Kada ste se već usudili da dajete pravne procene, onda ću vam dati jednu pouku, možda i nije pravna, u svakom slučaju je korisna za vas.
Gospodine Ristiću, uzmete klip kukuruza, odete u ono ćoše, nakrunite ga i otklečite do kraja mandata da bi okajali svoje grehe za sve ono što ste radili protekle tri godine. Tako ćete možda steći pravo da bilo šta kažete o pravnim stvarima i pravnim aspektima koji se rade u ovoj skupštini. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući. Kao poslanik koji poštuje Poslovnik meni će biti dovoljno tačno tri minuta da kažem ono što mislim. Ovde je mnogo toga izrečeno i imputirano mi je da sam rekao nešto što zapravo nisam i od mene je zapravo insistirano da se izvinim i poslanicima DS-a koji su članovi Glavnog odbora, ali i svim članovima Glavnog odbora DS-a.
Ja koristim ovu priliku da se izvinim svim poslanicima DS-a koji su članovi Glavnog odbora DS-a i svim članovima Glavnog odbora DS-a, ali u ime gospodina Boška Ristića. Ja nisam rekao ono što je ovde rečeno da sam rekao. To je rekao gospodin Boško Ristić. On je ovde izrekao da je član Glavnog odbora DS-a na ulici. Ja to nisam rekao.
Inače, ovo je moj drugi mandat. Ja sam ovde od januara 2001. godine. Uvek sam se trudio da za ovom govornicom širim duh tolerancije i dajem doprinos raspravi. Nikada nisam učestvovao u raspravama ovakve vrste. Kada se pretera i kada stanete na žulj koji još uvek boli, onda mora da vam se odgovori, jer vi ste se usudili da procenjujete navodno nečije grehe.
Podsetiću vas na reči Nikolaja Velimirovića: "Ne osuđujte tuđe grehe, dok ne sagledate svoje". Vi i pred vama je tek suočavanje sa istinom šta ste radili i šta je radila prethodna Vlada. Moje lično mišljenje je da treba da budete srećni i zadovoljni, ako zaslužite da budete zaboravljeni u onom kontekstu šta ste radili tri godine dok ste bili na vlasti.
Dakle, nemojte posezati za pitanjima, koja ste zapravo vi u najflagrantnijem obliku otvarali protekle tri godine, odnosno tri godine dok ste bili na vlasti.
Želim nešto da kažem o sebi. Ja sam u DS ušao u martu 1990. godine. DS je formirana 3. februara 1990. godine. Godine 1992. sam ušao u DSS i njen sam osnivač. Ja imam svoja politička ubeđenja. Ona su demokratska i nacionalna. DSS je evropska stranka i mi nismo nervozni i ne brinemo se oko rejtinga kao vi.
Mi znamo da čuvajući nacionalni integritet ulazimo u EU, ali tako što ćemo ono vredno, nacionalno, tradicionalno inkorporirati u evropske vrednosti. Nismo spremni da u EU ulazimo onako kako ste nam vi nudili.
Zapravo mi smo ti koji će i vas i ovaj narod i ove građane uvesti u EU. Meni je jako žao što DS posle toliko počinjenih grešaka ne shvata i neće da se suoči sa svojim greškama i ne želi da da taj doprinos, ali i sa vama i bez vas mi ćemo ući u EU i to ćete kad-tad morati da pozdravite.

Poštovana ministarko, dobar je znak kada je u novoj godini prva tačka dnevnog reda zakon koji je iz oblasti poljoprivrede. Hoću da verujem i da podelim nadu svih onih koji od poljoprivrede žive da je to dobar predznak da ćemo u ovoj godini u sferi zakona, kada govorimo o ovoj oblasti, učiniti značajnije pomake nego što je to bio slučaj u prošloj, a naročito u one prve tri godine, dakle 2001, 2002. i 2003. godine.
Što se tiče ovog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, mislim da je ministarka u principu rekla sve ono što je bitno. Ovaj zakon se može uporediti i sa zakonom koji smo doneli na prethodnoj sednici, kada se govorilo o sadnom materijalu šumskih vrsta. Dakle, postoje sličnosti u toj meri što je intencija i ovog zakona i onog zakona identična, a to je da se pre svega zavede red u oblasti proizvodnje i prometa sadnog materijala.
Ono što je za ovaj zakon karakteristično jeste da je napisan u jasnoj formi, u jednom logičnom sledu i siguran sam da će se kada imate tako jasno preciziran zakon i njegova primena ostvariti na način na koji to predlagač i želi.
Kakvo je danas faktičko stanje na terenu? Imamo veliki broj proizvođača koji se bave proizvodnjom sadnog materijala, ali, nažalost, taj kvantitet ne rađa onaj potrebni kvalitet koji treba da imamo kao država ako želimo da se vratimo na evropsko i međunarodno tržište, gde smo nekada imali značajniju ulogu.
Ovde se jasno definišu kriterijumi ko može da se bavi proizvodnjom sadnog materijala i koji kvalitet mora da ispoštuje. Samim tim, zavodi se red u toj oblasti i mi ćemo zahvaljujući ovom zakonu ipak imati znatno čvršće garancije, jer će sadni materijal biti oslobođen od bolesti i štetočina. Dakle, imaćemo zdrav sadni materijal, što je i intencija ovog zakona.
