Gospodine Albijaniću, sve u svoje vreme. Mislim da imate više brige da vidite šta će biti sa guvernerom i tako dalje. Hvala, gospodine ministre.

Gospodin ministar je odgovorio na nešto što ga nisam pitao, a ono što sam ga pitao to je izbegao, ali to je deo načina obraćanja ovoj skupštini. to prihvatam kao način obraćanja, a ne prihvatam ono što je on rekao. Uopšte nemam ništa protiv toga da vi uzimate kao pozitivan primer ovo ministarstvo, meni je drago, inače sam i ranije sarađivao sa tim ministarstvom i sve najbolje mislim i o ministarstvu i o ljudima koji su radili u tom ministarstvu.

Profesionalci rade svoj posao, ali ne govorim o jednom ministarstvu, govorim o većini ministarstava koja su ovde i samo se pozivam na jedan papir do koga sam došao, gde ona pitanja koja sam postavio su vrlo smislena, jer ovde je suština ako se insistiralo da se promeni Zakon o državnim službenicima, pa da se vrše postavljenja državnih službenika, onda bi to trebalo valjda poštovati za sve.

Ako se to nije poštovalo, nego se išlo selektivno, onda se potvrđuje ona teza koju sam izneo na početku današnjeg izlaganja da je ovde suština u stvari da se zadovolje politički apetiti stranaka koje su u Vladi, koje su dovele svoje ljude ili će dovesti svoje ljude na ta neka radna mesta. Jednostavno treba izvršiti izmene i dopune zakona da bi se stvorili formalni uslovi.

Gospodine Markoviću, niko, mislim, u ovoj skupštini nije protiv efikasnog rada uprave. Ovde je poenta ako se Vlada zalaže za depolitizaciju u upravi, profesionalizaciju, stručnost i tako dalje, zanimljivo je da se na drugoj strani povećava broj ljudi koji po političkim kriterijumima ulaze u Vladu.

To je suština cele priče. Da li to ko shvata ili ne shvata, bez uvrede neću o tome da dajem tumačenje. Suština je da ovi ljudi koji sada budu deo strukture Vlade, ovi državni funkcioneri, oni će ovim odredbama zakona biti primljeni na konkurs i ostale stvari, i zato se predlaže 2008. godina, i oni će biti kao nestranačke ličnosti, oni će biti profesionalci, plus ovi koje sam pomenuo, državni sekretari, pre svega, po zakonu, ali i ovi posebni savetnici i unutar kabineta.

Izračunajte koliko je to ljudi, ali računali ne računali, to je ogroman broj, ali je suština ljudi iz jedne političke opcije, s tim što se jedni nazivaju profesionalcima i deo depolitizovane uprave, a deo je naravno deo stranačkih struktura u novoj Vladi.

