Dame i gospodo narodni poslanici, danas je Vlada narodnog jezdinstva kroz ekspoze premijera Marjanovića podnela izveštaj o svom šestomesečnom radu na planu suzbijanja najekstremnijih vidova ispoljavanja albanskog terorizma i separatizma na Kosovu i Metohiji.
Srpska policija i jugoslovenska vojska uspele su da unište glavne terorističke bande i da povrate kontrolu nad kompletnom teritorijom i svim komunikacijama koje su privremeno zauzeli teroristi, ali one ostaju oprezne i u svakom trenutku spremne da reaguju na eventualne terorističke recidive.
Za svo vreme vođenja antiterorističke borbe, u kojoj su pale mnoge žrtve i među policajcima i među vojnicima i oficirima i među civilima, Vlada narodnog jedinstva nije ni jednog trenutka prestajala da nudi otvoreni dijalog predstavnicima albanskih političkih partija.
I, dijaloga nije bilo. Nije bilo jer su Šiptari očekivali da će neko na drugi način, spolja da reši kosovsko-metohijski problem i zadovolji njihove interese i ciljeve. Pripadnici albanske nacionalne manjine u velikom broju su u zabludi jer misle da ih na Zapadu vole. Pa, možda, zaista Amerikanci, Nemci i ostali vole Šiptare kada Šiptari udaraju na Srbe i prolivaju krv, kad nasrću na Srbiju, njen ustavni poredak, kada ubijaju civile, žene i decu, tad Amerikanci i Nemci zaista vole Šiptare.
Ali, kada se Šiptari nađu na njihovoj teritoriji, onda ih najviše mrze. Koliko samo Nemci mrze Šiptare kad Šiptari dođu u Nemačku, da ne govorimo o drugim evropskim narodima. Kakva je tu kolizija na delu. Na jednom mestu ih mnogo vole, a na drugom mestu stravično mrze, pokazujući čak i rasističke predrasude.
Šiptare na Kosovu i Metohiji ne smatraju ljudima u pravom smislu reči. Smatraju ih samo pukim sredstvom, oruđem za rušenje Srbije, i zbog toga se ja više ne obraćam ni Nemcima, ni Amerikancima, ja se obraćam Šiptarima, našim državljanima, da napokon shvate da su Amerikanci spremni da se bore protiv Srbije do poslednjeg Šiptara.
Amerikanci tvrde da smo prekomerno koristili silu slamajući šiptarski terorizam. Nije bilo nikakve prekomerne upotrebe sile. Koristili smo upravo onoliko sile koliko je bilo potrebno da se terorizam uništi. Ni više ni manje.
Šta su hteli Amerikanci? Linije primirja, demarkacione linije, linije razdvajanja, da pošalju mirovne trupe, da se umešaju na jednostavan i lak način. A, kako su oni prekomerno koristili silu kada su bombardovali Libiju? Kad su uništili fabriku lekova u Sudanu? Tada im nije padalo na pamet da ustuknu od prekomerne upotrebe sile.
Pretpostave da je neko za nešto kriv i odmah kažnjavaju. Na osnovu sumnje, nedokazane, lažne, kako se to ispostavilo kada je reč o Libiji i Sudanskoj fabrici lekova. Fabrici lekova koja je proizvodila za Irak po nalogu Ujedinjenih nacija.
Prete nam sa Zapada zbog etničkog čišćenja, kažu - mi vršimo etničko čišćenje. Ko je izvršio najveće etničko čišćenje na Balkanu? Amerikanci i njihovi balkanski saveznici.
U Hrvatskoj pre 1991. godine po popisu stanovništva, po zvaničnim statistikama živelo je 700.000 Srba i više od 300.000 Srba koji su se izjasnili kao Jugosloveni. Gde su ti Srbi? Proterani su nemilosrdno. Mnogi poubijani uz američku pomoću. Lično je američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt stajao na hrvatsko-ustaškom tenku koji je ubijao srpske civile, srpske žene i decu. Televizijske kamere su ga snimile.
Tamo gde su Amerikanci pomagali direktno Hrvatima Srba više nema, ni u srpskoj Dalamaciji, srpskoj Lici, Kordunu, Baniji, Zapadnoj Slavoniji, a Srbi nestaju i iz Istočne Slavonije i Baranje, uz direktnu američku podršku i pomoć.
Gde su Srbi iz srpskog Drvara, Ključa, Petrovca, Glamoča, Sanskog Mosta, gde su Srbi sa srpske Ilidže, srpske Vogošće, srpskog Ilijaša i srpske Grbavice? Rasterani su. Proterani su, nakon što su Amerikanci bombardovali zverski Republiku Srpsku.
Nato pakt su uzgajali 50 godina iz jednog jedinog razloga, da bi tovare svojih smrtonosnih bombi istresao na Republiku Srpsku. I danas se sakata deca rađaju, deca sa velikim izraženim genetičkim poremećajima, jer su Amerikanci koristili osiromašeni uranijum. Eksperimentisali su nad srpskim narodom.
Sad opet prete da će nas bombardovati. Prete vojnom intervencijom. Njihove pretnje treba veoma ozbiljno shvatiti, ali se ne smemo uplašiti. Pretnje su zaista velike i ako nas napadnu imaćemo i velike žrtve i ogromnu materijalnu štetu. Treba s tim biti načisto.
Ali, mi iz ove kože ne možemo. Mi nemamo rezervnu otadžbinu. Ovu moramo da branimo po svaku cenu, bez obzira čime nas napadnu, moramo se braniti do zadnjeg. I da im odlučno stavimo do znanja da ćemo se braniti.
I, nije njima cilj da nam otmu samo Kosovu i Metohiju. Hteli bi oni da nam otmu i Rašku oblast i Vojvodinu. Nije nimalo slučajno što je pre nekoliko dana aktuelni predsednik Mađarske vlade javno tražio da se za Vojvodinu obezbedi isti onakav status za koji veruje da će ga Amerikanci isposlovati za Kosovo i Metohiju.
To je dakle ta omča koja se steže oko našeg grla. Našli su Amerikanci i petu kolonu u našim redovima. Na svu sreću veoma malobrojnu. Politički beznačajnu. Našli su pravi pravcati politički bašibozluk da ovde služi njihovim interesima.
Neke primerke tog bašibozluka imali smo nažalost prilike i danas da čujemo za ovom govornicom. Raspoređen je taj bašibozluk i u nekim beznačajnim vanparlamentarnim strankama. Te stranke što su beznačajnije to imaju više saopštenja i više zahteva, i malo malo pa trče iz Beograda da se sastanu sa zapadnjačkim diplomatama. Ponose se što neprekidno vise u zapadnjačkim ambasadama.