Još jednom, ne bih dalje dužio, ovo je, po meni, jako dobar i koncizan zakon oko kojeg, pretpostavljam, i neće biti puno sporenja. Verujem da je ovo samo najava i uvod, kada govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, samo jedan početak predlaganja zakona koji oblast poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva uređuju na jedan ozbiljan način, sa jasnom namerom da se vratimo na međunarodno tržište, odnosno, pre svega, evropsko tržište.

Dame i gospodo, izuzetno mi je drago da mogu da branim ovaj zakon. Znam da se u javnosti i kod građana ovaj zakon ne doživljava kao strateški važan, ali je izuzetno važan za ovu oblast. Ono što je jako dobro, ovaj zakon je napisan na dobar, kvalitetan i sveobuhvatan način. Materiju, koja je vrlo značajna i može dati vrlo značajne ekonomske efekte, uređuje na jedan način kompatibilan sa evropskim zakonodavstvom.
Ovaj zakon je, što je vrlo važno, u funkciji zaštite i unapređenja životne sredine, jer ide u pravcu podizanja kvaliteta semena šumskog bilja, a samim tim dobijamo i kvalitetnije sastojine, što bi trebalo da bude cilj, verujem i da jeste, naše države, kao i svake ozbiljne i odgovorne države.
Kažem, ovaj zakon je napisan na jedan celovit način, tehnički vrlo jasan. Imamo nove pojmove koji su jasno definisani. On u celosti prati i proizvodnju sadnog materijala, kontrolu kvaliteta i prometa. Pri kraju zakona postoje i one zaštitne odredbe, odnosno kaznene odredbe za one koji se ovih novih pravila ne pridržavaju.
Ovaj zakon je i potreban, kada govorimo o šumskim vrstama, iz tog razloga što do sada nije bio definisan na najbolji mogući način, u onom starom Zakonu o semenima i sadnom materijalu, gde se ta materija pokrivala i sa poljoprivrednim biljem, a problem nije isti. Postoji potreba da se posebnim zakonom, koji je sada na dnevnom redu, šumske vrste tretiraju.
Rekao sam da je zakon, po meni, skoro tehnički besprekoran. Podeljen je u 10 poglavlja, koja u jednom logičnom nizu objašnjavaju pod kojim uslovima ko može da se bavi proizvodnjom, ko vrši kontrolu proizvodnje i koje su sankcije za one koji se ne pridržavaju slova ovog zakona.
Novina ovog zakona jeste da umesto, kao do sada, fizička lica koja su se bavila proizvodnjom, između ostalog i sadnica i semena šumskih vrsta, sada to moraju biti pravna lica, odnosno preduzeća koja moraju biti registrovana. Samim tim, registracija se vrši kod ministarstva, odnosno počinje da se pravi jedna ozbiljna baza podataka: ko se bavi proizvodnjom, popis objekata gde se ta proizvodnja vrši i površine na kojima se ta proizvodnja vrši.
Kada govorimo o kvalitetu semena sadnica, onda je u ovom zakonu takođe jasno definisano koji se kriterijumi moraju ispoštovati. Naravno, oni moraju biti usaglašeni sa našim standardima kvaliteta, ali ne samo sa našim, nego i sa standardima kvaliteta koje propisuje Međunarodno udruženje za testiranje semena, što je vrlo važno, jer posledica svega ovoga jeste da oni koji se sada budu bavili proizvodnjom, u okviru ovog zakona će imati potreban kvalitet da istupe i na evropsko tržište, što je svakako jedna velika šansa.
U ovoj oblasti se može zaraditi mnogo više novca nego što je to do sada bio slučaj. Sada, sa otvaranjem evropskog tržišta, ulazimo u jednu ravnopravnu utakmicu i sa ostalim državama koje imaju daleko bolje rezultate, tako da ostaje otvoren prostor za privatnu inicijativu u ovoj oblasti.
Ne treba zaboraviti ni efekat koji može da ima država, jer te tzv. visoke sastojine, odnosno kvalitetne šumske sastojine su u najvećem delu u vlasništvu države, tako da i država, ako se bolje organizuje, može imati značajno veće efekte. Sve u svemu, odličan zakon, vrlo važan zakon za ovu oblast.
Siguran sam da građani ne doživljavaju ovaj zakon kao strateški važan, ali vrlo je bitno da imamo za svaku oblast, pa i kada govorimo o oblasti šumarstva, kvalitetne zakone koji nam otvaraju evropsko tržište i druga tržišta, i da u jednoj ravnopravnoj utakmici imamo potreban kvalitet da se na tom tržištu namećemo i da ostvarimo finansijske efekte i za našu državu i društvo. DSS će zakon podržati i glasaće za njega. Hvala.

Veoma kratko. Dakle, član 100, poslanik je dužan da se sa uvažavanjem odnosi prema ovom parlamentu. Nije u redu izlaziti i pričati na sasvim drugu temu. Danas je na dnevnom redu šumarstvo a ne poljoprivreda, a kada smo već kod poljoprivrede, zaista je, ne znam kako da kažem, ali nije ni bitno, zaista je neumesno, neka bude tako, da neko iz DS govori o razvoju poljoprivrede ili o eventualnim strategijama poljoprivrede.
Ovde je rečeno da je za to potreban konsenzus i nadam se da će ova vlada do te strategije, na bazi opšteg i sveobuhvatnog konsenzusa, i doći.

Demokratska stranka Srbije nema svoje, u političkom smislu, svetilište, ali ono što je za nas sveto jeste činjenica da kada se organizuju izbori i kada se izbori sprovode to mora biti urađeno u skladu sa zakonom.