Hvala, gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, ja sam se javio koristeći odredbe Poslovnika, član 225. Mene kao narodnog poslanika, a nadam se i većinu narodnih poslanika koji su juče učestvovali u skupštinskoj raspravi povodom PDV-a za opremu za bebe, interesuje i tražim obaveštenje zašto javni servis RTS smatra da je to tema o kojoj ne treba obavestiti javnost Srbije. Ta tema zaokuplja pažnju najmanje 35.000 ljudi koji su potpisali inicijativu za ukidanje PDV-a. Znači, najmanje toliko imamo, a ja se nadam da daleko veći broj građana Republike Srbije imamo za to.
Zanimljivo je da juče u glavnom Dnevniku javnog servisa, koji se propagira da je televizija koja daje mogućnosti građanima da znaju sve, nije dozvoljena mogućnost da saznaju šta je bio uzrok da Vlada ne prihvata predlog vezan za PDV. Da li je u pitanju loše napravljen amandman ili direktive Evropske unije, nepostojanje spiska proizvoda koji se oslobađaju ili nešto treće, to stvarno nije bitno.
Nije na čast RTS-u da ignoriše stav najmanje 35.000 ljudi, i poslanika koji su učestvovali u raspravi. Naime, juče smo imali priliku da čujemo informaciju o grupi građana koja je oštećena ili će biti putovanjem u Tursku, da čujemo o borbi, lečenju narkomana, što su takođe vrlo zanimljive teme. Ali, nismo mogli čuti nijedan stav o zahtevu za ukidanje PDV-a u Skupštini.
Javni servis RTS treba konačno da nam kaže da li je to servis građana Republike Srbije ili je to servis Vlade. Ako Vlada nema odgovor na neko pitanje u Skupštini, onda se ta informacija ne objavljuje, nije potrebna, jer nije korisna Vladi. Javni servis to treba da nam kaže, jer očigledno svi građani Republike Srbije nisu na isti način zastupljeni u programima javnog servisa. Da ne pominjemo da i sve poslaničke grupe nisu zastupljene, o tome posle. Ali, ako plaćamo pretplatu, a većina građana plaća, onda oprostite, mi socijalisti tražimo da budemo informisani i o onim stvarima koje se Vladi ne dopadaju ili na koje Vlada nema odgovore.
Ja moram da se zahvalim ostalim medijima koji su preneli juče informaciju o raspravi o PDV-u, kao i gospodinu ministru, jer smo konačno juče čuli šta je suština, zašto Vlada ne prihvata predlog vezan za PDV. Znači, odbijanje ovih amandmana nema blage veze sa direktivama Evropske unije, nema veze sa tim da li je amandman dobar ili ne, jer je Vlada mogla predložiti drugi da je htela prihvatiti; nema veze sa tim da li je napravljena lista proizvoda; nema veza sa socijalnom strukturom na koju bi se, kao, amandman odnosio. Ima veze sa tim što Vlada Republike Srbije nije napravila procenu učinka prihvatanja ovih amandmana ili jednog od ova dva amandmana u budžetu Republike Srbije. To je suština.
Znači, Vlada Republike Srbije ovo pitanje uopšte nije uzela u obzir prilikom razmatranja ovog seta zakona i nije bilo mogućnosti da ove amandmane prihvati. To je u redu, ne dopada mi se, ali je u redu. Ali, bilo bi pošteno da se to ovde reklo i da se poslanici, da kažem, ne zamlaćuju nekim drugim stvarima.
Radio-televizija Srbije, kao javni servis, mora da obaveštava građane Republike Srbije o svim stvarima koje se ovde dešavaju, bez obzira da li su one povoljne ili nepovoljne za skupštinsku većinu i politiku Vlade. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, u ime SPS sam podneo dva amandmana na izmene i dopune Zakona o PDV. Jedan ću sada obrazložiti, drugi malo kasnije, ali suštinski, ta dva amandmana se odnose na isu oblast, na isto pitanje, pitanje koje ovih dana zaokuplja pažnju, makar mi socijalisti mislimo, značajnog dela populacije Srbije.
Reč je o inicijativi nevladinih organizacija koja ima za cilj da se ukine PDV za opremu, odeću i hranu za bebe. Te nevladine organizacije su proteklih nekoliko dana krenule u akciju skupljanja 30.000 potpisa, da bi bio donet zakon kojim bi bio ukinut PDV za opremu, odeću i obuću za bebe. Mi socijalisti pozdravljamo tu akciju nevladinih organizacija. U pitanju je Savez zdravstvenih radnika Vojvodine, Udruženje za javno zdravlje Srbije, nevladina organizacija "Građanka", Nevladina organizacija "Media Group", Nevladina organizacija "Roditeljski centar", ''Forum žena'' i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Ovim putem im poručujemo da nije potrebno da skupljaju dalje potpise. SPS je, nezavisno od njihove inicijative, to je neka ideja koju mi imamo već godinama pre, podnela amandman kojim predlaže ukidanje ili smanjenje PDV. Dali smo Vladi mogućnost da sama izabere šta joj više odgovara. Ako hoće, može da ukine PDV za opremu, odeću i obuću za bebe. Ako neće da ukine, može da smanji PDV za odeću, opremu i obuću za bebe sa 18 na 8%. To su ta dva amandmana. Mi kažemo predstavnicima ovih organizacija koje skupljaju potpise po Srbiji, da nema potrebe da se muče, da nema potrebe da vode javnu akciju. U Parlamentu Srbije postoje amandmani i postoji zakonska mogućnost da se ovo pitanje reši. Vlada može, ako hoće, da vrlo lako reši pitanje PDV i da prihvati jedno od dva ponuđena rešenja.
Moram reći da je za nas poslanike SPS ovo veoma značajno pitanje. Mi smo ovo pitanje pokrenuli 2004. godine, kada je resorni ministar bio gospodin Dinkić.
Tada smo čuli reči slične rečima koje je juče izgovorio jedan od ministara, sada ministar zdravlja, da će to pitanje biti rešeno u sledećem budžetu i da za to ne treba, jednostavno, da bude doneto u ovom trenutku. Moram reći da smo mi tada poverovali da će to pitanje biti rešeno, ali, kao što vidite, do toga nije došlo.
Mi mislimo da je ovo veoma važno pitanje. Za one koji ne znaju, popis stanovništva u Srbiji iz 2002. godine pokazao je da je od 161 opštine u Srbiji, apstrahujući Kosovo i Metohiju, koja je pod privremenom međunarodnom upravom, negativan prirodni priraštaj u 155 opština. Kolege, narodni poslanici, od 161 opštine, u 155 je negativan prirodni priraštaj. U svih 45 opština u Vojvodini je negativan prirodni priraštaj. Od 119 u ostalom delu Srbije u 113 je negativan, što znači da je svega 6 opština sa pozitivnim prirodnim priraštajem.
Ovo govorim ne slučajno, jer ovo jeste jedan mali korak da se poboljša demografska situacija, odnosno da se onim mladim bračnim parovima koji se odluče da dobiju dete pruži mogućnost da troškovi budu što manji.
Moram reći da sam jako iznenađen objašnjenjem koje sam dobio od strane Vlade Republike Srbije. Mislim da to objašnjenje zaslužuje da bude vama javno saopšteno, jer to pokazuje, u stvari, da Vlada o ovom pitanju nema nameru ništa da uradi, ama baš ništa.
Čućete obrazloženje na ovaj amandman kojim se predlaže ukidanje PDV. Čitam obrazloženje Vlade (citiram): "Amandman se ne prihvata, iz razloga što je aneksom 3. direktive 2006112 Evropske zajednice predviđeno koja se dobra, odnosno usluge mogu oporezovati po nižoj poreskoj stopi. Oporezivanje prometa i uvoza opreme za bebe, obuće i odeće za decu uzrasta do 10 godina, ne bi bilo u skladu sa standardima Evropske unije". Ovo je veoma lepo - "ne bi bilo u skladu sa standardima Evropske unije''.
Ima sada jedna mala začkoljica, da li smo mi zemlja članica EU, pa moramo bespogovorno da sledimo direktive EU? Da li je naša demografska situacija takva da mi apsolutno treba da prihvatimo sve direktive EU, a pogotovo direktive vezano za ovo. Ovo pominjem ne slučajno. Kao što znate, prošle nedelje je bio sastanak čelnika EU i oni su se suštinski dogovarali o tome kako će EU izgledati. Molim vas, kolege, samo malo pažnje.
Zbog želje verovatno određene grupe zemalja da se postigne taj sporazum, do sporazuma je i došlo, ali šta je tu zanimljivo. Osnovni sadržaj dogovora jeste da se EU reformiše itd, ali je važno i lično mislim i za ovu skupštinu, a pogotovo u odnosu na ovo pitanje poštovanja direktiva EU, da naši poslanici, a i građani Republike Srbije shvate kako to izgleda u EU.
Citiraću samo ono što su naši izveštači radili nakon tog sastanka, a to je da odluke EU za tu buduću reformu važe za sve, kaže, osim za Veliku Britaniju, koja će imati izuzetke. Onda se kaže da je ovaj reformisani sporazum EU i da sistem stupa na snagu 2014, sa tranzicionim periodom do 2017. Onda se kaže da su Britanci i Irci uspeli da se izbore za pravo da usvojene odluke iz tih oblasti primenjuju samo ako smatraju da su im u interesu.
Poštovana gospodo i građani Republike Srbije, ovako to izgleda u EU. Svi su za zajedništvo, a svako primenjuje šta mu odgovara i bori se za svoje stavove i bori se za dobrobit svoje zemlje. Znači, taj sporazum o reformisanju EU će važiti za sve sem za Britance, jer oni neće da primenjuju odredbe o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, iz te odredbe, koje se verovatno nama ili drugim zemljama članicama nabijaju na nos kao neophodan standard da bi postali članice EU. Svi će primenjivati neke druge odredbe osim Britanci i Irci, koji su uspeli da se za to izbore.
Ovo vam govorim u kontekstu situacije da Srbija 2007. godine ima negativan prirodni priraštaj. Ako Srbija 2007. godine ne donese strategiju demografskog razvoja, Srbija 2007. godine nastavlja put iz decenija pre, koji vodi u praktičnu posledicu da ćemo 2050. godine biti država u kojoj neće postojati većinski narod, već će Srbi biti manjinski narod.
To kažu demografi, jer pitanje demografije nije pitanje koje se rešava jednim zakonom, jednim amandmanom, to je pitanje koje se rešava kroz više generacija. Nije potrebna samo prosta reprodukcija, nego je potrebno učiniti mnogo više da bi se poboljšala demografska situacija. Negde se mora početi. Ako je, primera radi, gospodin Dinkić rekao 2004. godine da će to biti urađeno, pa nije urađeno, zašto ne bismo počeli sada 2007. godine. Zašto čekamo? Zašto pozivanje na direktive EU?
Da li vidite da i sama EU, odnosno članice EU koriste samo ono što njima odgovara. Bilo bi poštenije reći da je ta stavka tolika i tolika, da se smatra da je to samo jedan od načina.
Mogao bih razumeti da je rečeno da država Srbija nema strategiju demografskog razvoja, da strategija demografskog razvoja uključuje povećanje broja zaposlenih, da strategija demografskog razvoja uključuje prinadležnosti onih bračnih parova koji imaju nameru i koji su dobili bebu, pa se kaže – da će lakše dobiti stanove, da će lakše dobiti posao, da će trudnice imati primanja u iznosu od 100 posto od nekog proseka, da će mladi bračni parovi dobijati kredite, da će mladi bračni parovi, odnosno majke imati mogućnost produženog trudničkog bolovanja. Sve je to deo strategije, ali od nečega se mora početi.
Ovakvo obrazloženje vezano za ovaj amandman, po nama, govori da Vlada nema ugao sagledavanje demografske situacije u Srbiji.
Mi socijalisti mislimo da je ovo jako važno pitanje, da amandman treba apsolutno prihvatiti i da će to biti za dobrobit građana Republike Srbije i Republike Srbije. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, povodom ove zanimljive rasprave informacije koje su se mogle čuti smatrao sam potrebnim da, u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ponovim svoj zahtev upućen Republičkom tužiocu, odnosno Specijalnom tužiocu da dostavi informaciju o tome šta je država, naglašavam država, uradila ili šta ima nameru da uradi povodom svih ovih izjava koje su čuli proteklih dana. Svakim danom se mozaik upotpunjuje i saznajemo činjenice koje su bile ranije nepoznate, bar za većinu običnih građana. Sebe smatram kao jednog od građana koji zna ono što javnost zna.
Gospodine Duliću, neću se baviti ovim stvarima koje su već bile pomenute, ali stvarno smatram potrebnim da Republičko tužilaštvo i Specijalni tužilac apsolutno dostavi informaciju, jer se u izjavama koje su se mogle čuti prethodnih dana pojavljuje obilje informacija koje govore o vezama države i mafije ili pripadnika mafije. Znači, vezama države i mafije, ali i o ulozi pravosuđa u celoj toj stvari, jer je očigledno da su neki ljudi ukaljali obraz i pravosuđa i svoj i potrebno je da mi tačno znamo sa čim država Srbija u ovom trenutku raspolaže.
Juče smo, primera radi, imali priliku da saznamo da je, eto, rešenje o puštanju Dušana Spasojevića na slobodu potpisao zamenik Četvrtog tužilaštva u Beogradu, do juče to uopšte nismo znali, koji je, gle slučaja, bio glavni tužilac u Ibarskoj magistrali. Slučajno. Pa je on u Ibarskoj magistrali dao političku kvalifikaciju vezanu za Slobodana Miloševića.
Na to su ga kolege iz pravosuđa, a i advokati, pitali – ako je Milošević kriv što nisi podigao optužnici, a ako nisi podigao optužnicu, što ga pominješ? Ali je trebalo dati političku kvalifikaciju tog tragičnog događaja i tog ubistva. Da li je to naknadna savest ili da se vlasti ne sete šta je bilo pre, bez uvrede po pripadnike etničkih zajednica, jer je to izraz koji se upotrebljava, ali apsolutno se pokazuje da država mora da reaguje.
Ako država ne da odgovor na ova pitanja na koje neki od nas poslanika postavljamo i ako se stvari ne dovedu do kraja, apsolutno ćemo svi ostati u sumnji da u državi Srbiji stvari nisu čiste i da mafija i tajkuni upravljaju Srbijom.
Ako nas tužilaštvo ne obavesti o onome što u medijima piše i ono što mi tražimo od njih, onda nemaju pravo ni danas ni sutra ni prekosutra da se pozivaju na načela koja promovišu kada hoće sebi da izgrade poziciju. U interesu je Srbije da se sve to ispita i oni koji su učinili išta što je suprotno zakonu da budu privedeni licu pravde. Hvala.

