Mislim da bi bilo dobro da vi zamolite gospodina Mijailovića da se on malo preispita, pa možda i odustane od povlačenja, jer je njegov amandman bio dobar, a da nismo videli njegov amandman, mi srpski radikali podneli bismo sličan. Računamo - lakše će proći  dosovski amandman nego naš, pa zato  po tom pitanju nismo ni podneli amandman. Sada smo razočarani jer smo bili spremni da onako jednodušno taj amandman prihvatimo.
Jer za zdravstvo smo uvek spremni da damo sve od sebe da popravimo stanje, za razliku od vas, koji ste mnogo obećavali, a mi nikad nismo mnogo obećavali. Ali smo se trudili da pomognemo. A vi ste obećavali čuda, a sada ste sve zaboravili.

Gospodine predsedniče, vi opet niste dozvolili narodnom poslaniku da obrazloži svoj amandman. To je najlakše, kad god govore srpski radikali, vi isključite struju. Mi ćemo se popeti na krov Narodne skupštine, pa ćemo odatle da govorimo.
Vidim, smeju se DOS-ovci ovde, što se Čovićeva firma zove FMP trade. Ćirilicom je tako. Tako je Čović nazvao svoju firmu. Smejte se Čoviću, a ne nama koji govorimo o njegovoj firmi. Vi očigledno ne želite da se čuje istina. Ova istina će se čuti. Ona će biti objavljena u stotine hiljada primeraka, pre nego što Đelićev zakon o oporezivanju štampe stupi na snagu.
Što se tiče ovog amandmana, hendikepiran sam jer nisam čuo obrazloženje. Pošto i kad nešto ne čujem, vidim sve, vidovit sam kao Leila, znam o čemu se radi. Nebojša Čović ne može da uživa poverenje ovog parlamenta i da koristi 500 miliona dinara, koji su mu onako od oka dati, a niko ne zna zašto, zbog čega, ni gde su potrebne te pare. To niko živ ne zna, a ne zna ni ministar. Zapravo, ministar ništa ne zna.
Predlažem da se prihvati ovaj amandman, da se uskrati 500 miliona dinara Nebojši Čoviću i da se te pare raspodele na zdravstvo i prosvetu.

Ja sam ozbiljno ražalošćen što ste vi tako neozbiljno primili ovaj amandman. Trebalo bi malo više ozbiljnosti da pokažete. Srpska radikalna stranka se uvek zalagala i uspevala u tome, i pre nego što je bila u Vladi, i kada je ušla u Vladu, da se Kolubarskom okrugu, koji je teško stradao u nekoliko navrata i doživeo privrednu katastrofu, stravična bombardovanja NATO pakta, omogući ozbiljnim novčanim sredstvima, obnova i oporavak. Bilo je problema u korišćenju tih sredstava, toga smo svesni. Dosta smo na to ukazivali, ali u bombardovanju koje su pretrpele najviše opštine Surdulica, Aleksinac, Vladičin Han, Kuršumlija i Vranje, takođe je ravno kataklizmičnim nesrećama, došlo do velikih razaranja i dobro bi bilo da ministar ozbiljno razmisli o ovom amandmanu, da ga prihvati, a u budžetu može da nađe neku stavku koju će smanjiti ili neku stavku koju će prilagoditi  drugačijem odnosu razdela, kako bi se i ove opštine koje su predložene, uključile u isti program i kako bi Republika Srbija učestvovala u saniranju teških razaranja koje je stanovništvo tih opština pretrpelo. Zahvaljujem se ministru što uopšte nije slušao.

