Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine Jelašiću, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim da kažem na samom početku jeste da Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Narodna banka Republike Srbije je, zapravo, jedna od najznačajnijih institucija u Republici koja prevashodno reguliše oblast makroekonomske i finansijske stabilnosti naše države. Zbog toga predložene izmene i dopune Zakona o NBS i jesu od vitalnog značaja.
Lično smatram da ovaj predlog zakona sa 101. članom izmena i dopuna možda i nije najracionalnije rešenje, da bi možda mnogo bolje i racionalnije rešenje bilo da smo išli na donošenje kompletno novog zakona. Česte izmene sistemskih zakona koje ponekad menjaju i suštinu određenih zakona su, rekao bih, nepopularne i u određenom kontekstu bacaju senku na konzistentnu politiku, bacaju senku na efikasnost.
Moje lično viđenje je da je mnogo razloga bilo za donošenje novog teksta, za donošenje novog zakona o NBS. U ovom trenutku mogu da izdvojim, recimo, tri, po mom ličnom viđenju, kažem, najvažnija. Doneli smo novi Ustav Republike Srbije, nestala je veštačka tvorevina državna zajednica Srbija i Crna Gora, Srbija je postala suverena i samostalna država i morala bi da donese novi zakon o Narodnoj banci Republike Srbije. Dakle, samo tri, čini mi se, razloga sasvim dovoljno govore u prilog konstataciji koju sam izrekao da nam je zaista neophodan i potreban novi zakon o NBS. Šta ima značajnije posle donošenja i usvajanja Ustava za jednu državu nego donošenje novog zakona o NBS, zakona o Narodnoj skupštini, zakona o Vladi i ministarstvima i, naravno, zakona o sudstvu? Takvim sistemskim zakonima, ubeđeni smo, uređuje se i jača funkcionisanje državnih institucija.
Ali, šta je tu je, pred nama su predložene izmene i dopune, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, i želim da kažem nekoliko rečenica i o ovom predlogu.
Podržavamo dalje jačanje institucionalne, personalne, operativne, finansijske samostalnosti i nezavisnosti NBS. To je opšteprihvaćen standard međunarodnog finansijskog prava, kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. U našoj današnjoj političkoj praksi prisutna su različita oprečna mišljenja, različiti stavovi, pa čak i između pojedinih ministara, članova Vlade i guvernera, koji zastupa politiku NBS. Razumem da su ciljevi politike Centralne banke često u suprotnosti i nisu kompatibilni sa ekonomskim ciljevima Vlade, što je i normalno za ovo teško vreme.
Međutim, to ne može biti isključivost u saradnji u donošenju i kreiranju makroekonomske politike. Dalje, jačanje nezavisnosti i samostalnosti NBS, koje se utvrđuju ovim zakonom, ne sme stvoriti jaz između institucija. Ove mere i princip nisu same po sebi sredstva za ostvarivanje osnovnog cilja, postizanje i održavanje stabilnosti cena. Sve te mere ekonomske i fiskalne politike su sadržane u Zakonu o budžetu i Memorandumu koji ga prati, i svi su dužni da ga poštuju i preduzimaju mere za sprovođenje.
Veoma je važno istaći stav 4. člana 2. ovog zakona, koji kao imperativ postavlja da državni organi i organizacije ili druga lica ne mogu vršiti uticaj, niti ugrožavati samostalnost i nezavisnost NBS. Posebno bih istakao zabranu monetarnog finansiranja, odnosno Centralna banka ne može finansirati nosioce vlasti na svim nivoima, od Republike do lokalne samouprave. Ova zabrana ima presudan značaj za ostvarivanje osnovnog cilja monetarne politike, a to je održavanje stabilnosti cena. Sa druge strane, finansiranje javnog sektora, agencija, fondova, kao negativni cilj postavlja slabljenje fiskalne discipline. Podržavamo dalje usklađivanje i približavanje odredaba ovog zakonskog predloga sa odredbama ugovora o EU, ugovora o funkcionisanju EU, kao i sa odredbama statuta evropskog sistema Centralne banke i Evropske centralne banke.
Na samom kraju ističem i autonomnost pojedinih odredbi, rešenja, o specifičnostima finansijskog bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Još jednom želim da istaknem, na samom kraju, Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj prethodnik, kolega iz Poslaničkog kluba SPS-JS, gospodin Petrović, mi ćemo u danu za glasanje, kao poslanički klub, podržati predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Značaj ovog zakona koji danas razmatramo jeste u tome što se odnosi na visoko obrazovanje, a obrazovanje je prioritet svakog društva za koje je odgovorna država, jer ona i obezbeđuje i uređuje ovaj sistem.  
Smatram da predložene promene predstavljaju značajan doprinos dogradnji i napretku sistema visokog obrazovanja u Srbiji. Obrazovanje ukupno, a pre svega visoko školstvo, rekao bih, jeste odgovorna društvena misija i zato mislim da sve zemlje, a posebno naša zemlja koja prolazi tranziciju i želi da postane razvijena, ima potrebu za mnogim visokoobrazovanim ljudima, jer je to jedina i, rekao bih, prava garancija za uspešan i ekonomski društveni razvoj.
Usvojenim zakonom iz 2005. godine postavljene su osnove novog sistema visokog školstva, oslonjene na Bolonjsku deklaraciju, čime i sistem u Srbiji postaje deo evropskog i komplementaran sa njim, i kada je reč o organizovanju i ciljevima visokog obrazovanja i o organizovanju ove delatnosti u okviru visokoškolskih institucija.
Sistem obrazovanja je, rekao sam, već, izuzetno važan i možemo zapaziti da naše ministarstvo, na čelu sa gospodinom Obradovićem, posvećuje dužnu pažnju obrazovanju od osnovnog, srednjeg, do, evo, danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i uveren sam da ćemo mi sa donošenjem strategije obrazovanja i usvajanjem i donošenjem nove klasifikacije zanimanja biti u mogućnosti zaokruživanja obrazovanog sistema Srbije.
Ono što vidim kao kvalitet ovih promena je da Ministarstvo, zajedno sa ukupnom univerzitetskom zajednicom, dakle, mislim i na profesore i na studente, pažljivo pratilo procese dosadašnjih efekata reforme i predložilo samo neophodne promene kako bi se poboljšao postojeći sistem. Takođe, veoma je važno da, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, postoji jedan konsenzus i dogovor akademske zajednice, profesora i predstavnika Ministarstva. Veoma je važno da oko ovog pitanja postignemo što širi konsenzus, ukoliko je to moguće, i unutar Republičkog parlamenta, jer je potpuno jasno da će predložene izmene doprineti efikasnosti studiranja, a studente, ono što je izuzetno važno, staviti u centar interesovanja. Sa druge strane, logično je da se složimo oko konkretnih mera koje će poboljšati i unaprediti sistem i oblast visokog obrazovanja u Srbiji.
Ono što bih želeo posebno da naglasim jeste da i ove promene imaju dve važne karakteristike, prvo, da se postojećim promenama zakona ne diraju osnove sistema, već se obezbeđuje njegova stabilnost, a ide se na one promene koje bi ovaj sistem dogradile, dopunile i učinile efikasnijim. Predložene promene su karakteristične i po tome što se otklanjaju neke nejasnoće prisutne u važećem zakonu. Znači, možda je i u javnosti bilo najprisutnije pitanje konfuzije oko master studija stečenih zvanja. To je jedan od primera koji se reguliše ovim izmenama i donose se, rekao bih, veoma jasna rešenja.
Svesni smo značaja obrazovanja u našoj zemlji i želimo da ukažemo na dobre promene koje će doprineti realizaciji i ostvarivanju sistema i ciljeva visokog obrazovanja, a posebno što će omogućiti svima da pod jednakim uslovima steknu visoko obrazovanje i da se obrazuju tokom čitavog života i što će ove promene, kao i ukupna obrazovna politika Vlade, koraknuti napred u cilju realizacije, odnosno povećanja broja stanovnika sa visokim obrazovanjem.
U analizama se mogu videti različiti podaci o broju obrazovanih ljudi, recimo, u zemljama Amerike oko 30%, u nekim zemljama Evrope 50%, a Srbija ima, kao što smo mogli čuti, negde, oko, 8% visokoobrazovanih ljudi. Hoću, prosto, da ukažem na potrebu Srbije da ima što veći broj i procenat visokoobrazovanih ljudi. Normalno, taj cilj se ne može brzo realizovati, ali mislimo da sadašnja Vlada u svojoj politici pokazuje rešenost da ide ka realizaciji tog cilja. Konkretno, kada je reč o izmenama o kojima danas govorimo, njihovim usvajanjem biće stvorena mogućnost da se poboljša prohodnost studenata, a samim tim poveća i broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji.