Gospodine predsedniče, da se vratimo na ovu, lično mislim za Srbiju važniju temu, na pitanje budućnosti naraštaja, na pitanje dece. Moram reći da izlazak gospodina ministra za govornicu i pokušaj da objasni neobjašnjivo, shvatam samo kao jedan skroman pokušaj da taj gorak ukus u ustima, koji ostaje kod ogromnog broja građana Republike Srbije, da Vlada Republike Srbije nije spremna po ovom pitanju ništa da učini, da ga malo ublaži.
Odgovor tipa "niste naveli pozicije" mislim da je najbolje objasnio gospodin Paja Momčilov. Odgovor tipa "možda oni koji imaju novca ne budu izjednačeni", to je smešno. Gospodine ministre, recite mi kolika je cena računara i da li je u amandmanu koji je prethodno prihvaćen od strane Vlade, koji nosi oznaku – komponente, da li su naglašeni svi sadržaji tog što znači ''komponenta''?
Gospodine ministre, recite mi ko u Srbiji može da kupi prvi stan i bude oslobođen poreza? Da li to mogu bogati ili oni siromašni?
Na koju se populaciju građana to odnosi? Nije tačno, nego ste imali predizborno obećanje da ćete smanjiti porez na imovinu vezano za prvi stan i to ste ispunili, a ovo pitanje uopšte niste imali u svom diskursu, niste o njemu razmišljali i sada pokušavate da date nešto nama što bi trebalo da liči na odgovor.
Činjenica je da Vlada Republike Srbije o ovom pitanju ne misli, Vlada Republike Srbije na ovo pitanje nema odgovor. Nemojte pokušavati da dajete odgovore koji nemaju smisla.
Ponudio sam dva amandmana, jedan na ukidanje PDV-a u potpunosti, a drugi je smanjenje stope sa 18 na 8%. Neke kolege koje su izašle u nameri da brane poziciju Vlade – da je bilo 8, onda bi moglo, ali pošto nije ... Nema priče, kad Vlada hoće, može. Kad Vlada ima strategiju, može da nađe rešenje.
Nije nepoznato. Imali smo takvu situaciju u Narodnoj skupštini, da Vlada da amandman koji može biti u duhu amandmana nekog od narodnih poslanika, ali koji je prihvatljiv za Vladu, a dobar za Srbiju. Taj amandman apsolutno bude deo zakona koji reguliše neko pitanje.
Vi se ovde niste ni potrudili da to učinite, zato što o ovom pitanju nemate uopšte stav. Ako ministar, potpredsednik Vlade ili predsednik kažu da ta inicijativa nije loša, vi ćete sutra podneti predlog izmena i dopuna Zakona o PDV-u, pa ćete nam pričati sve ovo što mi narodni poslanici pričamo, da je to dobro, da je to za Srbiju strašno važno, da treba ovo, da treba ono.
Da li je trebalo da mi podnesemo spisak proizvoda koji se kupuju, cene proizvoda za decu, strukturu tih proizvoda? Nemojte, molim vas. Recite glasno i jasno i poslanicima Narodne skupštine i građanima koji su pokrenuli ovu inicijativu, da od toga nema ništa, jer Vlada ne želi da reši to pitanje. Manite se tih objašnjenja da ste predvideli odakle uzeti sredstva itd. Ta priča je važila za budžet, a ovo je zakon o PDV-u.
Zadatak Vlade je da, ako ceni da je nešto u interesu Srbije, bez obzira koji poslanik je predložio, to podrži. Vi o ovom pitanju nemate nikakav stav. Stav je da nemate stav. Jasno sam rekao, a i ostale kolege narodni poslanici, ali to vi očigledno ne želite da čujete.
Vaš kolega, potpredsednik Vlade, pre neki dan je u "Politici" rekao da je pravo pitanje, u stvari, ko ima monopol nad ovom oblašću, nad ovim proizvodima. Bilo bi dobro da nam kažete šta Vlada, ako neće da prihvati ovo, ima nameru sistemski da uradi? Vlada nema nameru sistemski da uradi, zato što je ovo pitanje uopšte ne tangira, jer o njemu nije raspravljala pre, a pitanje je kad će.
Nisam slučajno sam rekao da Srbija ima negativnu stopu nataliteta. Ono što građani Republike Srbije treba da znaju, da je između dva popisa stanovništva smanjen broj stanovnika, odnosno građana Republike Srbije za preko 85.000, da je oko 390.000 ljudi devedesetih godina otišlo za inostranstvo, sa dužinom boravka u inostranstvu dužom od godinu dana i oni se računaju kao neko ko je otišao, ali smo imali oko 379.000 izbeglica.
Samo zahvaljujući, nažalost, toj tragičnoj posledici, izbeglica iz Hrvatske, zbog "Oluje", zbog "Bljeska" i zbog svega onoga što se zbivalo, izbeglica iz Bosne i Hercegovine, samo zahvaljujući tom mehaničkom prilivu, demografska slika u Srbiji nije tako tragična kao što su demografske tendencije i kretanja u Srbiji. Vlada mora da da odgovor na ovo pitanje, danas, sutra ili prekosutra. Ovakva objašnjenja koja je dao ministar, stvarno nisu korektna.
Pomenuo sam i još jedanput ću, pošto nekima to očigledno ne znači ništa, da citiram reči ljudi koji se bave demografskim kretanjima u Srbiji, koji kažu da početkom 21. veka stanovništvo Srbije spada u grupu demografski najstarijih evropskih populacija. Ukoliko se kao kriterijum demografske starosti uzme prosečna starost, tada se Srbija sa 40,4 godine nalazi u grupi od pet demografski najstarijih evropskih država, zajedno sa Italijom, Nemačkom, Bugarskom i Švedskom. Neke od ovih zemalja imaju rešenja kojima su smanjili stopu PDV-a i odeću, obuću i hranu za bebe učinili krajnje pristupačno za sve kategorije građana.
Za one koji ne znaju, stepen ekonomskog razvoja ne mora biti odlučujući kriterijum za demografski rast.
U velikom broju zemalja Zapada, ta negativna demografska kretanja se saniraju kroz veliki broj izbeglica koje dolaze na teritoriju tih država.
Mi pričamo o Srbiji. U Srbiji od 161 opštine bez Kosova i Metohije, koje je pod privremenom međunarodnom upravom, u 155 opština je negativan priraštaj. A to je 96%. Akcija nevladinih organizacija da se ukine PDV za obuću i odeću za bebe je dobra akcija. Slučajno se desilo da će rasprava o zakonima o PDV ići sa njihovom akcijom, a to mi socijalisti pokrećemo već tri-četiri godine. To je bila dobra prilika za Vladu da pokaže da ima osećaje ne za naš amandman, nego za zahteve građana. Mogla je da da svoj amandman da ovo pitanje reši.
Nije važno da li je predlagač SPS ili neka druga poslanička grupa u Parlamentu Srbije. Valjda je važnija suština ovog amandmana. Znate ono, slažem se sa inicijativom, a ne slažem se sa predlogom, to je vrhunsko, po meni, licemerje.
Svesno koristim ovu reč, jer nema druge reči koja može suštinski objasniti takav odnos. Slažem se sa idejom, ali se ne slažem sa amandmanom. Pa napravite amandman, napravite amandman koji će biti podoban za Vladu, napravite strukturu, ono što ne znate da li je uredba ili zakon, nema veze, napravite. Recite, proizvodi ''Pampers'', ''Nestle'' i ostalo, a to toliko i toliko, pa napravite, vi sve znate, Vlada to može, napravite amandman i dajte da se ovde usvoji.
Nije važno što će amandman poslanika SPS propasti, neka Vlada da svoj amandman koji će biti prihvaćen, da inicijativa građana bude stvarno realizovana i da oni shvate da u ovoj državi postoji Vlada koja vodi računa o njihovim zahtevima. Sve što kažemo afirmativno i što bi trebalo za Srbiju, vama to nije prihvatljivo, zato što neko u Ministarstvu tamo nije napravio projekciju kako bi trebalo sve to da izgleda.
Vlada neće da prihvati amandman i to je suština, zato što Vlada o ovom pitanju nema stav. Kupuje vreme i dovodi građane u zabludu i nema stav.
Ta priča da će biti naknadno, možda će biti, a možda i neće. Sada kada postoji mogućnost da Vlada učini taj konkretan potez, ona to nije učinila.
Ima još jedna mogućnost, a to je da Narodna skupština u danu za glasanje izglasa jedan od ova dva amandmana. To je mogućnost koja je realna, ali o tome treba da razmisle sve poslaničke grupe, treba da razmisle dobro o ova dva amandmana i da jedan prihvate. Neka nam Vlada kaže koji u ovom trenutku za državu, pa recimo, izaziva manje problema, a za državu će biti dobar. Neka nam kaže, pa neka to dogovore unutar skupštinske većine. Mi, socijalisti se uopšte nećemo ljutiti bilo koji amandman da se prihvati.
Bilo bi dobro za Srbiju i za ovu inicijativu koju su pokrenule nevladine organizacije, da se amandman prihvati, jer ovo što ljudi rade i skupljaju potpise, to je objektivno akcija koja nema svoj završetak.
Ako posle mesec, dva, dana Vlada podnese ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na dodatu vrednost, sa ovakvim sadržajem, onda će se potvrditi ono što sam rekao, da uopšte nije bila iskrena. Ako je reč samo o tome i o sujeti, da li će neka poslanička grupa, pojedinac eventualno imati političku korist od toga, onda je to potpuno nerazumevanje suštine stvari u Srbiji.
Srbija ima negativnu stopu priraštaja, u 155 opština broj stanovnika se smanjuje i nema dovoljnog broja novorođenih beba. Smatramo da je ovo jedan mali doprinos, mali korak da se poboljša demografska situacija u Srbiji. Poslaničkim grupama ostavljamo mogućnost da razmisle do dana glasanja koji im od ova dva amandmana više odgovara, jer koji god amandman da podrže, ako se jedan izglasa, to će biti dobro za Srbiju. Hvala.

