Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 104, da su narodni poslanici obavezni da čuvaju dostojanstvo ove skupštine. Ne sumnjam u dobre namere gospodina Petronijevića i zaista verujem da sve što ste ovde izrekli, svoje dileme i strahove, da iza toga i stojite.
Vi ste, naravno, kao dobronameran čovek i čovek koji želi da zaštiti nacionalne i državne interese, ovde izneli dileme a, nažalost, vaša stranka će glasati na način da će te dileme opstati, odnosno čak verovatno još više produbiti. To je jedan aspekt. Dakle, vi ste u kontradikciji. Ono što ste ovde pričali, pitanja, dileme i strahove koje ste otvarali u kontradikciji su sa stavom vaše političke stranke povodom ratifikovanja SSP.
Drugo, mislim da bi bilo potrebno da objasnite kome ste se onda ovde obraćali. Kažem da ne sumnjam u vašu dobronamernost, ali da li ste se obraćali poslanicima DSS, NS, SRS ili ste se obraćali poslanicima vladajuće koalicije, odnosno pre svega poslanicima DS. Ako ste se obraćali njima, onda da vas podsetim da ste vi sa njima u Vladi i da imate mogućnosti i mehanizme da se dogovorite, a ne da ovde javno iznosite svoja neslaganja.
Dakle, nije u redu da vi ovde predlažete nekakve zajedničke izjave, gde ćemo tumačiti član 135. Onda vama postavljam pitanje, ako imate dilemu i ako govorite u ime SPS ovde, danas, malopre, onda postavljam pitanje vašoj stranci, na osnovu čega glasate za ovaj sporazum?
Ako imate dileme i strahove povodom člana 135, mi tu dileme nemamo, svoj stav jasno iznosimo i to je razlog zbog kojeg nećemo glasati za ovaj sporazum. Nemojte ovde pokušavati da spinujete nešto što ne može, da branite nešto što je neodbranjivo i da pokušavate da spajate nešto što je nespojivo. Dakle, ili tumačite član 135. na način da on štiti integritet naše države ili posle ovih događaja koje smo imali i o kojima su poslanici DSS govorili, promenjenih okolnosti, mi dolazimo u situaciju da podržavanjem i ratifikovanjem SSP, zapravo, potpisujemo nezavisnost, odnosno prihvatamo i pristajemo na nezavisnost Kosova i Metohije.
To je jedno ključno pitanje, to je najvažnije državno i nacionalno pitanje i na to se mora dati jasan odgovor.
Ne možete izlaziti za govornicu i iznositi svoje strahove i dileme. Jednostavno nije korektno.
Morate shvatiti da ste u Vladi i morate shvatiti da delite odgovornost sa onima koji oko toga dileme nemaju.

Poštovani narodni poslanici, imali smo sjajnu priliku da vidimo dva predstavnika, odnosno dva poslanika političke stranke kojima su evropske integracije ideologija i koji tumače evropske integracije kao ideologiju, a ne kao stvarnost.
Ideologija DSS jeste poštovanje vladavine prava, jeste zalaganje za tržišnu ekonomiju, jeste zalaganje za pozitivne tradicionalne vrednosti.
Da li tu ima nešto sporno, gospodine Seniću?
Ako ima, dajte da otvorimo, postoje razlike i treba da postoje razlike među političkim strankama, ali ovo što mi baštinimo, a pretpostavljam i ono na čemu se zasniva vaše političko uverenje, jesu i srpske i evropske političke vrednosti. Ali, nemojte biti evropejac profesionalac po svaku cenu.
Ne može vaša ideologija i vaša politika da bude samo i isključivo Evropska unija, a pri tom zabijate glavu u pesak i vi ste to na najbolji mogući način na kraju današnje rasprave demonstrirali. Zabijate glavu u pesak i ne priznajete problem.
Vi ste ovde rekli jednu vrlo opasnu stvar i ona je naišla na odobravanje i na smeh leve strane, a to je da su svi znali 2005. godine da će Kosovo biti priznato kao nezavisna država. Ne znam šta ste time hteli da kažete?
Da li ste time hteli da kažete da napore koje je činio jedan deo i dao doprinos evropskim integracijama je svesno navlačio i pregovore i da dođemo u situaciju u kojoj se danas nalazimo. Da li je to tri godine obmanjivanja građana i celokupne javnosti?
Sada, kada je posle 17. februara proglašena nezavisnost Kosova, kada se taj problem otvorio, vi ovde negirate da postoji bilo kakva odgovornost Evropske unije i transparentno, glasno i jasno govorite kako treba ići veoma brzo i po svaku cenu u Evropsku uniju.
Mi kažemo sledeću stvar, nemamo problem sa svojom ideologijom, ne bi trebalo da imaju ni predstavnici Evropske unije sa ideologijom DSS-a. Nismo u sukobu sa istinom i to je ono što nam daje snagu, to je ono što svima nama treba da da snagu da se izborimo za ono što je naš nacionalni interes, a to jeste Evropska unija, ali isključivo sa Kosovom i Metohijom.