Želeo bih da izdvojim još nekoliko vrednosti. Ono što sprečava mnoge mlade ljude da upišu fakultet jeste i školarina, posebno kada je reč o mladim ljudima iz unutrašnjosti. Pozitivno u ovom zakonu je to što će nadzornu funkciju u odnosu na školarine vršiti resorno ministarstvo. Ovaj zakon ovim promenama dalje ohrabruje i podržava autonomiju univerziteta, ali traži njegovu veliku odgovornost i kada je reč o programu i kada je reč o kvalitetu studija, što je, takođe, izuzetno važno.
Ovaj zakon je dobar jer otklanja jednu konfuziju koja se odnosi, to sam već rekao, na stečena zvanja završetka odgovarajućeg stepena studija. Sada se vraća za četvorogodišnje školovanje na fakultetu zvanje diplomiranog i to je korektno, optimalno, razumljivo rešenje i, naravno, zadržavaju se tri nivoa studija.
Predložene izmene i dopune čuvaju sistem, a menjaju ono što je neophodno. Ovim promenama, time želim da završim, svi dobijaju: studenti – prohodnost i adekvatno zvanje; univerzitet i profesori – autonomiju i odgovornost; Nacionalni savet – demokratičnost i veći broj, a što se tiče društva – predložene izmene i dopune, time zaključujem, odgovaraju potrebama društva. Zahvaljujem. (Aplauz)

Gospođo Čomić, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem relativno kratak u ovom uvodnom izlaganju. Naime, najpre želim da kažem da Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije u načelu podržava ovaj zakonski predlog, jer podržavajući Predlog zakona o sudskim veštacima želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se obezbedi da najstručniji obavljaju ovaj izuzetno važan posao.
Tačno je da i u dosadašnjoj praksi, kao što je između ostalog rečeno, uočeno mnogo nepravilnosti, kada je reč o radu sudskih veštaka. Tačno je da sudski veštaci, kako je između ostalog, takođe, rečeno, predstavljaju ozbiljan problem pravosuđa u Srbiji i da veštačenje otežava procesne radnje, procesne stvari, odnosno dužinu trajanja postupaka.
Takođe, tačno je i to da je prethodni, odnosno postojeći zakon donet 1987. godine da sadrži prevaziđena, zastarela, anahrona rešenja, a ključna potreba za novim zakonom leži upravo u činjenici, odnosno u tome što postojeći zakon ne sadrži i ne propisuje koje su to kvalifikacije potrebne da bi neko mogao da obavlja posao sudskog veštaka.
Ono što je izuzetno važno kada je reč o predloženom zakonu jeste da će njegovim usvajanjem prvi put biti napravljen jedinstven registar veštaka i da će biti utvrđena jasna pravila kvalifikacije koje će veštaci morati da poseduju da bi obavljali ovaj izuzetno važan posao.
Dakle, pooštravaju se kriterijumi u pogledu stručne spreme, radnog i praktičnog iskustva u struci i smatramo da je to dobar način da se dođe do najkvalitetnijih i najstručnijih.
Članovima 6, 7, 8, 9. i 10, ovog zakonskog predloga, predviđeni su uslovi za obavljanje veštačenja, odnosno predviđeno je da veštačenje, uz precizno formulisane uslove, kao što je rečeno, mogu obavljati fizička i pravna lica, državni organi i naučne i stručne ustanove.
Ono što je važno jeste da će Srbija prvi put imati registar svih sudskih veštaka i da će taj registar biti postavljen na sajtu resornog ministarstva, shodno članu 16. ovog zakonskog predloga. Pored ostalog, biće dostupni i podaci o svakom sudskom veštaku.
Ono što je, isto, važno jesu novine u postupku imenovanja, kao i novine u postupku razrešenja veštaka. Naime, ministar objavljuje javni poziv za imenovanje veštaka i to pre svega u skladu sa potrebama sudova, tako je navedeno u zakonskom predlogu i obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Takođe, ministar odlučuje o zahtevu za imenovanje i mi želimo da verujemo da će na ovaj način doći do potrebnog i neophodnog broja veštaka koji će biti pravilno raspoređeni po određenim oblastima.
Kada je reč o postupku za razrešenje, zbog, kako je navedeno, neurednog ili nestručnog veštačenja, mogu podneti sud ili drugi organi koji vode postupak, odnosno stranke ili drugi učesnici u sudskom ili drugom postupku.
Članom 19. vrlo je jasno i precizno definisano šta znači kada veštak nestručno ili neuredno obavlja veštačenje. Naravno da podržavamo ono što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga da je sud kroz praćenje rada veštaka, najpre u mogućnosti da adekvatno oceni koliko veštaci kvalifikovano obavljaju svoj posao i da, zarad efikasnosti i kvalitetnijeg rada suda, treba predvideti mogućnost i ovlašćenja da sud može da podnese predlog za razrešenje sudskog veštaka. Ubeđeni smo da će uvođenje novina, kada je reč o razrešenju veštaka, uticati na suzbijanje i eventualne pojave i mogućnosti korupcije.
Procentualno gledajući, to je ono što je izuzetno važno i to želim da kažem na samom kraju, u najvećem broju slučajeva presuda zavisi od nalaza sudskog veštaka, a ne od sudije. Imajući to na umu, veoma je važno da imamo jedan kvalitetan zakon koji će kroz jasno definisana pravila urediti, odnosno rešiti ovaj ozbiljan problem sudskog pravosuđa.
Iz tog razloga, Poslanička grupa SPS-JS, to želim na samom kraju da kažem, u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođa predsedavajuća, poštovani potpresedniče, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pored brojnih sugestija i predloga, pitanja koje je postavio kolega Radenković, koji je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS povodom ove dve tačke koje imaju izuzetnu važnost, još jednom želim na samom početku da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržati Predlog zakona o elektronskoj komunikaciji, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o saglasnosti između Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u programu zajednice "Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost od 2007. do 2013. godine".
Kao što sam rekao, podržavamo u načelu Predlog zakona o elektronskim komunikacijama jer smatramo da je najpre neophodno unapređivati pravni okvir i pratiti propise EU, kada je reč o ovoj oblasti, ukoliko govorimo o otvaranju tržišta, ukoliko govorimo o vrednosti tržišta elektronskih komunikacija.
Sa druge strane, usvajanjem ovog zakonskog predloga želimo da stvorimo jedan celovit, efikasan pravni okvir koji će svakako omogućiti i unaprediti razvoj elektronskih komunikacija.
Naravno da se time, kako je, između ostalog, rečeno u uvodnom izlaganju predstavnika Ministarstva, odnosno ministarke, doprinosi povećanju konkurentnosti i naravno da se i građanima i preduzećima tako stvara mogućnost da dođu do što boljeg izbora, odnosno do što kvalitetnijih usluga.
Ovaj zakonski predlog u načelu podržavamo, jer želimo da verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti omogućeno i realizovano sve ono što je navedeno u sedam ključnih tačaka, što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Najpre da će doći do povećanja investicione privlačnosti srpskog tržišta telekomunikacija kroz povećanje transparentnosti, a transparentnost treba da se omogući usvajanjem ovog zakonskog predloga. Ovaj zakonski predlog ima za cilj jačanje uloge nezavisnog regulatornog tela Republičke agencije za telekomunikacije, koja shodno ovom zakonskom predlogu može da nametne obavezu, kako je rečeno, objavljivanje standardne ponude za pristup lokalnoj petlji, da uvede obavezu nediskriminatornog ponašanja i zajedničkog korišćenja infrastrukture, kao i da, između ostalog, propiše nivo cena.
Ovaj zakonski predlog treba da omogući, kako je navedeno u obrazloženju, liberalizaciju tržišta elektronskih komunikacija uvođenjem režima opšteg ovlašćenja, što znači da usluge može da pruža svako ko zadovolji uslove bez izdavanja dozvole i licence. Naravno, postoji izuzetak koji je predviđen prelaznim odredbama zakona.
Predlog zakona o elektronskoj komunikaciji ima za cilj i da poboljša zaštitu korisnika, što je od izuzetne važnosti i sa tim u vezi propisani su obavezni elementi ugovora, kao i to da ugovor nije moguće jednostrano promeniti.
Ono što se, takođe, očekuje od predloženog zakona je jedan jednostavniji, transparentniji, kako je navedeno, postupak dodeljivanja i adresa i brojeva i radio-frekvencijskog sektora, ali i promovisanje principa tehnološke neutralnosti, i to je veoma važno kada je reč o telekomunikacijama i posebno se odnosi i tiče se usluga univerzalnog servisa koji država mora da garantuje.
Kada je reč o digitalizaciji, još jednom treba istaći da ovaj zakon predstavlja osnov prelaska sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, s tim što, koliko sam mogao da primetim, zakon ovlašćuje Ministarstvo da donese Pravilnik, a javno preduzeće ima obavezu da izgradi mrežu za ovakav vid emitovanja.
