Zahvaljujem, predsedniče. Poštovane kolege narodni poslanici, iako nas u ovom momentu nema puno u sali, mislim da i ova 63. tačka dnevnog reda ove sednice zaslužuje da se nešto o njoj kaže.
Pod 63. tačkom imamo Predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Svakako da je veoma potrebno da postoji Odbor za borbu protiv korupcije i da on radi u punom sastavu i sve bi ovde bilo u redu da je ova tačka došla na dnevni red kao neminovnost u zaokruživanju tog procesa, ali je ova tačka, kao i mnoge druge tačke dnevnog reda, posledica nemarnosti ovog parlamenta, aljkavosti vladajuće većine kada je u pitanju skupštinska procedura, a bogami, i zloupotrebe onoga što jeste osnovni akt po kome ova skupština radi, a to je Poslovnik.
Pre dva ili tri meseca smo raspravljali o ovoj tački i ja ću ukratko podsetiti kako se formira Agencija za borbu protiv korupcije i koje institucije predlažu određene članove. Prema članu 8. Zakona, za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima (tu se predviđaju određeni uslovi) i koje ne može biti član političke stranke. Prema članu 9. Zakona, Odbor Agencije broji devet članova, koje bira Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda, Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora, Socijalno-ekonomskog saveta, Advokatske komore Srbije, udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Nedostajući član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije je član koji dolazi u ovu skupštinu, odnosno predlog koji dolazi na predlog predsednika Republike Srbije.
S obzirom na to da se predlog upućuje od strane predsednika Republike Srbije, ima posebnu težinu i zahteva od skupštinske većine da se predlog koji dolazi od predsednika Republike ispoštuje u celosti i u proceduralnom smislu.
Nažalost, kada se glasalo o gospođi Sonji Liht, koja je bila predlog predsednika Republike, u Skupštini smo doživeli jednu veliku, najblaže rečeno, neprijatnost. Mada, to nije neprijatnost i kasnije ću upotrebiti drugu formulaciju, ali dogodilo se da je gospođa Sonja Liht, iako je bila predložena od strane predsednika Republike, dobila 125 glasova u ovom parlamentu, dakle, nije izabrana. Uvidom u stenografske beleške se vidi da određeni broj poslanika vladajuće većine nije glasao za predlog predsednika Republike i da gospođa Sonja Liht nije dobila većinu.
Primećujem, gospođo predsedavajuća, da vam gospođa Čomić nešto dobacuje.
(Predsednik: Gospođa Čomić ne dobacuje. Nas dve se dogovaramo o vođenju sednice i upravo konstatujemo da to što vi govorite nije istina, ali to ću vam reći kad završite izlaganje.)
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Sram vas bilo.)
(Predsednik: Molim vas, vodite računa i nemojte da se javljate bez reči, izreći ću vam opomenu, gospodine Aligrudiću.)
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Hvala.)
Obraćajući se ovom visokom domu ja sam pozdravio vas kao predsednika Skupštine. Cenim da kada vi sedite za tom stolicom vi i predsedavate, a da ovom skupštinom ne predsedava kolektivni organ čiji je obavezni član gospođa Čomić.
Dakle, ako ste imali zamerku na nešto što sam ja ovde rekao, onda vi to recite. Dozvoljavam vam, ne mogu vam to pravo oduzeti, da koristite autoritet predsednika Skupštine, ali ako sam rekao nešto što nije u skladu sa Poslovnikom, uvek možete da se javite za reč i da replicirate i da uputite primedbu, kao predsednik.
Sada ste rekli da se konsultujete sa gospođom Čomić i time ste potvrdili jednu tezu koja je ovde više puta izrečena, a rečena je i danas – da vama gospođa Čomić stalno suflira i da vi pod uticajem gospođe Čomić vrlo često ovde vršite određene intervencije za kojima nema potrebe, jer, verujte, dok predsedavate vi, gospodin Nikola Novaković ili Radojko Obradović mi imamo mnogo manje problema u radu Skupštine, a uvek imamo problema kada predsedava potpredsednica Skupštine gospođa Čomić. Ipak bih vam savetovao da radite na način kako vi znate, i to je mnogo bolji način.
Ono što se desilo pre dva-tri meseca, kada je glasano, za šta je gospođa Čomić suflirala da nije tačno, jeste da gospođa Sonja Liht nije dobila potrebnu većinu, odnosno 125 poslanika je glasalo. To je konstatovano u stenogramu. Vi ste to kao predsednik tada konstatovali. Pročitaću izvod iz stenografskih beležaka: "Zaključujem glasanje i saopštavam: za 125, protiv i uzdržanih nije bilo, nije glasalo 18, od prisutna 143 narodna poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Sonju Liht, predsednicu Beogradskog fonda za političku izuzetnost, za člana Odbora Agencije."
