Dame i gospodo, SRS će podržati ovaj amandman jer je smišljen, ozbiljan i govori o jednom važnom problemu koji se tiče ovog budžeta.
Prvo, u ovom budžetu je veoma malo novca predviđenog za investicije u školstvo, zdravstvo, unutrašnje poslove, zatvore, kulturu, fizičku kulturu, sudske zgrade itd. Predviđeno je svega milijardu dinara. To je nešto oko 30 miliona maraka po sadašnjem kursu. Do juna će to možda biti desetak miliona maraka, kako je sve krenulo u našoj privredi.
U toku svog mandata radikalska vlast u Zemunu je samo preko 60 miliona maraka uložila u investicije. A, ovde, za celu Srbiju se planira 30 miliona maraka. Znači, ne planira se ništa. Škole su u očajnom stanju, prozori ne funkcionišu, zakovani su, duva sa svih strana, grejanje je loše, mokri čvorovi loši, godinama se ne kreči, upropašćen je parket, ne može da se radi.
Bolnice i ambulante su u očajnom stanju, ne kreče se, oprema odavno nije nabavljana, nisu sređeni mokri čvorovi, kuhinje itd. Da ne govorim kakvo je stanje u zatvoru, u sudovima, u policijskim stanicama itd. Samo je milijarda dinara predviđena, a to je kap vode u moru.
Drugo, šta pokazuje ovaj član na koji je uložen amndman - pokazuje da vi ove godine ne planirate uopšte ozbiljnu privatizaciju. Predvideli ste svega 10 milijaradi dinara od privatizacije, ako uopšte krene ozbiljna privatizacija. Pitam se gde će ostatak para da ide? Zašta ga predviđate?
Treća stvar, ovaj budžet se odnosi samo na 9 meseci 2001. godine. Vi ste se u ovom članu 4. ili 5. Zakona o budžetu jasno ogradili, da se prva tri meseca budžetske potrošnje uopšte ne odnose na Zakon o budžetu. Tamo ste vi zatekli solidnu sumu novca, samo 100 miliona maraka u Fondu za razvoj, čistih para u Beogradskoj banci, a ne govorim o onome što ste imali nenaplaćenih obaveza, to i ne pominjem, od raznih preduzeća širom Srbije, raznih privrednih subjekata. Te ste pare očigledno spiskali, jer nigde vam ovde prihodnu stranu ne čine.
Jednostavno, imate jedan budžet koji je krajnje nestručno urađen i u tom budžetu ste neozbiljno formirali i prihodne i rashodne stavke, a neozbiljno pristupate i vašim osnovnim obavezama. Bilo bi krajnje pogrešno da se pare od privatizacije pogrešno upotrebe. One treba da idu pre svega u investicije. Ako idu u investicije, onda će od toga i država i narod imati velike koristi, da se dalje izgrađuju mostovi, da se popravlja saobraćajna infrastruktura, da se unapredi rečno brodarstvo, da se unapredi elektroprivreda, da država tim parama finansira unapređenje elektroprivrede, a ne da Labus planira što jeftinije da proda celu elektroprivredu, da bi dobio proviziju, da nešto što vredi 60 milijardi maraka proda za svega tri milijarde maraka, kako je planirao, i da ne dižete cene struje, da cena struje ne bude 10 puta skuplja, nego što je bila u septembru prošle godine.