Poštovano predsedništvo, javio sam se čim ste pročitali da je amandman podnela poslanička grupa LDP, ali ste verovatno i vi umorni; mi nismo, pa bih samo, vezano za taj amandman koji se odnosi zapravo na ukidanje Ministarstva za dijasporu, rekao sledeću stvar. Dakle, vrlo je interesantno da je poslanička grupa LDP podnela taj amandman, stranka koja se zalaže za bolji život ljudi i koja čoveka stavlja u prvi plan. Kada kažemo Ministarstvo dijaspore onda zapravo govorimo o 3,5 miliona naših sunarodnika koji žive u rasejanju. Svakako da ti ljudi imaju, pored onih problema koje svi mi imamo i koje život nosi, neke specifične probleme koji su posledica toga što ne žive u svojoj matičnoj državi.
Moguće je da je LDP iritiran činjenicom, pošto je od svog osnivanja iritiran činjenicom da su postojale dve Koštuničine vlade, daće bog biće još vlada kojima će upravljati gospodin Vojislav Koštunica... Ali, činjenica je da je prvi put ovo ministarstvo formirano 2004. godine upravo iz potrebe da kao država pošaljemo jedan jasan signal da o svojoj dijaspori brinemo. Dakle, mi smo država i narod koji ima puno svojih sunarodnika van matične države. To je i nesreća, ali može da bude i pozitivna stvar, s obzirom na iskustva tih ljudi koja oni stiču u drugačijim sredinama.
Posebno bih skrenuo pažnju na to da smo imali veliki talas tokom devedesetih godina. Nažalost, taj talas traje i posle 2000. godine, dakle, puno mladih ljudi otišlo je u tzv. ekonomsku emigraciju i procena je da je blizu 500.000 mladih obrazovanih ljudi van naše zemlje. To svakako može da bude potencijal koji kao pametna država treba da iskoristimo, jer veliki deo tih mladih obrazovanih ljudi, sada već i u zrelim godinama, jesu ljudi koji mogu puno da pomognu našoj državi u smislu političkog, kulturnog, ali i ekonomskog povezivanja sa zemljama u kojima žive.
Dakle, apsolutno je potrebno zadržati Ministarstvo za dijasporu. To ministarstvo treba učiniti efikasnijim. Ono što treba da bude osnovni cilj tog ministarstava jeste pravljenje jedinstvene baze naše dijaspore da bismo imali što podrobnije i tačnije podatke o njima. Dakle, molio bih vladajuću većinu da ne usvoji amandman koji je podnela Liberalno-demokratska partija, i znam da će tako biti. Taj amandman, naravno, neće podržati ni poslanička grupa DSS - Nova Srbija.

Poštovane kolege, gospodine Ratkoviću, dosta ste nemušti bili u davanju ovog obrazloženja, naprosto ste mucali, a to ne bi trebalo da vam se ovde dešava. Jer ste vrlo tečno 45 minuta danas pre podne, kada smo počeli ovu raspravu, pročitali nam dakle sve iz ovog predloga zakona, bukvalno doslovce sve ste pročitali, ali niste jedino pročitali ko su predlagači.
Između ostalog, pod rednim brojem 15 je i gospodin Đurišić Marko koji je predlagač ovog zakona u kome piše da ima 24 ministarstava. Takođe vidimo da je pet minut pre početka sednice da je gospodin Marko Đurišić podneo amandman u kome se ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Dakle, pretpostavljam da je bilo fer od gospodina Marka Đurišića da vas obavesti, pošto ste vi povlašćeni predstavnik predlagača. Bio je red, kada krenete u diskusiju da nam date osnovnu informaciju da li ova vlada ima 24 ministarstava ili 23 ministarstva. Očigledno, vas gospodin Marko Đurišić drži u zabludu, odnosno doveo vas je u zabludu.
Sada je samo pitanje da li ste samo vi u zabludi i koliko je ovde poslanika iz DS čitav dan u zabludi.
Gospodo, vi formirate vladu, odnosno imate nameru da formirate vladu, a ne znate koliko vlada ima ministarstava, jer do malo pre, pošto je ovaj amandman stigao nedavno, vi ste bili u ubeđenju da ova vlada ima 24 ministarstava. Verovao sam gospodinu Ratkoviću. Ipak, pretpostavljam da je čovek ovlašćeni predstavnik predlagača i 122 poslanika stoje ispred ovog zakona. Sada vidimo da to nije slučaj i izgleda da gospodin Marko Đurišić drži 122 poslanika u zabludi, ili postoje ovde obavešteni poslanici unutar DS koji nešto znaju, što drugi poslanici DS ne znaju.
Juče sam apelovao na vas, na članove DS - ne dajte svu vlast, bez obzira ako se radi i o predsedniku Republike, ne dajte da vodi i Vladu, tako transparentno da može da je kontroliše. Znam da ima časnih izuzetaka i da ima onih koji se bune protiv autoritarnosti gospodina Tadića.
Da li je ovo možda i taj čin, dakle da gospodin Đurišić ovim amandmanom pokušava da stavi do znanja i da ograniči vlast gospodina Tadića, koji očigledno želi da vlada svim institucijama. Ako je tako, pozdravljam taj čin gospodina Đurišića, a videćemo da li poslanička grupa i vi kao najveći predstavnici DS stojite iza tog čina - ograničavanja apsolutne vlasti gospodina Borisa Tadića ili ne.
To ćemo videti kada budete glasali. Nadam se da će vas do dana za glasanje obavestiti da li je 24 resora ili 23? Zahvaljujem.

Zahvaljujem se na izlaganju gospodinu Obradoviću. Imali smo priliku da čujemo koliko je koja vlada imala članova od 90. godine, od uvođenja višepartijskog sistema, ali to baš i nije neki podatak s kojim se može hvaliti. Očigledno da vlada u koju ulazi SPS ne može ispuniti evropske standarde, da ta vlada bude efikasna i racionalna. To je moj prvi utisak.
Drugi utisak koji sam stekao, da gospodin Obradović zna da li će biti 24 ili 23 ministarstva, a čitava poslanička grupa DS o tome nema pojma. Hvala.

