Zahvaljujem. Malopre sam krenuo od člana 1, možda sam i pogrešio, mada ne verujem. Sada ću krenuti od poslednjeg člana 252, u kojem piše…

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, podneo sam amandman na član 3. Biću vrlo kratak i konkretan.
Iskreno se nadam da je ovaj amandman sasvim prihvatljiv i sa vašeg stanovišta, ali mislim da kao Narodna skupština da, a i kao poslanici Narodne skupštine, ovaj amandman trebalo da usvojimo, jer se pre svega tiče nadzorne uloge koju parlament ima i nikad nije na odmet da Skupština da sebi one ingerencije koje joj zapravo po Ustavu pripadaju, a to je da kontroliše izvršnu vlast.
Naime, svedoci smo, mi smo i akteri jer smo u proteklom periodu ovde ratifikovali, na predlog Vlade, veliki broj kredita, uglavnom za infrastrukturne objekte. Ne znamo u kojoj su fazi realizacije ti krediti. Za mnoge kredite smo preuzeli određene obaveze i te obaveze teku, ali ti krediti nisu realizovani, stoje ti projekti.
Recimo, primer beogradskog mosta "Gazela". Živo me interesuje da li smo kao država preuzeli određene obaveze koje kao država imamo, i da li teku, s jedne strane. S druge strane, zašto projekat "Gazela" do dan-danas nije ni startovao da se realizuje?
Shodno tome, to je jedan od primera, ali mislim da moj predlog i moj amandman, koji idu u pravcu da svaka tri meseca Ministarstvo finansija podnese izveštaj Narodnoj skupštini, vezano za realizaciju kredita i obaveza koje po tim kreditima imamo, sasvim prihvatljive i za Vladu, a mislim da su i za parlament obavezujuće. Tako da bih vas zamolio da ovaj amandman prihvatite. Hvala.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, juče smo imali retku čast i priliku da ovaj parlament poseti premijer, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković. U ime poslaničke grupe DSS postavio sam mu jedno konkretno pitanje. To pitanje glasi – na kojoj sednici Vlade Republike Srbije je usvojena platforma za pregovore sa MMF o kreditnom aranžmanu u visini od tri milijarde evra?
Gospodin Cvetković je dosta dugo slušao poslanička pitanja i dosta šturo i zbunjeno odgovarao na ta ista pitanja. Između ostalog je odgovorio i na pitanje koje sam postavio. Naime, on je rekao da je platforma usvojena na Vladi prošle nedelje.
Verujem da velika većina građana to zna, ali oni koji ne znaju, želim da ih obavestim, želim da obavestim i vas gospođo Dragutinović i da vas zamolim da prenesete premijeru, odnosno predsedniku Vlade gospodinu Cvetkoviću da je MMF našu zemlju napustio pre tri nedelje, obavivši razgovore i dogovore.
Gospodin Cvetković je, zajedno sa vama i sa celokupnom Vladom, platformu za razgovore sa MMF-om usvojio, koliko čujemo, nemam razloga da sumnjam u njegove reči, dve nedelje kasnije. To je vrlo dobar odgovor. Zapravo, to je najbolji odgovor na tvrdnje DSS-a koje idu još od oktobra, da ova vlada na čelu sa predsednikom Vlade, gospodinom Mirkom Cvetkovićem, nema nikakvu strategiju, nije je ni imala, a nema je ni danas.
Dokaz i činjenica – u pregovore ste ušli tražeći 2 milijarde dolara, iz pregovora ste izašli sa 3 milijarde evra. Dupli iznos, 400 evra, da to građanima bude jasnije, po glavi stanovnika, to je dug koji sada preuzimamo na sebe, ali vi ovde, iako ste imali obavezu da nam dostavite izmenjeni tekst memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, to niste dostavili. Između ostalog, razlog zbog čega to niste dostavili jeste da vidimo da li je to javni dug ove države, kada i kako ga vraćamo ili nije?
Imao sam priliku juče da razgovaram sa vašim pomoćnikom u vašem ministarstvu. Na pitanje da li su 3 milijarde evra javni dug ove države, ona je odgovorila da ne može da odgovori na to pitanje. Zbog čega, ne znam. Ne znam prezime, raspitajte se vi.
Ono što je karakteristika vaša i uopšte poslednjih četiri ili pet meseci, otkako imamo intenzivno ovu krizu, jeste da u ovaj parlament dolazite sa krajnje nerealnim podacima, nerealno procenjujete situaciju. Ne možete vi ovde govoriti da su se uslovi promenili, jer ste od strane opozicije, između ostalog, poslanika DSS-a, na vreme još od oktobra, a naročito u decembru, kada smo usvajali budžet, dobili informacije, našu procenu kako će se kretati i privredna, i ekonomska i finansijska situacija u našoj državi.
Tada ste vi govorili i tada je premijer, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije govorio kako će rast biti 3,5%. To je bila procena MMF-a. Imate li vi vašu procenu ili se isključivo oslanjate na procene, kao loši ili dobri đaci MMF-a, koje vam neko drugi daje?