Dame i gospodo, ministar finansija bi u ime Vlade morao da prihvati ove amandmane čija je sadržina prilično podudarna, ako iole želi da ima konzistentan tekst zakona o budžetu, a i ako želi da taj zakon o budžetu bude saglasan sa Ustavom i pravnim poretkom.
Prvo, po Ustavu nije moguće izdvajati deo budžetskih prihoda zakona o budžetu koji se specijalno namenjuje za finansiranje administracije u jednoj od pokrajina. Vi ste ovde, ovde u ovom zakonu o budžetu, insistirali na jedinstvu prihodne stavke, a sada ovde raščlanjujete tu prihodnu stavku. Normalan čitalac vašeg projekta odmah se pita, zašto? Iz jednostavnog razloga, zato što ste vi ovde upisali cifru od 395 miliona, a sa vojvođanskim autonomašima ste pravili kompromis i jasno vam je da će prihodi po ova dva osnova, po 5% iznosa prihoda od poreza na lična primanja i 10% od poreza na dobit preduzeća, uveliko prevazići iznos od 395 miliona.
Drugo, ovo nisu pare koje se izdvajaju za Vojvodinu. Ovo su pare za autonomašku birokratiju u Vojvodini, da bi se duplirao birokratski aparat, da bi Autonomna Pokrajina izgrađivala i one institucije koje je Čanak najavio, a koje nisu po Ustavu i zakonu i za koje do sada nije bilo para iz budžeta. Isto ministarstvo, i ministar Đelić sa svojim zamenikom Dejanom Popovićem - čudi me kako to nije shvatio Dejan Popović pošto je on profesor univerziteta, ali izgleda da je sreća što je ostvario svoju životnu želju da bude zamenik ministra - ... sprečila da reaguje blagovremeno. Prema Nacrtu zakona o završnom računu, vidi se da su obe autonomne pokrajine oko 230 miliona dinara prošle godine imale budžetskih sredstava na raspolaganju. Ovoga puta samo Vojvodina ima 395 miliona dinara. Ako uporedimo prošlogodišnji račun, jer je tu dosta išlo za Kosovo i Metohiju, možda i puna polovina, i ako imamo u vidu da su već tri meseca prošla pa je ovo budžet samo za 9 meseci 2001. godine, dolazimo do zaključka da je četiri puta veći budžet ove godine AP Vojvodine, nego što je bio prošle godine. Četiri puta je veći.
Pogledajte Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, MUP, da li su njihove prihodne stavke ove godine četiri puta veće nego prošle godine. Koliko je prihodna stavka Ministarstva prosvete veća ove nego prošle godine, za bedni iznos. Za vojvođanske autonomaše četiri puta više. Vi kroz ovaj predlog zakona o budžetu protivustavno već pravite finansijsku osnovicu za postepeno osamostaljivanje Vojvodine. Čim ode Crna Gora, na redu je Vojvodina, tako su vam rekle vaše gazde iz NATO pakta.
Nije slučajno Đelić iz Amerike došao ovde, sada je njemu stalo, odakle si došao Đeliću... (Božidar Đelić, sa mesta: Iz Srbije.) njemu je stalo da bude ovde ministar za 10.000 do 15.000, za platu. Ne budite naivni.

Ne, po ovom amandmanu. Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodnik poslanik i šef poslaničke grupe, javljam se za reč da podržim samo onaj amandman sa kojim se slažem. Kada se sa amandmanom ne slažem, ja ga ne podržavam. U DOS-u je to  drugačije. DOS-ovce u početku odmah zaduže kako da se ponašaju, slagali se, ne slagali, oni srljaju.  Drugo, ekonomista je za predsednika Ustavnog suda Srbije izabran kada je Demokratska stranka bila u bliskim prijateljskim odnosima sa SPS-om, a kada su srpski radikali bili u Miloševićevim zatvorima. Vi ste tada, zajedno sa socijalistima, ukidali i privatizaciju, koja je bila ostvarena do 1994. godine i sve vraćali u prvobitno stanje. Vi zaboravljate istoriju.
Kada smo mi bili na vlasti, ekonomista nije biran za predsednika Ustavnog suda, niti za sudiju Ustavnog suda. Niti je biran glasovima srpskih radikala. Što se tiče stambenog prostora, da vidimo koji su se DOS-ovski ministri uselili u vile na Dedinju, na Košutnjaku i drugim eksluzivnim mestima. General Perišić, Nebojša Čović i tako dalje. Ja sam moju kuću u Batajnicu kupio 1989. godine, a spreman sam odmah da je menjam za Đinđićev stan u centru Beograda. Dva stana ima? Tim bolje. Onda mogu mirne duše da se menjam.