Gospodine Ratkoviću, što ste vi izašli malopre za govornicu? Evo, probaću da objasnim. Dakle, izašli ste da nam kažete kako ste fascinirani kreativnošću i inventivnošću predstavnika DSS, odnosno poslanika iz poslaničke grupe DSS - Nova Srbija. Mi smo fascinirani vašim neznanjem.
Dakle, vi ste danas bili ovlašćeni odnosno predstavnik predlagač i pojma niste imali koliko vlada ima resora odnosno ministarstva. To je razlog da mi budemo fascinirani vama. Znate zbog čega smo fascinirani? Sve vreme verujem da najviši političari i predstavnici ovih stranaka koji će sačiniti vladu su napravili dogovor i prave dogovor kako će ta vlada izgledati, koliko će imati ministarstava.
U stvari, posle ove celodnevne diskusije sam shvatio da ovu vladu pravi gospodin Vlatko Ratković, jer on večeras ovde otvara tezu i kao ovlašćeni, odnosno kao predstavnik predlagača kaže - videćemo da li će biti 24 ili 23 ministarstva.
Dakle, na vama je očigledno ta odluka. Da li ste vi svesni odgovornosti koju imate na svojim plećima?
Nije mala, ali šalu na stranu, mada ovo nije šala, ovo je jedan stvarno veliki gaf od stranaka koje će činiti buduću vladu. Ali ono što želim da kažem je drugo, zašto niste bili kreativniji ako već želite da smanjite za jedan resor, pa da nadležnosti i određena ministarstva pripojite nekom drugom ministarstvu? Zašto ste to uradili baš sa ministarstvom za zaštitu ljudskih i manjinskih prava?
To jeste važno ministarstvo i to jeste sastavni deo evropskih standarda koje mi moramo da ispunimo. Vi ste stranka koja baštini, koja tvrdi da ima tapiju na evropske vrednosti. Dobro je da svojim prvim činom, zapravo još prvi korak niste napravili, ili ajde da kažemo da je ovo prvi korak ka pravljenju vlade, vi polako tu tapiju gubite.
Vi niste zaštitnici onih evropskih vrednosti za koje tvrdite da jeste. Nije trebalo da povlačite, odnosno da dajete taj amandman, da li je on sad stavni deo ili nije, to ćete vi sutra valjda ili večeras u toku noći se dogovoriti.
Gospodina Tadića da obavestim da obavezno na konsultacije pozove gospodina Vlatka Ratkovića, jer očigledno od vas sve zavisi i od vaše dobre volje, i od vaše konkretne odluke da li će biti jedno ili drugo rešenje, zavisi kakvu ćemo vladu glasati za par dana.