Tog bašibozluka, te pete kolone, tih kvislinga ima i u medijima koji tvrde da su nezavisni. Primaju pare od Amerikanaca i drugih zapadnjaka, a nezavisni. Ko to daje pare iz ljubavi, osim možda u javnoj kući.
Nema na drugim mestima davanja para samo zato što je neko nekome simpatičan. Danas "Naša borba", pa razne organizacije, pa "Blic", pa "Glas javnosti", ko zna kako se sve zovu i kako su raspoređeni, čitav niz tih izdajničkih medija, prenosi i po nekoliko puta, "Studio B" dva puta "Glas Amerike", pa "Dojče vele", pa "Frans internasional", pa "Bibi si" i ko kako se sve zovu te agenture za vođenje specijalnog psihološko-propagandnog rata.
Ko je toliko blesav da formira celu radio stanicu ili televizijsku stanicu na tuđem jeziku, da bi emitovao program, a da nema nekog interesa? Koji mu je interes? Politički, subverzivni, podrivački, a ovde se ponose kvislinzi, što prenose i dalje šire te elemente specijalnog psihološkog ratovanja.
Ne mogu da kažem hoće li nas napasti ili neće, možda hoće, a možda neće, ali naša odlučnost da se branimo svim sredstvima je jedan od ključnih elemenata odvraćanja. Ako već ozbiljno planiraju da nas napadnu, da ih bar upozorimo da na vreme povuku te svoje kvislinge, te svoje agenture, beogradske krugove, helsinške odbore, žene u crnom itd., da tu svu bulumentu na vreme zgrnu iz Srbije, da je odnesu, da ih ne ostavljaju ovde kao taoce.
Možda mi ne možemo dohvatiti svaki njihov avion, ali ćemo zato ščepati one koji nam budu blizu ruku. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada narodnog jedinstva i dalje insistira na vođenju dijaloga sa predstavnicima albanskih političkih partija. Mi želimo da Albanci napokon shvate da im ova zemlja može biti i otadžbina, i majka, ukoliko je kao takvu prihvate, da mi nemamo nikakvih ni nacionalnih, ni verskih predrasuda, da vrednost jednog građanina merimo samo po tome koliko je on lojalan svojoj državi, koliko poštuje njen Ustav i njene zakone, i ništa više.
I nijedna nacionalna manjina nema razloga da se brine, ukoliko se zaista na taj način ponaša. Ali, oni koji ruše naš ustavni sistem, jednostavno mogu ostati bez ičega. Shvatili su valjda napokon da Zapad interesuju samo u onoj meri ukoliko su spremni da za zapadne interese krvare, jer, da taj Zapad zaista iskreno brine za albanske civile, za albansku nacionalnu manjinu, onda bi "odrešio kesu" da im efikasnije pomogne. Neuporedivo više para se troši za pripremanje oružanih dejstava ili za propagandne aktivnosti, nego što se udeli onima koji su ostali bez svojih kuća, a ostali su bez svojih kuća pre svega zbog toga što su teroristi spaljivali kuće i na silu terali civile, jer je planirano da se na Kosovu i Metohiji stvori nešto poput "pijace Markale", poput Ulice Vase Miskina, partizanskog groblja, pivare ili drugih mesta u Sarajevu, gde je Izetbegović ubijao svoje građane, svoje civile, da bi to bilo pripisano Srbima i izazvalo zapadne žestoke reakcije protiv srpskog naroda i Republike Srpske.
Taj plan je pravljen i za Kosovo i Metohiju. Na vreme smo ga prozreli, uspeli da sprečimo njegovu realizaciju, a sada samo mi pomažemo efikasno tim albanskim civilima, koji su ispali najobičnije žrtve manipulacija velikih sila i albanskih terorista, samo mi šleperima dovlačimo svakodnevno pomoć i u hrani, i u građevinskom materijalu. To što sa Zapada stigne, što bi naš narod rekao, u oko bi stalo. Više troškova imaju da doputuju sve te njihove delegacije, cela ta bulumenta špijuna i propagandista, nego što donesu hrane ili lekova za one ljude kojima su hrana i lekovi najpotrebniji. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada narodnog jedinstva je jednoglasno prihvatila inicijativu Predsednika Republike i jednoglasno odlučila da pred Narodnu skupštinu izađe sa predlogom za raspisivanje ovog referenduma. U nekim normalnim prilikama pitanje, koje se postavlja na referendumu, bilo bi deplasirano postavljati, ali ovo nisu normalne prilike. Ovoga puta iste one sile, koje su nam uništavale Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, htele bi da unište Srbiju. Htele bi da srpski narod i srpske zemlje podele upravo po onom obrascu, po kome ih je Hitler već delio 1941. godine. Po istom tom obrascu. Sada su na redu Kosovo i Metohija.
Ali, nije samo problem u tome što bi velike sile da nam pocepaju Srbiju, nego što pokušavaju dokazati svojim propagandnim aktivnostima da to rade za naše dobro, da nas uništavaju, jer je to za nas najlepša varijanta, da vrše eutanaziju, da nas ubijaju iz milosrđa. I te iste velike sile pokušavaju dokazati da Srbijom vlada vlast, koja ne uživa poverenje naroda, da bi narod hteo kapitulaciju, ali vlast ne da. Jednog eksponenta zapadnih sila sa takvom idejom nedavno smo gledali na jednoj od lokalnih beogradskih televizija. Baš tako je nastupio - želi dobro srpskom narodu, ali, evo, ometa ga ova vlast, koja vodi neku drugu politiku, politiku koja ne odgovara srpskom narodu.
Vlada Republike Srbije ima jedinstvenu platformu za vođenje razgovora sa predstavnicima albanske nacionalne manjine. Ta platforma je svima u Srbiji poznata. Ta platforma je veoma jednostavna: Kosovo je unutrašnje pitanje Srbije. To je platforma. Hoćemo da razgovaramo o svemu, o svim problemima, ali unutar Srbije. Postoji još jedan okvir te platforme, a to je Ustav Srbije. Može Vlada da misli šta hoće, može Vlada da misli šta želi, ali se mora držati Ustava. Ne može Vlada praviti nikakvu platformu mimo Ustava. Za nas je Ustav svetinja, dok se eventualno ne promeni dvotrećinskom odlukom skupštinske većine ili referendumom. Imamo veoma čvrst Ustav, koji se ne može tako lako menjati. A Vlada mora da poštuje i sprovodi Ustav. To je naša platforma: Ustav i princip da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije.