Na samom kraju, kad je reč o ovom zakonskom predlogu, želim da istaknem još jednu novinu koju uvodi ovaj zakon, a koja je izuzetno važna, reč je o uvođenju inspekcije u cilju sprečavanja nelegalnog delovanja. Inspektori će u sektoru elektronskih komunikacija regulisati pojavu piratskog emitovanja. Moći će da oduzmu deo ili celokupnu opremu kojom se neovlašćeno vrši elektronska usluga ili emitovanje programa.
Poslanički klub SPS-JS u načelu će podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče programa podrške razvoju politike informaciono-komunikacione tehnologije, reč je zapravo, još jednom treba istaći, o drugom posebnom programu za konkurentnost i inovativnost koji će konkretno, koliko sam mogao da primetim, doprineti napretku informacionog društva u Srbiji, odnosno jačanju ključnih segmenata informacionog društva.
Ovaj program ima poseban značaj za mala i srednja preduzeća, jer će kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija preduzeća imati priliku da poboljšaju, da unaprede svoje poslovanje. Nije okrenut samo ka biznis korisnicima, to treba naglasiti, već će doprineti razvoju elektronske uprave u cilju što efikasnijeg rada državne administracije.
I ono što je možda najvažnije, omogućiće brzu razmenu informacija među organima državne, regionalne i lokalne uprave zemalja EU. Uključivanjem u program Srbija uspostavlja trajne kanale komunikacija zasnovane na informaciono-komunikacionoj tehnologiji sa zemljama članicama EU. Naravno, ono što je, takođe, važno, implementira dogovorene standarde.
Dakle, na samom kraju, još jednom, u načelu Poslanički klub SPS-JS podržava i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva zakonska predloga, i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i drugi, i te kako važan, zakonski predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
Najpre, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS, i pored brojnih pitanja koja će postaviti tokom rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima, u danu za glasanje podržati ovaj predlog jer se predloženim izmenama i dopunama Zakona zapravo reguliše, obezbeđuje obaveznost i efikasnost izvršenja rešenja Poverenika, što je od izuzetne važnosti kada je reč o ovom zakonu.
Svakako da se predložene izmene i dopune mogu okarakterisati i definisati kao jedan pozitivan pomak, kao pozitivan napredak ka doslednom sprovođenju zakona. Suština predloženih izmena, kao što se moglo čuti, jeste zapravo u tome da se za nepoštovanje zakona uvodi sukcesivno izricanje kazne licima koja su odgovorna za uskraćivanje informacija. Ono što je još važnije jeste da je po ovom predlogu ta suštinska promena zapravo u nadležnosti Poverenika; ukoliko Poverenikov nalog ne bude ispoštovan ni nakon maksimalne kazne, Vlada Republike Srbije će prinudno obezbediti izvršenje.
Verujemo da će predložene izmene i dopune, odnosno konkretna predložena mera, uz jednu pooštrenu prekršajnu politiku, uz pooštrenu prekršajnu odgovornost dati pozitivan efekat kada je reč o sprovođenju ovog izuzetno važnog zakona.
S druge strane, takođe verujemo da će Vlada Republike Srbije, kada je reč o nadležnostima Vlade Republike Srbije, učiniti sve što je neophodno i potrebno u cilju kvalitetnijeg sprovođenja ovog zakona, odnosno da će konkretno resorno ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije insistirati na odgovornosti za kršenje zakona.
Dobro je da Ministarstvo pokazuje spremnost da to učini. U prilog ovakvoj konstataciji govori i činjenica, kao što smo maločas mogli čuti, da je Ministarstvo za državnu upravu podnelo oko 140 prekršajnih prijava protiv organa javne vlasti (kada kažem organa javne vlasti pretpostavljam da mislite i na gradonačelnike, i na direktore, i na predsednike opština) zbog nepostupanja, odnosno nepoštovanja ovog zakona. Poslanička grupa SPS-JS smatra da oni koji su izabrani da vrše javne funkcije imaju obavezu više, odnosno posebno moraju poštovati i izvršavati zakonske obaveze.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije, najpre želim da kažem da je Zakon o odlikovanjima najvažniji zakonski akt kojim se reguliše dodela odlikovanja zaslužnim pojedincima, građanima, sportistima, kolektivima, kao i stranim državnicima i državama. Odlikovanja se određuju kao najviši znaci javnog priznanja koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Važno je da je usvojen ovaj zakon, jer prethodni zakon je iz 1998. godine, to je propis Savezne Republike Jugoslavije. Dakle, nije bilo ni logično deliti odlikovanja nepostojeće države.
Kada smo govorili o ovom zakonu vrlo jasno smo rekli da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog da bi predsednik Republike, da bi Kancelarija za ordenje mogla da odgovori na brojne zahteve za dodelu nekog odlikovanja. Mislim da je tada, u trenutku kada smo raspravljali o ovom zakonskom predlogu bilo oko 800 zahteva, a danas je taj broj daleko veći, pretpostavljam.
Danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije i želim da kažem da ćemo mi podržati ove predloge jer smatramo da što pre treba stvoriti uslove da se donesu odgovarajući podzakonski akti i da se počne sa primenom ovog zakona. S druge strane, naravno da poštujemo tradiciju, srpsku tradiciju, ako govorimo o konkretnom sadržaju predloženih izmena i dopuna Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
Ono što želim posebno da istaknem jeste da smo kao poslanički klub u raspravi o Zakonu o odlikovanjima sugerisali da određeni broj odlikovanja koja se brišu treba da bude sastavni deo ovog novog zakona. Tada smo ponudili određeni broj amandmanskih rešenja na članove 8. i 9, imajući najpre na umu da se na taj način Srbija odužuje ne samo dobitnicima odlikovanja, već i velikanima srpske istorije, kulture, prosvete, nauke, čija imena ova odlikovanja nose. Naravno da smo tada imali na umu i poštovanje srpske tradicije. S druge strane, smatrali smo, isto kao i danas, da treba poštovati tradiciju najstarijeg srpskog odlikovanja.
Amandmani, nažalost, tada nisu prihvaćeni, ali je deo sadržaja tih amandmana upravo danas centralna tema, predmet, odnosno suština predloženih izmena i dopuna Zakona o odlikovanjima Republike Srbije. Da kroz nekoliko meseci ne bismo ponovo govorili o izmenama i dopunama ovog zakonskog predloga, mi još jednom sugerišemo, a o tome ćemo govoriti u raspravi o pojedinostima, da pogledate amandman koji je poslanički klub SPS - JS predložio na član 8, jer mislimo da nudi celishodnije i bolje rešenje.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je između ostalog rečeno, još jednom želim da ponovim na početku da će Poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
Ono što svakako još jednom želim da istaknem jeste da je veoma važno da je DRI kao nezavisna institucija dala svoje mišljenje o stanju javnih finansija u 2008. godini. Pozdravljamo rad DRI i smatramo da je to dobra osnova da se uvede red u javne finansije. Ovo je prva vlada koja je pomogla rad DRI i koja radi na poboljšanju položaja revizora u cilju što kvalitetnijeg obavljanja posla i iz toga proizilazi činjenica da ova vlada ništa ne skriva.
Ubeđeni smo da će naredni izveštaj, kao što je rečeno, biti obuhvatniji, celishodniji, precizniji i obimniji, da neće biti urađen metodom uzorka i da neće biti obuhvaćeno samo 25% javnih finansija, i to samo državnog budžeta, jer javne finansije nisu samo državni budžet. Osam hiljada subjekata ili nešto više podleže reviziji.
Činjenica je da nema dovoljno revizora i u cilju poboljšanja radno-materijalnog položaja podržavamo ovaj predlog kako bi ova institucija radila u punom kapacitetu. Predložena zarada je, to želim da kažem, čini mi se, vrlo konkurentna i predstavlja izraz podrške Odbora za finansije i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ubeđeni smo da će radom Državne revizorske institucije u punom kapacitetu Narodna skupština Republike Srbije kao najviši organ zakonodavne vlasti imati kvalitetniju kontrolu kada je reč o zakonima koji se donose i usvajaju u republičkom parlamentu, odnosno kada je reč o njihovom sprovođenju i njihovoj primeni.
Ono što svakako nije dobro kada je reč o radu DRI, želim to još jednom da kažem, jeste da se izveštaj DRI najpre pojavio u javnosti, pa tek onda na sednici resornog odbora u republičkom parlamentu. Samim pojavljivanjem u javnosti, naše je mišljenje, stvorio se osnov za politizaciju. Pojavljivanje na sednici Odbora ne znači da je javnost isključena, ne znači da javnost ne bi mogla da sagleda činjenice, argumente, jer sednice Odbora nisu zatvorene za javnost. Sednice Odbora su javne. Kada organizujete konferenciju za novinare onda javnost ima priliku da čuje samo jednu stranu. Na sednici Odbora moglo se čuti, ubeđeni smo, više činjenica, više argumenata i moglo se čuti mišljenje više poslaničkih grupa, predstavnika poslaničkih grupa i, naravno, DRI.