Ono što se ne vidi u stenografskim beleškama jeste žamor u sali, šok, neverica. Određeni broj, verovatno tri-četiri poslanika iz vladajuće koalicije – namerno neću da kažem iz koje poslaničke grupe, iako se to zna – nisu glasala. Vi ste to stanje šoka pokušali da nadomestite, odnosno da prevaziđete na sledeći način: "Imamo predlog da se ponovi glasanje." Postavljam pitanje – ko je dao taj predlog? Ovde se ne vidi, u stenogramu, ko je dao taj predlog. Ako je neko dao neki predlog u Skupštini, onda mora da se kaže ko je taj predlog dao.
Postoji latentna opasnost da vam je i tada gospođa Čomić suflirala, mada nemam materijalne dokaze, jer pretpostavljam da bi to pisalo u stenografskim beleškama, ali pošto se gospođa Čomić ne pominje, nemam prava da to tvrdim.
Dužni ste da odgovorite i poslanicima i Narodnoj skupštini i javnosti ko je dao predlog za ponovno glasanje. Kasnije, u sledećoj rečenici dajete odgovor, u koji ja izražavam sumnju: "Glasanje ponavljamo". Tu sad sledi drugo pitanje – na osnovu kog člana Poslovnika ste vi ponovili to glasanje? Ko mi odgovori na to pitanje, priznajem mu da izvanredno poznaje sve tajne i dubine novosastavljenog Poslovnika, a opet, ne znam zbog čega, cenim da jedina osoba koja može da da odgovor na to pitanje jeste gospođa Čomić. Međutim, posle te rečenice: "Glasanje ponavljamo" ide zarez i: "ja odlučujem". Sad mi gospođa Čomić ne može odgovoriti na pitanje, jer je gospođa Čomić, koja bi možda i pronašla određeni član u statutu, bila zatečena vašom rečenicom: "Ja odlučujem". Svoj mandat dajem, ako gospođa Čomić pronađe rečenicu u kojoj se kaže: "Ja odlučujem". Evo, držite me za reč.
Vi ste rekli da vi odlučujete i preuzeli ste na sebe, bogami, jednu veliku odgovornost. Ne znam čime ste bili izazvani, ali ste je jednostavno prihvatili na sebe. Doduše, to jeste ponekad i hrabro, da sami prihvatite odgovornost da prekršite Poslovnik.
Onda smo imali ponavljanje glasanja. Onda je gospođa Sonja Liht dobila 127 glasova, ali de fakto, koliko znam, u demokratskoj proceduri ne možete glasati dva puta o jednoj istoj stvari, a to se u Skupštini dogodilo.
To je samo početak onoga što se dešavalo pre nekih desetak dana i kao da je zahtevalo jedan video nadzor šta se zapravo u Skupštini prilikom glasanja dešava, pa je onda i najkreativnije i najodgovornije poslanike ponukalo da u skupštinsku salu donesu kameru i snime.
Najbolji odgovor i gospođi Čomić, koja ima odgovore na sva pitanja vezana za Poslovnik, ali i vama zapravo je dala gospođa Sonja Liht. Ona je podnela ostavku na mesto člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Pretpostavljam da gospođa Liht nije želela da ima bilo kakvu mrlju prilikom svog izbora, poštujući demokratske principe da se o jednoj stvari ne može glasati dva puta. Zapravo, prvi put kada je to stavljeno na glasanje ona nije dobila potrebnu većinu. Sada kao posledicu toga imamo situaciju da ponovo o tome raspravljamo.
Evo, danas, trinaestog, odnosno 20. maja, pošto je 13. počela sednica, pričamo o tome, krajnje nepotrebno. Taj posao smo mogli da uradimo pre tri meseca, da ste imali potrebnu većinu, da ste poštovali Poslovnik, da ste poštovali međustranački dogovor. Vi sve to niste uradili i sada nam ovde u 17.30 saopštavate, kao nešto što je normalna stvar, da, eto, u šestom radnom danu raspravljamo o 63. tački dnevnog reda. Ako je normalno da Skupština za šest radnih dana raspravlja o 63 tačke dnevnog reda, onda zaista ne čudi što ne samo javnost Srbije, nego i oni koji znaju šta je parlamentarni život u drugim državama znaju da ova skupština tone u jedan rad koji svakako nije demokratski.
To se desilo tada i to vam je tada na neki način prošlo, ali naš narod kaže – što se ne plati na mostu, plati se na ćupriji. Smatram da je naša sveta dužnost, a i moja, pošto sam dobio priliku za reč, da vas na to podsetim. To je trebalo da vam bude dovoljno velika opomena da sebi, kao predsedniku ovog parlamenta, ne dozvolite da se u danima za glasanje do te mere narušava ugled da se postavlja pitanje da li ovaj parlament uopšte reprezentuje građane. Jer, ako ih reprezentuje, on to mora da čini na pravi način a jedini mogući način je da se poštuje volja građana i da se zapravo zna šta se dešava u ovom parlamentu.