Ako postoji bilo kakva sumnja da izbori nisu sprovedeni u skladu sa zakonom i ako imamo obrazloženja, neke činjenice i zamerke koje je iznela jedna politička stranka, bez obzira koja je to politička stranka uradila, naš je zadatak, i mislim da u ovoj skupštini nema spora oko toga, da se svi skupa u formi anketnog odbora potrudimo da do činjenica dođemo i vidimo da li su izbori za Skupštinu grada Beograda održani u skladu sa zakonom.
Mislim da ne treba da politizujemo za ovom govornicom i da otvaramo neke druge teme. Jednostavno, anketni odbor služi za to da se upravo u njemu na jedan objektivan način utvrdi činjenično stanje i da onda ako postoji povreda zakonitosti kažemo, kao najviši predstavnici zakonodavne vlasti, da se to dogodilo.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pošto ću najverovatnije biti poslednji govornik danas, želeo bih da završim u jučerašnjem maniru. I, zaista sam iznenađen nastupom kolege Markovića iz Demokratske stranke, jer i mi iz DSS-a podržavamo Borisa Tadića, a on nam ovako vraća za govornicom.
Želeo bih da konstatujem da smo u današnjem popodnevnom radu imali puno praznog hoda i hoda i zapravo o tačkama koje su prethodile ovoj tački dnevnog reda i o tački dnevnog reda koja tek sledi. Zaista ne razumem takav pristup. Mislim da je ovo jedna od tačaka oko koje se, bar mi se tako čini, slažemo, četiri poslaničke grupe, i da smo zaista mogli da saslušamo one koji se sa ovom tačkom i predlogom ne slažu i da jednostavno pređemo na sledeću tačku.
Ne znam zbog čega se ovo radi, ali sve ovo ukazuje da i ovaj parlament pokazuje one mane koje je imao, a to je da se ne radi efikasno. Zamolio bih predstavnike svih političkih stranaka i svih poslaničkih grupa da se zaista koncentrišemo na ovu tačku dnevnog reda.
Zašto sam rekao da sam iznenađen nastupom predstavnika Demokratske stranke danas? Zato što je Demokratska stranka izjavila, tj. njen poslanički klub, da ne želi da glasa o ovoj tački dnevnog reda.
Navešću jedan prost primer. Hajte da uradimo simulaciju kao posledicu jednog ovakvog zakona. U prvom krugu imate više predsedničkih kandidata i nevažno je da li će izaći više od 50%, odnosno nije nevažno ali izaći će više od 50%, ali svakako da nijedan od kandidata neće imati tu potrebnu većinu da bude izabran u prvom krugu. Svejedno, u drugi krug idu dva kandidata i tada dolazimo do stanja kojeg već imamo u formi zakona, a to je da u drugom krugu ne treba tih 50%, odnosno nije potreban cenzus. To je ona stvar na kojoj je insistirala DSS i to je u ovom parlamentu izglasano i, ako se ne varam, za to je glasala i Demokratska stranka.
Šta se sada bitno promenilo, osim činjenice da možda Demokratska stranka nema svog predstavnika i da nije zainteresovana za predstojeće predsedničke izbore? Dakle, mi smo principijelno i dosledno bili tada, i predložili i podržali, kada već tad nije moglo u prvom krugu, da taj cenzus u drugom krugu ne bude potreban uslov; iz istih razloga i danas podržavamo da cenzus ne bude uslov ni u prvom krugu.
Iznenađen sam da stranka koja stremi brzim koracima ka Evropi ne poštuje evropske standarde, jer ako pogledamo evropska iskustva, voleo bih da neko ovde izađe i kaže mi u kojoj zemlji u Evropi postoji taj uslov od 50%, odnosno cenzus od 50%.
Dakle, stvar je vrlo jednostavna. Mislim da će ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika biti izglasan, ne zato što ovde postoje koalicije, već u krajnjoj liniji iz jednog prostog razloga, video sam danas, pretpostavljam da ste i svi vi to videli, da je Vlada Republike Srbije svima nama poslala jedan dopis u kome predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika.
Jasno je da kad jedna vlada pošalje ovakav dopis, a ima uporište u parlamentu procentualno 10%, da će takav zakon svakako u ovom parlamentu proći, ne zato što postoji koalicija između DSS-a, Radikalne stranke ili G17 i neke druge stranke, šest stranaka ili četiri stranke, to je nebitno, već zbog toga što se ipak nešto dogodilo i promenilo posle 28. decembra, a to je da ovde postoji drugačija Skupština i drugačiji poslanici i da po pravilu sve što ova vlada, koja hvala Bogu odlazi i uskoro ćemo joj videti leđa, predloži, to u ovom parlamentu ne može proći, odnosno biće podržano sa skromnih 24 do 37 poslanika. Dakle, to je faktičko stanje.
U više navrata ovde je DSS prozivana kao stranka koja ulazi u nekakve koalicije. Rekao sam da smo bili za ukidanje cenzusa i prošle godine, odnosno pretprošle, to smo i sada, dakle pridržavamo se svojih načela i svojih principa i tu ništa ne menjamo. Nema koalicija. Ali, postoji koalicijski kapacitet koji DSS ima, u stvari demokratski kapacitet, a to znači sledeće – sve što je dobro za građane i što je dobro za državu, bez obzira koja poslanička grupa i stranka to predloži u ovom parlamentu, DSS će u ime tih građana i u ime države podržati. Hvala.