Tačno je da u zakonu eksplicitno ne stoji da izveštaj treba da se pojavi najpre na sednici resornog odbora, ali bi se na taj način, ubeđeni smo, podigao kredibilitet i Državne revizorske institucije i republičkog parlamenta. Ne želimo da verujemo da je neko želeo da politizuje ovu priču. Na koji način je politizovana? Recimo, kada je reč o prekršajnim prijavama, konkretno, koje su usmerene ka Ministarstvu prosvete i obrazovanja, nakon te veoma važne konferencije za štampu u javnosti, na osnovu izveštaja koji smo mogli sagledati nakon održane konferencije nije se moglo sagledati, kada je reč o pokretanju prekršajnog postupka koji se odnosi na odgovorno lice Ministarstva, a odgovorno lice Ministarstva je ministar, nije se moglo sagledati da se ne radi o ugostiteljskim uslugama koje je koristio ministar, već Ministarstvo na celom nivou, ali dobro, ubeđeni smo da će praksa u narednom periodu biti nešto drugačija.
Naravno, treba ostaviti sudskim organima da bez pritiska obave svoj deo posla kada je reč o prekršajnim prijavama, isto onako kako je to odradila Državna revizorska institucija.
Podržavamo ovaj predlog, to želim još jednom na samom kraju da kažem. Nemamo amandmane, ali jesmo spremni na dijalog i učestvovaćemo u raspravi u pojedinostima, jer je reč o izuzetno važnom pitanju. Reč je o procesu koji je otvoren i mi od DRI očekujemo da pored kontrole, pored sastavljanja izveštaja, odigra i onu ulogu koja je predviđena samim zakonom, a to je da ima savetodavnu ulogu, da daje stručna mišljenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim još jednom da ponovim da će poslanički klub SPS - JS podržati u danu za glasanje Predlog zakona protiv zlostavljanja na radu, jer mi zapravo podržavajući ovaj zakonski predlog želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se zabrani bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, odnosno da se obezbedi i stvori jedan kompletan i celovit sistem zaštite od zlostavljanja.
Između ostalog, već je rečeno u uvodnom delu i u prvom delu današnjeg radnog dana da je Ustavom Republike Srbije, članom 60, utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada i potrebnu zaštitu na radu.
Takođe, tačno je da Zakon o radu obezbeđuje jedan vid zaštite zaposlenog i lica koje traži zaposlenje, ali je tačno i da sve učestalije pojave ovakvog ponašanja koje se može definisati kao zlostavljanje na radu i u vezi sa radom ukazuju da nam je potreban poseban zakon koji će urediti i regulisati ovo izuzetno važno pitanje.
Mislim da samo osam evropskih zemalja ima poseban zakon koji uređuje ovo izuzetno važno pitanje i dobro je da je ta potreba prepoznata i u Srbiji. Ono što je suštinski jako važno i na šta treba staviti poseban akcenat nakon usvajanja ovog zakonskog predloga jeste implementacija i sprovođenje ovog zakona, što je svakako teži deo.
U obrazloženju zakonskog predloga, između ostalog, izneti su vrlo precizno podaci udruženja koja se na jedan relevantan način na nivou Srbije bave ovim pitanjem. Ne želim da govorim o podacima, ali ono što još jednom želim da istaknem jeste osnovni razlog zbog kojeg danas dolazi do pojave ove negativnosti u Srbiji, a to je proces privatizacije, odnosno ovakav, ja bih ga tako definisao, loš Zakon o privatizaciji.
Kada su pojave najizraženije? To treba još jednom potpuno jasno i precizno reći – prilikom utvrđivanja viškova, da bi se radnici naterali da sami daju otkaz. Recimo, u preduzećima koja su privatizovana kupoprodajnim ugovorom jeste predviđeno da u periodu od dve ili tri godine nema otpuštanja radnika, ali alternativa ovakvoj odredbi ugovora vrlo često jeste, nažalost, to zlostavljanje na radu, kako bi se zaposleni naterali da daju otkaz.
Zato želim još jednom da kažem, kao predstavnik političke opcije, političke partije koja će uvek biti na strani radnika, da nam je zaista potreban ovaj zakon, potrebna nam je implementacija, sprovođenje ovog zakona što pre, ali ono što nam je takođe izuzetno potrebno jeste jedan ozbiljna kontrola svih privatizovanih preduzeća na teritoriji Republike Srbije. Ako se to ne učini, ovo, čini mi se, neće biti jedina negativna pojava u procesu privatizacije u Srbiji.
Ono što je izuzetno važno i što treba istaći kada je reč o ovom zakonskom predlogu jeste da će se zakon odnositi i primenjivati na sve poslodavce koji su definisani Zakonom o radu, a zaposlenim se smatra i lice koje je angažovano van radnog odnosa, u skladu sa zakonom, a to je već rečeno.
Dakle, suštinski cilj jeste da se svi sukobi rešavaju kod poslodavca posredovanjem uz pomoć medijatora, i to u roku od osam dana. U postupku posredovanja, što je takođe važno i što treba reći, mogu učestvovati i predstavnici sindikata. Poslodavac je obavezan da pokrene disciplinski spor. U suprotnom, slučaj se rešava na sudu u parničnom postupku koji ima karakter radnog spora.
Nadzor nad primenom samog zakona ima upravna inspekcija kada su u pitanju državni organi, teritorija autonomne pokrajine i lokalne samouprave, a inspekcija rada kada su svi ostali poslodavci u pitanju.
Što se tiče Predloga zakona o volontiranju, želim da kažem da Poslanička grupa SPS - JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog, jer smatramo da je dobro što se volontiranje uvodi konačno u pravni sistem.
Ovim zakonskim predlogom volontiranje je, još jednom želim da podsetim, definisano kao dobrovoljno pružanje usluge za opšte dobro, bez naknade. Ono što je važno, ovom definicijom pravi se razlika između volontiranja kao nečega što je dobrovoljno, bez naknade, od radnog angažovanja lica na osnovu ugovora o radu i rada izvan radnog odnosa. Naravno da podržavamo intenciju Ministarstva da se reši problem rada na crno, u smislu da poslodavci uglavnom radnike prijavljuju lažno kao volontere. S druge strane, smatramo da na određen način treba olakšati rad iskrenih i istinskih volonterskih organizacija.
Čini mi se da je ugovorna procedura pomalo komplikovana i da ne smemo dozvoliti da ona na određen način odbije ili obeshrabri potencijalne volontere, a novi potencijalni troškovi će biti dodatni problem i mislim da mogu na određen način, već sam rekao, otežati rad volonterskih organizacija. Procedura treba da podstakne, procedura treba da zaštiti, a nikako da obeshrabri.
Na samom kraju, poslanički klub SPS - JS u načelu podržava i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo Čomić, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da izrazim zadovoljstvo što je prihvaćen amandman resornog odbora na član 146. Želim da verujem da je to rezultat kvalitetne rasprave u načelu koju smo vodili ovde unutar Republičkog parlamenta.
Takođe, želim još jednom da kažem, što se tiče samog Zakona o vodama, već u raspravi u načelu smo istakli pozitivne karakteristike i okarakterisali ga kao sveobuhvatan i značajan pomak u usklađivanju ove oblasti sa direktivama i propisima EU. Napominjemo još jednom da je prethodni Zakon o vodama donet pre skoro 20 godina, tačnije 1991. godine, i da je uglavnom menjan radi usklađivanja sa zakonima koji se odnose na nadležnosti Pokrajine.
Mislim da smo Predlogu zakona o vodama i u periodu pre rasprave u načelu i pre nego što je sam zakon ušao u skupštinsku proceduru trebalo da posvetimo dosta više pažnje, imajući na umu ono što se u prethodnih nekoliko godina u oblasti vodoprivrede dešavalo, a čini mi se da je bilo mnogo zloupotreba prirodnih bogatstava i velikih bogaćenja privatnih lica na račun državnih prihoda.
Želim još jednom da izrazim zadovoljstvo time što je usvojen amandman Odbora na član 146. i da kažem još nekoliko opravdanih razloga zbog kojih je ovaj amandman usvojen.
Principijelno svi se zalažemo za decentralizaciju, ravnomerni razvoj svih područja i opština u Srbiji, ali neki članovi ovog zakona neposredno pre usvajanja ovog amandmana nisu, čini mi se, bili u tom duhu.
Zbog toga smo preko Odbora za poljoprivredu i tokom rasprave u načelu pokušali da plasiramo neke amandmane u cilju realizacije politike ravnomernog razvoja i decentralizacije. Postojala su tri amandmana o kojima se govorilo na resornom Odboru za poljoprivredu.