Dobro bi bilo da Čedomir Jovanović prvo malo sluša ljude sa kojima želi da polemiše, pa da zna o čemu je reč. Podržao sam izdvajanje novca za Kolubarski okrug, ali sam podržao i amandman kojim je traženo da se odgovarajući novac obezbedi za još neke opštine na jugu Srbije, koje su pretrpele teška razaranja, a to su Surdulica, Vladičin Han, Vranje, Kuršumlija, Aleksinac itd. To je prva stvar.
Druga stvar, pošto Čedomir Jovanović sa ove govornice laže, ja to otvoreno kažem, da je bilo koji srpski radikal činio ono za šta nas on optužuje, da ne bi ostao lažov pred javnošću, neka nastupi sa dokazima. Inače ćeš večito ostati lažov pred javnošću.
Što se tiče Kolubarskog okruga, zadatak Vlade je bio da obezbedi pare. Vlada je pare obezbedila, na terenu je bilo problema oko korišćenja tih para, jeste, ali nađite da li je jedan srpski radikal učestvovao u proneverama. Što se tiče srpskih radikala, mi smo insistirali da se te stvari raščiste. Vi nađite tačno ko je zloupotrebio državni novac, pa njega na tapet, a ne paušalna optužba. Srpski radikali mogu časna obraza, u svakom trenutku, izaći pred narod, na konto svog učešća u Vladi Srbije i u Saveznoj vladi.
Mi narodno poverenje nismo izneverili. Rezultati nisu onakvi kakve smo mi želeli i kakve je narod očekivao. Takvi će rezultati biti onda kada budemo sami vladali. Nas ne možete optužiti ni za jednu proneveru, ni za jednu. Svaka pronevera, svaka krađa ima ime, prezime i adresu. Mi nećemo stati u odbranu nijednog ko je ukrao i proneverio, a koga god uhapsite, ali tražimo da hapsite redom sve lopove, a ne da ih birate po ideološkoj i političkoj pripadnosti. Dok ne uhapsite Nebojšu Čovića, vi nemate pravo bilo koga da uhapsite. Nemate moralno pravo.
Naravno, nikada se nećemo složiti da hapsite čoveka za ono što je počinio Havijer Solana ili da hapsite policijskog generala zbog odavanja državne tajne. Vi DOS-ovci hapsite policijskog generala zbog odavanja državne tajne. Razlučite jasno šta su politički procesi, a šta je kriminal, i kada gonite kriminal, gonite i kriminalce iz svojih redova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na nešto vrlo čudno što se pojavilo u Predlogu zakona o budžetu, na jedan čudan analitički konto i broj pozicije. Broj pozicije 77, analitički konto 911-903, sredstva donacija i ništa. Čijih donacija? Ovo je rashodna strana u budžetu. Ovo su donacije koje ćete vi davati inostranstvu. Kome? Izjasnite se jednom. Umesto da pare iz inostranstva dolaze ovde, pare će odavde da idu u inostranstvo.
Dobro bi bilo da to ovde razjasnimo, ako može zamenik ministra, ako razume to pitanje, da ovde pojasni poslanicima koji su neuki, pa ne mogu da shvate, ne mogu da shvate sve vaše marifetluke. Predvideli ste i za posebne namene 20 miliona dinara. Koje su to posebne namene u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom? Ni jednu donaciju niste izrazili kroz budžet. Vi zapravo smatrate da i sa nekom eventualnom donacijom koja stigne treba da raspolažete na isti onaj način kao kada su vam dolazile pare dok ste bili opozicionari i dok ste se borili za vlast. Ko ih prvi ščepa njegove su, pa ili ih podeli sa još nekolicinom svojih saradnika ili sve za sebe sačuva. Zbog toga je došlo do najvećeg broja rascepa u prozapadnim opozicionim političkim partijama. Vi ste se toliko cepali i delili, jer je svaki želeo da bude onaj koji će na šalteru Amerikanaca ili Evropske unije da prima lično pare. Sada mislite da to može i za eventualne donacije koje bi stigle državi. Naravno, malo će biti tih donacija, gotovo nikako, ali ako ih bude vi mislite onaj koji prvi ščepa nosi kući. Vaša vlast je i navikla tako. Sve što dođe u vaše ruke netragom nestaje. Pokazali ste to na više primera, a u celoj vašoj Vladi to je najviše pokazivao Nebojša Čović.

