Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8107">Zoran Nikolić</a>

Govori

Hvala, gospodine Albijaniću.
Poštovane kolege narodni poslanici, jeste neobično za državu kada se budžet usvaja u toku juna meseca, ali je to uvek dobra situacija i vest za budžetske korisnike.
Zamolio bih vas, gospodine Albijaniću, da mi gospođa Radeta ne dobacuje. Vi znate da sam uvek korektan prema vama.
Dakle, nisam primetio u dosadašnjoj diskusiji da su se poslanici, naročito oni koji su protiv budžeta, osvrnuli na agrarni budžet, koji je od izuzetne važnosti za našu državu, s obzirom na to da poljoprivredna proizvodnja ima značajan udeo, uopšte, u našim privrednim aktivnostima.
Ono što želim da ovde kažem, naravno, potvrđujući da će Demokratska stranka Srbije glasati za ovaj budžet, jeste da konstatujem da je iznos agrarnog budžeta u ovoj godini oko 26 milijardi, što je uvećanje, otprilike, za oko 30% u odnosu na 2006. godinu. Ako pogledamo poslednjih pet-šest agrarnih budžeta, vidimo da se on u kontinuitetu povećava, i to je dobro.
Dakle, oni koji će kritikovati agrarni budžet reći će da ni ovim sredstvima ne možemo rešiti sve probleme poljoprivrednika i, generalno, poljoprivrede u našoj državi, i oni će biti u pravu. Jednostavno, na osnovu sredstava kojima država raspolaže, ovaj iznos sredstava za agrarni budžet jeste optimalan. Ovim sredstvima, u iznosu od 26 milijardi dinara, mi stavljamo do znanja da je poljoprivreda izuzetno važna.
U predlogu agrarnog budžeta su izneseni ciljevi, na osnovu ovih sredstava koja su izdvojena, i ja ću ih ukratko pročitati. Cilj je da se izgradi i održi efikasan poljoprivredni sektor, koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. Ono što, definitivno, moramo da shvatimo, jeste da treba da poradimo na kvalitetu naše poljoprivredne proizvodnje, da proizvodi od samog početka, od uzgajanja, pa preko prerađivačke industrije, moraju zadovoljavati standarde evropskog i svetskog tržišta, da na tom planu moramo biti konkurentni.
Nažalost, situacija je takva da u mnogim oblastima to trenutno nismo. Resursi kojima raspolažemo, svakako, jesu dobra osnova i dobra baza da na tom polju poradimo.
Ove godine će biti izdvojena značajna sredstva za subvencije, koje će, pre svega, ići u pravcu uspostavljanja standarda, odnosno to je vezano i za ovo što sam rekao malopre, za podsticanje i uvođenje savremenih sistema kontrole kvaliteta, kao što su EUROGAP i ISO standardi. Sve je to važno da bismo uopšte mogli da plasiramo naše poljoprivredne proizvode.
Ove godine će biti izdvojena znatna sredstva za navodnjavanje naših površina. Nedopustivo je i zaista jeste poražavajuća činjenica da mi toliko malo površina navodnjavamo, a da, pri tom, imamo zemlju u kojoj ima puno reka, puno kanala za navodnjavanje, a ti resursi stoje neiskorišćeni. Naravno, oni zahtevaju velike investicije. Ove godine će biti izdvojena znatna sredstva. Prema informacijama koje imam, to je negde oko 65 miliona evra.
Biće uzet povoljan kredit iz Svetske banke, upravo za regulisanje tog pitanja, odnosno za pospešivanje investiranja u sisteme za navodnjavanje.