Prvi amandman je prihvaćen na član 146. Želim da kažem, da li namerno ili slučajno, ovim članom nije precizirano koje javno preduzeće vrši upravljanje i održavanje regionalnih i višenamenskih hidrosistema.
Podsećam da su regionalni višenamenski hidrosistemi, to sam već govorio u raspravi u načelu, složeni sistemi koji služe za obezbeđenje potreba u oblasti voda na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave i predlog Odbora, potpuno opravdan, da upravljanje i održavanje regionalnih višenamenskih hidrosistema vrši javno preduzeće osnovano od jedinica lokalne samouprave, za koje se obezbeđuju potrebe u oblasti voda.
Naše primedbe, sa time želim da završim, odnosile su se i na član 224. Pokušali smo preko Odbora da se podrži amandman na ovaj član. Obrazloženje i na samoj sednici Odbora je bilo da amandman koji je predložen nije bio u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Takvo obrazloženje, čini mi se, ako je ono takvo, ne stoji, jer niko ne zadire u upravljanje državnom imovinom prirodnih bogatstava, pošto su od opšteg interesa u državnoj svojini.
Stav koji smo istakli vrlo jasno i vrlo precizno tokom rasprave u načelu je da ne treba kažnjavati pravna lica, odnosno investitore koji su izgradili ili grade vodne objekte da sami potpišu, jednom rečju, kapitulaciju i prenesu objekte na republičko ili pokrajinsko javno preduzeće.
Još jednom želim da izrazim zadovoljstvo što je resorno ministarstvo prihvatilo amandman Odbora na član 146. Želim da verujem da će tokom ove rasprave o pojedinostima razmisliti i o prihvatanju amandmana na članove 216. i 224.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS – JS po ovoj objedinjenoj raspravi po dva izuzetno važna zakonska predloga je rekao da će poslanički klub SPS – JS u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge, ali prosto smatram da ovu raspravu u načelu, kao i raspravu o pojedinostima, treba da iskoristimo i da damo određene sugestije i predloge, postavimo određena pitanja i nedoumice koje nas muče, iz prostog razloga da bi dobili što kvalitetnije zakonske predloge, odnosno da bi dobili što kvalitetnije zakone.
Gospodine ministre, nisam imao prilike da sretnem komšije jutros kada sam krenuo u Skupštinu, ali sam igrom slučaja imao prilike da porazgovaram telefonski sa predstavnicima grada Valjeva i izvršne vlasti u Valjevu. Imao sam prilike da porazgovaram sa predstavnicima Javnog preduzeća "Kolubara", javnog preduzeća preko koga se sprovodi finalizacija i završna faza jedne od najznačajnijih kapitalnih investicija na teritoriji grada Valjeva, na teritoriji Kolubarskog okruga, dakle, brane "Stubo-Rovni".
Pre svega, na osnovu svega onoga što su i oni izneli i na osnovu nedoumica koje sam imao, želim da iznesem nekoliko konstatacija oko oba zakonska predloga, ali pre svega Predlog zakona o vodama, da postavim nekoliko pitanja.
Što se tiče samog zakona o vodama, može se okarakterisati kao sveobuhvatan, kao značajan pomak u usklađivanju ove oblasti sa direktivama EU. To je nešto što je već, između ostalog, rečeno. Tačno je, prethodni Zakon o vodama je donet 1991. godine. Vršene su do sada samo manje izmene i usklađivanje sa zakonima koji se odnose pre svega na nadležnosti Pokrajine.
Dakle, kao što sam već rekao, obzirom da dolazim iz grada i regiona u okviru kojeg je u toku završna faza realizacije, rekao sam već, jedne izuzetno značajne kapitalne investicije za ovaj okrug i za sam grad, kapitalne investicije koja će onog trenutka kada se završi rešiti problem vodosnabdevanja, ne samo ovog regiona, ne samo Kolubarskog okruga, već mnogih opština van Kolubarskog okruga.
Moja diskusija će biti usmerena u nešto drugačijem pravcu, nešto drugačijem kontekstu. Dakle, želim da govorim i da iznesem svoje mišljenje o tome kako će se sam ovaj zakon, ukoliko se nešto ne promeni, odnositi prema Javnom preduzeću "Kolubara", koje sam već pomenuo, i prema gradu Valjevu.
Dakle, onaj član koji najpre želim da pomenem i na koji želim da ukažem određene sugestije jeste član 23, u kojem se kaže da javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji, Javno preduzeće "Srbijavode" na teritoriji uže Srbije upravlja branama, akumulacijama, osim objekata koje su pravna lica izgradila za svoje potrebe. Upravljanje vodama na vodnom području Sava sa podslivom Save sa Kolubarom i Drinom vrši Javno preduzeće "Srbijavode" iz Beograda.
U članu 224. ovog zakonskog predloga piše – pravno lice koje upravlja objektima iz člana 23. ovog zakona, obuhvata opet brane sa akumulacijama, dužno je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prenese na upravljanje te objekte Javnom preduzeću "Srbijavode". Javno preduzeće "Srbijavode" je dužno da preuzme na upravljanje ove objekte, kao i prava i obaveze nastale usled izgradnje, korišćenja i održavanja tih objekata.
Član 216. kaže da će novčanom kaznom od 500.000 do tri miliona dinara za privredni prestup biti kažnjeno pravno lice, ako vodne objekte kojima upravlja ne prenese na nadležno javno vodoprivredno preduzeće. Za privredni prestup kazniće se, između ostalog stoji, i odgovorno lice u pravnom licu i to novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Po meni, čini mi se, voleo bih da grešim, ali i ne želim da verujem u to, ali mi se čini da je ovo kraj investicije koja se sprovodila, u smislu da se realizacije ove investicije sprovodi preko Javnog preduzeća "Kolubara" i da grad Valjevo konkretno utiče na njeno upravljanje i korišćenje.
Postavlja se pitanje da li nam je ovo potrebno baš sada, kada su radovi pri kraju i u datom roku za prenošenje treba da počne probno punjenje brane Stubo-Rovni. Još veća šteta za Valjevo, u određenom kontekstu potpisujemo sami kapitulaciju i prenosimo branu i akumulaciju na JP "Srbijavode". Postavlja se pitanje kakve će koristi imati grad Valjevo od ovog objekta ako njime ne upravlja?
Član 146. kaže da regionalni i višenamenski hidrosistemi su složeni sistemi koji služe za obezbeđenje potreba u oblasti voda, snabdevanja vodom, navodnjavanja, zaštita vode na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, upravljanje i održavanje ovih hidrosistema vrši javno preduzeće. Vrlo decidno stoji samo "javno preduzeće". Ovim članom nije precizirano koje javno preduzeće, verovatno se misli na JP "Srbijavode".
Ovo sugerišem iz prostog razloga jer možda tu i leži rešenje da može drugo javno preduzeće, koje je dobilo licencu i koje je osnovano od lokalnih uprava za izgradnju i korišćenje tog sistema, na njega da se prenese korišćenje. Ako preduzeće ne dobije licencu od ministarstva, tada treba dati taj rok u tom kontekstu da se prenesu objekti na JP "Srbijavode". Još jednom naglašavam, ovo konstatujem i spominjem, jer možda u ovom članu stoji rešenje i odgovor na pitanje koje sam postavio.
Znači, možda bi trebalo razmišljati da u stavu 2. člana 146. treba posle tačke dodati: "javno preduzeće osnovano od strane lokalnih samouprava, uz odgovarajuću licencu propisanu članom 112. zakona", koji sam već pročitao. U članu 224. u tom smislu bi trebalo brisati onaj deo koji se tiče roka od šest meseci.
Čini mi se da ovo i nije baš najbolji primer decentralizacije i ravnomernog razvoja Srbije. Sedište preduzeća "Beogradvode" je u Beogradu, za vodno područje Beograda. Sedište JP "Srbijavode" je opet u Beogradu, za sva ostala područja van AP Vojvodine i teritorije grada Beograda. Postavlja se pitanje – postoji li možda još neki grad?
Opet će Beograd odlučivati po Srbiji, o vodama i gde će ko upravljati i održavati vodoprivredne objekte, pa će možda, npr, Velika Plana održavati objekte u Kolubarskom okrugu, a ne preduzeće koje je do sada bilo vlasnik objekata i koje je iste izgradilo.
Regionalni sistemi imaju poseban tretman kod korišćenja sredstava pristupnih fondova EU, što će, takođe, ovom centralizacijom na jedan određen način biti onemogućeno. JP "Kolubara" je, recimo, iz donatorskih sredstava preko španske "Eptise" tek uradila studiju opravdanosti regionalnog sistema, koja je prilagođena standardima za korišćenje sredstava pristupnih fondova EU.
