupnjavanje, koliko vidim, i to bi bilo dobro da čujemo od ministra da nam da neko dodatno obrazloženje, jer procena je da ćemo na ovaj način ovu cifru sa 800 firmi svesti na nekih možda desetak, koje će imati pravo i otvaranja poslovnica u manjim mestima, a vrlo moguće da će manja mesta, poput recimo Koceljeve, Bojnika, Lebana, u kojima sad postoje neke geodetske firme, ostati nepokrivena, pa da će ljudi svoje potrebe morati da rešavaju u većim gradovima tipa Niš, Šabac itd., što će u svakom slučaju otežati posao tim građanima u manjim sredinama.

Član 94. ovog zakona se pre svega odnosi na uređivanje građevinskog zemljišta i on je dosta obiman član, i mi na sam sadržaj nemamo neke ozbiljnije primedbe, ali u poslednjem stavu se kaže da je nadležni organ obavezan da u roku od 30 dana ispoštuje ugovorne obaveze, odnosno zaključi ugovor u roku od 30 dana od dana donošenja odluke.
Samo smo smatrali da je to potrebno pojačati određenim konkretnim merama i predložili smo da posle člana 94. se doda član 94a, koji glasa da dozvole, tj. saglasnosti koje izdaju državni organi, lokalne samouprave i javna preduzeća u obavezi su da u roku od 30 dana odgovore na postavljeni zahtev investitora, i da ukoliko nadležna služba koja izdaje saglasnost ne odgovori investitoru na traženu saglasnost, nadležni rukovodilac je obavezan službenika koji obrađuje predmet suspenduje sa radnog mesta.
Ukoliko to ne uradi, onda i sam rukovodilac može biti suspendovan od strane nadležnog ministarstva. I ono što je važno, da investitor kome je šteta napravljena zbog neažurnosti administracije ima pravo da od strane koja je napravila štetu traži nadoknadu iste.
U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata, rekli ste da je ovim zakonom jasno određena odgovornost službenih lica u nadležnom organu uprave, i tačno je da ovaj zakon na konkretan način kalkuliše sa odgovornošću službenih lica, ali smatramo da to nije dovoljno.
Dakle, apsolutno ako krenemo od stava da korupcije ima jako puno u ovoj oblasti, šta se dešava kada prođe 30 dana? To je vrlo čest slučaj. To je poziv administracije investitoru da pomalo razmisli, da još dodatno razmisli i otvara se prostor za korupciju, da ako se potplati, podmiti, onda te dozvole se mogu i izdati u brzom roku, jer imamo slučajeve da se čeka po godinu ili dve dana.
Smatramo, apsolutno ako je želja svih nas da ovo služi i da je u funkciji borbe protiv korupcije u ovoj oblasti, da bi ovaj amandman trebalo da se prihvati.

Uvažena predsedavajuća gospođo Čomić, pozivam se na član 234. da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim... (Isključen mikrofon.)

Spreman sam da avansiram kaznu. Dakle, nije sporno i insistiram da me kaznite najstrože. Pozivam se na član 235. da narodni poslanika ima pravo... (Isključen mikrofon.)

Zaista želim da privedemo kraju ovu sednicu danas na jedan dostojanstven način. Pozivam se na član 27, vi ste u obavezi da ovu skupštinu vodite u skladu sa Poslovnikom i da brinete o dostojanstvu Parlamenta.
Mi bismo vama možda i poverovali, u stenografske beleške nemam razloga da sumnjam, ali ovde postoje poslanici čitave poslaničke grupe i poslanici koji su sedeli, koji su bili svedoci koliko je govorio poslanik iz SNS-a. Jednostavno se vaša informacija ne poklapa sa faktičkim stanjem, a to je da je gospodin Kišmarton govorio 13 minuta.
Svi mi znamo zbog čega se ovo radi. To nije razlog da imamo ovu vrstu spora, i g. Kišmarton predstavlja manjine i mislim da nije na odmet dozvoliti da ako postoji sporna stvar, a imate sve poslanike SNS-a koji tvrde da je on pričao 13 minuta i da ima sedam plus dva minuta ispred poslaničke grupe, da mu to zaista i dozvolite.
Dakle, apsolutno ne postoji nijedan razlog da to ne učinite, u cilju završetka ove rasprave na jedan dostojanstven i tolerantan način. Ministar sigurno ima potrebu da nam se po završetku diskusije obrati i da svoj završi komentar. Zaista ne vidim zašto na pomalo nasilan način pokušava ova rasprava da se prekine.