Takođe, velika sredstva će biti uložena i u Republičku direkciju za vode, a u ovom sastavu imamo i mnoge vodotokove koji nisu prohodni. Između ostalog, očekujem da će u ovoj godini biti pokrenuto i pitanje rešavanja, tj. regulisanja savskog toka u delu koji pripada opštini Vladimirci, jer je Sava značajna reka, međunarodna reka, a Srbija - država koja učestvuje u procesu osposobljavanja reke Save kao plovne reke, ulaže značajna sredstva. To je od izuzetne važnosti kako za Šabac, grad iz koga dolazim, kao grada sa velikim poljoprivrednim potencijalima, tako i za Sremsku Mitrovicu i, uopšte, taj deo zapadne Srbije.
Zatim, biće značajnih sredstava u obliku povoljnih kredita, koja će biti plasirana za podizanje novih zasada, kako vinove loze, hmelja, tako i raznog voća. Izuzetno je to važno, mi smo podneblje u kom voće uspeva. To je u svetu veliki biznis. Postoje primeri država koje su u proteklim godinama uložile značajna sredstva i sada im se vraćaju.
Navešću jedan primer. Recimo, Turska je uspela da samo za jednu sortu trešanja, koju je izvezla u prošloj godini, ostvari prihod od 250 miliona evra, a taj proces traje između tri i pet godina. Naravno da su uložena velika sredstva, naravno da se ta uložena sredstva na najbolji mogući način vraćaju.
Sve u svemu, ovaj agrarni budžet jeste na liniji prethodnih i ima tu tendenciju porasta. Svesni smo da je trebalo i da su ta sredstva mogla biti veća. Svima onima koji žele da se bave poljoprivredom i koji svoju perspektivu vide u poljoprivredi, ovaj agrarni budžet je dobra podrška.
Iskoristio bih priliku da podsetim sve one koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, a verujem da oni koji su ozbiljno u toj branši to znaju, da je sutra rok do kada se podnose zahtevi za kratkoročne kredite. Još jednom ih podsećam da konkurišu, sutra je 20. Sredstva koja su izdvojena za tu namenu iznose oko milijardu i po dinara. To su izuzetno povoljna sredstva, koja se daju sa kamatom od 5%, uz proviziju od 1% i u iznosu - do jednog hektara - 12.000 dinara, do pet hektara - 60.000 dinara, do 10 hektara - 120.000 i do 20 hektara - 240.000 dinara.
Ono što želim ovde da otvorim kao pitanje koje je ostalo meni nejasno i na koje u ova protekla dva-tri dana nisam dobio odgovor, jeste pitanje za ministra finansija.
Jasno je da ćemo, po usvajanju ovog budžeta, imati jednu sjajnu stvar, a to je da će mladi ljudi, odnosno mladi bračni parovi, prilikom rešavanja svog stambenog pitanja, prilikom kupovine prvog stana, biti oslobođeni poreza na promet.
Mi se ovde svi zalažemo za to da zadržimo mlade ljude na selu. Nema razvoja sela ako u njemu ne žive mladi ljudi i oni koji će raditi u poljoprivredi. Jako me zanima, da li postoji prostor da se i mladim ljudima na selu omogući da i oni budu korisnici ovoga, da kada rešavaju svoje stambeno pitanje ili, jednostavno, grade kuću, kada se odvajaju od oca, prosto rečeno, da, takođe, budu oslobođeni poreza na promet. Mislim da bi to bio dobar i snažan signal da kao država stojimo iza mladih poljoprivrednika, odnosno poljoprivrednih proizvođača, koji svoju perspektivu i vide u poljoprivredi.
Na kraju, mi ćemo, Poslanička grupa DSS-a će za ovaj budžet, i zbog agrarnog budžeta, glasati, naravno, za.
Hvala.