Poštovane kolege narodni poslanici, čitav dan poslanici koji izlaze za ovu govornicu su iznosili stavove koliko je ovaj zakon protivustavan i mislim da tu ne treba ništa više dodati. Čak ni gospodin Boško Ristić nije mogao da odbrani tu tezu da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi nije u suprotnosti sa Ustavom.
S obzirom na to da nemam puno vremena, želeo bih da ukažem na jedan politički aspekt ovog zakona. Ne verujem da se u istoriji zakona, odnosno predloga zakona o Vladi, jedna skupštinska većina osmelila da da jedan ovakav predlog, kojim javno i transparentno sugeriše da u toj vladi nema međusobnog poverenja, da u toj vladi nema političkog dogovora, a samim tim neće biti nacionalnog jedinstva, da u vladi koja treba da se formira postoji jedno veliko nepoverenje.
To je ona teza koju sam izneo kada smo birali predsednika Skupštine, da je sasvim sigurno postignut dogovor oko nove vlade, ali da tu nema političkog dogovora i da će ova vlada u političkom smislu lutati. Ono što su bili proklamovani politički ciljevi, s jedne strane DS-a, s druge strane SPS-a, naprosto neće moći da se realizuje, jer, kao što se vidi iz ovog predloga, akcionog jedinstva nema.
Ono što je, takođe, jako ružno, vi ovim zakonom derogirate funkciju predsednika Vlade, jasno stavljate do znanja da predsednik Vlade treba da bude nečija marioneta. To nije osoba koja ima autoritet da se u Vladi, kao što je predviđeno ovim zakonom, stara o jedinstvu političkog delovanja, već, jasno, marioneta određene političke grupacije ili čoveka. To je ono što mene iznenađuje kada je u pitanju DS, da DS nema te unutrašnje snage, a siguran sam da nije u saglasju sa osnovnim političkim uverenjima pripadnika DS, da dozvole, bez obzira o kome se radi, ovde se radi o predsedniku Republike, takvu vlast jednoj osobi. Moram da priznam, s obzirom na to da smo u vestima, u medijima mogli čuti, da je bilo i otpora. Dakle, čast izuzecima u DS.
Dakle, nikad nije dobro kada date jednom čoveku toliko vlasti i kada mu dozvolite da objedini i funkciju predsednika Republike, s jedne strane, a s druge strane, funkciju predsednika Vlade, bez obzira na politička uverenja, to nije dobro.
Ovaj predlog zakona je toliko nelogičan, vezano za zamenika predsednika Vlade, da se nameću neka pitanja na koja, čini mi se, nema odgovora. Recimo, šta ako Vlada glasa tajno? Otkud mi znamo kako je glasao predsednik Vlade, a, recimo, imamo jedan uzdržan glas. Da li je možda predsednik Vlade bio uzdržan? Šta se dešava ako nema predsednika Vlade i zamenika predsednika Vlade, ako su odsutni, da li onda i zamenik predsednika Vlade ima taj "zlatni glas"? Šta ako na Vladi predsednik Vlade glasa uzdržano? Šta se u tom momentu dešava?
Hajde da stvar dovedemo do apsurda. Služeći se ovom logikom, pošto određena ministarstva imaju i više državnih sekretara, možemo ovde, na mala vrata, stvoriti uslove da postoji i zamenik ministra, državni sekretar, pa ćemo verovatno i u ministarstvu imati "zlatni glas" tog ministra, jer će verovatno i u ministarstvima biti identične podele.
Sve u svemu, zakon je protivustavan, i sigurno će Ustavni sud dati svoju konačnu reč, ali generalno, veliko razočarenje, onih koji se pozivaju na demokratske principe, opet kažem čast pojedincima, unutar DS-a. Dozvolili ste i predali svu vlast jednom čoveku. Neka vam je Bog u pomoći. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što prvo želim da kažem jeste da od svog osnivanja DSS, i kada je bila na vlasti i kada je u opoziciji, jeste korektan politički faktor u našoj državi. Korektni smo bili na vlasti i na tu činjenicu želim da podsetim gospodina Dačića, ali ćemo korektni biti naravno i u opoziciji.
Druga stvar koju želim da kažem i da ovde nema više nikakve dileme, DSS će u narednom periodu biti opoziciona stranka, koja će sprovoditi svoje temeljno programsko načelo, a to je da nema nacije bez demokratije i da nema demokratije bez nacije. Na tome smo, siguran sam, odgovorno radili dok smo bili na vlasti. Sada kada smo u opoziciji borićemo se da taj princip što pre afirmišemo u državnu politiku.
Gospodine Dačiću, ne znam da li ste primetili jednu stvar, danas se najmanje govorilo o samoj kandidatkinji za predsednika Skupštine, što je sasvim očekivano, jer uz svo poštovanje gospođe Slavice Đukić-Dejanović, ona je kolateralna posledica dogovora koji ste napravili sa DS.
Vrlo je interesantna činjenica da baš niko, ama baš niko iz DS danas nije izašao, rekao bilo šta u smislu podrške koja se daje kandidatu za predsednika Skupštine. To je jedan vrlo interesantan podatak i naprosto mi je krivo što eto vi morate, u ime kompletne koalicije i u ime DS, danas ovde da izlazite i branite kandidata, odnosno branite vašu poziciju da imate prava na predsednika Narodne skupštine.
Ono što sam rekao ovde da je postignut dogovor između vas i DS, nije logična stvar, jer između političkih stranaka i političkih koalicija se pravi politički dogovor. Ovde ne vidim politički dogovor i ono što mi ovde želimo i što pokušavamo da otvaramo jeste koja je to politička platforma koja je povezala SPS s jedne strane i DS.
Ovde niko ne pljuje po SPS, bar ja to neću raditi, ali želim da otvorim to pitanje, da nam objasnite koja je to politička platforma na kojoj ćete vi funkcionisati sa DS. Kao što ste vi ovde, u više navrata, rekli da ste bili korektni kada ste podržavali Vladu Vojislava Koštunice.
Isto tako kažem da je Vlada Vojislava Koštunice, prva i druga, bila korektna, ne samo prema SPS i ne samo prema drugim strankama, nego pre svega prema građanima Srbije, ali smo kada ste manjinski podržali tu vladu imali politički dogovor.
Da li je politički dogovor postignut da prestane hajka protiv svih ljudi koji su optuženi i koji su isporučivani kao kese za smeće u Hag? Da li je postignut politički dogovor oko toga? Da li smo doneli zakon o saradnji sa Haškim tribunalom? Da li smo spasili po tom pitanju elementarno nacionalno i državno dostojanstvo? Mislim da jesmo.
To je bio jedan od političkih dogovora koji smo tada postigli i mislim na zadovoljstvo države i građana koji u ovoj državi žive. Bilo je i drugih političkih dogovora, ali politički dogovor koji ste vi eventualno postigli sa DS ovde ne vidim. Vi ste dužni da to kažete, odnosno da objasnite i građanima i svojim biračima, ali i nama kao opozicionoj stranci, koja će vas uvek na tu činjenicu podsećati, da vidimo šta je to politički dogovor, odnosno koja je to politika koja je spojila nespojivo.
Govorilo se o nacionalnom pomirenju. Neka izađe ovde predstavnik DS i neka kaže ovde iznetu tezu od strane predsednika Republike da je ovo akt nacionalnog pomirenja. Nije, DSS je u kontinuitetu radila na nacionalnom pomirenju.
Želeli smo da zajednički izglasamo Ustav, uspeli smo u tome. Želeli smo da imamo kao država i kao ovaj parlament zajedničku politiku prema Kosovu i Metohiji, i tu je vododelnica. Tu je vododelnica između onih koji nisu izdali one principe oko kojih smo se dogovorili, i ono što je zapisano u Ustavu i ono što je preko 50% građana potvrdilo na referendumu.
Dakle, tu je vododelnica i naša poruka vama: zar zaista mislite da ćete sa DS odbraniti Kosovo i Metohiju, zar zaista mislite da smo mi imalo promenili stav kada smo rekli da je potpisivanje Sporazuma o pridruživanju faktički priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
To jeste činjenica i od toga nećemo odstupiti. Nismo odstupili ni u kampanji, ni posle kampanje, nemamo nameru da to uradimo ni u narednom periodu. Vi ste odstupili od tog principa i tu leži problem.

Poštovani predsedavajući, mislim da ste imali puno razloga da reagujete, jer su ovde iznete grube kvalifikacije o premijeru.