Mi želimo, a mislim da i građani zaslužuju, da od vas kao ministra finansija i od gospodina Cvetkovića kao predsednika Vlade dobijemo autoritativni odgovor šta će se dešavati sa ekonomijom u ovoj državi, a ne šta će MMF poručiti Srbiji, pa samim tim i građanima Republike Srbije.
Sada ste rekli da je pad društvenog proizvoda 2%. Sa podacima koje imamo u prva tri meseca i koji su ovde izrečeni od strane i poslanika DSS-a, optimistična procena, da kažemo realna optimistična procena je da će pad biti bar 5%.
To je odgovor na pitanje da li ćemo imati rebalans budžeta ili nećemo imati ponovo za dva ili tri meseca. Imaćemo taj rebalans budžeta i situacija će biti mnogo gora, ali vi ćete verovatno čekati septembar da vam to MMF kaže. Vi se ne suočavate sa realnošću.
Ova koalicija je napravljena na lažnim obećanjima, na iluziji. Sada se suočavate sa realnošću, ili ako ne sada, onda ćete se suočiti sa realnošću u septembru, kada situacija u ekonomiji i privredi bude znatno gora.
Verujem da je ovo poslednji budžet koji vi ovde branite, da ako budete primorani da dođete ovde u septembru, da vam vaša profesionalna čast neće dozvoliti da vi taj budžet branite.
To će biti i najbolja potvrda da ni ova vlada nema ekonomsku politiku i da ta vlada, ako ništa drugo, neće dočekati sledeći rebalans, odnosno da će biti primorana da, usled lažnih obećanja i dokazane nesposobnosti u ovih poslednjih godinu dana, podnese ostavku i vrati mandat narodu, kao što svi časni i pošteni ljudi i političari rade u ovoj državi, i kao što je to i rađeno u bliskoj prošlosti.
Dakle, vidimo se na rebalansu u septembru, vidimo se na izborima u decembru. Građani će, čvrsto verujem, najzad dati glas onima koji žele da realno i koji realno procenjuju i stanje u našoj privredi, i stanje u našoj spoljnoj i unutrašnjoj politici.
Nijedan taj segment niste kvalitetno pokrili ni u prvih šest meseci vaše vladavine, niti to sada činite, zato vam je i vreme, a kažem, najkasnije u septembru na sledećem rebalansu, da lepo podnesete ostavke i da narod izabere narodnu vlast. Zahvaljujem.

Dobar dan svima. Imam jedno vrlo kratko i precizno pitanje za predsednika Vlade i očekujem precizan odgovor odmah po postavljanju tog pitanja, koje glasi – na kojoj sednici Vlade je usvojena platforma za pregovore sa MMF o kreditnom aranžmanu u visini od tri milijarde evra?
Zahvaljujem i očekujem odgovor odmah.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, na samom početku da kažem da će Poslanička grupa DSS sa ponosom glasati za ovaj zakon, jer smatramo da je ovoj državi napokon potreban jedan zakon koji definiše kako izgleda zastava, grb i himna. Preduslov da do ovog zakona dođemo jeste bio Ustav, koji smo usvojili na ''Mitrovdan'' 2006. godine i osnova je bila Preporuka iz 2004. godine koju je usvojio ovaj parlament o upotrebi ovih simbola. Sada ćemo, još jednom ponavljam, imati jasno definisane kriterijume kako se upotrebljava naša srpska zastava, naš srpski grb i naša srpska himna.
Želim da napravim malu digresiju i da kažem da ta zastava, ta himna i taj grb jesu najlepša zastava, najlepši grb i najlepša himna na svetu. Ono što nije dobro danas jeste atmosfera, iako su organizatori premeštanja Narodne skupštine u ovu zgradu imali najbolju moguću nameru, jer nije dobro kada raspravljamo o ovom zakonu, da zakon u ime Vlade predstavlja, uz svo dužno poštovanje, ministar za zaštitu životne sredine koji sa ovim zakonom nema veze, odnosno ima veze kao i mi, narodni poslanici, kao građani.
Mislim da je sadržaj ovog zakona zasluživao, u najmanju ruku, da ovde dođe cela Vlada, a bez ikakve dvojbe premijer srpske Vlade, gospodin Cvetković. To ukazuje da možda neki drugi simboli izazivaju više uzbuđenja u srcima nekih, nego simboli sopstvene države. To je ono što nije dobro.
Kada govorimo o našim simbolima, želim da kažem da državni simboli imaju, pre svega, za cilj da podstaknu i da učvrste nacionalnu i državnu samosvest, i da su to vrlo bitni aspekti donošenja ovog zakona, kao i da nas sve skupa, a naročito nas koji smo u ovom parlamentu, obavezuje da poštujemo svoju prošlost.