Kada je reč o Predlogu zakona o šumama, smatram da se radi o jednom od najvažnijih resursa Srbije, sa velikim šansama za razvoj mnogih industrija vezano za drvnu masu, posebno fabrika nameštaja i proizvoda u primarnoj preradi. To želim potpuno jasno i potpuno precizno da istaknem.
Međutim, zabrinjava činjenica da su cene trupaca u Srbiji daleko iznad cene trupaca svih zemalja u okruženju. Ako tome dodamo cene energenata, cene električne energije, koje bitno utiču na finalnu cenu proizvoda, zatim niske plate i visoka produktivnost, ne mogu da anuliraju ovako visoke cene i dovode finalne proizvođače drvne industrije u jedan, rekao bih, neravnopravan položaj u izvozu, iako je dizajn i kvalitet, posebno nameštaja iz Srbije, visoko cenjen.
Obzirom da se radi o javnim preduzećima, država bi morala da preduzme mere da primeri cene svetskim cenama čime bi pružila šansu zapošljavanju i daleko većeg izvoza od onog trenutnog, od onog postojećeg.
Time želim da završim, uz još jednu molbu, da razmislite o konstatacijama, sugestijama i predlozima koje sam izneo u ovoj raspravi u načelu.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri izuzetno važna zakonska predloga.
Obzirom da je u uvodnom izlaganju moj poštovani kolega Kasalović dosta toga rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na dva zakonska predloga, i to na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju predstavlja još jedan zakon o usklađivanju teksta sa već izvršenim izmenama sistemskih zakona i zajedno u paketu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije, reguliše osnivanje i rad Akcionarskog fonda, što smatramo izuzetno važnim.
Agencija za privatizaciju, kao što je između ostalog i rečeno u uvodnom izlaganju, osnovana je pre punih devet godina, kao specijalizovana državna institucija koja treba u ime države da sprovodi, inicira, promoviše i kontroliše postupak privatizacije preduzeća.
Ono što želim da kažem jeste da mi se čini da je Agencija za privatizaciju u proteklih devet godina, u proteklom vremenskom periodu, mnogo više uspeha imala u promociji, iniciranju i sprovođenju privatizacije nego u samoj kontroli privatizacije preduzeća.
Ovu konstataciju potkrepljuje ono o čemu je već ovde govoreno, mnogobrojni protesti, mnogobrojne žalbe radnika koji su zaposleni u privatizovanim preduzećima, koje rezultiraju mnogobrojnim štrajkovima, koji se opet pretvaraju u blokade institucija, blokade putne infrastrukture, što svakako nije dobro. Najgore u svemu tome je što su postupci radnika u većini slučajeva opravdani i što se na kraju završavaju i rezultiraju raskidom privatizacije, raskidom ugovora i poništenjem privatizacije.
Slažem se sa vama, gospodine ministre, da je stanje izuzetno teško i želim samo da dodam da je i stanje u preduzećima koja su privatizovana i gde se javljaju opravdani protesti radnika takođe izuzetno teško, u smislu da je imovina rasprodata ili uništena, u smislu da su u većini slučajeva neisplaćene zarade zaposlenih, u smislu da nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno, penzijsko, invalidsko osiguranje itd, dobro ste vi upoznati sa svakodnevnim temama sa kojima se, nažalost, mi svi zajedno suočavamo.
Vi ste naveli 1998. godinu i privatizaciju. Rekli ste da to traje od 90-ih godina, naveli ste konkretan primer 1998. godinu. Pred sobom imam stenogram sa sednice Skupštine grada Valjeva, grada iz kojeg dolazim, i nemam problem sa tim da istaknem problem sa kojim se suočavaju, mislim da svi dolazimo iz određenih okruga, svi dolazimo iz gradova, iz opština, predstavljamo te građane koji su za nas glasali na izborima i treba da kažemo ono što nam sami građani, u konkretnom slučaju, predstavnici sindikata, predstavnici štrajkačkih odbora govore.
Imam u rukama stenogram sa 15. sednice Skupštine grada Valjeva, sednice na kojoj je izvršnu i skupštinsku vlast grada Valjeva štrajkački odbor, odnosno predstavnici sindikata fabrike vijaka ''Gradac", nekada najpoznatije fabrike za proizvodnju vijačne robe upoznao sa problemom s kojim se oni suočavaju.
Fabrika je privatizovana 2006. godine i danas fabrikom rukovodi upravni odbor, koji nema čak ni onaj neophodan minimum kada je reč o broju članova u upravnom odboru. U trenutku kada je fabrika privatizovana nije bilo obaveza, danas radnici, od septembra nisu primili platu, to je sadržaj, između ostalog, stenograma. Ne želim da govorim o celokupnom sadržaju, vadim vam segmente koji su bitni. Danas radnici nisu primili platu od septembra meseca, danas je račun u blokadi od 26 miliona dinara i prosto radnici postavljaju pitanje šta im preostaje činiti u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, stanje u ovakvim preduzećima gde se javljaju protesti je teško, kao što ste i sami konstatovali. Takođe ste rekli, vi ste to u procentima govorili, od ukupnog broja privatizacija rekli ste da 20% je neuspešnih, 80% uspešnih. Dakle, otprilike čini mi se 2400 privatizovanih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, kad je reč o 500 preduzeća raskinut je ugovor kada govorimo o privatizaciji, to je otprilike tih 20%.
Ovo govorim iz jednog prostog razloga jer smatram da Agencija za privatizaciju u narednom vremenskom periodu poseban akcenat treba da stavi upravo na kontrolu privatizovanih preduzeća. Ukoliko u narednom vremenskom periodu ne budemo imali tu kontrolu privatizovanih preduzeća, čini mi se da će ovakva privatizacija uništiti srpsku privredu.
Dakle, potpuno ste u pravu, svako od nas ima pravo na svoj politički stav kada je reč o Zakonu o privatizaciji. Mi konkretno smatramo da ovaj i ovakav zakon o privatizaciji nije dobar i da je upravo rezultat ovakvog zakona ova situacija u kojoj se država nalazi danas, a da u situaciji štrajkova i protesta država nažalost može biti samo posrednik između radnika na jednoj strani i onoga ko je privatizovao, odnosno gazde koji je privatizovao firmu na drugoj strani.
Nisam slučajno naveo ove konstatacije. Naveo sam ih namerno, a imajući na umu ozbiljne poslove koje će Agencija za privatizaciju obavljati u narednom vremenskom periodu, shodno izmenama sistemskih zakona koje su izvršene, kao i ostvarivanje prava građana na jednakost kroz distribuiranje akcija Akcionarskog fonda građana.
Ono što takođe želim da kažem jeste da podržavamo sve aktivnosti koje vode ka racionalizaciji državne administracije i objedinjavanju državnih poslova, što su zahtevi savremene ekonomije. To je nešto što je potpuno logično i potpuno normalno u periodu privredne, u periodu ekonomske krize.
Takođe, neopravdano je i postojanje paralelnih institucija koje imaju različite organe upravljanja, jer onda se zapravo postavlja suštinsko pitanje svrhe njihovog postojanja. Podržavamo naravno i usklađivanje odredbi sa Zakonom o stečaju. Oko čega još imamo određene nedoumice i smatramo da o tome treba razmisliti jeste da visinu provizije propisuje ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja. U samom obrazloženju ovog zakona piše da su troškovi likvidacionog upravnika znatni, i da isti ima pravo na posebnu naknadu ostvarenu prodajom imovine, odnosno provizijom.
Ne odnosi se ova primedba konkretno na vas. Tu treba da razmišljamo i o budućem vremenskom periodu i ministrima koji će doći posle vas, vladama RS koje će doći nakon prvih narednih parlamentarnih redovnih izbora. Prosto smatramo da davanje ovlašćenja pojedincu, u ovom slučaju ministru, u određenom kontekstu može da dovede do negativnih efekata. Možda bi bilo realnije, možda bi bilo bolje da proviziju utvrđuje Vlada RS, a na predlog resornog ministra.
Drugi bitan razlog za izmene ovog zakona predstavlja ukidanje Akcijskog fonda i osnivanje akcionarskog fonda i to u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Kao što je između ostalog rečeno, osnovna delatnost akcionarskog fonda je finansijsko posedovanje, a osnovni zadatak je izdavanje i distribucija akcija građanima.
Poslove ovog fonda, i to je između ostalog rečeno, preuzima Agencija za privatizaciju koja je adekvatno opremljena, kojoj nisu potrebni posebni kadrovi. Nisu joj potrebna dodatna novčana sredstva i to je nešto što mi podržavamo i što je u obrazloženju ovog zakonskog predloga i na tome samo treba istrajati.