Vi fićfirići iz DOS-a, kojima spale jedan džip, odmah dobiju  drugi  džip i tako dalje. Recite nam, kako ste to lepo zaradili kod Vilijama Montgomerija, pa kako možete tako lepo da se razbacujete, 100 hiljada maraka tamo, ovamo, gore, dole, vama ništa ne znači. Ni jednom srpskom radikalu ne možete da prigovorite da je dobio dva ili više stanova, a ako je dobio neki jedan stan, onda je dobio po zakonu. Ni jedan nije dobio vilu na Dedinju ni na bilo kom  ugom eksluzivnom mestu u Beogradu, jer ni jedan uopšte nije dobio vilu. Vi tolerišete da potpredsednik Vlade laže na televiziji da je dobio svega 120 kvadrata. Njegova vila, vila generala Perišića samo je u osnovici 120 kvadrata, puta tri etaže. Šta vi tu možete da pričate. Kada stigne na red moj amandman, onda ću tek da vam kažem za Nebojšu Čovića koliko afera ima. Nemam ništa protiv da vi hapsite bilo kog bivšeg ili sadašnjeg  žavnog funkcionera, koji je ušao u kriminal. Samo da se suprotstavim kada hapsite iz čisto političkih razloga. Kada hapsite zbog Haškog tribunala ili hapsite zbog odavanja državne tajne jednog policijskog generala, a uz vas su i dalje oni policijski generali koji su išli na dogovor sa Vilijamom Montgomerijem. Biću protiv toga da hapsite čoveka zbog bombardovanja državne televizije, a ne hapsite Havijera Solanu.

(Predsednik: Molim vas da se  držite dnevnog reda.)

Da vidimo kada ćete početi da hapsite kriminalce iz svojih redova. Krenite od Nebojše Čovića. Evo vam stotine argumenata za njegovo hapšenje.

Koga sam vređao?

Za mene to nije uvredljiv izraz. Posle buldožer demokratije uvodite demokratiju aplauza. Za DOS-ovce je to jedino preporučljivo. Kriminalac je svako onaj i uvek ću ga tako nazvati za koga posedujem dokaze da je počinio mnogo krivičnih dela i to teških krivičnih dela.

Ja sam političar koji nastupa sa argumentima, a vi ponekad upozorite i šefa DOS-ovske poslaničke grupe, koji izgleda sada ovde u apstinentskoj krizi je nastupio i zamajava celu Skupštinu glupostima.

Ne znam zašto gospodin Čedomir Jovanović toliko insistira na raznim koalicijama, savezima i međustranačkom saradnjom iz prošlosti. I Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka su sarađivale sa Socijalističkom partijom. Kada smo mi radikali to radili, mi smo to radili javno, u proklamovanoj koaliciji, u Vladi Srbije, u Saveznoj vladi. Kada je Demokratska stranka sarađivala sa socijalistima, onda je to bilo tajno. Setite se, Mićunović i Milošević kada je Vuk Drašković bio u zatvoru.
Dobro, to nije bitno, ali je bitno 1993. godine, kada su se Đinđić i Milošević dogovorili da socijalisti pomognu Đinđiću da smeni Mićunovića i te 1993. godine na vanrednim izborima Đinđić je bio protežiran na svim državnim medijima, jer mu je bilo obećano da će biti predsednik Vlade Srbije, pa 1994. godine između ostalog zajednički su ukinuli Zakon o privatizaciji i retroaktivno sve vratili u prvobitno stanje.
Godine 1992. Demokratska stranka je bila zajedno sa socijalistima u Saveznoj vladi, imali su dva ministra, Mio aga Perišića i onog Đukića što je bio ministar inostranih poslova. Dva ministra su imali u Saveznoj vladi. Niste vi tada izbacili socijaliste, nego smo mi radikali sve vas oborili, naravno pridobivši prethodno socijaliste da i oni glasaju protiv Panićeve vlade. To je ono što je sasvim normalno u političkom životu.
Tajni odnosi kod Miloševića, to i da ne govorim, razbijanje demonstracija 1996. i 1997. godine, Drašković se tuče sa policijom na trgovima i ulicama, a Đinđić kod Miloševića. Šta je samo ovde bitno? Ja vas ne optužujem što vi ponekad sarađujete sa socijalistima, nego što to ne radite transparentno, što biste vi rekli, što vam je omiljeni izraz. Mi bez ustezanja kada se negde slažemo, slažemo se, a kada se ne slažemo, onda smo protiv. Javno se slažemo i javno se suprotstavljamo. Ne radimo ništa iza leđa, ništa ne muljamo, ništa ne muvamo i naravno, što je najvažnije, gazda nam nije u NATO paktu.