PRVA SEDNICA

07-05-2007

Moram da ispravim jednu neistinu koja je ovde izrečena, a to je da je tačno na današnji dan pre 15 godina gospodin Vojislav Koštunica rekao "svaka ptica svome jatu leti". On to jeste rekao pre 15 godina, ali 26. jula, kada je stranka osnovana. To bi vi, gospodine Batiću, trebalo da znate.
Uvek pripadam jatu demokratskih promena. Vi se bolje zapitajte kom jatu vi danas pripadate. To je pravo pitanje i pre svega ga postavite sebi. Ne znam odakle vam hrabrosti i odakle vam ta moralna osnova da postavljate to Vojislavu Koštunici ili nama koji smo ostali u Demokratskoj stranci Srbije.
Dakle, mi znamo gde smo. Ovde zamena teze da ćemo glasati o politici, da ćemo se danas izjašnjavati o jednoj ili drugoj politici, neće proći. Vi se samo smejte, mi danas glasamo za jedan vrlo jednostavan, nedvosmislen i demokratski princip, a to je da kad dogovora nema i baš zato što dogovora nema, izglasaćemo predsednika Skupštine koji pripada najvećoj poslaničkoj grupi.

PRVA SEDNICA

07-05-2007

Tačno je sve što je ovde govorio gospodin Marković, ali ja sam sa mesta uzviknuo da neke stvari nisu tačne. Reagovao sam, i za ovom govornicom ovog doma ću kazati te stvari, jer niste govorili istinu. Pitaću kada je Demokratska stranka Srbije u poslednja tri meseca pretila Demokratskoj stranci u pregovorima da će napraviti vladu sa SRS; ako to tvrdite iznesite to sada i recite, odnosno taksativno navedite kada smo to radili.
Postaviću još jedno pitanje, jer ceo dan vam postavljamo pitanja, a vi volite da odgovarate na teška pitanja i spremni ste za teške izazove, na koje treba da mi odgovorite: da li postoji neko u Demokratskoj stranci ko može da mi odgovori da li je dogovor napravljen u subotu? Utvrdili smo sporne tačke i nije bilo problema uopšte da prevaziđemo te sporove i napravimo vladu. Šta se desilo preko noći i odakle odjednom preokret u DS–u? Otkud, kad može da se kaže da je 99 odsto postignut dogovor? Zašto ste od nedelje okrenuli priču?
Taj odgovor nama ovde morate da date. Ceo dan vas pitamo, a vi izbegavate da odgovorite. To će vas pitati svako ko bude izašao, tražićemo da odgovorite koja sila je uticala na vašu promenu. To je pravo pitanje koje izaziva sumnju kod nas, a verujem i kod građana.
Šta se desilo u noći između subote i nedelje da biste krenuli u nedelju da napadate, kako je rekao gospodin Aligrudić, da nas prosto proterate iz pregovora? Šta se desilo sa vama? Dužni ste da nam date odgovor, i nama sa kojima ste razgovarali ova tri meseca, što je manje bitno, ali što je bitnije, to morate da kažete zbog građana Srbije.