Ja bih, poštovane kolege narodni poslanici, zamolio kolegu Matića, ako bude imao vremena, da pogleda ovu jednu knjigu koju je izdao ''Službeni glasnik'' Republike Srbije i nosi datum jun 2006. godine, i zove se "Bela kuga". Uzmite, pročitajte i videćete i shvatićete da ova priča o PDV za opremu bebe, hranu, obuću, odeću, nema nikakve veze sa socijalistima, gospodine Matiću. Očigledno da vi ne možete da nadiđete, da kažem, neke svoje predrasude ili neki svoj lični stav u odnosu na nas. Iskreno sam mislio da ste to nadišli onoga trenutka kada ste se odlučili 2004. godine da nas zovnete da vas podržimo. Vi ste nas zvali da podržimo Vladu, a ne mi vas, iako ste znali kakvi smo. Sada smo samo bolji. Ova tema nema veze sa socijalistima.
Uzmite ovu knjigu pa pročitajte. Ako je pročitate, videćete da demokratsko pitanje i negativne tendencije počinju 70-ih godina, gospodine Matiću. To izgleda vama nije lako da shvatite. Ova priča, vezana za dva amandmana, jeste stvarno iskaz i što se nas tiče i politike SPS-a i krajnje dobre namere za Srbiju i za građane Republike Srbije. Ne morate da prihvatite. To je vaše pravo. Manite se tih ideoloških objašnjenja vezano za jedan prost amandman. Ili prihvatate ili ne prihvatate amandman. Ako prihvatate, zašto, a ako ne prihvatate – zašto?
Ne može se biti i jedno i drugo u isto vreme. Glumiti finoću prema građanima Republike Srbije i govoriti nešto što nije istina. Molim vas, pročitajte ovu knjigu, ja bih vas zamolio da pročitate samo pre glasanja ova dva amandmana i onda donesite svoj sud, da li su ova dva amandmana dobra i da li vredi jedan od ta dva. Hvala vam.

Gospodine Halimi, imam obavezu, u ime SPS-a, da vas podsetim na neke činjenice. Gospodine Halimi, vama se obraćam, sada je jun 2007. godine. Mi nismo na republičkom nivou vlast od 2000. godine.
Kad pominjete prošlost, molim vas, Skupštine radi, poslanika radi, javnosti radi, pomenite malo i svoju prošlost: da ste bili član Saveza komunista, da ste bili u opštinskom komitetu, da ste bili levičar, da ste bili deo referenduma koji se devedesetih godina zalagao za odvajanje delova teritorije od Srbije.
Podsetite na to malo javnost, da znaju i vašu drugu stranu ličnosti, da se niste ogradili od protesta koji je bio pre petnaestak dana, koji je takođe uperen protiv Srbije.
Podsetite malo javnost na tu stranu priče, pa da vide kako izgleda kada se neki demokratski opredeljeni poslanik, sa demokratskim vrednostima, zalaže za razvoj svog kraja.
Gospodin Nikolić i gospodin Petronijević su, čini mi se, vrlo ubedljivo dali sijaset argumenata zašto taj kraj i te tri opštine treba da dobiju više sredstava, i to nije naše zalaganje od danas, od juče, od prekjuče, nego godinama pre toga.
Vi ste bili, čini mi se, predsednik opštine u tri mandata, ili tako nešto, ništa vam nije falilo u to vreme.
Naprotiv, pričali ste i radili ste šta ste hteli, ali imate potrebu, to je već evidentno, pošto se ovo ne dešava prvi put, kad god pomenete, da se setite SPS-a, pa setite se onda i vas i recite – ja sam u to vreme, kada je bio SPS radio to i to, a pre toga sam bio komunista, levičar, član komiteta Saveza komunista. Dajte onda mogućnost ljudima da sami procene vrednost vaših reči. Hvala vam.