O svemu ostalom Vlada je spremna da razgovara sa svim relevantnim predstavnicima albanske nacionalne manjine. Ali, sa njima neposredno, a ne sa njihovim advokatima i njihovim tutorima. Ne može zapadni političar, koji dođe u Beograd da čita lekcije srpskoj vlasti i srpskom režimu, jugoslovenskom režimu, a ode u Prištinu, pa se grli sa glavnim predstavnikom albanskog separatizma, javno se grli, ne može biti predstavnik i ne može biti posrednik. Čak i kada bismo hteli posrednika, onaj ko se grli sa Rugovom, ne može biti posrednik, dokazao je da nije objektivan, dokazao je da je pristrasan. Jer, u Beogradu se ne grli ni sa kim, mada bi bilo nekih koji bi se sa njim grlili, ima ih i ovde, a on se ne grli ni sa kim, čak ponižava one koje s vremena na vreme primi tako što ih ostavi da ga čekaju po hotelskim aulama, da bi ih primio u hotelskoj sobi ili na travnjaku svoje ambasade u Beogradu, pa ih dodatno ponižava. On u Beogradu želi kvislinge. On je spreman danas-sutra, ako mu se pruži prilika, da formira i kvislinšku vlast. Ali i one, kojima je namenio ulogu kvislinga, on unapred želi što više da ponizi, da mu se slučajno nekad ne otmu kontroli.
Nemojte, gospodine Čanak, ovu vladu da plašite Hagom. Hag se plaši nekih iz ove vlade. Ja sam hteo još 1995. godine u decembru da idem u Hag, nisu mi dali. Zašto mi nisu dali? Plaše se mog dolaska u Hag. Ja i dalje želim u Hag. Onog trenutka kada mi se ukaže prilika, ja ostavljam i Vladu i potpredsedničku funkciju i ja putujem u Hag. Evo, to javno ovde kažem. Nemojte mečku plašiti rešetom.
Drugo, nemojte da nastupate u ime Vojvodine. Kada budete imali malo više poslaničkih mandata i malo više glasova u Vojvodini, onda možete da kažete da predstavljate nekog ozbiljnog u Vojvodini. Koga vi predstavljate? Onoga ko je greškom zaokružio naziv vaše koalicije. Vi ste samo na zabunu mogli da osvojite nešto glasova na ovim izborima, nikako drugačije. Posvađala se koalicija "Zajedno", pa njihovi razočarani glasači, pa neke stranke bojkotovale, pa hajde, kažu ovi da su opozicija. Nisu stigli ni da vas upoznaju. Videćemo na sledećim izborima kako to stoji u Vojvodini. Pogotovo posle onih austrougarskih zastava, koje ste isukali krajem 1996. godine u Novom Sadu. Dugo ste ih, decenijama čuvali, onda ste ih isukali. E, te dve-tri austrougarske zastave, koje ste demonstrirali u Novom Sadu, one će označiti kraj vašeg političkog bitisanja.
Na Kosovu i Metohiji dešava se nešto što nam je svima poznato. Došlo je do terorističke pobune, došlo je do bojkota od strane većine pripadnika albanske nacionalne manjine institucija sistema. Kako su se zapadne sile postavile po pitanju terorizma na Kosovu i Metohiji? Donele su na Savetu bezbednosti UN Rezoluciju o zavođenju embarga na izvoz oružja Srbiji i SR Jugoslaviji i šiptarskim teroristima. Pa, kao, oni su objektivni, ne daju ni jednoj, ni drugoj strani oružje. Oni izjednačavaju albanske teroriste sa legalnom i legitimnom vlašću. Uostalom, embargo na prodaju oružja teroristima postoji na celom svetu, u svim zemljama odvajkada mora da se poštuje. Ni jedna država po međunarodnom javnom pravu ne sme da prodaje oružje teroristima. Neke to rade ilegalno, neke na svojoj teritoriji imaju centre za obuku albanskih terorista. Znamo i koje su to države. Neke od njih se busaju u prsa da su riznice demokratije, da su najviši svetski domet demokratije itd. A vežbaju teroriste i pomalo ih upućuju na Kosovo i Metohiju, opremaju ih za terorističke akcije.
Mnogi pripadnici albanske nacionalne manjine pate zbog sadašnjeg stanja i zbog ovog terora, koji se provodi. Evo, šest Albanaca je sada likvidirano. To je najnovija vest sa Kosova i Metohije. Zašto su likvidirani? Samo zato što nisu hteli da se bave separatističkim aktivnostima, samo zato što nisu separatisti.
I ova vlada Srbije mora da zaštiti pripadnike albanske nacionalne manjine od šiptarskih terorista i separatista. I ova vlada će iznaći način da zaštiti sve lojalne pripadnike albanske nacionalne manjine, sve one, koji se smatraju građanima Srbije i koji su spremni da žive mirno, normalno u sastavu Srbije. To je obaveza, o kojoj možemo da raspravljamo i koju prihvata Vlada narodnog jedinstva.
Koji je pakleni plan od strane zapadnih sila smišljen za Kosovo i Metohiju? Amerika još ne priznaje SR Jugoslaviju. Još se pred zgradom UN u Njujorku vijori zastava one bivše Jugoslavije sa crvenom petokrakom. Još Amerikanci u službenoj prepisci govore o Srbiji i Crnoj Gori. Ako poznajete nekog u Americi, pa vam on napiše pismo i ako slučajno na pismu napiše - Jugoslavija ili SR Jugoslavija, u pošti mu to precrtaju i dopišu - Srbija i Crna Gora. To rade u Americi.
Amerika ... (Glas iz sale: Lažete!). Slušajte, vi iz Srpskog pokreta obmane možete da se ljutite do mile volje. Vi ni sami ne znate na kakvim ste pozicijama. Jedan dan ste za stranu intervenciju i za internacionalizaciju istine, a sutradan ste protiv strane intervencije, za referendum itd. Kako čovek da pohvata kakva je vaša politika i kojom se ideologijom rukovodite, ali vi imate pravo i da budete politički dezorijentisani. (Smeh u sali.) To je vaše demokratsko pravo.