PRVA SEDNICA

07-05-2007

Ne znam koliko puta treba da ponovimo da se mi ovde večeras ne izjašnjavamo o politikama. Drugo je pitanje, usaglasite vaše stavove. Dakle, ne znam iz kojih stranačkih centara vi dobijate uputstva, ali ovde neko tvrdi da je ovo politički stav ako glasamo za Tomislava Nikolića, a neko, kao na primer gospodin Đelić, kaže da mi ceo dan vas ubeđujemo da je ovo tehničko pitanje.
Nije ovo ni političko ni tehničko pitanje, mi smo ga vrlo jednostavno objasnili. Dakle, podržavamo demokratski princip da kada ne postoji parlamentarna većina, kada je nema oko najvažnije stvari, a to jeste izvršna vlast, odnosno vlada, i baš zato što te parlamentarne većine nema, mi ćemo podržati princip da najveća poslanička grupa da predsednika Skupštine.
I to nije tehničko pitanje, kako neko savetuje gospodina Đelića, niti je naš odnos prema politici koju ovi kandidati nose, kao što je to ustvrdio gospodin Petrović. Dakle, usaglasite vaše stavove. Čujemo da je neka delegacija DS trenutno kod gospodina Tadića. Ne znam da li je to ona grupacija koja savetuje gospodina Đelića ili ona koja savetuje gospodina Petrovića. Dakle, usaglasite se.
Drugo, kažu u političkoj teoriji, odnosno tako jeste, preduslov da imate stabilan državni sistem jeste da imate stabilan politički sistem. Njega čine stabilne političke stranke. Nije dobro kada u DS postoje struje, kada neko zna nešto na parče, a kada neko nešto dogovara da onaj drugi ne zna. Dakle, opet vam dajem jednu toplu preporuku – dajte, dogovorite se.
Treće, zaista ne mogu logički da razumem vašu priču. Vi sve vreme ovde napadate gospodina Koštunicu i DSS, pri tome ste u intenzivnim pregovorima bili ova tri meseca da napravimo zajedničku vladu, mnogi kažu da su i sada, možda vi i ne znate, ali neke informacije koje sam dobio da se i sada dogovara i pregovara. Dakle, to jednostavno nije logički normalno. Dakle, nenormalno je da na taj način napadate DSS, a da u isto vreme tražite njenu podršku da zajednički napravimo vladu.
Dalje, ovde se napada sve i svašta. Napadaju se svi resori. Neko ne želi da prizna da je za ove tri godine ipak načinjen pomak, da je vlada Vojislava Koštunice, Vlada DSS, G17 plus, SPO i uz manjinsku podršku SPS, neuporedivo bila delotvornija nego vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Ne postoji segment u ovom društvu i ne postoji oblast u kojoj nismo učinili više od onoga što ste vi učinili u prve tri godine.
Gospodin Đelić je, na primer, nešto priznao. Priznao nam je, recimo, kada je govorio, pošto se ceo dan govori o bezbednosnim sistema, priznao je da je policija dobro radila i da je bilo dobrih stvari.
Po prvi put je hapšena i stečajna mafija, po prvi put je hapšena i carinska, putna mafija, univerzitetska i ne znam kako se već zove. Mnogo veza je bilo između pojedinih poslanika u određenim poslaničkim grupama sa pripadnicima stečajne mafije, koji su nažalost sebi oduzimali život itd.
Dosta toga je urađeno i dobro je da priznate, jer kada priznate, onda možemo da sednemo i da se dogovorimo.