Mnogi od nas se tom prošlošću ponose i mislim da je danas ovde mesto da to i kažemo – da Srbija, srpski narod imaju puno razloga da se ponose svojom prošlošću, s jedne strane, a s druge strane, ovi simboli, i zastava i grb i himna, nas obavezuju da u skladu i sa tekstom himne obezbedimo i pravo i pravdu u našoj državi, a samim tim i da obezbedimo i bolju i svetliju budućnost našim pokolenjima.
Kada govorimo o himni, ona je već zaslužila svoje mesto u narodu i narod je već od devedesetih godina počeo nju da peva. U tekstu himne, a i sam naslov himne govori, utkano je faktički jedno narodno iskustvo, jedna vera u pravdu, u pravdu koja je temelj i osnova države, a kako to narod kaže, pravda drži i zemlju i gradove. To jeste obaveza svakog ko tu himnu peva, da ima na umu da pravda jeste i mora biti temelj naše države i našeg društva. Na kraju, ovde su pomenuti ljudi, pomenula je koleginica Zlata Đerić tvorca himne Jovana Đorđevića, pomenuli smo Davorina Jenka. Mislim da je jedinstvena prilika i jedinstveno vreme da se još jednom osvrnemo na te dve ličnosti. Zaslužuju da uđu u stenogram.
Zaslužuje Jovan Đorđević, čovek koji je, kao što je ovde rečeno, Srbin iz Vojvodine, napisao tu himnu u 19. veku. Valja reći, a to ću pročitati, da je Jovan Đorđević rođen 13. novembra 1826. godine u Senti i da je umro 9. aprila 1900. godine u Beogradu, da potiče iz ugledne porodice Filipa Đorđevića i da je značajan građanski intelektualac u 19. veku; nacionalni radnik, otac srpskog pozorišta, istoričar, književnik, profesor šabačke i beogradske gimnazije, profesor opšte istorije na Velikoj školi 1888. godine i da je, naravno, napisao himnu „Bože pravde“.
Takođe, nešto što je interesantno za Jovana Đorđevića, on je bio rođeni ujak Stevanu Sremcu i uticao je značajno i u moralnom i intelektualnom i nacionalnom smislu na Stevana Sremca, i zaslužan je, između ostalog, i za ono što nam je Stevan Sremac podario.
Srbija je bila široko otvoreno društvo i u Srbiju su dolazili mnogi, u 19. veku, tada se govorilo da su Sloveni koji su Srbiju videli kao ''perjanicu'' borbe za slobodu i borbe za pravdu, a što je bitno obeležje naše države, dolazili, ostajali i ostavljali svoje tragove, između ostalih i Davorin Jenko.
Davorin Jenko je bio po nacionalnosti Slovenac, muzički obrazovan čovek. Ostavio je velikog traga na širenju muzičke kulture u našoj državi u 19. veku. Najveće priznanje mu je, između ostalog, dao i Stevan Mokranjac, koji je rekao da je on zaista jedan od najvećih Slovena koji je živeo i radio na našim prostorima, odnosno u našoj državi. On je 1914. godine umro u Ljubljani, a do 1912. godine je živeo u našoj državi. Lična sudbina ga je odredila da poslednje dve godine živi u Sloveniji. Jako je bio vezan za srpski narod, a da nije bio vezan za srpski narod ne bi mogao ni da napiše tako lepu melodiju na reči koje je napisao Jovan Đorđević, a to je danas naša zvanična himna.
Želim da kažem da je on u svom testamentu 1914. godine svu svoju imovinu i zaostavštinu podario srpskim siromašnim studentima, da je svoj testament napisao na ćirilici, međutim, pošto je tada Slovenija bila pod Austrougarskom, a to se dešavalo u praskozorje rata između Srbije i Austrougarske, da je Austrougarska tada sve ugovore, pa i te ugovore lične prirode, odnosno ugovore o zaostavštinama proglasila nevažećim i da taj testament nije ostvaren, a i da je problem bio zato što je gospodin Jenko taj testament napisao na ćirilici.
Dakle, mislim da ste sa pažnjom slušali da ova dva čoveka zaslužuju da budu pomenuti na današnji dan u ovoj skupštini, a da još jednom sa ponosom treba da glasamo za ovaj zakon, jer grb, zastava i himna jesu naš identitetski znak, znak prema spoljnom svetu, a pre svega obaveza koju glasanjem za ove državne simbole preuzimamo za buduća pokolenja, za bolje organizovanu državu, za bolji i lepši život naše dece. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, lepo je kada se u parlamentu priča o toleranciji. Ono što je profesor Mićunović govorio o toleranciji služi na čast i njemu i ovom parlamentu. Dakle, ono što je potrebno našoj državi i našem društvu jeste da izgradimo toleranciju.
Ovo što ste vi sada malopre uradili, gospođo predsednice, nije u skladu sa onim o čemu se ovde razgovaralo. Dakle, ne doprinosi toleranciji u ovom parlamentu.
Ono što želim da kažem gospodinu Mićunoviću, kada sam ulazio u politiku 1989-1990. godine, čitao sam vaše knjige i kada govorimo o toleranciji, nećete mi zameriti, možda sam pogrešio, čini mi se Džon Lok jeste definisao taj prag tolerancije. Tu niste bili sasvim ispravni i sasvim korektni.