I koji je cilj zapadnih sila na Kosovu i Metohiji? Kažu: Kosovo je unutrašnje pitanje Savezne Republike Jugoslavije. Zašto? Da bi ga lakše izdvojili iz Srbije. I kažu: ne dolazi u obzir promena granica. Mogu se menjati, dakle, unutrašnje granice. Ono što nisu dozvolile za AVNOJ-sku Hrvatsku ili AVNOJ-sku Bosnu i Hercegovinu, sad može za AVNOJ-sku Srbiju - da joj se otcepi parče teritorije i da se proglasi nova federalna jedinica. I kad bi to uspele zapadne sile, ne bi one žurile sa proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije, nego bi u prvoj fazi, uz pomoć eventualno sebi naklonjenog režima u Podgorici, kakav priželjkuju i na čijem stvaranju rade, ostvarile prinudnu upravu nad Srbijom na saveznom nivou. Njima podoban režim u Podgorici, njima podoban režim u Prištini - da vladaju nad Srbijom preko saveznih institucija vlasti. Pa kad Srbija zajauče, kad joj bude nepodnošljiva takva situacija, pa se pobuni protiv takve situacije, da Srbija bude kriva za rasturanje Savezne Republike Jugoslavije.
To je smišljeno i to moramo sprečiti po svaku cenu.
Koji je smisao ovog referenduma? Da narod, da svi građani Srbije demonstriraju svoju volju. Lično sam ubeđen da će ogromna, ogromna većina odgovoriti "ne" bilo kakvom stranom mešanju, uplitanju u naše unutrašnje poslove.
Taj odgovor će imati i veliki simbolični i još veći politički značaj. Sve ono što sa Zapada bude usmeravano protiv takvog odgovora, neće se moći predstaviti kao akcija protiv Vlade Srbije, protiv vlasti u Beogradu, nego akcija protiv srpskog naroda, protiv svih građana Srbije u celosti. To je ono što nas osnažuje.
I drugo, što mi moramo jasno staviti do znanja celom svetu: iz ove kože nemamo kud. Doterani smo do zida, doterani smo u ugao i moramo se boriti za goli opstanak. Sve ono što su nam eventualno smislili, moramo izdržati. I moramo im unapred staviti do znanja da ćemo izdržati. Utoliko će volja naroda, ubeđen sam, ovoga puta biti nepokolebljiva. Naš narod će i ovoga puta da se odlučno suprotstavi svima onima koji rade na uništenju Srbije, na uništenju srpskog naroda, koji ne žele dobro ni jednom građaninu Srbije. Hvala. (aplauz)