Ja znam da ste vi sebi dozvolili to pravo da citirate, da se pozovete, jer nemate koga da citirate, jer ste verovatno podstrekivali tu atmosferu tamo, pa sada pokušavate da to ovde predstavite na svoj način...

Jedno je simptomatično. Dakle, vi ste podneli amandman u kojem se kaže "briše se". Onda izađete ovde i apsolutno nemate nikakav argument zašto to treba da se briše, ali onda pribegavate svojoj već ustaljenoj praksi da, kada nemate argumente u zakonu i amandmanima, krenete na lične diskvalifikacije. To često radite, ali vam ja sada sa ove govornice kažem da mi to više nećemo tolerisati.

Molio bih da gospođica Vjerica Radeta ne dobacuje. Želim i vama da odgovorim. Ja sam rekao pre dva dana da je moj lični stav...

(Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati poslaniku dok govori.)

... ko bude raspisao izbore do 9. decembra zabiće nož u leđa državi Srbiji. Sada ja ovde otvaram jedno drugo pitanje – da li to SRS insistira na 9. decembru, da li SRS želi predsedničke izbore do 9. decembra? To sam vam pitanje postavio pre dva dana, jer mi se učinilo da je gospodin Stefanović tako nešto rekao. Nisam znao da li je to zvanični stav Centralne otadžbinske uprave ili je to njegov lični stav. Možda je to neki mladi lav u SRS koji ovako daje izjave bez provere, a moguće je i da je zadužen od Centralne otadžbinske uprave. Voleo bih da tu dilemu danas ovde razrešimo. Zahvaljujem.

Hteo bih da afirmišem jedno pitanje, zapravo šta Srbiju čini bitno različitom u odnosu na zemlje koje su jasno istakle ambicije da uđu u EU. Mi smo to pitanje od samog početka otvorili, odnosno pokušavali da javnosti saopštimo da Srbija jeste u tom pogledu specifična.
Nijedna zemlja koja je ulazila u EU, po proceduri po kojoj se i mi njoj približavamo, nije bila opterećena problemima sa kojima se mi ovde suočavamo. Suočavamo se sa realnim problemima da jedan deo naše teritorije želi da proglasi nezavisnost i suočavamo se sa mogućnošću da jedna od velikih sila tu nezavisnost prizna. Napokon se suočavamo sa tim problemom, sa složenošću tog problema.
Vrlo često smo slali vrlo jednostavne odgovore na složena pitanja našim građanima, zarad političkih poena. Kad-tad se sa tim problemom moramo suočiti i čini mi se da je ovo trenutak kada ćemo se svi sa tim problemom suočiti.
Naravno da svaka stranka u ovom parlamentu ima pravo da gleda iz svoje stranačke vizure, ali do određene mere. Težina ovog problema nas sve obavezuje, stranke koje jesu u vlasti i one koje to nisu, da pokušamo da dođemo do zajedničkog rešenja šta je najbolje za državu u narednom periodu.
Da li je to raspisivanje predsedničkih izbora? Ne mislim da je to. Zapravo, želim da iznesem jasan stav, mislim da onaj ko je spreman da raspiše izbore pre 9. decembra zabija nož u leđa državi Srbiji.
Mislim da svako kome je stalo da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, i ko je spreman da se do krajnjih granica za taj princip i to pravo bori, tako i misli. To je ono što je ovde važno i što mislim da treba da se istakne.
U ovom prethodnom periodu smo imali više izazova ali smo pokazali da možemo da postignemo jedinstvo upravo oko Kosova i Metohije.
U više navrata smo doneli rezolucije o kojima se ova skupština skoro jednoglasno izjašnjavala; da nema one jedne nesrećne partije koja je spremna da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, ali hvala Bogu na marginama je političkog života u ovoj državi, skoro jednoglasno smo se opredeljivali prema tim rezolucijama. U njima smo jasno rekli da nećemo priznati i da ne priznajemo bilo kakav akt secesionizma od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Tu prepreku smo zajednički savladali. Neću da otvaram pitanje ko je platio najveću političku ili stranačku cenu. Dakle, nama to nije ni bitno. Recimo da smo to platili mi iz DSS-a, ali u tom momentu, u ovom momentu i u budućem to nije bitno. Bitno je da postižemo konsenzus o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima.
Imali smo još jedan veliki izazov prošle godine. Ustav je bio veliko pitanje i tražio je zajedničku akciju i uspeli smo da se oko tog Ustava dogovorimo. Da nije bilo angažmana svih stranaka, Ustav ne bi bio usvojen. Danas bismo bili u znatno većim problemima da tog Ustava nema, ali, na svu sreću, imamo ga. Sada je potrebno da učinimo i ovaj završni korak, u najdelikatnijem momentu. Ovde je postavljeno pitanje da li postoji realna mogućnost da kosovski Albanci proglase nezavisnost posle 10. decembra. Treba otvoreno reći - naravno da postoji.
Zarad toga, treba da se dogovorimo koji je najbolji momenat da se predsednički izbori održe. Nije pravi momenat da se predsednički izbori održe pre 9. decembra. Još jednom ću ponoviti svoj lični stav, a verujem da kolege iz DSS-a taj stav dele, ko bude raspisao izbore pre 9. decembra zabiće nož u leđa državi Srbiji.