Ovde ste izrekli da mnogi koji ovde izlaze i kritikuju sa različitih osnova zakon, da postoji deficit argumenata i suficit emocija. Upravo se o tome radi. Ovaj predlog zakona je iznedren i stavljen u proceduru sa velikim deficitom argumenata i velikim suficitom emocija.
Ono što je mene ponukalo ovde da izađem za govornicu, jeste sledeća stvar, vi ste rekli da niko nije napadao SPC, a zapravo je to taj prag tolerancije na koji je trebalo da obratite pažnju, jer hajka se vodila na SPC. Sreća je da su sve verske zajednice imale jedinstven stav. Mogu da zamislim šta bi se dešavalo da je SPC po ovom pitanju ostala usamljena. Hajka traje već 10 dana, a problem je u Vladi i problem je u resornim ministarstvima, što u javnoj raspravi nisu pozvali verske zajednice...

Hvala. Vi sprečavate slobodu misli.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, vrlo je teško u dva i po minuta objasniti razloge zbog čega DSS neće glasati za ovaj zakon ili bolje rečeno ne može da glasa za ovaj zakon. Između ostalog, primer zbog čega ne možemo glasati za ovaj zakon je sadržan i u govoru mog prethodnika.
Dakle, više stvari, ali da krenemo od prve, pripreme ovog zakona i puštanje u proceduru jednostavno je još jedan dokaz da ova vlada u svakoj oblasti, u svakom polju, u svakom segmentu života i svaku inicijativu koju ima, po pravilu deli društvo i produkuje nestabilnost u ovoj državi. To svaki građanin već posle ovih šest, sedam meseci može da vidi. Garantujem vam da je ovaj zakon predlagala vlada Vojislava Koštunice, da bi se u ovom parlamentu konsenzus postigao.
Ova Vlada, pre svega, obmanjivala je građane, i to smo imali prilike da vidimo od predstavnika verskih zajednica, nije sprovela ni valjanu raspravu. To je zbog onoga o čemu je gospodin Mićunović govorio, zato što je bilo deficita argumenata, a suficita emocija.
Taj suficit emocija se video poslednjih deset dana kada su verske zajednice, a naročito SPC, ali i podjednako sa svim ostalim verskim zajednicama, odreagovale na određene odredbe ovog zakona. Tada se digla i kuka i motika, pa se ismejavaju verske zajednice, naročito SPC, a Vlada u tome jako dobro koordinira, što služi na čast ovoj vladi.
Ovde je pomenuta reč tolerancija i niko ne može, ko se smatra demokratom, osporiti potrebu da živimo u jednom tolerantnom društvu. Ovaj zakon se osporava u mnogim tačkama iz razloga što smo uvereni, davanjem prava nekome, ugrožavamo pravo takođe nekom drugom, i to prava koja su zagarantovana Ustavom. Amandmani koje je podnela DSS idu u tom pravcu.
Zamena teza koju vrši ova vlast u kontinuitetu jeste da je ovo potreba da bi se približili evropskim integracijama.
Kada budemo razgovarali o pojedinostima i amandmanima DSS, voleo bih da bar ministar, koji predstavlja Vladu, ili neko iz vladajuće koalicije kaže - šta je to nedemokratsko i neevropsko u amandmanima koje je predložila DSS. Ona garantuje prava i jednima i drugima, i štiti prava onih koji se smatraju ugroženima, tako što se prava daju grupama o kojima je ovde bilo reči.
Nemojte se prikrivati…
(Predsednik: Vreme, molim vas, privedite kraju.)
Završavam. Nemojte se prikrivati iza evropskih integracija i nemojte ovo predstavljati kao uslov za beli šengen, odnosno za šengenske vize, jer ako govorimo o diskriminaciji, postavljam pitanje gospodinu Čipliću i Vladi - da li će, kao što je gospodin Đelić pre mesec dana otvarao u Londonu …
(Isključen mikrofon.)

Već treći put danas je zapretilo da mi ne date da govorim, što je moje ustavno, a i poslaničko pravo, ali dobro je, imam pravo.
Volim kada se neko od ministara odvaži i kaže kako će nešto ova vlada uraditi što nije prethodna. Da vas podsetim, i vi ste sedeli u toj prethodnoj Vladi i ta vlada je sa mnogo manje tenzija i podela u društvu donela preko 200 zakona u sazivu u prvoj Vladi Vojislava Koštunice.
Vi nijedan zakon, zakon o mravima, ne možete da donesete tako da ne podelite društvo. Vi ste to izvorište nestabilnosti u ovoj državi i ovaj zakon je krucijalni dokaz toga, jer amandmani koje smo vam dali, da ste hteli da sarađujete sa verskim zajednicama, da ste hteli da razmenite mišljenje, da ste hteli sa njima u javnoj raspravi da dođete do zajedničkog rešenja, ne bi bilo ovih problema koje sada imamo.