 Gospodine Albijaniću, ovo je moje obraćanje upućeno, pre svega, vama. Vodite sednicu Skupštine na način na koji to zaslužujemo. Da ste poštovali Poslovnik, morali ste mladog kolegu iz DSS-a odmah na početku da opomenete, da ga kaznite, jer on je rekao da je koleginica dala "ludački amandman".
(Glasovi iz klupe: Sulud.)
Sulud, još gore. Dobio je aplauz svojih kolega. Da ne govorim o načinu na koji je izašao za ovu skupštinsku govornicu, pošto vodimo računa i o redu, i o ponašanju i o oblačenju, i o bahatosti koju prikazuje i dokazuje.
Poslanici imaju pravo da iznesu svoj stav, da se drugi slože ili ne slože, ali ako ima nešto sa mladom koleginicom, onda neka kaže činjenice bez ideologije. Tu priču o partizanima i četnicima čuli smo, čini mi se, s jeseni 2005. godine. U vreme komunista ispalo je da su svi bili komunisti, a sad, u vreme ove vlasti, posle petooktobarskog puča, svi su antikomunisti. Svi su bili žrtve komunista. Ali, kad pogledate njihove roditelje, a još bolje imovinu koju poseduju, bogami su mnogo dobro prošli u vreme totalitarizma koji je komunizam sprovodio.
Ako imate nešto a propo argumenata, recite, ali bez vređanja i bez ideologije. Ovo je zakon o budžetu Republike Srbije, pa iznesite argumente zašto neki amandman valja ili ne valja. Nemojte se uplitati u stvari ideologije. Kad zakon koji bude imao ideološki sadržaj bude došao na dnevni red, onda izađite pa recite šta imate. Hvala vam.

Hvala, gospodine Mrkonjiću, izašao sam u ime poslaničke grupe da reklamiram povredu Poslovnika – pogrešno tumačenje.
Gospodine Vlahoviću, oprostite, jeste li vi ministar za koga mi ne znamo? Ovo je bilo pitanje upućeno Vladi, a ne vama. Vi ste u ovom slučaju ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke. Od ministra se očekuje da izađe pa da nam kaže to što ste rekli, bez ovih političkih upadica i zlonamernih tumačenja. Nemojte nas sad uveravati, nije to odnos prema dijaspori - vratili bismo mi, vratićemo. Znate ono, kao Đekna, da ste se javili juče, onda bi to bilo u redu.
Kada poslanici predlože kako da se pitanje reši, onda ne može. Kad ne predlože - što niste predložili. Kada predlože - ne može, nije po Poslovniku, pa, ne može, nije po zakonu.
Što ne kažete - ne interesuje nas ta stavka, ne interesuje nas taj amandman, ne želimo da uvažimo razloge koji su izneti, ne želimo, a mogli smo da smo hteli.
Postoji zaključak Vlade. Amandman gospođe Borke Vučić je vrlo jasan. Zna se koliko je sredstava u pitanju, zna se gde su potrošena, zna se da je ta Vlada lepo preuzela. Nego, postavlja se logično pitanje - ako je ta vlada 2002. godine, demokratska, preuzela neku obavezu ili bar želela ili imala odnos prema dijaspori, sad je 2007, bilo je još vlada u kojima su vaši članovi bili predsednici vlada, ili ova druga, takođe, koju smo mi podržavali i vi sada, logična je stvar - ili želite ili ne želite da rešite problem. Ako želite, zna se način kako se može rešiti. Ako ne želite, džabe vam ova priča.
Mi smo dobili negativan odgovor Vlade na ovaj amandman. Vi ste pomenuli sijaset stvari koje nemaju veze sa ovim amandmanom. Izvinite, vi ste taj koji je govorio o stvarima koje nisu predmet amandmana. Vi ste bili neko ko priča kao ministar u Vladi, pa nam objašnjavate - mi smo izmirili obaveze, mi smo ovo... Što nam onda ne ispričate kako ste vršili privatizaciju, što nam ne ispričate kako ste prodali "Sartid", što nam ne ispričate gde je 15 miliona dolara, što nam to ne ispričate, pa nam kažete - ne možemo da vam vratimo, ušli smo u neke obaveze prema drugim, ali vi nas ne interesujete. Što ne ispričate da ste prodali 2000 preduzeća za dve milijarde? Što nam to ne ispričate?
Vi ste u ovom slučaju samo ovlašćeni predstavnik jedne stranke, ministar je taj koji treba da izađe i da kaže zašto je Vlada odbila, po nama, jedan vrlo smislen amandman. Vlada ovim pokazuje odnos prema dijaspori. Koliko god se vi trudili, ovo je odnos prema dijaspori i džabe vam tolika priča. Hvala vam.

Hvala, gospodine Albijaniću. Predsednik naše stranke, šef poslaničke grupe Ivica Dačić je već rekao da ćemo mi glasati za ovaj amandman. Ova diskusija koja je usledila posle toga nas je još više uverila da je potrebno glasati za ovaj amandman, jer smo čuli više vrlo ubedljivih objašnjenja od strane predstavnika manjina zašto ovaj amandman treba prihvatiti. Čuli smo ono što tim manjinama treba, a Srbija može biti na dobitku sa tim amandmanima, a ja sam izašao iz razloga što pored podrške amandmanu želim da kažem još nekoliko reči koje bi vredelo upamtiti ili makar razmisliti o tome.
Mislim da je pitanje položaja pripadnika manjina i odnosa države prema pripadnicima manjina nešto što može biti svetao primer politike države Srbije i one prethodne velike Jugoslavije.
Jer, ako apstrahujemo politiku i političke stranke čak i od devedesete godine višestranačke Srbije ne može se prenebregnuti činjenica da je i u onoj velikoj Jugoslaviji, a i posle u višestranačkoj Srbiji država radila, trudila se da učini sve što je u njenoj moći da pripadnici manjina dobiju prava koja im sleduju i da budu apsolutno uvaženi.
U onoj velikoj komunističkoj Jugoslaviji, ne znam da li se sećate, neki pripadnici manjina imali su i veća prava od drugih, jer je bio stvoren institucionalni okvir i tzv. ključ, tako da su neki pripadnici nekih manjinskih zajednica bili deo čuvenog i famoznog kadrovskog ključa u različitim oblicima života.
Od 1990. godine naovamo u višestranačkoj Srbiji država je stvarno činila sve da pripadnici manjina imaju isti položaj. Ako je bilo incidenata devedesetih godina, a bilo je, ipak je reč o incidentima. Državna politika se nije mogla dovesti u pitanje.
Ovo ne govorim slučajno, incidenata ima i posle 2000. godine, ali se oni podvode pod jednu drugu dimenziju. Do 2000. godine imali su kvalifikaciju odnosa države prema pripadnicima manjina i služili su kao lepo propagandno sredstvo protiv države. Posle 2000. godine to je bilo kvalifikovano na jedan drugi način.
Kolege poslanici, prihvatali vi ovo ili ne, ostaje jedna nepobitna činjenica, da je država Srbija izdvajala finansijska sredstva za rešavanje pitanja položaja pripadnika manjina, da je država Srbija jedina država na Balkanu (ili kako vole popularno da kažu, u jugoistočnoj Evropi) koja je zadržala onoliki broj pripadnika manjina u svom sastavu procentualno kao što je imala i pre ovih događaja devedesetih godina: razbijanja velike Jugoslavije, stvaranja novih nezavisnih država, građanskog rata i agresije na našu zemlju.
Sve ostale države, ali baš sve, smanjile su broj pripadnika u svom sastavu, i o tome vredi razmisliti, jer oni koji su nam držali predavanja o tome da treba unaprediti ljudska prava, mislim na pripadnike tzv. međunarodne zajednice, da treba uvažiti i poštovati ljudska prava, unaprediti prava pripadnika manjina, verovali ili ne, ni sami nisu usvojili međunarodna dokumenta kojima se utvrđuje standard u politici države prema manjinama ili u odnosu države prema manjinama, a neke, naravno, nisu ni priznale ni tada, a ni danas pripadnike manjina na svojoj teritoriji. To je život.
Država Srbija treba na praktičan, konkretan način, prihvatanjem amandmana, ne pričom, da pokaže da ima odnos prema pripadnicima manjina. Zato Vlada Republike Srbije mora da nađe način da i ovaj amandman prihvati, jer ako ga Vlada ne nađe u ovom odgovoru, a poslanici budu glasali, to će biti dobra stvar za Srbiju, to će biti dobra stvar za pripadnike manjina, pa ćete videti kako će se brzo naći i tehničko rešenje da taj amandman bude sastavni deo zakona o budžetu i naravno biće primenjen u praksi.