Bili smo svedoci da pre desetak dana, odnosno 7-10 dana, kada se glasalo o mnogobrojnim zakonima i tačkama dnevnog reda u ovoj skupštinskoj sali nije bilo većine. Nije bilo većine i to je, zbog sumnje koju smo imali i na osnovu ovog glasanja pre dva-tri meseca, faktički i dokazano video snimkom. Jedan poslanik vladajuće većine je izašao iz sale, a video snimkom zabeleženo je da se on u salu i vratio na svoje poslaničko mesto. Samo, tu postoji jedan problem – to što je kartica sve vreme stajala u poslaničkoj jedinici elektronskog sistema za glasanje.
Taj video snimak je napravljen, što se kaže, metodom slučajnog uzorka, jer je takvih slučajeva bilo u kontinuitetu; više od tri-četiri poslanika su izlazila u jednom momentu i nisu bili prisutni.
Takođe koristim ovu priliku da kažem da sam prisustvovao tom glasanju sigurno u kontinuitetu od tri do četiri sata; upozorio sam vas u jednom momentu da u sali nisu tri ili četiri poslanika, vi ste mi rekli – ubacite karticu. Evo, i sad to potvrđujete. To znači da sam vas ja upozorio, ali vi na moje upozorenje niste reagovali. Vama je važnije bilo da li je moja kartica ubačena i važnije vam je bilo moje prisustvo. Ja vam se na tome zahvaljujem, dajete mi previše na važnosti, ali ja sam u toj celoj stvari nebitan. Kao pojedinac, niti sam učestvovao u većini, niti sam imao nameru da budem 126. poslanik, ali sam vas kao poslanik upozorio da su upravo izašla tri-četiri poslanika i da vi u skupštinskoj sali nemate ni 123, ali vi se niste osvrnuli na tu moju opasku. Bilo je još poslanika koji su vas upozoravali i onda smo došli do tog čuvenog video snimka, koji je zapravo potvrdio sve ono na šta smo vas upozoravali, što smo vam govorili i što je bilo faktičko stanje.
Onda se desilo ono što se desilo, a to je sledeće – mi smo tim video snimkom predsednika naše poslaničke grupe faktički vama, ali i srpskoj javnosti saopštili istinu. Kao i za mnoge stvari u životu, za istinu je potrebno dvoje: potrebno je da je neko saopšti i potrebno je da je neko shvati. U ovom momentu nemam apsolutno nikakvu dilemu da je javnost Srbije shvatila šta se ovde desilo. Desilo se ono što je na video snimku i zapisano. Ali, ono što jeste problem i ono što mene kao poslanika koji želi da se podigne ugled ovog parlamenta tišti jeste to što ni vi kao predsedavajuća, ni vladajuća većina niste shvatili šta smo mi zapravo vama poručili.
Reakcija koja je zatim usledila, vezano za poslaničku grupu, a i za predsednika Miloša Aligrudića, istovetna je reakciji iz 2003. godine kada smo imali aferu "Solun" i kada smo imali aferu "Bodrum". Pazite, političke karijere u Demokratskoj stranci ili, da budem precizniji, politička karijera u Demokratskoj stranci je izgrađena na osnovu izvinjenja zbog afere "Solun" i zbog afere "Bodrum". Pretpostavljam da je veliki broj građana ili visok procenat građana poverovao da je to izvinjenje iskreno. Kampanja Borisa Tadića za prvi predsednički mandat se zasnivala na izvinjenju za aferu "Bodrum" i aferu "Solun", sa rečima da se to više nikada neće dogoditi i da će oni koji su u tome učestvovali snositi sankcije. Neki jesu snosili, odnosno samo jedna osoba je snosila sankcije. Čini mi se da nije ni član Demokratske stranke. Svi ostali, mnogi sadašnji poslanici, pa i neki koji sede večeras ovde u sali, na takvom talasu, na tim obećanjima i na tim uveravanjima, vrlo ubedljivim, dobili su mandat i sada sede u sali.
Ta greška i situacija se ponovo desila. Sad postoje dve stvari: ili gospodin Tadić nije bio iskren kada se izvinjavao javnosti ili poslanici nisu dobro razumeli i shvatili reči svog predsednika i nisu poverovali u iskrenost izvinjenja Borisa Tadića.
Jer, ako jesu poverovali ili ako stoje iza onoga što je Boris Tadić rekao, kao predsednik Republike, onda su morali da budu lučonoše u čitavoj ovoj stvari i da priznaju srpskoj javnosti da je zaista istina da su poslanici izlazili iz sale i da u svakom momentu u ovoj sali nije bila potrebna većina.
Da su to priznali, verovali bismo da su se stvari promenile u Srbiji i u ovom parlamentu. S obzirom na to šta se sve u ovom parlamentu dešava i s obzirom na to da sam sasvim siguran da ni od vas neću dobiti odgovor koji će ići u pozitivnom pravcu, svesni smo da se ništa nije promenilo. Svesni smo da je i to, kao i sva obećanja, i o 200.000 radnih mesta, i o šest tačaka, i o Kosovu, i o ekonomiji, zapravo velika obmana i prevara. Zahvaljujem.