Sve ovo je najobičnija mimikrija. Krijete se iza evropskih integracija, krijete se iza evropskih vrednosti, krijete se navodno iza tolerancije, a u stvari ste vi ti koji ste netolerantni, koji svaku instinktivnu reakciju, kada se neko oseti povređenim, sankcionišete kroz medijske hajke i to neka vam služi na čast. To nije odlika demokratskog društva. To nije tolerancija. To je kršenje prava građana koji imaju pravo na svoje mišljenje. Bez obzira da li će ovaj zakon biti usvojen ili ne, imam pravo da kažem da se sa njim ne slažem. To je moje građansko, to je moje ustavno pravo, ali ne znam zbog čega se vi onda toliko ostrvite na ljude koji drugačije misle.
Ovaj zakon je potreban i ovoj državi i ovom društvu, ali zakon koji neće davanjem prava jednima kršiti prava drugima, i taj kompromis može da se napravi. Vi kao dobri đaci, resavci evropske prakse, kako ste rekli, ne vodite računa o specifičnosti srpskog društva i to je ono što je problem. Vi to ignorišete. Ignorisali ste verske zajednice, ignorisali ste SPC, sada pokušavate da to prikrijete zalaganjem za evropske integracije.
Neće vam to proći. Vi se ne zalažete za evropske integracije. Svakim danom smo dalje od EU sa ovom i ovakvom vladom.

Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, nema sumnje, gospođo predsednice, da ste vi prekršili Poslovnik. Pozvaću se na član 98. stav 2 – da predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.

Dakle, vi ste mogli da date pauzu kada nije izabrana gospođa Sonja Liht za mesto u Agenciji za borbu..., ajde ne mogu sad da pronađem a nije ni tako ni bitno, ali je definitivno ono što se dogodilo, da skupštinska većina nije imala potreban broj glasova da gospođa Sonja Liht bude izabrana, to je činjenica.

Niko ovde nije dao primedbu. Jednostavno toga nema u stenografskim beleškama. Jasno je da niste imali pravo da to ponovite. Vi ste, što više, rekli da vi odlučujete da se ponavlja. To ste rekli ovde javno i to su građani mogli da čuju i to stoji u stenografskim beleškama.

Dakle, ono što je nesporno, da je u ovom momentu bačena sumnja na izbor i gospođe Sonje Liht i mnogih članova Nacionalnog prosvetnog saveta, jer ste glasali u neskladu sa Poslovnikom.

Dakle, dodaću još samo nekoliko činjenica. Glasali ste po 34 sekundi, to može da se proveri. Da li je to po Poslovniku? Gledao sam TV prenos, jer smo posle onog skandala koji ste ovde dogodio izašli iz sale, glasali ste po četiri puta za određena imenovanja. Ako vi i dalje mislite zaista i tvrdite da je to po Poslovniku, onda zaista mi imamo različite kriterijume.

Vi ste uradili još jednu stvar. Kada je došlo, verovatno, do podele u skupštinskoj većini ili skupštinska većina nije shvatila kako treba da bira članove Nacionalnog prosvetnog saveta, vi ste izrekli još jednu stvar, odnosno rekli ste poslanicima skupštinske većine, molim vas glasajte ispravno, jer ću biti primorana da vas kažnjavam.

Pazite, pravo glasa narodnog poslanika je Ustavom zaštićeno. Vi ste se time stavili iznad Ustava. U komunističko vreme je moglo tako da se radi, ali ne može u demokratskom društvu. Problem je što su demokrate prešle preko toga i što su vam dozvolili da bez ikakve reakcije, od strane njih vam dozvole da se tako ponašate u Skupštini. Dakle, odgovornost je na DS, jer ste vi urušili integritet i dostojanstvo ove skupštine.

Poštovani narodni poslanici, s obzirom na novonastale okolnosti, da nas je predlagač iznenadio kratkoćom roka kada je predložio ove izmene Poslovnika, kao i sadržajem izmena Poslovnika, koji je u mnogim segmentima, verovatno, protivan i Ustavu, odnosno, sigurno je protivan Ustavu, mi smo se suočili s još jednim iznenađenjem danas, a to je da je predat određeni broj amandmana na ovaj poslovnik. Ti amandmani dolaze od koalicije, odnosno vladajuće većine, koja je i predložila ove izmene Poslovnika, što govori o stanju u koaliciji i koliko ste vi duboko promislili o ovom poslovniku, u smislu da zaista bude u funkciji efikasnijeg rada u Parlamentu.
Moraću da vas podsetim na jednu poslovničku obavezu, na jednu činjenicu, i pročitaću član 147. Poslovnika, koji kaže – predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Da li je ovaj član 147. razlog zbog čega Nade Kolundžije nema u sali danas, odnosno sada? Dakle, ona, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, po Poslovniku, mora da se izjasni koje amandmane prihvata kao predlagač, a koje ne prihvata. To je nužan uslov da mi, uopšte, krenemo u raspravu o Poslovniku.