Zahvaljujem. Već sam bio pri kraju.
Verujem da ćemo se ratosiljati te loše navike da brojem donetih zakona merimo uspešnost reformi, da se svi skupa posvetimo kvalitetu tih zakona i da se kao odgovorni predstavnici naroda i građana tome zaista i posvetimo.
Dakle, Demokratska stranka Srbije će podržati ovaj set poreskih zakona iz prostog razloga što se radi o olakšicama koje idu u pravcu olakšavanja obaveza poreskih obveznika, ali još jednom želim na kraju da konstatujem da to nije dovoljno.
Da bismo imali liberalnu tržišnu privredu, za koju smo mi iz Demokratske stranke Srbije nedvosmisleno opredeljeni, ono što je potrebno i ono za šta ćemo se izboriti jeste čvrst sistem stabilnih institucija i pravna država.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, u dosadašnjim diskusijama izneti su brojni argumenti za i protiv odluke koja je na dnevnom redu. Rizikujem da ću možda neke od argumenata ponoviti, ali nemojte mi zameriti, trudiću se da se svedem u vreme koje je predviđeno za raspravu.
Razloge zbog kojih ne treba prihvatiti predloženu odluku Administrativnog odbora podelio bih u dve grupe. Prva grupa, to su pre svega pravni razlozi, o kojima je delom bilo reči za ovom govornicom i oni bi se sveli na sledeće.
Administrativni odbor odlučio je da predloži Narodnoj skupštini da ne primeni imunitet za narodnog poslanika Branislava Ivkovića, sa pozivom na član 77. stav 5. Ustava Republike Srbije. Citiraću član: "Narodna skupštna može odlučiti da se primeni imunitet prema narodnom poslaniku i ako se sam na njega nije pozvao, kad je to potrebno radi vršenja njegove funkcije". Ovako interpretiran stav Ustava jasno ukazuje da se radi o dodatnoj zaštiti imunitetnog prava narodnog poslanika, a i samo jezičko tumačenje norme, koje se mora shvatiti usko, znači onako kako piše, ukazuje na to da Narodna skupština može odlučiti da se primeni, a ne da se ne primeni imunitet prema narodnom poslaniku. Ne može se takođe primeniti ni član 77. stav 4. Ustava Republike Srbije, kojim je inače propisano da se, protiv narodnog poslanika koji se pozove na imunitet ne može bez odobrenja Narodne skupštine, pokrenuti krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora.
Ovakav stav pretpostavlja činjenicu da se narodni poslanik prethodno pozvao na imunitet, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo.
Narodni poslanik Ivković nije uopšte bio u poziciji da se izjašnjava o svom imunitetu jer nije ni pozvan od istražnog sudije da to učini, što je po nama velika procesna greška u postupku.
Iz svega zaključujem da je navedena odluka Administrativnog odbora zasnovana kako na pogrešnom tumačenju ustavnih normi, tako i na činjenici da prethodno nisu ispunjene procesne pretpostavke za izjašnjavanje od strane Administrativnog odbora i Narodne skupštine.
Zato smatram da je najispravnije da se u ovom trenutku zastane sa ovim postupkom, te da se prethodno zatraži i izvrši autentično tumačenje člana 77. Ustava Republike Srbije, a isto tako i otklone procesne pretpostavke u smislu izjašnjavanja narodnog poslanika da li se poziva ili ne na svoj imunitet.
Mislim da je istražni sudija, a na to ga ZKP upućuje, pre nego što je doneo rešenje o otvaranju istrage, a to je upravo onaj čin kojim se pokreće krivični postupak, bio dužan, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, da pozove okrivljenog, da mu stavi na uvid činjenice koje ga terete, pa da se tek nakon toga okrivljeni izjasni da li će primeniti ili se ne poziva na svoj imunitet. U slučaju da se ne pozove na imunitet, postupak se vodi bez ikakvog postupka u Narodnoj skupštini, a u drugom slučaju, ukoliko se pozove na imunitet, onda se aktivira ovaj mehanizam i Narodna skupština dolazi u poziciju da odlučuje.
Jednostavno to prethodno pitanje nije raščišćeno. I dobro je što je danas Administrativni odbor zaključio da po pitanju imuniteta zatraži mišljenje Vrhovnog suda o ponašanju suda u ovakvim situacijama jer je očigledno da neki sudovi kao vruć krompir prethodno pitanje imuniteta poturaju pravo Narodnoj skupštini, bez pozivanja okrivljenih da se izjasne da li se pozivaju ili ne na imunitetno pravo.
Što se tiče političkih razloga, takođe dva razloga. Prvi se sastoji u tome da je gospodin Ivković šef poslaničke grupe i šefovi poslaničkih grupa u našem parlamentarnom sistemu imaju posebno značajnu ulogu. Mislim da oni posle predsednika Narodne skupštine imaju najveću odgovornost za funkcionisanje parlamentarne demokratije. I stoga oduzimanje, eventualno oduzimanje imuniteta šefu poslaničke grupe ima posebnu težinu i odgovornost u odnosu na druge narodne poslanike.
Drugi argument je više načelnog i opšteg tipa, da se suština demokratije najbolje izražava u odnosu većine prema manjini. Uskraćivanjem imuniteta Branislavu Ivkoviću, koji nosi istaknutu ulogu na opozicionoj sceni Srbije, može se tumačiti negativno i reperkutovati negativne odnose u našoj zemlji po pitanju demokratskih odnosa.
