Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, mi već danima raspravljamo o ovom setu pravosudnih zakona, koji je ovoj skupštini predat da se o njima raspravlja i da se usvoje po hitnom postupku, iako će ti zakoni na snagu stupiti tek 2010. godine. To je već samo po sebi kontradiktorno, jer ako je nešto po hitnom postupku, onda to podrazumeva i neku hitnu primenu, kako bismo popravili stanje u toj oblasti, a, kao što vidimo, primena ovih zakona će otpočeti tek za više od godinu dana.
Ovo nije neposredna oblast koju pratim, ja nisam pravnik, ali želim da ovde prognoziram da ćemo, sasvim sigurno, u narednoj godini vršiti izmene ovih zakona. Zbog čega? Zato što su oni u mnogim segmentima izuzetno nelogični i danima ovde narodni poslanici izlaze i raspravljaju o amandmanima, naročito na tačku broj 3, gde se govori o sedištima sudova. Dakle, na krajnje paušalan način, jednim britkim rezom je odlučeno da samo one opštine koje imaju status gradova, odnosno gradovi, imaju osnovne sudove, a da sve ostale opštine izgube taj status, one opštine koje su imale opštinske sudove. To nije dobro i ja ovde koristim priliku da ministarki postavim pitanje, da izađe i kaže – po kojim ste to kriterijumima uradili?
Nemoguće je ukinuti sve opštinske sudove i zadržati samo one u gradovima, zato što smo u prošloj godini proglasili 34 opštine koje su dobile status grada. Ono o čemu bi, čini mi se, trebalo voditi računa, voleo bih da izađete i da nam to kažete, to je, kada ste doneli odluku da ovim zakonom ukinute opštinske sudove, da li su opštinski sudovi u istoj meri bili opterećeni brojem predmeta, da li je ažurnost u tim sudovima bila istovetna, pa postoje identični razlozi da se to ukine, da li je kvalitet rešavanja tih predmeta na istom nivou u svim tim opštinskim sudovima koji su ukinuti?
Ono što je posebno važno, ovde se radi o elementarnom nepoznavanju, i demografskog stanja, i teritorije, i putne infrastrukture u Srbiji. Jednostavno, postoje opštine gde građani i sada teškom mukom ostvaruju svoje pravo na sudsku zaštitu, zato što je putna mreža loša, zato što su sela udaljena, zato što postoji jako puno problema.
A sada, ovom odlukom, hajde da kažemo – u opštini Ljubovija, pošto se amandman koji sam podneo odnosi na Mačvanski okrug, koja je brdsko-planinska opština, opštinama Krupanj, Vladimirci, Koceljeva, to su sela koja su udaljena po 30, 40 km od tih opština, preusmeravamo ih na Šabac ili na Loznicu. Ta putovanja će iznositi po 60, 70 km. Da li znate da u mnogim selima nema dnevnog polaska autobusa u jutarnjim satima za, recimo opštinu Šabac, opštinu Loznica?
Da vidimo kako će taj građanin da ostvari svoja prava. Treba da krene dan ranije, ako ima autobus u pet po podne, pa da dođe kod nekoga u Šabac ili Loznicu da prespava, da bude nekom na teretu, pa da ujutru dođe na suđenje. Da li onda imamo građane prvog i drugog reda? Da li svi građani na osnovu ovog zakona imaju identično pravo na sudsku zaštitu?
Apsolutno su nejasni kriterijumi i vi ovde niste odgovorili. Ako izađete i kažete po kojim kriterijumima, da na osnovu tih kriterijuma dođemo do zaključka kako ste doneli odluku o ukidanju ovih opštinskih sudova, povlačim sve što sam rekao. Apsolutno se vidi da niste imali nikakve kriterijume.
Vi ste, jednostavno, doneli takvu odluku, ne znam zbog čega, verovatno da bi EU to verifikovala, a pitanje je šta će se desiti i kakav će odgovor biti nadležnih evropskih organa povodom ovog seta zakona. Još jedna nelogičnost i još nešto što ukazuje da, apsolutno, ne postoji strategija. Nemojte nam pričati o nekakvoj strategiji i radikalnoj promeni u sudstvu, koja je dobro promišljena, osmišljena i koja će biti efikasna i funkcionalna. To je, prosto, nemoguće.
Vi ste mesec dana pre toga izneli jedan sasvim drugi sistem organizacije sudova, gde je, takođe, predviđeno da se ukida određeni broj sudova, ali ne svi. Po tom prvom predlogu je trebalo da ostane Sud u Bogatiću. Sada i to ukidate. To pokazuje da niste imali nikakvu strategiju. Postojala je varijanta jedan, sudije su se i tada organizovale i uzburkala se pravnička, advokatska, sudska javnost.