Dakle, zaista apelujem na skupštinsku većinu, ako se već krenulo u proces izmene Poslovnika, dajte da bar te izmene Poslovnika uradimo u skladu s Poslovnikom.
Ako amandmani postoje, a oni postoje, onda se ovlašćeni predstavnik predlagača mora za ovom govornicom izjasniti o tome koji se amandmani prihvataju, a koji se ne prihvataju. Naravno da je ovo logično rešenje, jer to koji se amandmani prihvataju, a koji ne, svakako će imati uticaj na dalji tok rasprave. Mi možemo da raspravljamo o određenom članu Poslovnika, a ne znamo da li će amandman, koji je u funkciji korekcije tig člana, biti prihvaćen, pa bi, samim tim, i neka izlaganja koja bi ovde bila izneta bila bespredmetna.
Suština je, još jednom ponavljam, da se ovlašćeni predstavnik mora izjasniti pred Narodnom skupštinom o tome koji se amandmani prihvataju, a koji ne.
Ja vas, kao predsednika Skupštine i kao predsedavajućeg, molim da postupite u skladu s Poslovnikom, da ispoštujete član 147, kako bismo mogli normalno da nastavimo da radimo. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, svi smo svedoci da u protekla dva meseca grupa građana, pre svega radnici zaposleni u Robnim kućama "Beograd", po ciči zimi protestuje ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku. Bili smo svedoci kada smo se kasno vraćali sa Skupštine, i u jedan i dva noću, da su oni ostajali po ciči zimi tamo i noćili, sa jasnom namerom da skrenu pažnju javnosti, ali pre svega izvršnoj vlasti da obrati pažnju na njihov problem, da ih napokon prime i da vide da li je moguće pronaći zadovoljavajuće rešenje.
Povod zbog čega se javljam jeste dopis koji je stigao svim poslaničkim grupama, a ja ovde želim da ga pročitam, iz prostog razloga što je zaista krajnje vreme da te ljude neko primi. Oni su danas bili primorani da se okupe u velikom broju i nalaze se ispred zgrade. Svi znamo kakvo je vreme i svi znamo da su ti ljudi, s obzirom na to da protestuju već dva meseca, veoma izmoreni. Zaista nema smisla da ovaj parlament nema mogućnost, želju ili volju da sa tim ljudima porazgovara.
Oni traže da se sazove Odbor za privatizaciju. Pre 20 dana uputili su dopis i poslaničkim klubovima i predsedniku Odbora za privatizaciju gospodinu Milanu Nikoliću da se taj Odbor sazove, da se pozovu i predstavnici izvršne vlasti i da se taj problem otvori. Vlada ćuti, što je, da kažemo, i razumljivo, ali nema razloga da mi ćutimo. Ako već govorimo o efikasnosti rada ovog parlamenta, ovo je jedna sjajna i dobra prilika da pokažemo i tim radnicima koji se nalaze ispred zgrade, ali i javnosti da se kada problem dođe do te tačke ljudi moraju primiti i da se mora otpočeti razgovor. Hajde da kao parlament pokrenemo inicijativu da se Odbor za privatizaciju sazove, da se ti ljudi prime i da vidimo šta može da se uradi u njihovom interesu.
Apelujem na vas kao predsedavajućeg danas, kao ovlašćenog zamenika predsednice Skupštine, da danas bezuslovno organizujemo sastanak sa tim ljudima.
Zaista, malo se loše i ja osećam, a verujem i velika većina poslanika, jer imamo te građane ispred Narodne skupštine koji se sada mrznu i kisnu, a mi na njihove apele koji u kontinuitetu traju već dva meseca, a na osnovu ovog dopisa sa zvaničnim zahtevom da se sazove Odbor za privatizaciju već 20 dana, ćutimo.
Izvinjavam se, ali ovo jeste odgovornost vladajuće koalicije. Dakle, mi pokazujemo ovde dobru volju i mislim da je i u interesu vladajuće koalicije da primi radnike kompanije Robne kuće "Beograd"…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika.)
Završavam. Zaista od vas kao predsedavajućeg očekujem da organizujete taj sastanak i da obavestite nas narodne poslanike, a i javnost kada će se to dogoditi danas.

Poštovana ministarka, poštovani narodni poslanici, nećemo nikada prelaziti preko toga da ovde izlazite i da nastavljate da obmanjujete javnost.
Fakti govore jedno, a to je da ste u predizbornoj kampanji obećavali da će iznos penzija biti 70% od plata. Da li je to istina? Jeste. Šta ste vi učinili za penzionere? Učinili ste to da će u predlogu ovog budžeta jedna kategorija stanovništva, budžetski korisnici, na kraju ove godine imati manje penzije u iznosu inflacije, videćemo kolika će biti inflacija.
Ako ste se već zauzeli da štitite određenu kategoriju stanovništva, što ja poštujem i što je plemenito, onda je trebalo za to da se izborite. Ne možete govoriti u prvom licu množine, kad kažete - mi penzioneri živimo teško. Vi ne živite teško, žive oni, a vi ste izneverili njihova obećanja.