Poštovani poslanici, apelujem da se vratimo na tačku dnevnog reda. Javljam se po Poslovniku, član 103, da su narodni poslanici u obavezi da se pridržavaju dnevnog reda i da za ovom govornicom govore o dnevnom redu. Međutim, presedan je napravljen.
Lepo smo krenuli jutros i počeli da radimo po tački dnevnog reda, ali koleginica iz LDP-a je ovde izašla i otvorila nekakvo pitanje u Kragujevcu.
Ne sumnjam da je to pitanje važno, ali ste svojim izlaskom ovde prekršili Ustav, odnosno prekršili Poslovnik. Jedina dobra stvar, koju ste uradili na početku, jer ste svesni da kršite Poslovnik, jeste što ste se izvinili građanima. Svaki dan rada ove sednice treba da počne vašim izvinjenjem građanima Srbije. Na taj način, možda, čak i u političkom smislu, bude nade za vas.
Pošto se ovde otvaraju odredbe člana 226. Poslovnika, pa se otvaraju nekakva poslanička pitanja, jednostavno, apelujem i na vas da intervenišete, iz bilo koje poslaničke grupe da to dođe, da se o drugim temama ovde ne raspravlja, nego da se pridržavamo tačaka dnevnog reda.

Poštovani predsedavajući, prinuđen sam da se javim za repliku, jer me je koleginica Vjerica Radeta prozvala i zamerila mi što sam apelovao na predsednika, odnosno na predsedavajućeg da se pridržavamo dnevnog reda.
Dakle, ja sam govorio o članu 103, u kome se jasno kaže da su poslanici dužni u Skupštini da pričaju o tački dnevnog reda. Ovde se otvaraju teme, razne, pozdravi i želje, da bi se skupljali politički poeni, a to, jednostavno, nije dobro.
Dakle, naš zajednički problem jeste što ova skupština u javnosti ima veoma nizak rejting. Nije normalno da sve političke stranke koje ovde sede imaju znatno viši rejting nego sam Parlament. To je možda dobro za pojedine stranke, za sve stranke koje ovde sede, ali, svakako, nije dobro ni za Skupštinu, ni za državu, ni za društvo.
U tom cilju, moje izlaganje danas i apel bili su da unormalimo stanje u ovoj skupštini, da se zaista pridržavamo Poslovnika, da ga ne zloupotrebljavamo, da ako ministra nema, uzgred rečeno, ja sam čuo da je on bio ovde u 10 sati, njegova je obaveza da bude i sada ovde, to ne može biti razlog da otvaramo raznorazne teme. Dakle, neka poslanici izlaze i neka prozivaju zašto ministra ovde nema, ali se ne može onda u nastavku, do tih famoznih pet minuta, pričati svašta i otvarati raznorazne teme.
Dakle, koleginica iz LDP-a kaže - nju su zamolili. Pa, verujte mi, kada bismo mi iz DSS-a otvarali teme o svemu za šta su nas građani zamolili, znate li kad bi bili predsednički izbori - 9. decembra bi bili izbori, ali 2008. godine, a vi ovde najavljujete i nadate se da će izbora biti.
Verujte mi, od vas ništa ne zavisi, vi možete tu mirno da sedite i bolje vam je da ne izlazite. Vaš jedini zadatak jeste da ubijate srpsko nacionalno biće, da širite defetizam u ovoj državi, da se predstavlja u javnosti da postoji, doduše, jedna mala i nebitna politička snaga, ali koja je spremna da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Ali, kao što rekoh, od vas ništa ne zavisi. Ovde ste mi zamerili da ne izlazim tako često.
Vi koji ne poštujete srpsku narodnu tradiciju, da vam kažem jednu narodnu, lepu, srpsku poslovicu - bolje i ćutati, pa neka ljudi misle da ste neuki, nego izaći za ovu govornicu, govoriti i otkloniti svaku sumnju, kao što ste vi učinili.
Dakle, pametnije vam je da ćutite, ali ovde sam čuo i od kolege Stefanovića jednu vrlo zanimljivu stvar. Opet se pozvao na član 226, ali otvara čovek političke teme, pa se ovde govori o predsedničkim izborima, pa je, ako sam dobro razumeo kolegu Stefanovića, najavljeno da će gospodin Tomislav Nikolić izaći na te predsedničke izbore bilo kad oni bili raspisani. Evo, dobijamo i potvrdu.
Dakle, vi želite da podržite gospodina Borisa Tadića, što je jedan novi politički momenat u našoj realnosti i ja na tu činjenicu želim da vam skrenem pažnju. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, ne javljam se po Poslovniku, nego je ovo replika na izlaganje gospođe Vjerice Radeta, koja mi je i sada dobacila da pažljivo pročitam šta je ona rekla, ali bih i ja vama skrenuo pažnju da obratite pažnju na ono što sam vam govorio u prethodnom periodu. Evo, ja ću ponoviti.
Dakle, ona mi je, recimo, zamerila, mada meni to ne smeta, da retko izlazim za govornicu i mnogo ćutim. Pošto sam dao savet koleginici iz LDP-a, daću ga i vama.
Podsetiću vas na jednu činjenicu, koju sam već jednom vama izrekao, ali vi to, očigledno, niste razumeli i zaboravili ste, što nije dobro, političari treba da pamte.
Dakle, u Narodnoj radikalnoj stranci, početkom dvadesetog veka, a vi baštinite, valjda, tu tradiciju, bar se tako predstavljate, postojala je podela posla.
Laza Paču je radio za stranku, Stojan Protić se svađao za stranku, a Nikola Pašić je ćutao za stranku. Mi iz DSS-a smo vrlo često prinuđeni da ćutimo, zato što je državni i nacionalni interes iznad stranačkih interesa i zato što smo u ovoj poziciji u kojoj jesmo, vršimo vlast i najodgovorniji smo za sva dešavanja kada je u pitanju i ova država, i ovaj narod, i građani Republike Srbije.