Dame i gospodo,  dužan sam da reagujem na izlaganje gospodina Kučevića, ne toliko kao potpredsednik Vlade, koliko moram reagovati kao Bošnjak. Ja sam Bošnjak, rođen  sam u Sarajevu. Gospodin Kučević možda nikad nije video Sarajevo. On je Bosnu možda razgledao u bukvarima, na ekskurziji je možda bio, možda je na televiziji viđao Bosnu. Sada odjednom govori o nekim Bošnjacima. Taj sam, ja sam prozvan.
U Srbiji živi milion - dva, možda i tri miliona, Bošnjaka. A Bošnjaci su uvek bili Srbi. Bosna je bila srpska država. Tvrtko se kao srpski kralj krunisao u manastaru Mileševi na grobu Svetog Save. Vi sada neku novu teoriju o Bošnjacima iznosite. (Glasovi: on nema pojma. Smeh u sali.) Da nije žalosno, bilo bi smešno. Ovo je tragikomično. Čuj, Bošnjaci! I on sad Bošnjak! Hajde da je rekao Irokez, da je rekao Papuanac, to nekako razumem. Pa ima i Egipćana, sada čujem, kod nas. Sada on Bošnjak, Bosne nije video, sutra će reći da je Marsovac, Japanac, ko zna šta će mu pasti na pamet. Pa dobro, čoveku svašta padne na pamet. On odjednom sad traži da mu se priznaju i neka posebna prava, hoće državu! Hoće Sandžak, kaže, da otcepi. Na području današnje Srbije bilo je mnogo Sandžaka. Na koji Sandžak mislite, gospodine Kučeviću? Ima mnogo Sandžaka. Možda mislite na Novopazarski? E, status mu se promenio pre mnogo, mnogo godina, skoro 100 godina. Nije više deo Turske, bio je Sandžak, dok je bio u sastavu Turske, sada više nije i nikada više neće biti.
Drugo, naravno, u Raškoj oblasti živi izvestan procenat stanovništva muslimanske veroispovesti. Niko u Srbiji ne dovodi u pitanje punu ravnopravnost te veroispovesti, ali nemojte da zloupotrebljavate verska osećanja svojih komšija, svojih rođaka, svojih prijatelja, svojih poznanika, ljudi sa kojima živite na području Raške oblasti i da ih na zlo navodite. Jedan vaš ideološki sledbenik je takvo zlo izazvao na području Bosne i Hercegovine. Nemojte vi to isto da ponavljate u Raškoj oblasti. Neće se dobro završiti, pogotovo neće biti dobro za vas, koji to pokušate. Bolje vam je da živite sa mirom, da vam niko ne dira verska osećanja, a niko ih sigurno neće ni dirati, jer su pravoslavni Srbi i u verskom i u nacionalnom i u ideološkom pogledu veoma, veoma tolerantni ljudi i nikada nisu dovodili u pitanje ničiju veroispovest. Nikoga nisu osporavali, ukoliko je živeo životom dostojnim čoveka, ukoliko se normalno ponašao i nije nasrtao na državu. Ne dirajte državu, jer država se sabljama brani i braniće se sabljama, ako bude ugrožena. Imate mnogo tamo, relativno lepo živite. Ne možemo se u ovakvoj strašnoj krizi pohvaliti da nam je baš dobro. Relativno lepo živite, nemojte da se to sve baca pod noge. I nemojte da pristajete za albanskim separatistima. Vaše bliske po veroispovesti sa područja Bosne i Hercegovine iskoristili su Hrvati. Upozoravali smo i 1990. i 1991. godine, nemojte, ne pristajte za Hrvatima, zlo će izbiti, a o vašu glavu će se razbiti. I tako se i desilo. Građani muslimanske veroispovesti na području bivše Bosne i Hercegovine objektivno su najviše stradali u ovom ratu, jer je njihovo vođstvo dozvolilo da bude izmanipulisano od strane Tuđmanove vlasti.
Nemojte vi, muslimani koji živite u Raškoj oblasti, dozvoliti da vas neko izmanipuliše i da budete tuđe sredstvo u obračunu sa srpskim narodom i srpskom državom. Ove zapadne sile koje vas podstiču, spremne su da se protiv Srba bore do poslednjeg muslimana, spremne su da se protiv Srba bore do poslednjeg Albanca, a neće same doći ovde da krvare. Možda ponekad avijacijom, ali to je sve. Oni neće ginuti, a hteli bi vas da okrenu protiv Srbije, protiv srpskog naroda, hteli bi da vi iskrvarite ne bi li se neka pakost i neka šteta Srbiji nanela.
I ovo nije samo upozorenje vama. To je upozorenje i Albancima. Pamet u glavu! Lepim rečima o svemu se možemo dogovoriti. Ustavna prava, puna ravnopravnost, nikad se neće dovoditi u pitanje. To je konsenzus koji postoji u svim političkim partijama u Srbiji. Ali nasrtaj na državu, na teritorijalnu celovitost, suverenitet, skupo će koštati svakoga onoga ko se na to odvaži.
Druga neka vlada je donela odluku o uspostavljanju privremenih mera odnosno prinudne uprave u Novom Pazaru. Sad je stupila na snagu nova vlada, ali i ova nova vlada opravdava sve te mere. Jer, ne može se lokalna vlast ponašati kao da je država u državi - od ideoloških simbola, od potiskivanja srpske državne zastave i uvođenja vaše stranačke zastave, pa nadalje, do zloupotreba u raspolaganju opštinskog zemljišta i čitavog niza kršenja zakonskih normi. Da je ta vlast normalno funkcionisala, da je obavljala ono što su joj ustavne i zakonske nadležnosti, niko je ne bi dovodio u pitanje. Da sam u pravu, najbolje svedoči činjenica da, recimo, u Vojvodini postoji veći broj opština u kojima vlada stranka mađarske nacionalne manjine - Savez vojvođanskih Mađara, da u Bačkom Petrovcu vladaju Slovaci, da nikome nije palo na pamet da tamo zavodi prinudnu upravu, jer se normalno ponašaju, ispunjavaju - neko više uspešno, neko manje uspešno - zakonske dužnosti, obaveze, ne krše Ustav, ne krše pravne norme i zašto bi to nekome smetalo ako u nekoj sredini pripadnici izvesne nacionalne manjine imaju većinu u nekoj opštini, da budu većinski zastupljeni u organima lokalne vlasti. Nikome to ne smeta, ukoliko je normalna situacija, ukoliko se svi drže zakona.
To što insistirate, gospodine Kučeviću, na stranom mešanju, na internacionalizaciji, kako se to često pomodno kaže, ne može doneti nikakvu korist muslimanima koji žive u Raškoj oblasti. Nema Bošnjaka tamo. Možda ima poneki. Nema. Nemojte to da pričate. Kako ćete vi sad mene uveriti da ste vi Bošnjak, a ja nisam Bošnjak. Hajde, uverite. Kako?! Ja rođen u Sarajevu, otac mi iz Hercegovine, majka mi iz Hercegovine, a vi niste ni videli Bosnu i sad vi Bošnjak, a ja nisam Bošnjak. Kako?! (Jedan glas iz sale: možda je u ratu bio.)
Možda je u ratu bio, što kaže gospodin Bidža. Jedino tako. (Smeh u sali.)
I nemojte se tim zanositi. Ne ide. Nemojte danas na vaš verski praznik Kurban Bajram, koji je dan sloge, dan popravljanja poremećenih komšijskih odnosa, koji je dan ljubavi, kako vaša vera nalaže, nemojte danas da zaoštravate atmosferu i u Narodnoj skupštini i nemojte pred javnošću, pred celokupnom srbijanskom javnošću da ostavljate loš utisak, jer će možda neki ljudi izvući zaključak da svi muslimani iz Raške oblasti misle kao vi. A ne misle, jer ogromnoj većini se ne ratuje, ne krvare se gaće za zapadne sile. Svesni su da imaju šta da izgube i nikome se ne žrtvuju ni porodica, ni gradovi, ni sela za tuđe račune. Hteli bi da žive s mirom i živeće s mirom, ako ne dozvolimo da bilo ko unosi zlu krv. (aplauz)