PRVA SEDNICA

07-05-2007

Tačno je da je trenutno jedan i deset, i da raspravljamo 13 sati. Ali sam takođe ubeđen da ako u ovom trenutku ne gleda veliki broj građana, u šta ćemo se uveriti sutradan, svakako je danas ova skupština i ova sednica oborila rekord u gledanosti, jer građani su svakako očekivali ovu sednicu i želeli da vide ko će biti predsednik Skupštine i da li će biti, u krajnjoj liniji, izabrana nova vlada.
Otkad je sveta i veka i otkad je parlamentarne demokratije, vlast se deli na sudsku, izvršnu i zakonodavnu. To je informacija za eventualno one građane koji ne znaju, ali i to je informacija za pojedine poslanike ovde koji uporno, ali i namerno mešaju izvršnu vlast za zakonodavnom vlašću. Bitno je imati sve tri grane vlasti.
Država ne može da funkcioniše na način kako to treba i mora da bude ako nije kompletna i ako izvršna vlast nije formirana, a ako pri tome ni zakonodavna vlast ne postoji – onda je država u velikom problemu.
Srbija je od 2000. godine prolazila kroz razne krize i imali smo situaciju kada smo bili u blokadi i kada, zahvaljujući Zakonu o predsedniku Republike i Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je zahtevao da u drugom krugu izađe više od 50 posto, to nije bilo realno, imali smo čitave izborne cikluse, dva ili tri puta smo išli na izbore i nismo uspevali da izaberemo predsednika.
Tada je gospodin Koštunica dobijao i preko dva miliona glasova, ali nije postao predsednik Srbije. Da je postao, bio bi predsednik sa najvišim legitimitetom ikada uspostavljenim.
Zašto se to nije dogodilo? Zato što to tadašnja skupštinska većina nije želela, radila je i zloupotrebljavala tu većinu da zapravo do izbora predsednika Republike i ne dođe.
Kada se promenila skupštinska većina, među prvim zakonima koji su promenjeni bili su Zakon o izboru predsednika republike i Zakon o izboru narodnih poslanika.
Tako smo ukinuli taj potrebni cenzus, potrebni uslov da u drugom krugu izađe preko 50 posto. Zahvaljujući tim izmenama zakona izabran je predsednik Republike Boris Tadić. To nismo uradili zbog sebe, već smo i tada znali da institucije države moraju da se formiraju.
Ali, ono što vi danas ne shvatate i na šta želim da skrenem pažnju, da izbor vlade i dogovor oko vlade je jedna stvar, a izbor predsednika Skupštine je druga stvar.
Ako postoji dogovor i sporazum, to je kompatibilna stvar i kada se dogovorimo oko vlade, dogovorićemo se i ko će biti predsednik Skupštine.
Danas sam to i rekao, kada dogovora nema i baš zato što ga nema nalazimo se pred dilemom da li da i dalje funkcionišemo i bez predsednika Skupštine i bez formiranih skupštinskih organa ili ne. Tu je jasan naš odgovor i dosledan, kao što smo se uvek postavljali, bez obzira o kome je reč, to činimo i večeras.
Smatramo da moramo da izaberemo predsednika parlamenta. Kao što sam rekao, to nije niti je politička, niti tehnička stvar, već je poštovanje, jednostavno, demokratskog principa – da kada u državi dogovora oko vlade nema predsednik Skupštine bude iz najveće poslaničke grupe. To je u ovom slučaju gospodin Tomislav Nikolić.
Tu nema zastupanja bilo kakve politike, jer ispunjavamo jednostavno onaj nužni uslov da Srbija konstituiše svoje organe. Tako će biti večeras. Ne daj bože, ako Srbija bude prolazila i ubuduće kroz tako teška iskušenja, tako ćemo se ponašati i ubuduće.
Hvala.
Nisam, ali sam bio ovde prozvan, jer je u pitanju dostojanstvo.
Slažem se, reći ću nešto kratko, a moje dostojanstvo zaista nije dirano.
Srpska radikalna stranka, koja namerava da baštini tradicije Narodne radikalne stranke sa kraja 19. i početka 20. veka, treba da zna sledeće: početkom 20. veka Narodna radikalna stranka je imala u stranci podelu posla, dakle, gospodin Stojan Protić se svađao za stranku, gospodin Laza Paču je radio za stranku, a gospodin Nikola Pašić je ćutao za stranku.
Ja još nisam video radikala koji ćuti, a bilo bi im pametnije da ćute. Hvala. (Aplauz.)
Član 104. Nema potrebe da ovde pričamo o državnom udaru i da li je izvršen državni udar. Naravno da nije. Pred nama se nalazi jedan jasan zakon, a to je zakon o finansiranju lokalne samouprave.