Pravo opozicije jeste da zloupotrebljava tu našu poziciju, ali, evo, dođe vreme kada, jednostavno, ne možemo da prećutimo, odnosno moramo i da odgovorimo.
Vidim da vas je naročito zabolelo to što sam ovde otvorio pitanje da li to gospodin Tomislav Nikolić izlazi na izbore, bez obzira na to kada se oni raspišu. Ja sam razumeo gospodina Stefanovića da je on tako rekao.
U velikoj sam dilemi. Znam da nije održana Centralna otadžbinska uprava i da nije zauzet zvanični stav, pa sam se zabrinuo da li je gospodin Stefanović ovlašćen da za ovom govornicom iznese oficijelni stav SRS-a, ili je, možda, izneo svoj sopstveni stav. Smatram da je jako dobro da se ovde ta stvar razreši.
Što se tiče gospođice iz LDP-a, vi ste meni, naravno, jako simpatični, kao nov, mlad poslanik. Jako je dobro da vi ovde otvarate teme, apsolutno, nemam ništa protiv vas, niti protiv vaše stranke, samo konstatujem da od vas ništa ne zavisi. Kao što vi imate pravo da iznosite političke ocene o DSS-u, tako, verujte mi, to pravo podjednako imam i ja.
Ne slažem se s vašom ocenom, i uvek ću protiv toga ustajati, kada kažete da mi nipodaštavamo borbu naših građana devedesetih godina. Verujte mi, svi koji sede u klupama DSS-a su bili u svojim sredinama jedni od vođa, ako ne i vođe borbe protiv bivšeg režima i za novi sistem vrednosti. Dakle, naš sistem vrednosti se umnogome razlikuje. Čvrsto verujem, a to i građani potvrđuju na izborima, da su građani voljniji da glasaju za sistem vrednosti i za one kao što je DSS, nego LDP.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, želim da krenem od jedne konstatacije, odnosno od svog uverenja da u ovoj skupštini, bez ikakve dileme, sedi 250 poslanika, redom svi antifašisti, odnosno ljudi koji o fašizmu imaju jasno negativno mišljenje. Govoriti o fašizmu u Srbiji je, prosto, stupidarija. Ne postoji čovek u ovoj zemlji čija familija nije stradala od fašizma.
S tim u vezi, teško je poverovati da fašizam u bilo kojoj ozbiljnoj formi u ovoj Srbiji može postojati, ali postoje političari kojima se čini da je ova tema profitabilna i postoje političari i političke stranke kojima se čini da na ovoj temi mogu zaraditi određene političke poene.
Pri tome, ti političari i te političke stranke koriste retoriku, a bogami i sredstva koja su bliže ekstremnim političkim organizacijama koje smo u prošlosti jasno identifikovali kao fašističke, nego onima koji pripadaju građanskoj i demokratskoj opciji.
Sad se postavlja pitanje zbog čega oni to rade? Osim tih glasova, koji su verovatno neophodni, jer, pretpostavljam, rejting treba stalno da raste.
Ono što je opasnija teza i ono što je veoma opasniji pokušaj jeste da se ova država, odnosno stanje u ovoj državi, predstavi na najnegativniji mogući način i to baš u trenutku kada je država u jednoj delikatnoj situaciji, odnosno u poziciji, u završnoj fazi rešavanja pitanja Kosova i Metohije.
Ovaj parlament je, skoro jednoglasno, poručio i svetu i svojim građanima, ali je rekao i na bazi podrške tih građana, da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo naše države. Možda neko sada prevrće oči u ovoj sali, pa kaže dokle o tom Kosovu i zar je to tema, ali ja vam kažem, da, to je tema i to će biti tema svakog dana i svakog sata i svakog minuta dok to pitanje ne rešimo na najbolji mogući način za našu državu i za naš narod. Baš zato, da bi se pažnja javnosti skrenula na neke druge teme ovde se otvara tobože pitanje nekakvog fašizma u Srbiji. On de facto, to je moj stav, ne postoji u Srbiji.
Postoje neke marginalne socijalne grupe, postoje neki mladi momci koji se okupljaju ne znam oko kakvih ideja, ali postoje i oni kojima je u interesu da ta grupa bude veća, postoje oni koji u tome žele da vide najozbiljnijeg protivnika u Srbiji da bi sebi dali na važnosti.
Gospodin Čanak je najneodgovorniji i najneozbiljniji političar u ovoj državi. On je nedorastao političkom trenutku. To je bio i u prethodnom periodu, a naročito to dokazuje sada. Zato je njegova ekstremna politika i stranka koju predstavlja, uključujući i Liberalno demokratsku partiju, veoma opasna zato što poslanici tih stranaka sede u Parlamentu, ne sede predstavnici Nacionalnog stroja niti je to u Srbiji u teoriji moguće da će oni ikada sedeti u Parlamentu, ali sede predstavnici ekstremnih organizacija, čiji je predstavnik i idejni vođa gospodin Nenad Čanak. Tome se mora stati na put i tome se mora već jednom reći istina u oči – fašizam u Srbiji ne postoji! Ekstremna politika koja želi da slabi našu državu postoji, nju predvode Lige socijaldemokrata Vojvodine i LDP. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, sve vreme ove prepodnevne rasprave bio sam u sali i pažljivo slušao šta se o ovom predlogu zakona govorilo. Mi nastavljamo tu tradiciju da vrlo često ne pričamo, odnosno na proširimo tu temu i pričamo o nekim drugim stvarima.