Nije agresija iz Bosne.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam sedeo satima iščekujući gospodina Kovačevića ili nekog drugog iz njegove poslaničke grupe. Međutim, ugrabiše priliku, kada sam izašao napolje da odgovaraju, da me demantuju. Ali, zapravo, šta je postigao gospodin Ivan Kovačević, samo je potvrdio moju jutrošnju konstataciju.

Ovo što je govorio gospodin Ivan Kovačević su nove obmane.

Prvo, obmane o planu Z-4. Plan Z-4 je bio toliko loš da ni jedan ozbiljan srpski političar ili jedna ozbiljna srpska partija se nisu usudili da ga prihvate, ni iz Srbije, ni iz Srpske Krajine, ni vladajuće ni opozicione. Prihvatio je samo SPO.

Gospodin Kovačević je ovde nabrajao da je po tom planu Z-4 Srpska Krajina imala predsednika Republike, parlament, vladu, monetu, zastavu, grb i narodne predstavnike itd.

Suštinu je, naravno, prikrio. Po planu Z-4 Srpska Krajina je svođena samo na 1/4 svoje teritorije. Plan Z-4 nije obuhvatao istočnu Slavoniju, nije obuhvatao Baranju, nije obuhvatao zapadnu Slavoniju i prepolovljavao je zapadni deo Srpske Krajine.

Nije bilo srpskog političara koji je smeo to da prihvati. Naravno, okupirana je sada cela Srpska Krajina. Ali bi posledica bila ista, sa više ili manje prolivene krvi. I da je prihvaćen plan Z-4 Srbima tamo ne bi bilo opstanka. To je suština.

Drugo, gospodin Drašković je tražio hrvatsku zastavu na srpskom Kninu nekoliko godina pre okupacije Republike Srpske Krajine. I, nije ni malo slučajno što gospodin Drašković od 1991. godine pa naovamo nikada nije smeo da ode ni na teritoriju Republike Srpske Krajine, ni na teritoriju Republike Srpske, pa nikada ni u svoje rodno Gacko. Ta činjenica mnogo govori.