Želim da podsetim javnost i sve ovde prisutne poslanike, u političkoj teoriji postoje mnoge definicije države. Meni se dopada jedna koju je izrekao Jovan Dučić, a to je da je svaka država čovek u velikome, baš kao što je svaki čovek država u malom. Naša država se nalazi u velikim problemima, i to valjda svi znamo i zbog toga u ovoj skupštini treba da budemo znatno odgovorniji. Zapravo, svaki poslanik treba da ima državu u sebi. Kada imate državu u sebi, onda ćete se posvetiti poslu koji je na dnevnom redu, a na dnevnom redu je zakon o finansiranju lokalne samouprave. Podsećam sve poslanike i apelujem da se usredsredimo na taj zakon.
Možda je nekom idol Robin Hud, to je njegovo lično pravo, ali vama je očigledno idol Paja Patak.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pozivam se na član 100. Odnosno, osetio sam u izlaganju gospodina Vlahovića nepoštovanje ove skupštine, određenu dozu zluradosti. Ne treba vam to, i ne treba to da radite kao predstavnik Demokratske stranke, jer ako želite da vam sa ovog mesta kažemo koliko je vaše učešće u dobijanju pozitivne Studije izvodljivosti, onda ćemo mi  to i učiniti. Vaš udeo je skoro nemerljiv.
Nema potrebe da tako govorite. Ovo je dobra stvar za državu i dobra za naš narod. Kada se tako nešto dogodi državi i kada se tako nešto dogodi našem narodu, onda se skine kapa. Zato skupite hrabrosti i imajte snage da to učinite. Hvala.
Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, bio sam vrlo zadovoljan prepodnevnom diskusijom.  Čini mi se da su svi poslanici koji su dolazili sa pozicije vlasti branili ovaj zakon i opozicioni poslanici, koji su prirodno napadali i osporavali ovaj zakon, ipak su se kretali u koordinatama, da kažem, same struke i ovog zakona, ali ova diskusija je otišla u jednom pravcu koji nikada ne priželjkujem kada govorimo o bilo kojoj temi. Hoću da dam doprinos toj raspravi.
Ako se svi srpski radikali prezivaju Škorić, onda je to sasvim u redu. Hoću da na ovom primeru pokažem da SRS nema agrarni program, o zakonu o semenu nema izgrađene stavove, već je na osnovu jednog dopisa gospodina Škorića, čiji autoritet ne želim da sporim, čovek ima zamerke na ovaj zakon, dakle, samo na osnovu tog dopisa ovde gradi celokupnu priču kada govorimo i o zakonu o semenu i kada govorimo o poljoprivredi uopšte. Dokaz postoji. Taj dopis je stigao u SRS i DS.
Gospodin Škorić se ne slaže sa ovim zakonom i poslao je opozicionim strankama, dakle i jednoj i drugoj opozicionoj stranci, da se na bazi tih informacija koje je on dao ovaj zakon osporava. Predstavnici DS nisu još uvek učestvovali u raspravi, bar nisam čuo, pa nisam se uverio da su se koristili argumentima koji su poslati tim faksom, ali ono što koriste srpski radikali od reči do reči je zapravo sadržano u tom dopisu gospodina Škorića.
Drugi dokaz, amandmani koje je podnela SRS i amandmani koje je podnela DS su skoro identični. Dakle, ti amandmani su predloženi od gospodina Škorića. Ne znam da li je on vaš član, ali tvrdim da nemate program za poljoprivredu i ne znate šta zapravo ovaj zakon o semenu predstavlja. Ako znate, onda izađite za ovu govornicu i prestanite samo da napadate i da politizujete jedan ovako važan zakon, kada govorimo o poljoprivredi, jer ovde pričamo o poljoprivredi, ne pričamo o 5. oktobru, i ne pričamo o ne znam čemu, već je ovo jedan stručan zakon.
Izađite i recite šta je vaš koncept, od reči do reči, recite kako vi vidite kako treba urediti ovu oblast. Ovaj zakon, a biću kratak i s tim ću završiti, pre svega, u središte stavlja kupca i štiti kupca. Naši potrošači i naši kupci, i oni koji se bave poljoprivredom, imaju pravo da izaberu najkvalitetnije seme. To im ovaj zakon omogućava.
Ovaj zakon je kompatibilan sa evropskim zakonodavstvom. On nas približava Evropskoj uniji i tu ne vidim šta je sporno. Dakle, ako imate primedbe nemojte samo iznositi i reći šta nećete, recite kako vidite vi ovu oblast, pa da onda suočimo argumente na pravi način. Hvala.