Mislim da bi pametno bilo da ministar finansija prihvati ovaj amandman. Nadam se da će pratiti ovo što govorim, po prvi put. Zašto bi to bilo važno? Mislim da bi se amandman mogao malo korigovati. Znači, da ostane određeni iznos za pokrajinsku administraciju, ali da se za taj iznos ne predviđaju posebna sredstva, odnosno sredstva iz posebne naplate, u određenom procentu - porez na prihod i tako dalje - nego da se to izrazi kroz jedinstven budžet, da taj iznos bude veći od ptprilike za 100% u odnosu na prošlu godinu, jer to je sasvim dovoljno da Pokrajina podmiri svoje finansijske potrebe, u skladu sa sadašnjim ustavnim i zakonskim normativnim okvirima. Ostatak novca, da biste uravnotežili stavke, da se izdvoji za Ministrstvo kulture. Ja to ne bih za finansiranje ovih programa, jer mi je suviše sumnjivo u šta će to Lečić onda trošiti, nego bih za povećanje plata zaposlenih u sferi kulture.
Vi, DOS-ovci, ste mnogo obećavali kulturnim poslenicima u predizbornoj kampanji i ranije. Njima ste najviše obećavali. Skoro su listom bili za vas. Sad ste ih, po dolasku na vlast, potpuno zapostavili. Svega milijardu i 300 miliona ste predvideli za celo Ministarstsvo kulture. To je otprilike za 100% veći iznos u odnosu na prošlu godinu. Vaš budžet je skoro četiri i po puta veći nego prošlogodišnji, još kad imamo u vidu da se odnosi samo na 9 meseci. Zato bi trebalo da ovde napravit jedan ustupak, da pokažete da ima kod vas trunke racionalnosti, da ste spremni da uvažite i argumentovane zahteve opozicije, da Vojvodinu tretirate u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom, a da višak ovog novca preusmerite u to zaista ugroženo Ministarstvo kulture, ali za finansiranje plata zaposlenih u kulturi, da ne dajemo suviše mnogo para samom Lečiću, jer od njegovih kulturnih programa će nas na kraju sigurno glava zaboleti.