Dobro je što su danas mnogi poslanici SPO za ovom govornicom podržali referendum i podržali odbacivanje stranog mešanja u naše unutrašnje poslove. To je važan pomak nabolje u njihovoj političkoj orijentaciji. Ali, do juče je rukovodstvo njihove stranke tražilo internacionalizaciju, internacionalizaciju istine, kako su govorili. Kažu, toliko je istina na našoj strani da jednostavno te zapadne sile ne mogu, nego da presude u našu korist. A, istina je bila na našoj strani u slučaju Republike Srpske Krajine. Istina je bila na našoj strani u slučaju Republike Srpske. Šta je bilo? Bilo je bombardovanje, bilo je bombardovanje srpske dece, srpskih sela i gradova, srpskih škola i bolnica. Što je dokaz da se zapadne sile ne rukovode principima, ne rukovode se pravom i pravičnošću, ne rukovode se humanizmom, nego interesom.

I u ovom slučaju, njihov je interes da razdrobe Srbiju i unište naš narod. I ovoga puta pomažu srpske neprijatelje materijalizovane u albanskim separatistima. Tako su radili i po pitanju Srpske Krajine i po pitanju Republike Srpske.

Dame i gospodo, što se tiče ovog teksta koji je Drašković malopre izdiktirao Ivanu Kovačeviću, to nije ništa novo . Što se tiče istina i laži u politici, postoji čitav niz primera, ali ja time ne bih opterećivao Narodnu skupštinu. Znate, gospodin Drašković je mene nedavno tužio. Ja ću sutra izaći na pripremno ročište. Sa ogromnim zadovoljstovom očekujem taj sudski proces. Tamo ćemo dokazivati ko se u politici služio lažima i obmanama. Dokaza je toliko da će se mnogi časni i pošteni ljudi iz vaših redova postideti što su ikada uopšte bili članovi Srpskog pokreta obnove. (aplauz)

Dame i gospodo, gospodin Suljević je izneo vrlo teške optužbe protiv političkog i pravnog sistema u Srbiji i protiv vlasti u Srbiji. Te optužbe se moraju dokazati.

Vi govorite gospodine Suljeviću o policijskom teroru, a niste bili u stanju ni jedan jedini primer policijskog terora da navedete. U čemu se sastoji taj policijski teror? Govorite o hapšenjima, političkim suđenjima i robiji. U zatvor se išlo samo zbog posedovanja zabranjenih vrsta oružja. Dugih cevi, kako se to kaže. Samo se zbog toga išlo u zatvor.

Što se tiče stanja u Raškoj oblasti, pre svega u Novom Pazaru, tamo je vlast do sada bila isuviše bolećiva, pa je pojedinim ljudima i grupama dozvoljavala mnogo više od onoga što bi bilo dozvoljeno u drugim delovima Srbije kada je reč o kršenju pozitivnih pravnih propisa.

Šverca je bilo svuda u Srbiji, najviše u Raškoj oblasti. Odavde su ljudi u konvojima putovali da bi tamo kupovali robu iz inostranstva, za koju nije plaćena ni carina, ni akcize, ni porez, ni bilo šta drugo. Vlast je bila bolećiva, pa je razmišljala da im se učini, ne bi li se malo primirili, pa kada ih prođe ova stihija valjda će se normalnije ponašati. Izgleda da je to delovalo sasvim u suprotnom pravcu, pa su se neki politički činioci tamo osilili, pa iz toga izvukli zaključke da se može sa srpskom državnom teritorijom poigravati, da se može računati na podršku stranih sila u procesu razbijanja Srbije, da to pruža šansu za izdvajanje itd.

Vi se žalite što vaša deca moraju da izučavaju srpsku istoriju. Koju istoriju da izučavaju, gospodine Suljeviću?

(Suljević sa mesta: Bošnjačku.)

Koju bošnjačku? Istorija Bosne je srpska istorija. U potupnosti srpska istorija od Kulina Bana, pa do poslednjeg Kotromanića, do pada u tursko ropstvo. Vi ovako krenite po generacijama. Vaša generacija, pa generacija vaših očeva, vaših dedova, pa pradedova i dolazite do srpskih korena. Šta dalje? Nateraćete mene da se malo pozabavim vašom porodicom i da vam tačno ukažem od koje prodice potičete. Sada ste lansirali bošnjačku naciju i hoćete zdravo za gotovo da vam to prihvatimo, a do juče su knjige objavljivane, dokazivano postojanje muslimanske nacije. I Kasim Suljević, jedan od glavnih ideologa, njegovu knjigu sam čitao, pa Muhamed Filipović, pa Maksut Rizvić, pa Hasan Sušić, pa mnogi drugi. Napisali ste tone knjiga, čitave šume su posečene da bi se te knjige štampale, sada to odjednom bacate i hajde da nove šume sečemo. (aplauz)

Hajde sada da dokazujemo da ste vi iz Novog Pazara Bošnjaci, a Bosne ni videli niste. Ja ću vam dokazati koji su od vas Rovčani, koji su Bjelopavlići, koji su Vasojevići, koji su iz kog plemena i kada primili islam. Bilo ih je koji su u prošlom veku, krajem prošlog veka primili islam. Pa, da se vidi to i da se jednom demistifikuje.

Opet napominjem, ne sporimo vam puna verska prava, čak i nacionalna. Smatrajte se čime god hoćete. Ja toliko volim srpski narod i toliko sam ponosan što sam Srbin da mi nikada na pamet ne pada da bilo koga na silu teram da bude Srbin, ako on to ne želi. Vi ako ne želite to da budete, ne morate. Niko vas terati neće. Bilo bi ponižavajuće za srpski narod da bilo koga na silu teramo da bude Srbin, ako on to ne želi. Nismo mala deca, učili smo škole, čitali smo knjige, bavili smo se naukom, znamo valjda neku faktografiju, znamo neke činjenice.