Ne znam zašto se vi sekirate što je G17 motorna snaga Vojislava Koštunice. Mi nemamo ništa protiv da G17 bude motorna snaga u Vladi Vojislava Koštunice, ali se zna tu ko je glava motora, šta je osovina i u čijim je rukama menjač. To je u rukama premijera Vojislava Koštunice. Nisam kriv što sam vas uhvatio u prepisivanju.
Dakle, zaista, ako je to moj greh, ja se izvinjavam, ali jednostavno podudarnost amandmana koje je podnela DS i koje ste podneli vi ukazuje da je došlo od jednog centra, a to je došlo od gospodina Škorića, i to nije sporno. Upravo to i tvrdim.
Vi ste se po ovom zakonu oslonili isključivo na mišljenje gospodina Škorića. Vi to nemate u svom programu. Vi ne znate kako da rešavate strateški važna pitanja iz oblasti poljoprivrede. Bar ja to do sada nisam video i to ni sada kada ste pokušali da replicirate ovde niste rekli.
Da li će SRS pobediti i uzeti većinu, bože moj, to je narodna volja. Nije srpski narod, kao i mnogi drugi narodi, ali da ih ne spominjemo, nije srpski narod baš tako retko i glasao za nekoga, pa se posle kajao. Drugo, kakve to veze ima? Možda ćete vi pobediti i bez agrarnog programa. Ako dođete na vlast, pokazaćete šta znate, ali ovde vama kažem – ajte, iznesite vaš program. Recite kako vi doživljavate agrarnu politiku u svetlu evropskih integracija ili ste protiv evropskih integracija, pa da vidimo da otvorimo onda drugu stranu te medalje.
Da vidimo, šta je vaš agrarni program. Ja sam to rekao i ovde od vas odgovor nisam dobio. Mislim da će građani, bar oni koji gledaju, znati da i to cene, pa da vide da nije dovoljno, odnosno najlakše je kritikovati, to je vaš posao, vi ste opozicija. I ta kritika ima svoje granice. Opet dokaz da sam bio u pravu jeste kada ste vi gospođo Radeta opet pokrenuli neki 5. oktobar, opet pokrenuli neka imena. Verujte mi, niti sa tim imenima imam veze, niti to ima veze sa ovom temom. Hajde da pričamo o semenu. Izvolite, gospodo radikali.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, tačno je da je DSS u predizbornoj kampanji obećala da će izvršiti reviziju privatizacije, ali sa druge strane, DSS nijednom rečju u predizbornoj kampanji nije govorila da je protiv privatizacije.
Naprotiv, potrudićemo se da ubrzamo proces privatizacije i da one greške, nedostatke u zakonu, ali i u aktivnosti institucija koje su sprovodile Zakon o privatizaciji uočimo i učinimo sve da ih ispravimo, da učinimo Zakon efikasnijim i da u ovoj trećoj fazi privatizacije, kada se zapravo i otvaraju oni najozbiljniji problemi, ta privatizacija bude poštena, da uključuje zaštitu prava radnika, odnosno da se njihov položaj na najbolji mogući način reguliše i da samom tom privatizacijom uspemo, pre svega ovim predlozima izmena i dopuna Zakona, ali i ukupnim privrednim ambijentom da dovedemo kvalitetne strane investicije. To je ono što je prioritet i na tome radi ova vlada i to podržava DSS.
Nadam se da ćemo imati prilike da u ovom periodu koji je pred nama to i dokažemo u praksi.
Neću puno detaljisati oko ovih zakona, radi se o setu tri zakona, Zakonu o privatizaciji, Zakonu o Akcijskom fondu i Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, iz prostog razloga što će se rasprava ovde otvoriti i kada budete govorili o amandmanima koje su podnele mnoge poslaničke grupe.
Ono što je ovde karakteristično i od čega bih krenuo, o tome sam na samom početku nešto rekao, jesu ciljevi koje želimo da postignemo ovim izmenama zakona. Jednostavno, da stvorimo atraktivan politički ambijent, odnosno privredni ambijent u kome ćemo opet pokrenuti jedan ciklus investiranja u našu privredu, naročito stranih kvalitetnih investicija.
Opšte je poznata činjenica da je 2001. godine donet Zakon o privatizaciji, koji je tada najavljivan kao zakon koji će promeniti našu privrednu strukturu i on je to zapravo i radio.