 Hvala, gospodine Albijaniću. Znate kako, mi imamo večeras i ovih dana, protekla dva-tri dana, čast da je ministar Vlade Republike Srbije sa nama. On može da naše amandmane doživi na jedan ili drugi način, ali reći za amandmane, odnosno za zalaganje poslanika da se neki amandman prihvati da su euforični... Nije, nije, rekli ste euforično ponašanje pre sat vremena povodom dijaspore, pa euforično ponašanje povodom predloga amandmana manjina. Vi možete to da doživite kako hoćete, gospodine ministre, i da objasnite kako hoćete, to je vaše pravo, ali pravo Skupštine je da se izjasni šta misli o nekom amandmanu. Onda ćete vi da nađete rešenje, videćete da ćete naći rešenje, pa ćete onda sam sebi skočiti u usta da li je to baš tako ili nije tako.
Ovi ljudi ovde govore da se nađe rešenje pre, da ne bi došlo do štete, a vi nam pričate - kad padne grad, kad se uništi letina, e onda će biti para da se ... Vi ste potpuno zamenili teze. Cilj ovih ljudi koji su se zalagali za ovaj amandman jeste da ne dođe do štete, a ne da su obezbeđene pare da se šteta nadoknadi. Šta je vama cilj? Znači, obezbedili smo pare u budžetu, nemojte da brinete, kad padne grad, kad se uništi letina, platićemo vam. Naravno, pre toga će da izađe komisija da izvrši procenu itd., pa šta bude. Ovi ljudi predlažu amandman da bi se sprečilo da do toga dođe.
Molim vas, vodite računa, vi ipak razgovarate sa poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Prihvatite ili ne prihvatite, ali bez ovih dodatnih objašnjenja o karakteru amandmana i o načinu na koji poslanici objašnjavaju.
Opšti utisak ogromnog dela poslanika Narodne skupštine Republike Srbije koji su ovih dana izlazili jeste da Vlada ne poštuje Skupštinu iz razloga što je samo jedan ministar, resorni, došao ovde. Kamo sreće da su došli svi ministri pa da pričaju o budžetu. Vi ste tu...
Naravno, kao u naše vreme, ovde je sedeo pokojni Mirko Marjanović i bili su svi ministri, pa su morali da izlaze i da obrazlažu sve što je bilo rečeno. To je vlada.
I prethodne vlade su to radile, verovali ili ne. Ovde nema ideologije. Rekao sam da su i gospodin Đelić i gospodin Dinkić daleko bolje branili budžet Vlade Republike Srbije nego što se to sad radi. Vi to možete da shvatite ovako ili onako, ali su ministri bili prisutni i branili su, i Dinkić i Đelić. To da li smo se mi slagali sa tim ili ne, to je druga stvar, ali su branili i drugi ministri. Čini mi se, i gospodin Đinđić je ovde bio, kao predsednik Vlade, kada se branio budžet. Ovo je čudna Vlada i čudan način, ali bez ocene o tome kako poslanici brane svoje amandmane. Hvala vam.

Poštovane kolege narodni poslanici,  šta koga interesuje u ovoj skupštini, to je relativna stvar. Ja sam potpuno ubeđen, iz onoga što sam slušao proteklih dana, da vas uopšte ne interesuje šta piše u ovoj knjizi koja se zove budžet, jer jedino ministar odgovara. Ali, samo vi radite na taj način, nećete dugo.
Gospodine predsedniče, želeo sam, koristeći odredbe Poslovnika, da saopštim Narodnoj skupštini Republike Srbije i ministru u Vladi Republike Srbije, ne ovom, već gospodinu Vuku Jeremiću, jednu informaciju koja može biti važna za državu, barem mi socijalisti tako mislimo.
U ponedeljak, u Kopenhagenu počinje jedan filmski festival, na kome će biti prikazan jedan film sa prostora bivše Jugoslavije koji nosi naziv "Milošević, balkanski kasapin". Mi smatramo, socijalisti, da bi ministar, odnosno odgovarajuće diplomatsko-konzularno predstavništvo trebalo da reaguje, najmanje iz dva razloga. Milošević je mrtav, a proces u Haškom tribunalu je prekinut.

Ja sam rekao da koristim svoje poslaničko pravo. Nemojte sada da se pravimo ludi, rekao sam da koristim svoje pravo. Dozvolite mi da završim.