Ovo tim pre kad je poznato da je mandat narodnih poslanika ograničen, a samim tim i imunitet koji uživaju, pa je moguće voditi krivične i druge postupke nakon isteka mandata narodnih poslanika. Oni koji su branili ovu odluku (to je manji broj narodnih poslanika koji se javio za reč), polazi od toga da smo svi pred zakonom jednaki, da se ovakvim odlukama zapravo štiti i jača pravna država, mislim da to u konkretnom slučaju, jednostavno, nije tako.
Upotrebio bih jedan citat iz "Politike" od prošlog petka, gde se radi o jednom dosta ozbiljnom članku, koji elaborira stanje na levici, između ostalog, taj, inače imenovani poznavalac prilika na levici, čije ime neću spomenuti, kaže da su, prema nekim informacijama, krivične prijave podignute protiv više stotina socijalista. Ja sada vas pitam - ko u ovoj državi zna protiv koga su krivične prijave podignute ili će biti podignute. Da li MUP, prilikom podnošenja krivične prijave, uzima podatak kojoj stranci pripada okrivljeni - ne uzima. Da li je okrivljeni dužan da kaže kojoj stranci pripada - ne.
To znači da, jednostavno, jedna grupa ljudi daje nalog da se protiv jedne druge grupacije, u konkretnom slučaju SPS-a, politička borba vodi i na ovom frontu krivičnim prijavama. I ta borba, evo javno, i kroz medije se nagoveštava. Zbog svega toga mislim da argumenti tipa - jačamo pravnu državu, i argumenti tipa - da smo svi pred zakonom ravnopravni, liče mi na argumentaciju koju je Džordž Orvel izneo u svom delu "Životinjska farma", u kome je naveo da su i na toj farmi sve životinje ravnopravne, samo su neke malo ravnopravnije. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, Zakonodavni odbor Narodne skupštine prihvatio je Predlog zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, uz određena preciziranja pravno tehničke prirode, sa kojima se saglasio predlagač zakona i oni su postali sastavni deo teksta. Pre nego što kažem par reči o samom zakonu, dozvolite mi da iznesem lični stav, odnosno uverenje da su javna preduzeća, kao oblik organizovanja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, svojim dosadašnjim radom i angažovanjem apsolutno opravdala svoje postojanje. Uspešnost nekog sistema može se najbolje utvrditi kada je on izložen teškoćama. U periodu kada je u našoj zemlji bilo najteže, za vreme varvarske NATO agresije, javna preduzeća i svi zaposleni u njima bili su uz naše rukovodstvo, vojsku i MUP, stožer uspešne odbrane, obezbeđujući u  najekstremnijim mogućim uslovima veoma uspešno različite potrebe ogromnog broja građana Srbije.
Zbog toga su, verovatno, i najznačajniji delovi većine javnih preduzeća i bili česta meta agresorskih bombi. U fazi ubrzane obnove naše zemlje, velike štete u javnim preduzećima, koje se mere stotinama miliona, odnosno sa više milijardi dolara, uspešno se saniraju i to sa relativno malo para, ali sa mnogo entuzijazma i stručnosti. Ovakvim radom ona daju pun doprinos borbi za održanje ekonomske stabilnosti naše zemlje.
Predlogom zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa predviđa se jedinstven pravni režim za sva javna preduzeća, bez obzira ko je njihov osnivač i to: pravo u pogledu raspolaganja imovinom, odnosno raspodelom dobiti, nadležnost organa preduzeća i način njihovog imenovanja, ovlašćenje države, odnosno jedinica lokalne samouprave u pogledu davanja saglasnosti na određene akte preduzeća i tako dalje.
Budući da Predlog zakona predviđa usaglašavanje osnivačkih akata postojećih javnih preduzeća sa odredbama tog zakona, time su obezbeđeni uslovi za otklanjanje određenih razlika u pravnom položaju postojećih preduzeća, posebno onih čiji je pravni položaj sada uređen posebnim republičkim zakonima. Te razlike se mogu uočiti, kako u pogledu nadležnosti za imenovanje pojedinih organa tih preduzeća, vrste organa, tako i u pogledu nadležnosti upravnih odbora i ovlašćenja državnih organa u pogledu davanja saglasnosti na akte tih odbora. Tako, na primer, dok je za druga javna preduzeća, čiji je položaj uređen republičkim zakonima, predviđeno da su organi tih preduzeća upravni i nadzorni odbor i direktor, u nekim preduzećima je predviđeno i obrazovanje odbora direktora i uređen sastav tog odbora, kao što je kod Naftne industrije Srbije. Dok u drugim javnim preduzećima republičkog značaja, generalnog direktora imenuje Vlada Republike Srbije, generalnog direktora Naftne industrije Srbije imenuje Narodna skupština na predlog Vlade.
Nadležnost upravnih odbora ovih preduzeća je takođe različito uređena. Tako, na primer, Zakonom o osnivanju Javnog preduzeća Naftne industrije Srbije predviđeno je da Upravni odbor tog preduzeća donosi Statut i Odluku o tarifnom sistemu uz saglasnost Vlade, a samostalno donosi odluke o usvajanju planova, razvoja i programa rada. Međutim, Upravni odbor PTT Srbije donosi dugoročni i središnji plan razvoja i godišnji program poslovanja uz saglasnost Vlade, a saglasnost na statut nije predviđena.