Kao partija socijalne pravde, partija koja se zalaže za sistem jednakih šansi za sve građane naravno da podržavamo i ostvarivanje prava na jednakost. To je i ustavna kategorija. To pravo treba da omogući realizaciju Zakona o privatizaciji. Ovim zakonom se ostvaruje pravo građana na novčanu naknadu po osnovu prodaje akcija ili udela iz privatizacionog registra, kao i prenos bez naknade akcija pre svega državnih javnih preduzeća. Znači, zadatak ovog fonda je prodaja akcija iz privatizacionog registra, kao i portfelja akcijskog fonda, a od tih sredstava i akcija drugih javnih preduzeća se obezbeđuju sredstva za izdavanje akcija i to se utvrđuje vrlo precizno ovim zakonskim predlogom.
Time se omogućuje jednakost svih građana u pogledu prava na akcije bez naknade. Te akcije, sa tim želim da završim, treba da imaju realnu vrednost kojom se ne može licitirati u zavisnosti od političkih potreba, niti se njima sme manipulisati kada ih građani prodaju na tržištu hartija od vrednosti ili neposredno fondu. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što na samom početku želim da kažem jeste da u potpunosti razumem atmosferu i tenzije koje danas postoje u republičkom parlamentu, odnosno tokom današnje rasprave. Reč je o jednom izuzetno osetljivom pitanju koje se tiče prošlosti, ali, naravno, i sadašnjosti i budućnosti.
Naravno, izuzetno je važno da imamo konsenzus svih relevantnih političkih stranaka i političkih činilaca na političkoj sceni Srbije oko političke osude zločina u Srebrenici, ali i svih zločina na prostoru SFRJ. Dakle, važno je da deklaracija o Srebrenici dobije najveću moguću podršku u republičkom parlamentu.
Kada je reč konkretno o deklaraciji, rekao bih da postoje četiri pitanja koja su od izuzetne važnosti. Prvo pitanje – šta je cilj ove deklaracije? Drugo pitanje – šta je još potrebno učiniti nakon usvajanja deklaracije o Srebrenici? Treće pitanje – šta očekujemo od drugih naroda koji su živeli na prostoru SFRJ? Četvrto pitanje je pitanje koje se tiče istorijske istine.
Donošenjem deklaracije o Srebrenici Srbija izvršava i moralnu i međunarodnu obavezu – dakle, osuđuje zločin u Srebrenici, izražava saučešće porodicama žrtava i smatra da time doprinosi obnovi poverenja na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija, naime, pokazuje odlučnost da se ovakvi i drugi zločini, koji su se dešavali na svim stranama u sukobu, nikada više ne ponove, jer naš glavni cilj, odnosno glavni cilj Srbije i celog okruženja jesu mir i stabilnost u regionu. Srbija želi da vodi politiku mira, dobrosusedskih odnosa, stabilnosti i bezbednosti u regionu.
Ova deklaracija, kao što je između ostalog rečeno, insistira na tome da su zločini pojedinačni, a ne nacionalni i utvrđuje rešenost da oni koji su zločine počinili treba da odgovaraju i da nije kriv narod, nego pojedinci. Posebno želimo da istaknemo da smatramo da je potrebno sa istom odlučnošću i jasnoćom osuditi i veoma brojne i masovne zločine učinjene prema srpskom narodu i u Bosni, i u „Oluji“ i na prostoru Kosova i Metohije.
Socijalistička partija Srbije očekuje da će jedna takva rezolucija veoma brzo biti pred poslanicima i da će veoma brzo biti doneta u republičkom parlamentu, jer samo tako, osudom svih zločina, mogu da se stvore realne osnove za obnovu poverenja. Sa moralnog, političkog, nacionalnog i državnog stanovišta to je, po našem mišljenju, veoma važno.
Očekujemo da i predstavnici naroda zemalja nastalih na prostoru SFRJ osude sve zločine počinjene prema srpskom narodu, usvajanjem ovakvih rezolucija u svojim parlamentima.
Istina o jugoslovenskoj krizi, rekao bih, nije ni crna ni bela. Više je otvorenih pitanja koja traže prave i istorijske odgovore, kada je reč o uzrocima razbijanja SFRJ i o posledicama, jer jedino takva realna istorijska istina može biti putokaz jednog realnog odnosa šta se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije.
Ovu rezoluciju ne posmatramo kao izolovan politički dokument, već kao dokument komplementaran sa rezolucijom koja će osuditi sve zločine. Nije bitno koji ćemo dokument usvojiti prvi, da li prvi ili drugi, ili drugi ili prvi, dakle, nije bitan redosled. Ova dva dokumenta predstavljaju doprinos stvaranju međunacionalne tolerancije, poverenja i jačanju mira i stabilnosti u regionu, ali o činjenicama još uvek postoje kontroverze i tek će prava vremenska distanca, rekao bih, dati odgovor šta se zapravo dešavalo, i to nije u sferi političkih ocena. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri i poštovani predstavnici DRI, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku još jednom želim potpuno jasno i precizno da kažem da je veoma važno da je DRI odradila svoj deo posla, odnosno da je, kao nezavisna institucija, dala svoje mišljenje o stanju javnih finansija u 2008. godini.
Poslanička grupa SPS-JS, naravno, pozdravlja rad DRI i smatramo da je ovo dobra osnova da se uvede red kada je reč o javnim finansijama. Ono što želimo da postavimo kao pitanje jeste – da li je i koliko Vlada Republike Srbije pomogla rad DRI i da li je učinila nešto kada je reč o položaju revizora u cilju što kvalitetnijeg obavljanja posla? S druge strane, još jednom želimo da konstatujemo da je činjenica da ova vlada nema šta da skriva.
Ubeđeni smo da će naredni izveštaj DRI biti i obimniji i celishodniji i precizniji, da se neće odnositi samo na 27% javnih finansija, na koliko se odnosi, čini mi se, i to samo državnog budžeta. Javne finansije nisu samo državni budžet. Čini mi se da ima još negde oko 8.000 subjekata koji podležu reviziji.
Ono što, po našem mišljenju, nije dobro jeste da se izveštaj DRI najpre pojavio u javnosti a nakon toga na sednici resornog odbora republičkog parlamenta. Čini nam se da se samim pojavljivanjem izveštaja u javnosti najpre stvorio jedan, rekao bih, osnov za politizaciju. U tom kontekstu, postavljamo pitanje, naravno i za predstavnike DRI – da li smatrate da bi buduću praksu u tom pogledu trebalo promeniti?
Naravno, javnost ne treba isključiti, tačno je da nigde eksplicitno i precizno ne stoji da izveštaj treba najpre da se pojavi na sednici resornog odbora, ali, prosto, smatramo da bi se na taj način, svakako, složićete se sa mnom, podigao kredibilitet i republičkog parlamenta i resornog odbora, naravno i DRI. Zahvaljujem.

Gospodine Sretenoviću, mislim da se nismo razumeli baš najbolje. Nijednog trenutka nisam osporio da izveštaj treba da se nađe u javnosti. Nijednog trenutka nisam rekao da javnost ne treba da bude upoznata sa sadržajem izveštaja. Vrlo sam precizno saopštio i rekao da nigde eksplicitno ne stoji da treba da bude na sednici resornog odbora, ali da, prosto, kao poslanički klub, smatramo da je potpuno logično da se o sadržaju izveštaja govori na sednici resornog odbora i da se nakon toga sam sadržaj izveštaja pojavi u javnosti. Kada ćete vi nakon toga održati konferenciju za štampu, to je, naravno, vaša stvar, odnosno stvar DRI.
Želim to da dopunim jednom konstatacijom. Recimo, kada je reč o prekršajnoj prijavi koja se odnosi na Ministarstvo prosvete, nakon pojavljivanja u javnosti mnogi mediji su govorili o nekakvim ugostiteljskim uslugama, pa se to dovelo u kontekst da je ministar koristio ugostiteljske usluge, a ne ministarstvo na celom nivou.
Dakle, prosto da ne bismo javnost dovodili u zabludu, veoma je važno da napravimo redosled poteza. Ponavljam, to nigde eksplicitno ne stoji, ali zarad jačanja kredibiliteta i DRI i republičkog parlamenta, zarad budućnosti, zarad narednog vremenskog perioda, rekao sam da mi duboko verujemo da će naredni izveštaj DRI biti i kvalitetniji i celishodniji i obimniji, da će Vlada u tom pogledu učiniti sve što je potrebno, što je neophodno, da ćemo i mi kao poslanici, koliko možemo, učestvovati u tome. Rekao sam za DRI da poštujemo njegovu nezavisnost, poštujemo njen stav kao nezavisne institucije.
Što se tiče same odgovornosti, o tome je, između ostalog, takođe danas bilo reči. Prosto, smatramo da je rano govoriti o bilo kakvoj odgovornosti. Treba sačekati i, naravno, ostaviti sudskim organima da bez pritiska, isto onako kao što je DRI odradila svoj posao kao nezavisna institucija, donesu odluku i odrade svoj deo posla. Zahvaljujem.