Mi smo ovde dali predlog i amandman da onima koji su najugroženiji povećamo penzije za 10% u narednom periodu, da najveća grupacija penzionera, skoro 50%, dobije povećanje od 5% i da se tako preraspodeli, da pokušamo da olakšamo ovaj teret tranzicije i finansijske krize, taj talas koji nas očekuje, da pokušamo da budemo solidarni i da oni koji su najugroženiji snose najmanje posledice. To je naš predlog. Sa njim možete da se složite ili ne. Ovde kažete da se slažete, ali vi ste u Vladi. Postavlja se pitanje šta vi u toj vladi radite i šta radi gospodin Krkobabić u toj vladi? Izneverio je sva obećanja, ćuti, zabio glavu u pesak.
Nemojte više da vam padne na pamet da ovde pokušavate da zloupotrebljavate svoju poziciju i da i dalje obmanjujete javnost, jer ćemo vam uvek odgovoriti. Vi ste najgrublje obmanuli javnost i onu najosetljiviju kategoriju ljudi koji sada primaju po 7.000 - 8.000 dinara. Obećavali ste im kule i gradove, niste to ispoštovali. Onda je pošteno da izađete i kažete – mi to nismo mogli da uradimo u ovoj vladi.
Vi ste u ovu vladu, koliko mi se čini, ušli isključivo na bazi vašeg programskog opredeljenja i vašeg predizbornog obećanja. Ne da niste to ispunili, već ste dodatno svojim nečinjenjem i odlukom da pristanete da ćutite ugrozili standard penzionera. Onda ovde izlazite za govornicu i predstavljate se kao zaštitnici tih penzionera i dozvoljavate sebi da napadate opoziciju. To što vi napadate opoziciju zapravo govori koliko pokušavate da prikrijete svoje tragove nečinjenja u ovoj vladi. Postavlja se pitanje - zašto ste ušli u tu vladu, zašto ste i dalje u toj vladi? Očigledno vaši interesi postoje, ali vi ne štitite interese penzionera i to je činjenica.

Pozivam se na repliku. Poštovani gospodin Arsenović je pogrešno protumačio. Mislim da smo tu stvar već jednom raščistili.
Dakle, zaista sam tako i vaspitan, da poštujem starije ljude. Jasno sam i prošli put rekao, a to ponavljam i sada, ovde i ne treba da se delimo na to da li poslanik ima 18 godina ili 78, svi imamo jednaka prava. Uvažavam vaše godine, ali to ne znači da sam ovde izašao i da sam vama zabranio da govorite, samo sam rekao da vam nećemo dozvoliti da i dalje nastavljate da obmanjujete javnost, a to vam i sada ponovo saopštavam.
Dakle, kada god budete izašli sa namerom da nastavite da obmanjujete i da dajete lažna obećanja i da prikrivate svoja sopstvena obećanja koja ste dali u predizbornoj kampanji, to nećemo prećutati, jer se upravo ogrešujete o ljude koji su najugroženiji u ovoj državi. Na bazi njihovih glasova i predizbornih obmana ste ušli u ovaj parlament.
Ne da nikome ne zabranjujem, apsolutno na to nemam ni pravo, niti je u skladu sa mojim uverenjima i vaspitanjem, ne da nikome iz PUPS-a zabranjujem da izađe, pozivam da svi izađu. Red je da svi izađete i da ovde kažete šta ste to uradili za ciljnu grupu za koju ste se navodno zalagali u predizbornoj kampanji.
Da još samo jednom ponovim svoje uvažavanje prema vama, ali vaš politički program i vaše predizborno obećanje je u nesaglasju sa ovim što vi ovde govorite.
Sama ministarka je sada izašla i rekla da su se promenile ekonomske okolnosti, da to predizborno obećanje nije ispunjeno i neće biti ispunjeno, ali vi, pored činjenice da i to negirate, ništa ne radite ni u ovom momentu.
Osim što ćutite i, izgleda, pristajete da samo budete u toj vladi i da imate potpredsednika, gospodina Krkobabića, vi zapravo ni sada ništa ne radite.
Konkretno, Demokratska stranka Srbije je predložila jedan amandman gde pokušavamo da tu krizu, koja je evidentna, koju ste i vi, vladajuća koalicija, jako dugo negirali, pravednije preraspodelimo tako da oni koji su najugroženiji dobiju viši procenat povećanja na uštrb onih koji ipak imaju solidne penzije.
Zato, još jednom vam govorim i to ozbiljno shvatite, to je bilo vaše specifično obećanje, nećemo vam dozvoliti da za ovom govornicom nastavljate da obmanjujete javnost, kao što ćemo i druge političke stranke koje čine vladajuću koaliciju, što se tiče njihovih konkretnih predizbornih obećanja, takođe podsećati da su ta obećanja izneverili. To smo radili i kroz kritiku budžeta, to smo radili i kroz razne predloge zakona koje smo predložili da uđu u proceduru.