Zakonom o elektroprivredi predviđeno je da Upravni odbor Javnog preduzeća "Elektroprivreda" Srbije donosi statut uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Upravni odbor NIS-a samostalno odlučuje o smanjenju i povećanju glavnice, o osnivanju preduzeća i o investicionim odlukama, dok Upravni odbor EPS-a može o ovim pitanjima da odlučuje samo uz saglasnost Vlade. Za statusne promene i za promenu delatnosti nekih preduzeća, kao što je to primer kod preduzeća "Srbijašume", potrebna je saglasnost Vlade, dok za druga preduzeća takva saglasnost nije predviđena.
Ove primere naveo sam da ukažem kakve su postojeće razlike u postojećem pravnom režimu kojim se obezbeđuje i određuje organizacija i rad javnih preduzeća. Međutim, budući da Predlog ovog zakona na jedinstven način uređuje i obezbeđuje zaštitu opšteg interesa u poslovanju svih javnih preduzeća, bez obzira ko je njihov osnivač, i to davanjem saglasnosti Vlade za ona preduzeća čiji je osnivač Republika, odnosno davanjem saglasnosti organa jedinica lokalne samouprave za ona preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, time su obezbeđene pravne pretpostavke za jedinstven, odnosno jednak položaj preduzeća, kao i isti odnos osnivača prema tim preduzećima, a time ujedno i za njihovu stabilnost i dalji razvoj, što su dovoljni razlozi za prihvatanje ovog zakona i njegovo sprovođenje u život.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege, hoću da kažem da je Zakonodavni odbor razmotrio sve predloge zakona sa današnje sednice, pa i Predlog zakona o utvrđivanju uredaba koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja. I, hoću da kažem da je predsednik Republike Srbije ispunio Ustavom Republike Srbije predviđenu obavezu da sva akta koja je doneo za vreme ratnog stanja podnese Narodnoj Skupštini čim ona bude u poziciji da se sastane. I svaki drugi čin i akt predsednika Republike bio bi protiv njegovih Ustavom utvrđenih obaveza. Dakle, nema se sa formalno - pravnog stanovišta ništa zameriti načinu na koji je predsednik Republike svoju obavezu izvršio. Što se tiče navođenja uvažene koleginice o pojedinim odredbama uredaba unutrašnjih poslova za vreme ratnog stanja, Uredbe o ličnoj karti za vreme ratnog stanja, Uredbe o prebivalištu i boravištu građana, Uredbe o okupljanju građana za vreme ratnog stanja, trebalo je pročitati Predlog zakona do kraja. Tamo se jasno u članu 2. konstatuje da navedene uredbe prestaju da važe danom prestanka ratnog stanja. I nikako se ne može, znači, imputirati ovoj vladi da sada želi da osnaži neke elemente koji su bili neophodni da se  kao država odbranimo od agresije. Žao mi je što od uvažene koleginice nisam čuo da su sve ove uredbe izazvane ratom koji je besnio 11 nedelja na ovim prostorima, a što se tiče onog jedinstva mislim da su svi građeni Republike Srbije bili svedoci jedinstva vojske, milicije i naroda u herojskoj odbrani naše otadžbine. Žao mi je što to iz njenih usta, kao potvrdu, nisam čuo u njenom izlaganju.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, zaista nisam imao nameru da se po dva puta javljam za reč, ovo je replika. Znači, dva minuta, jer je moje prezime od strane gospodina Veselinova iskorišćeno da se uzme u kontekst aktivnost predsednika Republike i vrhovnog komadanta na jedan vrlo ružan i degutantan način.
Svi smo mi bili svedoci, ovaj narod je bio svedok da je naš vrhovni komandant za sve vreme agresije, sa čitavom svojom porodicom bio sa svojim narodom i uz svoj narod, i da je sve vreme, to je naša javnost mogla da se uveri, sa Vladom Republike Srbije, sa Vojskom i milicijom vukao državničke poteze, da iz ove nepravedne agresije na našu zemlju izađemo sa što manje štete.
Zbog toga je jako ružno da se sada gospodin Veselinov, koji je inače sa svima nama, narodnim poslanicima, učestvovao u procenama i u odnosu koji je Narodna skupština zauzimala i povodom Rambujea i ostalih prelomnih tačaka u ovoj istoriji, sada na drugi način priča o toj istoriji i o tim odlukama u kojima je i sam učestvovao. Meni sve to liči da je to deo jednog scenarija koji se kroz istoriju proteže na ovim prostorima, a koji je eto, pre izvesnog vremena neslavno završio neuspehom porobljavanja naše domovine, a koji se izgleda sada, sa nastupanjem mira na ovim prostorima nastavlja dizanjem unutrašnjih tenzija i buđenjem unutrašnjeg neprijatelja.
Neka gospodin Veselinov razmisli o svemu ovome, o svojim ponašanjima, o svojim postupcima, i dok je vreme stane i deli sudbinu ovoga naroda, koji ga je glasao da dođe u ovaj parlament.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, ja bih par reči o zakonu. Zakonodavni odbor je prihvatio Predlog zakona o prometu nepokretnosti. Isto tako, Zakonodavni odbor razmotrio je i sve prispele amandmane na Predlog ovog zakona. I moram da kažem da su svi podnosioci amandmana zaista učinili napor da sve amandmane koje su podneli učine saglasnim Ustavu Republike Srbije, pravnom sistemu, Poslovniku Narodne skupštine, a od ocene celishodnosti rešenja, koja se nude, a o kojima će raspravljati Narodna skupština, zavisiće da li će oni biti prihvaćeni ili ne.