Dame i gospodo narodni poslanici, neki od vas, ozbiljniji ljudi, zapitaće se zašto mi srpski radikali ovoliko insistiramo upravo na ovoj stavci budžeta, gde se ogroman novac poverava u ruke Nebojše Čovića. Zato što vaš budžet ima mnogo slabih tačaka. Ovo je najslabija. Naravno, naš zadatak je, kao opozicije, da vam nađemo najslabiju tačku i da vas na toj tački razbijamo. Zbog toga nas vi sprečavate da o tome govorimo, isključujete nam struju.
Moj amandman sam prosledio Narodnoj skupštini na 19 gusto kucanih strana obrazloženja. Pročitali ste, nadam se. Ako niste, tek ćete pročitati, verujem i ubeđen sam u to. Neću sve to danas čitati, naravno. Podsetio bih vas, pored tih 19 gusto složenih strana obrazloženja, da ste dobili 26 strana raznih dokumenata koji svedoče o kriminalnim radnjama Nebojše Čovića. Pola obrazloženja se odnosi na kriminalne radnje Nebojše Čovića dok je bio gradonačelnik Beograda. (Glas iz sale: Što ih niste uhapsili?) Vi ih hapsite. Vi uživate u hapšenju. Ja vam samo skrećem pažnju. Vama, tako simpatičnim damama, ne priliči da upadate u reč. S vama dvema to mogu i posle da raspravim.
Pola obrazloženja se odnosi na kriminalne radnje Nebojše Čovića dok je bio gradonačelnik Beograda. To smo mi radikali objavili u "Velikoj Srbiji" još početkom 96. godine, kada smo imali tehničku koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i sa Demokratskom strankom, kad smo od Nebojše Čovića branili Studio B. (Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas, da se vrtite dnevnom redu.) Vi ste to zaboravili.
Na dnevnom redu je moj amandman. Govorim o mom amandmanu. Za pet minuta ne mogu da pročitam 19 strana, ali za 5 minuta mogu da ukažem na sadržaj tog amandmana. Nemojte da me ometate. (Predsednik: Gde je Studio B u sadržaju amandmana?) Molim vas, to je moj amandman i obrazloženje koje sam zvanično dostavio Narodnoj skupštini. Vi to imate pred sobom. (Predsednik: Nemam.) Niste dobili. Kriv je sekretar. Zna da psuje iza leđa narodnim poslanicima. (Predsednik: Dostavio je, ali nisam ga podneo.) Ovo je samo ono što sam ja predao Narodnoj skupštini, protokolisano da je primljeno. Ovo je umnoženo u malom formatu, a pošto ja ne volim mali format, ja sam izašao sa velikim formatom. Nemojte da me ometate i nemojte mi ovo vreme ometanja uračunati. (Predsednik: Neću.)
Mi osporavamo da je Nebojša Čović podobna politička ličnost da mu se povere ovolike državne pare. Podsećam vas na njegovu aferu sa konzervama, gde je opljačkao milione dolara, njegovu aferu sa uvozom krezola, koji je razblažavao i pravio lizol. Lizol je zabranjen po svim stan dima čuvanja higijene, a on je taj lizol, da bi i lično nešto zaradio .... (Predsednik: Po drugi put vas opominjem.) Zašto? (Predsednik: Zbog toga što se ne držite dnevnog reda.) Kako kad je moj amandman na dnevnom redu? (Predsednik: O lizolu?) Što ste onda umnožili moj amandman o lizolu, ako on nije na dnevnom redu? (Predsednik: Obaveza je da umnožimo sve što dostavite.) Obrazlažem zašto sam vam baš to dostavio i zašto ste vi bili obavezni da umnožite. (Predsednik: Dobro, ali ja sam vas ipak drugi put opomenuo.)
Zatim, postoji naftna afera, reketaška afera sa Jugoskandik bankom, kad je javno prozvan da je oteo od Jezdimira Vasiljevića 200 hiljada maraka. To je već bilo kad je Jezdimir Vasiljević pobegao u inostranstvo, pa je Nebojša Čović javno priznao da je uzeo te pare, čak tvrdio da je pare posle vratio, nakon javne prozivke. Tu je afera sa fabrikom čepova, koje je ukrao u Srpskoj Krajini. Onda, davanje placeva na Dedinju, jer je sa njim to počelo, pa Parking servis, gde je upropastio Beograd. (Predsednik: Gospodine Šešelj, 5,27 minuta, dve opomene ste imali zbog nepridržavanja dnevnog reda. Oduzimam vam reč i molim vas da napustite govornicu.) Još samo jednu rečenicu da vam kažem, pa napuštam, da ne pravite incidente ovde, jer ja sam star čovek, nije meni do incidenata i ne volim incidente.
Dame i gospodo, vi se sećate Živote Panića. On je bio načelnik Generalštaba. Za mnogo manje afere u poslovanju sa vojskom, preko firme "Kentaur", on je pao.
Pašće i Nebojša Čović, kao potpredsednik Vlade Srbije - to vam garantujem, a uskoro podnosimo inicijativu za izglasavanje nepoverenja, koja će biti toliko ubedljiva da se niko častan i ozbiljan među vama neće usuditi da glasa protiv te incijative.

Gospodine predsedniče, vi ste povredili Poslovnik tako što ste rekli da svi poslanici treba da mućnu glavom. Da mućkaju glavom.

Što se tiče poslanika SRS-a oni mogu da tresu glavom, ali se nikakvo mućkanje ne oseti. (Smeh.) Vi koji mislite da kada se ne oseti mućkanje, da nema ništa strašno, grešite. Uzmite jaje u ruku pa ga mućnite. Ako se ne oseti mućkanje, jaje je zdravo. Ako se oseti da se jaje mućka, reč je o mućku. (Smeh i aplauz.)

Prema tome, vi koji mućkate glavom znate u kakvoj ste situaciji. Kod nas srpskih radikala, lobanja može biti samo tesna za veliki mozak, a da se mućka, zaista toliko tečnosti nema za mućkanje.

Vi vrlo dobro znate gospodine predsedniče, koji član, ako mi uskraćujete pravo na repliku.

 Gospodin Garčević je malopre izneo neku primedbu, ali on nije dobro razumeo moje reagovanje i zbog toga sam izašao. Nije bilo negodovanje na ono što je on govorio nego odobravanje i konsultovanje sa okolnim poslanicima u prilog iznošenja i dodatnih argumenata, a dodatni argumenti sastoje ...

Vi kažite koji član, rekao sam da imam pravo na repliku jer je prethodni poslanik, koji je govorio, moje ime, (glasovi - 96) član 96., moje ime pomenuo u kontekstu koji ne odgovara činjeničnom stanju i moje reagovanje na pogrešan način protumačio.

Je l(  96. stav 1.

Šta - šta kaže, nemojte da vam učim napamet taj poslovnik. Ja sam glasao protiv tog poslovnika.

Da li mi sada dajete....

Da li mi dajete repliku?