Pozivam se na član 226. Poslovnika. Vrlo sam precizan u izražavanju.
Znači, gospodin Vuk Jeremić i diplomatsko-konzularno predstavništvo da preduzmu odgovarajuće mere, da reaguju da se film skine sa repertoara, iz prostog razloga, što je, po našem mišljenju, Milošević ubijen u Haškom tribunalu. Drugi imaju drugu kvalifikaciju.
Još jedna važna činjenica za ovu moju priču i za ovaj moj zahtev jeste da je Međunarodni sud pravde u Hagu doneo presudu da Srbija nije umešana u događaje i posledice građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Mi smatramo da je prikazivanje takvog filma, apsolutno, jedna politička i svaka druga kampanja koja se vodi protiv Srbije.
Ako ima nekog ko to ne misli, u redu, ali, na vreme upozoravam i ministra spoljnih poslova, i Narodnu skupštinu, i građane, da bi bio red da država nešto preduzme.
Neka se oni pozovu na umetničke slobode, to je njihovo pravo, ali država mora da reaguje da zaštiti državu.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, mislim da ova tema zaslužuje da se o njoj još nešto kaže. Za svaku ozbiljnu državu, a mi stalno pričamo, verbalno, da jesmo ozbiljna država, budžet je tema o kojoj se raspravlja ne tri dana, nego nedeljama, zato što budžet odražava jednu poslovnu filozofiju vlade, kao što Zakon o ministarstvima jeste jedan institucionalni i pravni okvir za rad vlade, Zakon o budžetu jeste najvažniji zakon, jer pokazuje, u stvari, šta vlada ima nameru da u praksi čini i pokazuje šta će ministarstva i sve ostale institucije koje su deo budžeta raditi tokom godine.
Za nas poslanike SPS povodom rasprave o ovom predlogu zakona, dileme nema. Mi ovaj zakon podržati nećemo, jer smatramo da budžet nije dobar, nije pregledan, transparentan, kako neki vole da kažu.
Mnoge pozicije su nejasne i postoji velika nesrazmera kod pojedinih ministarstava u odnosu na značaj koji ministarstva imaju u životu građana Republike Srbije, odnosno to znači trošenje novca ili kroz obaveze koje ta ministarstva imaju. Mnogo je ljudi koji se finansiraju iz budžeta i, na kraju, ono suštinsko, ovaj budžet nije razvojni i videćete kada budemo govorili o pojedinim pozicijama, koliko je ova konstatacija tačna.
Moramo reći da, s obzirom na to da je danas 20. jun 2007. godine, da ovo nije budžet za 2007. godinu, ovo je budžet za drugu polovinu 2007. godine.
Zanimljivo je da ni predlagač, ni oni koji su podržavali budžet, ovako verbalno, jer smo videli da su mnogi od njih koji podržavaju budžet, u stvari, suštinski misle da budžet nije dobar, jer su govorili o lošim stavkama budžeta i da su govorili o budžetu za 2008. godinu, a što je prikriven način da kažu da se ne slažu sa budžetom za 2007. godinu, prilično hladno prešli preko ove činjenice.
Treba podsetiti da je Narodna skupština konstituisana 14. februara 2007. godine i od tada pa nadalje sva odgovornost za nedonošenje budžeta objektivno stoji na skupštinskoj većini.
Takođe, treba pomenuti da je predlagač, a zanimljivo je i oni koji su podržali ovaj budžet, preskočio da kaže jednu reč o tome kako je Srbija finansirana do dana današnjeg, odnosno do onog trenutka dok ovaj budžet ne bude usvojen, jer je reč o jednom načinu finansiranja koji je niti ustavan, niti je zakonom zasnovan. Predlog budžeta, odnosno za izglasavanje treba da sakrije ovu nezakonitost, da je prikrije i da naknadno legalizuje.
Vrlo je zanimljivo da deo skupštinske većine, koji je pre nekoliko nedelja tvrdio da je budžet osnovni zakon i prvi i jedini i najvažniji koji treba da bude predmet rada Skupštine, a pre toga, pre nego što su postali skupštinska većina, a tu mislim pre svega na poslanike DS, tvrdili su da su uredbe protivzakonite i da nisu rekli ni jednu, ali ni jednu jedinu reč o tom periodu, što znači da im suštinski mnogo više odgovara činjenica da su ušli u vlast, nego što su spremni da daju značaj onome što su govorili građanima Republike Srbije.
Sećate se pre nekoliko meseci ili pre nekoliko nedelja svega, oni su govorili da je Predlog zakona o budžetu nešto što je najvažnije, jer on treba tu nezakonitost Uredbe da eliminiše. Naravno, osuđivali su one koji su donosili Uredbu o finansiranju Republike Srbije, jer su to njihovi prijatelji iz skupštinske većine, ali su pominjali Kosovo kao veoma važnu temu, a od toga danas nema ništa.
Treba, takođe, pomenuti činjenicu da, iako je ovo za državu najvažniji zakon, a za Vladu drugo važno pitanje u klasifikaciji pitanja, jer najvažnije je za Vladu ono pitanje kojim se postavlja pitanje poverenja vladi, a drugo je pitanje budžeta, da smo zakon dobili tek u petak popodne. Videli ste i sami da ovaj budžet ima nekoliko stotina stranica, da su pojedini delovi ovog budžeta pisani na vrlo nemušt način, slova su jako mala i potrebna je lupa da bi se nešto pročitalo i da bi se suštinski pokušalo otkriti šta u tom budžetu stoji.
Moramo pomenuti da su poslanici DS, jer oni suštinski brane budžet, a poslanici i kolege iz DSS kao da ne postoje kao deo skupštinske većine, jer oni se ne uključuju očigledno u ovu priču. To je definitivno ono što smo videli prilikom formiranja ove vlade i u praksi se sada pokazuje.
Videli ste kada je Vlada formirana prilikom predlaganja, odnosno pominjanja imena članova Vlade, da su pojedinim ministrima aplaudirali samo poslanici te poslaničke grupe. Sada se to i vidi. Znači, ako je ministar iz DS, ovi drugi poslanici nemaju uopšte obavezu da govore o tom budžetu, niti da kažu nešto pozitivno o budžetu. Videli smo da se na prikriven način taj budžet napadao. Zanimljivo, od poslanika DS odmah je rečeno da je budžet jako kvalitetan, transparentan, što znači da onaj prethodni koji je pripremio takođe ministar u ovoj vladi, koji sada obavlja drugi posao, smatra se lošim ministrom.
Mora se, takođe, reći da je ovaj zakon o budžetu pripremljen na način koji nije poštovao proceduru za pripremu i predlaganje budžeta utvrđenim Zakonom o budžetskom sistemu. Naime, Zakon o budžetskom sistemu vrlo precizno utvrđuje obaveze donošenja ovog budžeta. Mora se reći da to nije poštovano. Primera radi, u Zakonu o budžetskom sistemu se kaže da je budžetski cilj u pripremi izvršenja budžeta makroekonomska stabilnost, održiv i stabilan ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike, a sledeći stav tog istog člana govori da se budžetska aproprijacija koristi za finansiranje funkcije organa Republike, izvršavanje njihovih zadataka i ostale namene u skladu sa Ustavom i zakonom.
U obrazloženju o makroekonomskoj stabilnosti nema ni pomena na ozbiljan i valjan način, niti finansijskih pokazatelja o tome šta se desilo sa makroekonomskim pokazateljima u 2006. godini i koji elementi uslovljavaju mogućnost za ovako idilične procene makroekonomske stabilnosti. Takođe, čudi da su potpuno izostavljene obaveze iz Zakona o budžetskom sistemu po kome se u članu 2. stavu 1. tačka 17) memorandum o budžetu, definiše kako stoji – memorandumom o budžetu srednjoročni i makroekonomski i fiskalni okvir na osnovu kog se donosi budžet i finansijski planovi i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
U dostavljenom Predlogu nedostaju podaci iz memoranduma o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu koju je Vlada donela 2. novembra 2006. godine, a koji, svakako, prema navedenom zakonu, obavezuje Vladu prilikom predlaganja budžeta ili će svaka vlada imati svoj memorandum. Posle, kroz svoj amandman, o tome ću nešto reći, pokazati kakav je odnos vlade prema svojim obavezama. Kada budete to čuli, onda uopšte neće za poslanika, za javnost Srbije biti čudno što Vlada ne poštuje ni ono što sama utvrdi. Nažalost, izgleda da je to deo manira rada ove vlade, ali o tome ćemo nešto reći na kraju.
Predlog budžeta za 2007. godinu iznosi oko 600 milijardi dinara, a to je pomenuo predsednik poslaničke grupe socijalista, ponoviću jer je zanimljivo ponoviti da je samo pre sedam godina Predlog budžeta iznosio 53 milijarde, a sada je to oko 12 puta više. Nisam siguran ni ja, moje kolege socijalisti, a verujem ni građani Republike Srbije da se može reći da je toliko puta porastao standard, niti da je toliko puta porastao bruto nacionalni dohodak.
Ono što je karakteristika ovog budžeta jeste da se budžet troši na mnogo institucija, organa, organizacija, agencija. Nažalost, od 2000. godine pa naovamo osnovano je mnogo novih korisnika budžeta, sve se to na određen način umrežilo i sve to uz ogroman broj ljudi nije nešto što može imati i što će imati razvojni karakter za Republiku Srbiju.