Želeo bih da kažem, ono što je pre svega poznato svima vama, da nepokretnost uopšte, a pogotovu njihov promet su od posebnog značaja za svaku državu, tako i za našu, te je ovaj zakon koji danas razmatramo veoma bitan i to kako sa aspekta jednog konačnog raskida sa ekonomskim sistemom zasnovanog na Ustavu iz 1974. godine, tako i sa aspekta razvoja budućih odnosa u ovoj veoma bitnoj oblasti.
Ovaj zakon je u svemu usklađen sa Ustavom Republike Srbije i pravnim sistemom. Podsetio bih da je prethodni zakon u ovoj oblasti, još uvek važeći, donet 1981.godine, gde je pretrpeo nekih devet izmena i dopuna, a da ovaj novi zakon ima svega 21 član, te on i svojom formom upućuje da se ova vlada, a nadam se i Narodna skupština, nakon njegovog usvajanja opredelila za deregulaciju odnosa u ovoj oblasti, u potpunosti afirmišući princip slobode prometa nepokretnosti i to kao jednog od temeljnih principa ekonomskih odnosa proklamovanih u Ustavu Republike Srbije.
Ovaj princip slobode prometa nepokretnosti dosledan je principu slobode raspolaganja vlasnika, a ograničenja su samo zakonom određena i to samo u slučaju kada je u interesu ugovarača ili kada je to u opštem interesu.
Želeo bih sa ovog mesta da se osvrnem samo na dve odredbe ovog zakona iz kojih se može videti u čemu je on progresivan u odnosu na rešenja koja smo do sada imali.
Prvi se odnosi na odredbe o pravu preče kupovine i to posebno pravu preče kupovine koje se ustanovljava u sferi prometa poljoprivrednog zemljišta, gde se pravo preče kupovine uslovljava u korist vlasnika susednog zemljišta. Podsetiću da smo postojećim propisima do sada to pravo zakonom imali ustanovljeno u korist najpre organizacije koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pa zatim zemljoradničke zadruge na teritoriji opštine gde se nalazi nepokretnost koja se izlaže prodaji, pa zatim opštini na kojoj se nalazi nepokretnost i na kraju susednom vlasniku.
Mislimo da će ova mera, koja je u svemu u skladu sa promenama koje smo novim ustavom dobili i te kako značiti za ukrupnjavanje poseda poljoprivrednog zemljišta u individualnom sektoru i da će ova mera, u skladu sa onim merama koje Vlada preduzima i koje će preduzimati u sferi poljoprivredne proizvodnje, učiniti poljoprivrednu proizvodnju racionalnijom i efikasnijom.
I želeo bih da se osvrnem na član 11., koji govori o ništavosti ugovora o prometu nepokretnosti koji su zaključeni pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena odnosno nije bila obezbeđena sigurnost ljudi, imovine, ostvarivanje i zaštita slobode, prava i dužnosti građana, zakonitost i ravnopravnost građana. Mislim da ova odredba sama po sebi govori koliko je ova država rešena da u skladu sa svim što preduzima stane na put pritiscima i nasilju, koji su u nekim periodima i za nas bili prisutni kao metod da se iznude brojni ugovori o prometu nepokretnosti i kao takvi bili jedan od glavnih faktora za iseljavanje stanovništva sa Kosova i Metohije od kraja Drugog svetskog rata pa do 80-tih godina.
Sve u svemu, ovaj zakon jeste progresivan, jeste moderan, pruža punu slobodu. Mislim da je našao pravu meru između principa slobode prometa nepokretnosti i ravnopravne zaštite svih svojinskih oblika i da zbog toga zaslužuje punu podršku Narodne skupštine. Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege, Republika Srbija, kao demokratska država svih građana koji u njoj žive, u svom Ustavu sadrži institut referenduma, određujući ga kao jedan od najznačajnijih oblika kojim građani ostvaruju suverenost. Odluka o raspisivanju referenduma o kojoj danas raspravljamo, zasnovana je na Ustavu Republike Srbije i zakonu i kao takva je pravno valjana. U pravnoj i političkoj teoriji referendum predstavlja jedan od oblika neposredne demokratije kojim građani izražavaju svoju volju o određenim bitnim pitanjima. Kolekva ovog demokratskog instituta su Sjedinjene Američke Države, gde je referendum kao sredstvo ratifikovanja Ustava prvi put primenjen i to još davne 1778. godine, kada je narod Masačusetsa rekao ne ustavu, koje je predložilo zakonodavno telo. Od tada je referendum naišao na široku primenu u mnogim zemljama, a naročito često je korišćen u Švajcarskoj i SAD.
Svedoci smo da je predstojeći referendum izazvao pažnju domaće i svetske javnosti. Najčešće su kritičke ocene, od toga da je on nepotreban, da otežava rešavanje problema i slično, a neke slične smo čuli večeras za ovom govornicom. U tim ocenama prednjače visoki predstavnici zemalja, odnosno zemlje u kojima se kroz istoriju najčešće potezalo za ovim načinom izjašnjavanja građana.
Ovakvim stavom oni nas ostavljaju u dilemi, da li to samo kratko pamte sopstvenu istoriju i demokratske tekovine ili se radi o licemerju i dvostrukim standardima svojstvenim nosiocima ideologije tzv. novog svetskog poretka? A, licemerja dvostrukih standarda bilo je mnogo i previše.