Srpska radikalna stranka će podržati ovaj amandman iako vam izgleda suviše mali iznos određen za finansiranje potreba  AP Kosovo i Metohije u ovoj godini od svega 81 milion dinara. Bilo bi krajnje pogrešno da se to ostavi samo kao stavka u Razdelu Ministarstva finansija, pa da sam ministar odlučuje kako će i šta finansirati.
Ovde treba jasno razlučiti šta će iz ovog novca biti finansirano. To su npr. opštine u kojima je ostala regularna vlast Srbije i SRJ , u kojima funkcioniše regularna lokalna samouprava, za finansiranje određenih aktivnosti i potreba koje se inače ne predviđaju u opštinskom budžetu.
To je, dalje, finansiranje određenih delatnosti na samoj teritoriji Kosovske Mitrovice, Zvečana, Leposavića, Zubinog Potoka, Štrpca, sela oko Prištine, uključujući Gračanicu, Orahovac, Goraždevac kod Peći, srpska sela oko Gnjilana, Vitine i druga mesta gde još Srbi uspevaju da opstanu.
Vi bi trebalo jasno da naznačite koje se to potrebe finansiraju, a ne da nam Momčilo Trajković raspolaže tim parama. Mi znamo od ranije kako je zajedno sa svojim pajtosom Vladikom Artemijem postupao poigravajući se srpskom sudbinom na Kosovu u Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici,  visoko cenim nastojanje šefa poslaničke grupe DOS-a da bude kulturan u ovoj Narodnoj skupštini, samo sam ovoga puta morao i da mu pokažem da je opozicija još kulturnija.
Inače, u ime poslaničke grupe SRS podržavam ovaj amandman, jer Republička vlada suviše mnogo voli da glumi Deda mraza, da uvek ima neke pare u zapećku, da uvek ima neke unutrašnje rezerve, neke dispozicije na raspolaganju, koje će ona onda deliti kao Deda mraz, po nekim svojim kriterijumima.
Ovde, istina, kaže da će se ti kriterijumi utvrditi posebnim zakonom, ali ne možete vi ovako naopako da radite. Prvo usvajamo budžet, pa tek ćemo onda donositi zakone, po kojima će se određena budžetska sredstva koristiti. Ovaj budžet može da se zasniva samo na već postojećim zakonima, iz kojih proizilaze budžetske obaveze finansiranja, a ne da budžet predviđa, futuristički da planira neke nove obaveze, koje će se doneti nekim novim još nepostojećim zakonima.
Svašta smo do sada imali u ovoj zemlji, ali to još nismo imali. Jeste, taj zakon postoji i u nacrtu, ministre, ne morate da tražite, video sam taj nacrt, ali nije usvojen. Dok se zakon ne usvoji, ne možete planirati njegovo sprovođenje. Možda će vam taj zakon pasti u Narodnoj skupštini. Vidite da vam u poslednje vreme nije baš tako sve sigurno oko izglasavanja.
I drugo, koje su to posebne namene, za koje to opštine dopunska sredstva, zašto sve opštine nisu ravnopravne? Zašto se sve opštine ne finansiraju pod istim uslovima i jedinstvenim zakonom? Zašto da Vlada ima mogućnost da nekim opštinama, koje su joj posebno drage i simpatične, daje dodatna sredstva? Zašto bi to bilo u ovom budžetu, a nikada ranije nije bilo?
Lepo bi bilo da se jednom ministar izjasni povodom nekog amandmana, da nas ubedi da nismo u pravu, možda bismo mi mnogo amandmana povukli, da nas je ministar ubedio da nismo u pravu.

Dame i gospodo, mislim da bi se ovaj amandman mogao prihvatiti, ali možda je diskutabilan ukupni iznos, možda bi on u ovoj ukupnoj cifri mogao biti nešto niži. Mislim da bi najpametnije bilo da predstavnici Vlade naprave korekciju, da nastupe sa svojim amandmanom, koji bi sadržao tu korekciju, i onaj novac koji je predviđen Nebojši Čoviću, da se jednostavno predvidi za finansiranje posebnih programa opština Medveđa, Bujanovac, Preševo i Kuršumlija, ali da te opštine budu dužne da prvo sačine te programe, da ih pošalju Vladi na verifikaciju i da se ovim novcem finansiraju kompletni programi.
Tako bismo bili relativno sigurni da će se pare pametnije potrošiti, ako se daju u Čovićeve ruke, onda sigurno propadoše.