U Predlogu zakona o budžetu stoje podaci o broju korisnika budžeta Republike Srbije. Ne znam da li ste, kolege poslanici, obratili pažnju na te podatke, čini mi se da je to na 100 i nekoj strani ovog predloga zakona o budžetu, ali se pominje cifra od 258.000 korisnika budžeta, što je enormna cifra. Da je reč o povećanju broja ljudi u odnosu na neke godine pre, ja ću, primera radi, samo pomenuti zvanične podatke Vlade Republike Srbije iznete u dokumentu – Strategija reforme državne uprave, u kome se govori da je tzv. demokratska vlada 2000. godine u upravi zatekla ili nasledila oko osam i nešto hiljada ljudi i da je u proteklih nekoliko godina taj broj porastao za 19.000.
Deo je obrazloženja da je jedan broj ljudi preuzet iz nekadašnjih ministarstava koja su bila na nivou savezne države ili državne zajednice SCG. Činjenica je, definitivno, da se tu nalazi jedan ogroman broj ljudi koji je primljen u međuvremenu. Imamo tu jedan paradoks, suštinski se građani varaju. U isto vreme dok se priča o racionalizaciji državne uprave, potrebi da se primaju novi ljudi, da se smanji broj zaposlenih, povećava efikasnost, u isto vreme raste broj korisnika budžeta, odnosno raste broj ljudi koji se zapošljavaju u državnoj upravi. Taj podatak od 19.000 u odnosu na broj ljudi koji rade u državnoj upravi sam po sebi govori, a videćete kasnije kada budem citirao neke druge podatke kako to izgleda u drugim ministarstvima.
Za nas socijaliste neprihvatljiva je količina sredstava koja je odvojena za vojsku Republike Srbije. Ovo govorim ne slučajno, mnoge kolege narodni poslanici su danas govorili o tome, neki juče, doduše, bilo je kritika Predloga zakona o budžetu kroz zahtev da se to uzme u obzir kada se bude pravio budžet za 2008. godinu. Videli ste da je deo sredstava izdvojen za vojsku, ali ono što je zanimljivo to je na koji se broj ljudi odnose sredstva iz budžeta za vojsku. To, čini mi se, da niko od kolega nije pomenuo taksativno. Taj podatak se nalazi na strani 98 Predloga ovog zakona. Tu ćete videti da se iz budžeta Republike Srbije finansira 30.318 ljudi. To bi trebalo da bude Vojska Republike Srbije. Zašto ovo pominjem?
Znači, oni ljudi koji su posle tzv. demokratskih promena radili na uništenju Vojske Republike Srbije mogu da budu zadovoljni. Postigli su strateški cilj, smanjili su broj vojnika u Republici Srbiji na 30.000, to su zvanični podaci, a da, ovaj parlament sigurno nije u proteklih sedam godina, a pitaćemo i kolege koji su bili u Parlamentu Savezne države, da li se raspravljalo o strategiji odbrane na nivou državne zajednice SCG ili SRJ i ko je taj ko je mogao i ko je utvrdio, po kojim kriterijumima, koji je broj vojnika potreban državi Srbiji da bi se mogla odbraniti. Ovo govorim ne slučajno da bi se mogla odbraniti, jer faktor vojska jeste objektivno faktor odvraćanja i koje su to procene koje su utvrdile da je potreban, poželjan, optimalan, broj vojnika u Republici Srbiji 30.000.
Primera radi, samo da podsetim one koji ne znaju, Grčka koja je članica NATO-a, znači formalno ne bi imala potrebu uopšte da poseduje vojsku jer tu je prijatelj NATO pa će da ih brani od moguće agresije od strane Turaka, znate da imaju više vekova određene teritorijalne probleme i Grčka koja ima tek nešto više stanovnika nego što ima Republika Srbija, ta Grčka ima 130.000 vojnika. Postavlja se stvarno logično pitanje zašto ovoliko vojnika. Sada da uporedimo broj vojnika u ovom ministarstvu sa brojem policajaca u MUP-u koji iznosi 40 i nešto hiljada, onda dolazimo do teze koja je bila 90-tih godina veoma prisutna da je Srbija policijska država.
To je bila teza 90-tih godina, odnos broja vojnika i policajaca je bio potpuno drugačiji, a sada imamo u praksi da smo Srbiju pretvorili u policijsku državu. Ali, nažalost policijsku državu ljudi koji primaju veoma niske lične dohotke za ono što rade, s obzirom na činjenicu da obavljaju jedan vrlo odgovoran posao.
Ako pogledamo strukturu troškova Ministarstva odbrane primetio sam jednu činjnicu koju niko nije pomenuo pa se usuđujem da kažem javno, ovde u jednoj klasifikaciji stoji da za troškove putovanja treba potrošiti 1.500.000.000 dinara. Predsednik Republike Srbije troši, čini mi se, 42 milijarde što je normalno.
Celo Ministarstvo inostranih poslova, ono koje je zvanično određeno da vodi spoljnu politiku, troši daleko manje. Za troškove putovanja u Ministarstvu odbrane predviđeno je 1.500.000.000 dinara. Ovo pominjem kao jedan kuriozitet strukture troškova u Ministarstvu odbrane. Šta je poenta?
Da su ovde članovi Vlade, da je ovde resorni ministar možda bi ta struktura troškova izgledala potpuno drugačije, možda bi taj ministar izašao i rekao – gospodine Obradoviću, struktura troškova podrazumeva to i to, pa bismo mi poslanici i građani Republike Srbije znali za šta su namenjena ta sredstva, da li su namenjena za putovanje u Ohajo, s obzirom na to da je to saradnja kojom se diči naša vojska, da li su planirani troškovi putovanja naših vojnika u Avganistan, da li su troškovi putovanja naših vojnika u Irak ili u neku drugu zemlju koja je pod kontrolom i okupacijom tzv. savezničkih snaga. Ali, pošto nema ministra ostajemo uskraćeni za aj odgovor i onda imamo pravo da postavljamo ovakva pitanja.
Ako to pitanje nije nešto što bi mogla javnost znati, onda je Skupština mogla deo sednice zatvoriti za javnost, nije to nikakav kuriozitet, pa da poslanici Narodne skupštine čuju i taj podatak.
Kako se troše sredstva u budžetu? Naime, mnogo ljudi iz skupštinske većine, mnogo kolega poslanika je pomenulo transparentnost kao osnovnu odliku ovog budžeta. Činjenica je da sve pozicije koje se odnose na način trošenja sredstava Nacionalnog investicionog plana nisu obrazložene i to je ozbiljna kritika za ovaj budžet, kao što memorandum o budžetu nije sastavni deo budžeta, a trebalo bi da bude, tako bi valjda bilo logično da sastavni deo budžeta bude struktura projekata koji su unutar, bez obzira što to postoji možda na nekom drugom mestu kao poseban dokument ili da nam ministar za svaku poziciju svakog ministarstva kaže za šta su sredstva Nacionalnog investicionog plana planirana.
Ali, ta transparentnost je odnos vrlo čudan i postoji objektivno jedan prikriven način trošenja sredstava.
Primera radi, evo uzimam samo jedan primer iz ove jako debele knjige, na strani 44 ovog Predloga zakona, u okviru sredstava Ministarstva kulture izdvojeno je oko 870 miliona za finansiranje određenih projekata i onda se kaže 474 miliona, znači više od polovine trošiće se po posebnom programu Vlade. Znači, više od polovine će po posebnom programu Vlade, a ovo, evo, da znate za šta se manje od polovine troši. To u stvari pokazuje jedan manir.
Ono što stoji kao činjenica, to sam pomenuo u početku ovog izlaganja, to je jednostavno da ovaj predlog zakona o budžetu nije razvojni jer nema sredstava koja su predviđena za nove investicije, za nova zapošljavanja. Ima sredstava koja su odvojena da bi neka preduzeća radila, a kako, to ćemo videti.
Nema suštinski odvojenih sredstava za novi razvoj Srbije koji je toliko Srbiji potreban. Nažalost, ova Vlada se ponaša u duhu da je ne interesuje stanje privrede Srbije, da što bude biće, pa građani kako se snađu. Oni što rade, svoje prijatelje, poznanike, kolege partijske, podobne i ostale ljude smo zaposlili u javnim preduzećima, stavili smo ih na budžet, oni će primati platu, a ostalima kako bude, ali ćemo medijski ubediti Srbiju da je sve na svom mestu.
Oko transparentnosti, pomenuo sam više puta da je ova knjiga sve samo ne transparentna, da kada biste pogledali strukturu, odnosno ono što je napisano ovde, videli biste da 70% tekstova su isti, unutar toga se krije mnogo toga. Primera radi, evo kada smo imali zakon, odnosno sredstva odvojena za Narodnu skupštinu Republike Srbije na Administrativnom odboru, za kolege poslanike koji nisu bili u situaciji to da čuju, moram pomenuti da je na primer za funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije izdvojeno 3.680.000 dinara.
Ali, za narodne poslanike, za sve poslanike koji primaju ovde lični dohodak, sve ovo govorim potpuno mirno, zato što sam jedan od poslanika koji nije na platnom spisku Narodne skupštine Republike Srbije, pa mi je utoliko lakše da kažem nekoliko reči da bi zaštitio i svoje kolege narodne poslanike i mislim da je to dužnost svakoga od nas nezavisno od političkih ubeđenja, za sve ono što spada u deo troškova Narodne skupštine Republike Srbije, znači, i plate i socijalno osiguranje i troškovi putovanja Narodne skupštine.
Međunarodna saradnja Narodne skupštine i svi troškovi koje Narodna skupština, odnosno narodni poslanici mogu da koriste vezano za troškove putovanja, da bi prisustvovali sednicama Narodne skupštine, sve je to u strukturi troškova Narodne skupštine Republike Srbije, učestvuje sa manje od jedne trećine. Milijardu i šezdeset miliona dinara, a budžet je 3.600.000.000.