Videćemo kako će se vladajuća koalicija odnositi prema najnovijim predlozima za rešavanje ekonomske i finansijske krize u našoj državi koje je predložila poslanička grupa DSS. Moj je utisak da ćete vi i to odbiti, a da ćemo posle tri meseca raspravljati o tim zakonima, ali nažalost, sa zakašnjenjem od tri meseca.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, dva su povoda zbog kojih se javljam. Prvi je otvorio naš šef poslaničke grupe, gospodin Miloš Aligrudić, i odgovor gospodina Čanka na ono što je šef naše poslaničke grupe izrekao. Nije lepo izaći za ovu govornicu, gospodine Čanak, nekoga optužiti da neke stvari ne poznaje, a pri tom pričati gnusne laži. Ovde ste izrekli gnusne laži. Zapitajte se zbog čega to činite. Verovatno zašto što vam savest nije čista, a objasniću vam i zašto vam savest nije čista.
Naime, rekli ste da je ovo mapa srpskog vojvodstva iz 19. veka. Vi ste komunističko dete. Ovo je mapa koja je definisana Ustavom iz 1974. godine, jer Zrenjanin nije postojao u Srpskom vojvodstvu sa takvim imenom, a grubo ste obmanuli javnost kada ste rekli da je Šabac upisan, a da nije ucrtan. Pogledajte malo bolje, dozvoljavam da možda ne vidite najbolje, ali se zagledajte u tačku, videćete da je Šabac upisan u Vojvodinu. Pogledajte znak. Niste dobro pogledali.
Niti ste vi veštica, niti veštac, niti bilo ko planira vas da zapali ili da vas stavi na lomaču, kako ste to rekli, mada su evropski standardi sve do 18. veka bili da se pale veštice i vešci i da ste živeli u tom vremenu, verujem da biste dosledno sprovodili te evropske standarde, a i često vam sada to pada na pamet.
Drugo, niste vi ovde napisali da je ovo karta iz ne znam kojeg doba i da se ovde radi o Srpskom vojvodstvu, već ste napisali Vojvodina Republika. Vi ste u ovoj priči apsolutno nebitni. To je povezano sa brojem poslanika i brojem glasova koje vi dobijate u ovoj državi od građana Republike Srbije. Ovde je bitna pozicija DS. Vi ne želite da budete veštac i naravno da ne želite da gorite na lomači, to je sasvim razumljivo i tu vas podržavam, ali ste pristali da izigravate dvorsku ludu i dvorskog pajaca u ime DS, da plašite narod ovakvim kalendarima, da bi DS, odnosno vojvođansko krilo DS, moglo da provuče statut Vojvodine i u tome je cela igra.
Ono što potvrđuje tu moju tezu jeste činjenica da DS o ovome ćuti. Nije dovoljno da predsednik kaže da je ovo glupost, ovo vama nije prvi put. Nedavno ste ovde rekli - da se vi pitate, Vojvodina ne bi imala statut, već bi imala ustav. Vi ste štampali i pasoše republike Vojvodine. Svašta ste vi uradili, uradili ste i ovo. Vreme je da se nadležni državni organi ovom stvari pozabave.
Nemojte spinovati ovu temu i nemojte to prebacivati na gas, jer ta tema nema veze sa ovom, a što se tiče gasa, tu tek vi ne smete da kažete ni jednu jedinu reč, jer ste... (Predsednik: Vreme.) Vladi poručili da, ukoliko poveća cenu gasa za 60%, vi je nećete podržavati. I te kako tu Vladu podržavate, i te kako je Vlada povećala cenu gasa za 60% i vi ste u istoj situaciji kao što su i penzioneri bili kada su tvrdili da će usaglasiti penzije, a posle toga to nisu učinili.
Samo još jedno pitanje, traje 15 sekundi, kada govorimo o opstrukciji parlamenta, vladajuća većina je u obavezi da stvori uslove za normalan rad u skladu sa Poslovnikom. Danas smo objedinili sedam tačaka o kojima ćemo imati zajedničku raspravu, ali ovlašćeni predstavnik, odnosno Vlada je dostavila Narodnoj skupštini da su za šest tačaka ovlašćeni predstavnici gospođa Verica Kalanović, ministar za NIP, i gospodin Oliver Dulić. Međutim, nedostaje 7. tačka, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, ne znamo ko je ovlašćeni predstavnik.
Ako je spojena rasprava, moramo imati ovakav papir, odnosno moramo imati vaš dopis, da znamo ko je ovlašćeni predstavnik za tu tačku. Bez toga ne možemo da počnemo raspravu.
Odložili ste raspravu dva sata, posle dva sata ne znate da nam saopštite ko je ovlašćeni predstavnik, ja ga ovde ne vidim. Hajde da postavimo realno i objektivno pitanje - ko vrši opstrukciju u ovom parlamentu? Očigledno ne znate da organizujete normalno zasedanje i tok sednice Narodne skupštine.