Nije li licemerje kada se u predvečerje raspada bivše SFRJ od strane međunarodnog faktora nude dobre usluge posredovanja, koje se završavaju izveštajem Bandenterove komisije, izveštajem koji je izvršio međunarodnu legalizaciju secesije i bio uvod u krvavi građanski rat. Nije li licemerje kada se socijalističke republike bivše SFRJ na kraju nagrađuju međunarodnim priznanjem, a SR Jugoslavija najokrutnijim sankcijama. Nije li licemerje kada u Bosni Muslimani ubijaju svoje građane, a NATO za to kažnjava Srbe radioaktivnim vazdušnim udarima. Nije li licemerje kada se ćutke prelazi preko izgona stotine hiljada Srba sa svojih vekovnih ognjišta, kao da se ne radi o najvećem egzodusu u 20. veku u Evropi. Nije li licemerje kada oni, koji su do juče našu saveznu državu nazivali Srbija i Crna Gora, a sada imaju puna usta Jugoslavije, ne bi li tu ugurali privremeno od Srbije otetu i treću federalnu jedinicu pod nazivom - Republika Kosovo.
Uprkos svemu, ova Jugoslavija sačuvala je dovoljno snage i dostojanstva, da bude najaktivniji učesnik Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je zaustavljen krvavi građanski rat, da bude glavni faktor mira i stabilnosti na Balkanu i zaštitnik integracionih procesa među državama Jugoistočne Evrope.
Zato s pravom i očekujem i od naših suseda, od kojih su neki suočeni sa značajnim socijalnim i ekonomskim problemima, da pokažu brigu za zajedničku budućnost i da se odreknu iluzija da će im neko na tanjiru doneti sve što im treba samo ako prihvate ulogu koja je trenutno namenjena, da se uključe u pritiske prema SR Jugoslaviji.
I suviše ružnog desilo se za kratko vreme da smo ubeđeni da veliki pritisci i nastojanja za internacionalizacijom problema na Kosmetu imaju za isključivi cilj komadanje Srbije i nasilno otimanje Kosmeta, Vojvodine i Raške oblasti.
Zato smo dužni da kao parlament prihvatimo inicijativu predsednika Miloševića i raspišemo referendum, kako bismo dobili odgovor građana Srbije na pritiske i pokušaje razbijanja zemlje i učvrstili jedinstvo naroda i rukovodstva.
Poštovane kolege narodni poslanici, na kraju, želeo bih da u narednom delu izlaganja iznesem neka gledišta iz ugla sredine iz koje dolazim, odnosno iz Južnobanatskog regiona naše Autonomne pokrajine Vojvodine, Vojvodine kao nacionalno najheterogenijeg područja Republike Srbije, koje predstavlja primer i životnu potvrdu mogućnosti istovremenog očuvanja nacionalne posebnosti i izgrađivanja života u multietničkoj, multikulturnoj i multikonfesionalnoj sredini.
Zahvaljujući pravno-političkom ambijentu koji je stvoren Ustavom i zakonima Republike Srbije i politikom nacionalne ravnopravosti, koju vodi SPS i koja predstavlja njeno trajno opredeljenje, pripadnicima 26 nacionalnih manjina i etničkih grupa u Vojvodini, uključujući i albansku manjinu, omogućeno je puno ispoljavanje, negovanje i očuvanje nacionalnog identiteta i ostvarivanje građanskih i kolektivnih prava.
Ova prava koriste se po znatno većem obimu i sadržaju od standarda i prava definisanih u međunarodnim poveljama i konvencijama. Na to smo ponosni. Zašto se onda ovaj korpus prava i ustavno-pravnih garancija, koje sadrži Ustav i zakoni Republike Srbije i koji stoje na raspolaganju svim pripadnicima svih nacionalnih manjina i etničkih grupa na čitavoj teritoriji Srbije, ne koristi samo na Kosmetu i od strane dela građana albanske nacionalnosti? Verovatno zato što se na njih vrši permanentan pritisak i teror od strane političkih lidera, kojima se lojalno ponašanje Albanaca ne uklapa u javno proklamovani program otcepljenja od Srbije.
Međutim, oni moraju znati da to ova Srbija neće dopustiti ni pod kojim uslovima, neće dopustiti ni građani Srbije koji će svojim masovnim izlaskom na referendum 23. aprila i svojim odlučnim - ne - stranom mešanju obavezati svoje rukovodstvo da istraje u borbi za očuvanje celovitosti Srbije, njene slobode i nezavisnosti.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, Komisija Narodne skupštine Republike Srbije, obrazovana 3. decembra 1997. godine, na osnovu člana 30. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, radi utvrđivanja saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republičke izborne komisije podnosi Narodnoj skupštini sledeći izveštaj.
Komisija je konstatovala da je Republička izborna komisija podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj u kome je utvrđeno da je Srpska radikalna stranka, kao podnosilac izborne liste u Izbornoj jedinici 17 - Jagodina na izborima za narodne poslanike dodelila mandat kandidatu sa svoje izborne liste u toj izbornoj jedinici Miodragu Trumpiću. Komisiji je podneto uverenje o dodeli mandata navedenom narodnom poslaniku. Podaci iz tog uverenja upoređeni su odgovarajućim podacima u izveštaju Republičke izborne komisije, pa je utvrđena njihova istovetnost.
Komisija predlaže da Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa članom 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Miodragu Trumpiću.
Koristim priliku da mu čestitam.