Ono što u ovoj prepodnevnoj raspravi svakako nisam čuo, to je valjani i validni pravni argument protiv ovakvog jednog sporazuma, što me, naravno, i ne iznenađuje, jer on i ne postoji, s obzirom da je ovaj predlog zakona, odnosno zakon o potvrđivanju specijalnih paralelnih veza sa, odnosno između Republike Srbije i Republike Srpske, zasnovan na međunarodnim pravnim normama, zasnovan na mirovnom sporazumu, zarad javnosti, ovde piše mirovni sporazum, to je onaj poznati Dejtonski sporazum.
Naravno da je ovaj sporazum u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije. Ali, ovde u prepodnevnoj raspravi je izneto par političkih argumenata protiv ovog sporazuma.
Naravno, svojim kolegama narodnim poslanicima to pravo ne osporavam. Oni imaju legitimno pravo da osporavaju ovaj sporazum kakav jeste, ali jednostavno želim da iskoristim svoje pravo da ukažem na nelogičnost te argumentacije.
Prosto je neverovatno da su oni koji smatraju sebe predvodnicima evropskih integracija protiv ovakvog sporazuma, koji je jedna regionalna saradnja, odnosno saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske.
Dakle, to je prosto neshvatljivo da neko ko se zalaže za neke više i složenije integracije nipodaštava integracije koje se tiče našeg neposrednog okruženja.
Takođe, to su zastupnici ideja ekonomskog, privrednog razvoja naše države. Između ostalog, ovaj sporazum imaće, u to sam uveren, i direktne posledice po ekonomski, privredni razvoj, kako naše države, tako i Republike Srpske.
Mi svakako nemamo firme i nemamo preduzeća koja mogu da budu lideri u evropskoj ekonomiji, ali za početak treba da stvaramo firme i privredne subjekte koji treba da budu regionalni lideri. Ono što se dešavalo u prošloj godini, dakle, objedinjavanje "Telekoma", odnosno kupovina "Telekoma" Republike Srpske od strane "Telekoma" Republike Srbije, pa kupovina osiguravajućeg društva u Republici Srpskoj, govori da naše firme polako izlaze iz naših granica, postaju regionalni, značajni privredni igrači.
To je preduslov, da te firme tako ojačane, budu značajnije i na evropskom, pa i na svetskom tržištu. Zato mi ostaje nejasno da neko ko se zalaže za ubrzani privredni, ekonomski razvoj naše države bude protiv ovog sporazuma.
Takođe, ovde je rečeno da je ovo politički sporazum između političkih stranaka na vlasti. Da je to tako ne bih glasao za ovaj sporazum. Dakle, vlasti će se menjati. Niko na vlasti nije bio doveka i tačno je da sada postoje političke opcije koje su na vlasti i koje će ratifikovati ovaj sporazum, odnosno Predlog zakona. Tačno je da postoji i da će se formirati veće koje će sprovoditi ovaj sporazum, u čiji sastav ulazi predsednik Republike Srbije ,gospodin Boris Tadić, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica, predsednik Republike Srpske, gospodin Dragan Čavić i predsednik Vlade Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik.
Ako neka od ovih osoba ne bude na vlasti kroz dve ili tri godine, čvrsto verujem da će ovaj sporazum ostati na snazi, odnosno znam da će ostati na snazi, jer je on u najboljem interesu i Republike Srbije i Republike Srpske. Tako da argument da je ovo politički sporazum političke elite na vlasti jednostavno ne stoji.
Ovde u zakonu je izneto u kojim oblastima će se vršiti, odnosno sprovoditi saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske.
Ne bih vas zamarao, jer vi imate taj predlog i svi možete to da pročitate. Upravo su ovde taksativno navedene oblasti u kojima će se sarađivati. To je najbolji odgovor za neke primedbe koje su ovde iznete.
Navešću jedan banalan primer. Ovde su pokretane velike političke teme i govorilo se kroz istorijski i politički aspekt itd. Ali, pre jedno nedelju dana smo na Odboru za poljoprivredu dobili smo analizu vezanu za protivgradnu zaštitu, ponukani elementarnim nepogodama koje su se dogodile u Sremu, u Mačvi, u valjevskom kraju.
Zaključak je vrlo prost, da je upravo to rubno područje, dakle zapadni deo Srbije, posebno ugrožen, zato što ne postoji, recimo, saradnja sa Republikom Srpskom. Ovaj sporazum će to omogućiti. Jer gradonosni oblaci kada se formiraju oni se formiraju ne neposredno nad teritorijom gde taj grad nanese štetu, nego već kilometrima dalje.
Dakle, potrebna je između ostalog i saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske da se gradonosni oblaci koji se formiraju u Republici Srpskoj, da se tu aktivno deluje, da se tu razbijaju, jer kada oni dođu do ovih rubnih područja, onda je već kasno i šteta nastaje.
Znam da je ovaj primer banalan, ali evo iznosim primer koji je svež i koji je direktno u interesu građana Republike Srbije. Takvih primera, kada pogledamo sve ove oblasti u kojima će se sarađivati, zaista je puno.
Još jednom da ponovim, ovaj sporazum je odraz jedne političke pozicije i Republike Srbije i Republike Srpske. Pametni ljudi rade jer znaju da se sve u svoje vreme radi. Ne možete nešto raditi kada za to nije vreme. Mi iz Demokratske stranke Srbije ćemo, naravno, ovaj predlog zakona podržati.
Na kraju ću se samo osvrnuti na jedan komentar koji je ovde izrekla gospođa Nataša Jovanović. Tačno je da je gospodin Dodik napravio lapsus na konvenciji Demokratske stranke, ali bogami u velikoj meri je bio i u pravu. Hvala.