Imao sam prilike da obavim razgovor s predsednikom Okružnog suda, predsednicima opštinskih sudova sa Mačvanskog okruga i taj sastanak, verujte mi, bio je početkom oktobra. Mi smo tada raspravljali o Predlogu zakona koji ste dali u proceduru i za koji ste najavili da će biti u skupštinskoj proceduri, onaj prvi predlog, mi smo o tome raspravljali, da bi samo sedam dana posle toga bili suočeni sa činjenicom da izlazite s jednim sasvim novim setom pravosudnih zakona, koji nemaju veze s prethodnim predlogom.
To ukazuje da tu, apsolutno, niste imali nikakvu strategiju. Vama je ovo neko rekao da tako treba da se uradi i vi ste to tako uradili.
To što će neko morati da putuje i po 100 km, bez autobusa, po lošim putevima, što će mu biti potrebno 24 sata da dođe do suda, ovu državu i ovo ministarstvo uopšte ne zanima.
To nije dobro i nije pošteno. Nije dobro, a ja se uvek zalažem i za tradiciju. Postoji neka tradicija koju treba poštovati. Ne možete Sud u Vladimircima, koji postoji 170 godina, izbrisati tek tako. Zbog čega? Pitam vas, da li imate podatke, koliki broj predmeta obrađuje Sud u Vladimircima? Kakva je ažurnost? Koliko prihoduje taj sud? I sve ostale podatke. Koliko su udaljena sela i koliko će biti udaljena pojedina sela do Šapca? Kako mislite da neko ko živi u tim selima može da ostvari svoje pravo?
Znam ja da i vi imate statističke podatke. To je sasvim prirodno. Nemoguće je da na bazi tih statističkih podataka obrišete sve opštinske sudove, ne samo u Mačvanskom okrugu, tu ostaju Šabac i Loznica, ali tako ste uradili širom Srbije. Sve opštine koje su manje i po broju stanovnika, ali imaju svoje sudove i po 150, 170 godina, da tek tako, jednim potezom pera, odnosno ovim predlogom zakona izbrišete?!
Ako se borimo i stalno govorimo da je suština, u nekom budućem periodu, ravnomerni regionalni razvoj, a imamo primere da nam se upravo iz tih malih mesta ljudi iseljavaju, naročito oni koji su obrazovani, koji su stručni, iz prostog razloga što ne postoje institucije u kojima bi oni bili zaposleni, mi na ovaj način šaljemo jednu dodatnu poruku – da sve što je završilo prava može da se seli u Loznicu ili u Šabac, da sve što je završilo prava, iz Vladimiraca ili Koceljeve, ide u Šabac.
Nema potrebe da neko ko je završio prava živi u tako malom mestu. Jedino može da živi onaj pravnik koji će biti sekretar skupštine opštine. Za to je potreban pravni fakultet. Jedan pravnik po opštini, po tumačenju ovog ministarstva i po predlogu, sasvim je dovoljan za opštine koje imaju po 20, 30 hiljada stanovnika.
Tu se ne radi o decentralizaciji, tu se radi o elementarnom nepoznavanju faktičkog stanja na terenu. Tu se radi o nipodaštavanju naše pravosudne tradicije.
Ovaj predlog nije dobar. Znam da ove amandmane, koje su poslanici predložili, nećete usvojiti, da imate argumente kako je ovaj predlog, pre svega, u funkciji efikasnijeg i racionalnijeg poslovanja, ali sam ubeđen da vi nikakvu analizu niste napravili, jer, jednostavno, na primeru Mačvanskog okruga se uočavaju razlike između Suda u Koceljevi i Suda u Krupnju, Suda u Vladimircima i Suda u Bogatiću. Ne možete na sve sudove gledati na identičan način i tako postupati prema njima.
Neka poslanici iz Mačvanskog okruga ćute. Neka i poslanici vladajuće koalicije iz ovih mesta ćute. Znam da nije lako biti na vlasti i da vam je rečeno da ćutite, ali ste saučesnici u nečemu što se zove uništavanje malih opština u vašem okrugu, što se zove nezalaganje za prava građana iz sredine i iz okruga iz kojeg dolazite. Razmislite malo o tome. Apelujem na poslanike iz Mačvanskog okruga, ali i na sve ostale poslanike vladajuće koalicije, nemojte dozvoliti da se ovako, jednim potezom, bez suvišnog obrazloženja, bez adekvatnih pokazatelja, u jednom danu za glasanje i jednim dizanjem ruke, odnosno jednim pritiskanjem dugmeta, ukinu silni sudovi po Srbiji. To, jednostavno, neće biti dobro za Srbiju. Hvala.