Gospodine Novakoviću, poštovani ministre, poštovani predstavniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je predložio resorni odbor, ubeđen sam, plod je i rezultat kvalitetne rasprave koja se vodila u načelu o ovom izuzetno važnom zakonskom predlogu. Zaista želim najpre da izrazim zadovoljstvo što je resorni odbor na jedan kvalifikovan, kvalitetan, stručan i kompetentan način razmotrio sve ono o čemu se govorilo tokom rasprave u načelu.
Zašto sam se javio? Zato što sam bio jedan od inicijatora u raspravi u načelu koji su smatrali da je neophodno u određenom kontekstu, upravo onako kako je to predloženo ovim amandmanom koji je predložio resorni odbor, da se određene stvari izmene, kada je reč o čl. 13a, 13b.
Naime, članom 7. je predviđeno obavezno polaganje obuke, bez bilo kakve mogućnosti oslobađanja, za odgovorna lica, odnosno za direktore i menadžere. Imajući na umu činjenicu da je prvobitnim predlogom zanemareno znanje koje se tiče tokom redovnog obrazovanja, znanje najvišeg stepena u oblasti saobraćaja (između ostalog, o tome je i bilo reči), znanje koje se stiče kroz radno iskustvo, kao i to da se obaveznom obukom stvaraju bespotrebni troškovi, predlog je bio u raspravi u načelu da Ministarstvo razmisli i, ukoliko je moguće, da resorni odbor predloži da se stvore uslovi da Ministarstvo oslobodi polaganje ispita lica koja već poseduju znanje, koje bi se na ispitu proveravalo, kao i to da obuka bude ne obaveznog, već fakultativnog karaktera.
Smatramo da je to učinjeno ovim predloženim amandmanom, odnosno amandmanom koji je predložio resorni odbor. Apelujemo na predstavnike Ministarstva da prihvate ovaj amandman jer on, još jednom želim potpuno jasno i precizno da istaknem, sprečava neopravdane troškove za transportna preduzeća i sprečava da se na određeni način dovede u pitanje nacionalni obrazovni sistem. Želim da verujem da će predstavnici Ministarstva još jednom razmotriti i da će prihvatiti predloženo amandmansko rešenje. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Za nas su potpuno prihvatljivi razlozi koji su navedeni u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju poslanički klub SPS-JS će podržati, još jednom potpuno jasno i precizno želim da istaknem, pre svega iz razloga koji su dati u obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Ovo, pre svega, shvatamo kao usaglašavanje, kao što je i rečeno u uvodnom izlaganju ministra, s propisima Međunarodnog transportnog foruma, čiji je Srbija član, i izjednačavanje domaćih i stranih prevoznika u međunarodnom drumskom transportu i, s druge strane, to moramo da zapazimo, pooštravanje kaznene politike, pre svega za strane prevoznike u Srbiji.
Predlog zakona, kao što je konstatovano, prvi put definiše CEMT dozvolu, međunarodnu multilateralnu dozvolu za prevoz stvari, koju izdaje Međunarodni transportni forum, ali i pojedinačnu dozvolu, koja se izdaje na osnovu međunarodnog sporazuma naše i strane zemlje, kojom se mogu obaviti najviše dve vožnje. Međunarodni transportni forum je Srbiji za 2010. godinu odobrio 940 CEMT dozvola, što ne zadovoljava ni 10% potreba prevoznika.
Srpski prevoznici stvari najčešće voze, a time imaju potrebu za najvećim brojem pojedinačnih dozvola, pre svega u Mađarsku, Italiju, Austriju, Rusiju itd. Godišnji kontingent italijanskih bilateralnih dozvola je oko 9.000, ruskih samo 3.000. Tranzit srpskim prevoznicima kroz Austriju, a pogotovu kroz Mađarsku, strogo je ograničen. Neke zemlje su dozvolile potpunu liberalizaciju odnosa u međunarodnom drumskom transportu, dakle kretanje vozila bez režima dozvola, poput Slovenije, BiH, Crne Gore, a sa drugima postoji sporazum da se broj dozvola razmeni u dovoljnom broju za prevoznike – Hrvatska, Bugarska, Rumunija. Želim da istaknem i najvažniji sporazum, s Belgijom, koji je premijer Republike Srbije potpisao pri nedavnoj poseti Belgiji.
Nedovoljan broj međunarodnih CEMT dozvola, i to pojedinačnih dozvola pre svega sa, kao što sam rekao, Italijom, Austrijom, Mađarskom i Rusijom, predstavlja jednu vrstu sankcija i ozbiljnog ograničenja pristupu evropskom transportnom tržištu kada je reč o srpskim prevoznicima. Istim intenzitetom kojim je Vlada Republike Srbije godinama vodila upornu borbu za ukidanje viza građanima Srbije, ubeđen sam da se tako mora zalagati i za povećanje broja dozvola srpskim prevoznicima i potpunu liberalizaciju u međunarodnom drumskom transportu.
U međunarodnom drumskom transportu, to želim posebno da istaknem i to je opštepoznato, srpski prevoznici su stvarni lideri u regionu, kako po broju i kvalitetu vozila, tako i po kvalitetu i sigurnosti usluga koje pružaju. Stoga im je zaista potrebna podrška države, i ja očekujem i ubeđen sam da ona neće izostati, da na slobodnom tržištu usluga iskažu svoje prednosti kada je reč o regionalnom transportu.
Ovim predlogom zakona se pooštrava kaznena politika, kao što sam rekao, prema stranim prevoznicima koji voze kroz Srbiju, odnosno uvodi se recipročna kaznena politika prema stranim prevoznicima, odnosno mere reciprociteta. Do sada su strane zemlje, prema svom zakonodavstvu, izricale neuporedivo oštrije mere prema srpskim prevoznicima nego što su srpski državni organi mogli da to urade prema stranim prevoznicima, odnosno prema stranom prevozniku.
Poslanička grupa SPS-JS smatra da je donošenje predloženih izmena i dopuna zakona koji je danas pred nama prvi i, rekao bih, hitan korak u regulisanju odnosa u prevozu putnika i prevozu stvari u međunarodnom saobraćaju i da treba da sledi potpuno nov zakon, kao što je to ministar rekao, ili nov zakon o prevozu stvari u međunarodnom saobraćaju.
Iz obrazloženja zakona se vidi da je sadašnji zakon, i to je ministar vrlo precizno naglasio u uvodnom izlaganju, donet čak 1998. godine, u vreme kada je u ovoj oblasti dominantan svojinski oblik bila društvena svojina.
Danas su sva preduzeća u međunarodnom prevozu putnika i stvari uglavnom u privatnoj svojini. Zakon ima brojne oblike zaštite rada preduzeća u društvenoj svojini, poput vrlo strogih zaštitnih vremena u prevozu putnika, a na slobodnom tržištu i u privatnoj inicijativi za tim, prosto, nema potrebe.
Poslanička grupa SPS-JS podržava, još jednom želim da kažem, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i zalaže se da se pripremi potpuno nov zakon, koji će biti usaglašen sa zahtevima međunarodnog transportnog tržišta, ali i sa savremenim potrebama srpskih prevoznika i korisnika usluga u međunarodnom saobraćaju.
Na samom kraju ovog izlaganja želimo da uputimo određene sugestije i predloge za razmišljanje nadležnom ministarstvu. To je član 7. ovih izmena i dopuna zakona, odnosno predlog koji se odnosi na to da se posle člana 13. dodaju član 13a. i 13b. Član 13a. se odnosi na polaganje stručnog ispita kada je reč o direktoru ili drugom odgovornom licu transportnog preduzeća, a član 13b. se odnosi na obaveznu stručnu obuku.
Dajemo kao predlog za razmišljanje da se, kada je reč o članu 13a, uvede promena da član 13a. omogući da nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo za infrastrukturu, propiše uslove za oslobađanje od polaganja stručnog ispita, ili dela stručnog ispita, imajući na umu činjenicu da, recimo, u nekim preduzećima ima direktora koji imaju 20 i više godina stručnog rada u ovoj oblasti, odnosno u saobraćaju. Prosto, smatramo da možda ne bi bilo ni logično da polažu stručni ispit, koji je, ne želimo da potcenjujemo, ali nešto nižeg nivoa znanja od onog koji oni već poseduju.
Kada je reč o članu 13b, to je još jedan predlog za razmišljanje, tu je predviđeno da svi pre polaganja stručnog ispita imaju obaveznu stručnu obuku.
U redu je da postoji stručni ispit, ali smatramo da obuka možda i ne bi trebalo da bude obavezna, već fakultativna, kako bi svaki zaposleni, svako ko ima obavezu da polaže ispit, imao prilike da se izjasni da li će pohađati tu obuku ili ne.
Na samom kraju, uz ove predloge za razmišljanje, potpuno jasno i precizno ističemo da će poslanički klub SPS-JS u Danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.