U suštini, koncept tog zakona mi ne menjamo, ali one nedostatke koje smo uočili pokušavamo, i mislim da se to radi na dobar način, ovim izmenama i dopunama da menjamo.
Dakle, među značajnim tačkama izmene ovog zakona jeste tzv. privremeni zastupnik kapitala, u slučaju raskida ugovora. Jednostavno, uočeno je da se u tom međuprostoru, kada se krene u raskid ugovora, dešavaju mnoge čudne stvari: otuđivanje kapitala, otuđivanje imovine, sve na štetu zaposlenih. Sa jednim zastupnikom imovinskog kapitala, koga će predložiti Agencija, odnosno država, takva mogućnost se sada sprečava. Mi smo smislili taj način za borbu protiv zloupotreba zakona. Ako neko ima bolji predlog, neka ovde iznese. Čisto sumnjam. U onome što sam čuo u dosadašnjim raspravama i što su predlagali oni koji nisu spremni da podrže ovaj zakon nisam čuo bolji predlog.
U nameri da ovu privatizaciju učinimo i efikasnijom uvodi se novi institut, a to je ustupanje ugovora o prodaji. Dakle, otvara se mogućnost da ostane ugovor na snazi, tako što će se ustupiti ugovor nekome ko želi da ustupi određeno preduzeće, odnosno subjekt privatizacije. Takođe, uvodimo jednu stavku da položaj zaposlenih u firmi bude jedan od bitnih elemenata ugovora prilikom privatizacije.
Što se tiče Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o tržištu hartija od vrednosti, poznata je činjenica, prvo, kada je donet Zakon o Akcijskom fondu (takođe jula 2001. godine) i kasnije, kada je donet Zakon o tržištu hartija od vrednosti, faktički, ta dva zakona su bila međusobno u suprotnosti, što je dovelo do blokade trgovine akcijama iz portfelja Akcijskog fonda. Samim tim je smanjen priliv u budžet, sa svim posledicama koje to ima. Namera izmena i dopuna ovih zakona jeste da odblokira takvu novonastalu situaciju i da vratimo Akcijskom fondu jednu aktivnu ulogu na tržištu.
Sve u svemu, da ponovim, ove izmene i dopune Zakona, sa jedne strane, popravljaju primenu ovog zakona, u smislu pravičnosti i pravednosti koju su građani očekivali od samog donošenja Zakona o privatizaciji. Priznajemo, zloupotreba je bilo, to niko ne može da negira. Efekti, pre svega po zaposlene u firmama koje su privatizovane, nisu onakvi kakve je većina građana, naročito onih koji su bili zaposleni u firmama koje su privatizovane, očekivala. Dakle, tu stanje popravljamo. Sve ostale izmene i dopune su u funkciji okončanja procesa privatizacije na najkvalitetniji mogući način, kreiranja tržišne privrede, privrednog ambijenta koji je kompatibilan sa našim okruženjem ili sa onim privredama kojima težimo. Stoga, još jednom da ponovim, DSS će glasati za ove izmene i dopune zakona.
Zahvaljujem gospodine predsedniče. Član 100, inače, ja sam želeo da se i ne javim po Poslovniku, shodno dogovoru o ovim konsultacijama u ovoj pauzi, ali očigledno da bezobrazluk određenih poslanika nema granice. Pre svega, hteo bih da se zahvalim gospodinu Ristiću.
Uzdržavam se. Hteo bih da se zahvalim gospodinu Ristiću što je posetio naš parlament, jer koliko mi se čini u poslednjih mesec dana gostovao je jednom ili dva put, kao što i dve trećine poslanika DS-a jednom u dva ili tri meseca svrate u ovaj parlament, ali uredno dižu novac sa blagajne.
Druga stvar, ovde je gospodin Ristić izrekao jednu, valjda, pravnu ocenu da je na flagrantno kriminalni način oduzet mandat gospodinu Đokoviću.
Kada govorimo o broju poslanika, u prošlom sazivu je 308 poslanika bilo na platnom spisku. Vi ste bili predsednik Administrativnog odbora. Stavite prst na čelo i zapitajte se šta ste radili sa tom Skupštinom. Gospodin Đoković je, kao što ste vi rekli, sada na ulici.
Ovo govori koliko vi nemate elementarnog političkog ubeđenja. Koliko znam, gospodin Đoković je član GO DS. Ako je on na ulici, onda vi gospodine Ristiću svoj Glavni odbor DS doživljavate kao ulicu, a članove Glavnog odbora DS doživljavate kao uličare. To ste vi rekli.