Sada će vam neko lansirati da ste Japanci i vi ćete reći da ste Japanci. Neko će dokazivati da ste došli sa Marsa i vi ćete reći Marsovci. Vata nas vrtoglavica od tih vaših stalnih promena. Nemamo više ni šuma da vam štampamo knjige u kojima ćete dokazivati šta ste.

Što se tiče vašeg zalaganja za strano mešanje, te zapadne sile koje žele da se mešaju, i još ni jednom nisu rekle šta je to što nemaju Albanci na Kosovu i Metohiji, a morali bi da imaju? Šta je to što piše u pravnim dokumentima Ujedinjenih nacija, a u Srbiji se ne poštuje? Šta je to u rezolucijama, deklaracijama Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, a da se u Srbiji ne poštuje? Šta je to u Konvenciji saveta Evrope o nacionalnim manjinama, a u Srbiji se ne poštuje?

Da vidimo, napokon, šta je to, pa ako se pokaže ijedna sitnica da se ne poštuje, da od sutra počnemo da je poštujemo, a niko nam ne kaže šta je to, nego kažu - morate razgovarati, bez ikakvih prethodnih uslova, čak ne sme vaš uslov biti ni poštivanje Ustava, ni poštovanje Srbije, a da mi dođemo da vam presuđujemo.

E, neće nam niko presuđivati na ovome tlu i u ovoj zemlji. (aplauz)

Ne treba na to da računate. Turci su davno otišli i nikad se vratiti neće. Naravno, ja ne mislim da vas osuđujem zbog nečega, čemu niste sami ništa skrivili. Postoji jedno činjeničko stanje - u ovoj zemlji žive ljudi raznih nacionalnosti i različitih veroispovesti. Na njima je sada da razmisle - da li ćemo živeti mirno, normalno, ili ćemo se neprekidno sporiti i sukobljavati?

Obe varijante su moguće. Pametnija je ova da se živi mirno i normalno. Međustranačkih prepucavanja će uvek biti. Evo, mi se žestoko sukobljavamo već nekoliko godina sa Agoštonovom strankom, pa evo i sa Kasinom strankom, koja je novoformirana stranka u poslednje vreme, i normalno je da se sukobljavamo, ali to ne znači da se sukobljavaju Srbi i Mađari širom Vojvodine.

Takvih sukoba jednostavno nema, nije se nikada čulo za njih u poslednjih nekoliko decenija. Nastavićemo mi da se sporimo i sa vašom partijom, ali želimo da to ne dovodi do sporova među raznim konfesijama, ili raznim nacionalnostima. Budite koja god želite nacija, ne interesuje me, ali nemojte mene terati da se pravim kao da zaista mislim da ste to što vam iznenada padne na pamet da budete.

Ja ne mogu da se pravim, uvek ću vam reći - ja u to sumnjam, ili, imam dokaze da to nije baš tako. Bavio sam se društvenim naukama, iz toga izvlačim neke zaključke, imam argumente. Pa, ako imate jače argumente, da vidimo čiji su verodostojniji.

Nemojte nas terati da se pravimo kao da smo svi ovde glupi, naivni, da nam se može "prodati rog za sveću". Želimo državu sa modernim pravnim poretkom. Nije lako izgraditi moderni pravni poredak, ali ga gradimo.

Najbrže ga možemo izgraditi zajedničkim snagama svih političkih činilaca, što takođe ne znači da svi moramo isto da mislimo. Ja nemam nameru da vas teram da mislite onako kako ja mislim, niti bi dobro bilo da svi mislimo isto, niti bi postojala demokratija u Srbiji, kada ne bi bilo stranačkih prepucavanja, kada se ne bi prepucavali vlast i opozicija, kada se ne bi stranke međusobno sukobljavale u borbi za neke stranačke, političke interese itd.

Demokratiju moramo sačuvati, zato negujemo i polemiku, i sukobe, i svađe itd. Ali, u političkoj sferi, a ne među građanima, a ta naoružavanja, do kojih je dolazilo u Raškoj oblasti, bila su inicirana spolja, tempirana u pravcu rušenja države.

Nema države na svetu koja bi to tolerisala. I na kraju krajeva, oni koji vas na to nagovaraju, oni koji vam šalju oružje, ne misle vam dobro. Znaju da vas nema dovoljno da srušite Srbiju, a svi možete stradati u tom pokušaju rušenja.

Bolje je okanite se toga, lepo ćete živeti. Nikada se nije desilo da Srbi nekoga ugnjetavaju, da nekoga muče. Zašto, u proseku, po glavi stanovnika, najviše Roma živi u Srbiji, možda u celoj Evropi, najviše u Srbiji? To sami Romi kažu - zato što su Srbi dobri ljudi, pa nas ne muče, pa nas ne progone, pa nas ne maltretiraju, pa nas puste da živimo kako sami najviše volimo.

E, zbog toga ih ima procentualno najviše u Srbiji. Taj narod koji je najviše progonjen, u celoj Evropi, ovde se najslobodnije, najnormalnije ponaša.

Ako taj najprogonjeniji narod nema razloga da se žali na Srbiju, na Srbe, onda pogotovu nema razloga onaj ko nam je po poreklu najbliži, ko nam je istorodan po poreklu, bez obzira što je druge vere. Pa, veroispovest je i po srpskom ustavu privatna stvar svakog čoveka. (aplauz)