Dame i gospodo, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti i odmah postoji mogućnost da se on uklopi u predloženi zakon o budžetu. U Razdelu 6, Ministarstvo finansija, postoji stavka - Tekuća budžetska rezerva. Ona iznosi 7 milijardi 957 miliona dinara. Nije nikakav problem da se odmah odatle preusmeri 800 miliona da bi se povećao Agrarni budžet, a to neće ničim ugroziti tekuću budžetsku rezervu. Inače, ministru finansija nije ni potrebna ovolika budžetska rezerva, osim ako ima neke posebne planove njenog korišćenja. Indikativno je što nema nijednog ministra na ovoj sednici, a pogotovo ministra poljoprivrede. Mi smo u protekloj deceniji ponekad imali stručnog i kompetentnog ministra poljoprivrede, ali uglavnom ti ministri nisu imali snage i odlučnosti. Sada, ne samo što ministr nema snagu i odlučnost, nego nije ni kompetentan.
On juče govori o stadu krava, a krave ne mogu biti u stadu, već u krdu. Onda govori o stadu od dve krave, dve ovce ne mogu biti stado, ali to naš ministar ne zna i njega Agrarni budžet ne interesuje. On ima istu priču već 10 godina, a tu priču deklamuje sa ove ili neke druge govornice, zaklinje se u seljake. Međutim, tamo gde treba da pokaže da zaista brine o poljoprivrednim proizvođačima, da se založi za njihove interese, da po ži amandmane koji se tiču interesa poljoprivrednika, njega uopšte nema. Možda će posle pauze doći, ali je onda već nakresan.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman ukazuje na jedan veliki problem koji je prouzrokovao Predlog zakona o budžetu. Građevinu pravnog poretka u jednoj zemlji, gradivni materijal, čine svi pravni propisi, sve pravne norme koje se primenjuju, pre svega zakon. Da bi pravni poredak bio koherentan i stabilan, konzistentan, svi zakoni moraju biti  međusobno usklađeni. Ne sme među njima postojati kolizija. Može negde slučajno da se pojavi kolizija, ali onda postoji mehanizam da se ona brzo i efikasno ispravi.
Naravno, u okviru pravnog poretka postoji princip da "ledž specialis derogat ledž generalis". Specijalnim zakonom se mogu praviti izuzeci, ali zakon o budžetu ne može biti ledž specijalis ni u jednoj varijanti. I kad se donosi zakon o budžetu, on mora biti u skladu sa svim postojećim zakonima unutar jednog pravnog poretka. Ne sme zakon o budžetu da tretira neku želju, ideju ili politički stav, kao da je on realizovan u praksi i već pretočen u pravnu normu. Vi u ovom zakonu o budžetu predviđate finansiranje nečega što tek planirate da zakonom sankcionišete. To nikako ne može.
Zbog toga, ovaj zakon o budžetu, ako ga budete danas izglasali, ne može opstati u pravnom prometu. E, sada je problem - ko je taj ko će to ustanoviti? Milan Milutinović neće, jer on je "legao na rudu", čim ste mu pomenuli kanadere, on je odmah klekao na kolena pred vama. Kanadere smo i mi ranije pominjali, samo tad je bio mnogo jači.
Ustavni sud nemamo, od 9 sudija postoje četvorica. Vi namerno, zapravo, ukidate pravni poredak. Vi donosite protivustavni i protivzakoniti zakon o budžetu, a prethodno ste ukinuli državni organ koji je jedini ovlašćen da kaže da je nešto protivustavno ili nezakonito. Šta je to onda? Elementarna logika svedoči da je reč o jednoj specifičnoj vrsti žavnog udara. Vi u kontinuitetu činite žavne udare. Nekada je to buldožerima, a nekada pravnim nasiljem, ali razlike u efektima nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman bi trebalo prihvatiti, jer očigledan je stav Republičke vlade da se investicije u privredni razvoj potpuno zanemare. Vladu to uopšte ne interesuje.
Ona je predvidela više para za Nebojšu Čovića, nego za Fond za razvoja. To je njen red veličina i to je njena klasifikacija vrednosti. Time Vlada iskazuje sebe, svoju suštinu i svoje namere. Drugo, vi vidite ovde da je ovo koordinaciono telo Nebojše Čovića formulisano kao zajedničko koordinaciono telo Savezne i Republičke vlade, a samo 500 miliona je iz republičkog budžeta. Gde je u saveznom budžetu stavka za to Čovićevo koordinaciono telo? Nema je. Tamo im nije palo na pamet da izdvoje ni dinar. Ovde je Čović bio u stanju da vas obrlati, kroz neku političku trgovinu, Čoviću 500 miliona i sve je u redu.
Pitaću ja sve vas, pa i Krapovića. Ništa se vi ne sekirajte, ti me uvek zbuniš, a ja sam zbunjive prirode. (Smeh u sali.)
Ovde imamo jedan amandman kojim se stavka predviđena za Fond za razvoj može odmah udvostručiti, ako se malo ministar finansija prizove pameti, pa odustane od poklanjanja 500 miliona dinara Nebojši Čoviću.