Dame i gospodo narodni poslanici, prvo izražavam žaljenje što je naša opozicija tako onemoćala i spala na vrlo ograničen broj pojedinaca i u kvantitativnom i u kvalitativnom pogledu. Pa, umesto da se argumentovano suprotstave vladinim predlozima, nastupaju s čistim nebulozama koje mogu samo da afirmišu vladine predloge.
Osvrnuo bih se samo na nekoliko čistih izmišljotina koje je ovde izneo poslanik Rističević. Prvo, što se tiče štednje u "Dafiment banci" i ona je obuhvaćena ovim zakonom, jer je obuhvaćena i saveznim Zakonom o vraćanju stare devizne štednje. Dakle, sve stare devizne štediše su ovde u istom statusu. Drugo, ostatak jugoslovenske države u vreme secesije Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije morao je povećanom emisijom novca da suzbije poplavu dinara sa slovenačkog, hrvatskog, bosansko-hercegovačkog i makedonskog tržišta. Oni pokupe sve dinare iz primarne emisije za koje je bila zadužena njihova republička narodna banka u ono vreme i tim dinarima nastoje da kupe što više roba od Srbije.
Da bi se to suzbilo moralo se ići na kontrolisanu inflaciju. tih godina, 1991, 1992. SRS se zalagala, kad se već moraju štampati dinari iz primarne emisije da bi se suzbila nastojanja otcepljenih republika onda te dinare treba investirati isključivo u javne radove.
I da je kojim srećnim slučajem prihvaćen taj naš predlog posledice hiperinflacije bi bile mnogo blaže. Umesto da je išlo sve direktno u potrošnju, da je išlo za kredite društvenim firmama, da je investirano u puteve, da je investirano u komunalnu infrastrukturu i slične objekte, posledice bi bile mnogo povoljnije.
To je samo zbog javnosti, da ne bi ova izmišljotina Rističevićeva bilo s čije strane mogla biti primljena kao istina - zdravo za gotovo.
Što se tiče novih zakona o kojima je danas reč, mi nismo te zakone pred izbore tempirali. Na tim zakonima radimo dugo. Čak smo očekivali da će i ranije biti usvojeni i otuda taj datum. To je jedini razlog.
Drugo, prošle godine smo imali rat, tromesečnu agresiju, koja je zaustavila mnogo naših dobrih inicijativa. Doneli smo zakon o izmirenju tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Opteretili elektroprivredu. Morali smo da napravimo izvestan predah. Nismo mogli sve odjednom da uradimo. Zatim, ušli smo u akciju obnove i izgradnje Srbije posle bombardovanja.
Ogromna finansijska sredstva smo morali tamo koncentrisati i sada idemo na izmirenje dečijih dodataka, kao što smo obećali, izmirećemo sve, ali ne možemo sve odjednom, moramo postepeno, da država ne bi stradala. Nama bi bilo najlakše sve u istom trenutku, ali posledice bi onda bile katastrofalne, sa ekonomijom kakva je naša.
To je jedini razlog. Što se tiče zemljoradničkih penzija, pitanje je sada da li ćemo to uspeti pre ili posle izbora, ali i ovog trenutka treba da znaju zemljoradnici da ni oni nisu zaboravljeni, da će i oni biti izmireni na adekvatan način. I ono što je sada za nas najvažnije, kako izmirimo koju kategoriju, ne smemo da ulazimo u nova kašnjenja.
S druge strane, Ante Marković je upropastio deviznu štednju tako što je rasprodao devizne rezerve zemlje, koje su iznosile 10 milijardi dolara u vreme njegove vlade, omogućivši kupovinu deviza za dinare, novoštampane iz Narodne banke Jugoslavije. To je već istorijska činjenica. Zajam za preporod Srbije je naplaćen u određenom iznosu, ja se tačne brojke više ne mogu setiti, on je investiran. Zašto nije mogao biti ranije vraćen - tu postoji čitav niz objektivnih okolnosti: raspad zemlje, rat i sve ovo što nas je zadesilo. Ovo je dobra varijanta da se taj zajam vrati. Možda je ta varijanta, pošto sam iznos dinarskog dela zajma i nije naročito visok, posle svih tih devalvacija i pretumbacija koje smo imali, a devizni deo nije ni naplaćen u nekom velikom iznosu, možda se ova metoda mogla i ranije primeniti. Ali, da je primenjena, bila bi nauštrb nečeg drugog, jer u ekonomiji vam je sve zasnovano na principu spojenih posuda - jedan potez u jednoj sferi izaziva odmah posledice u svim drugim sferama.
Svaka ekonomska mera mora biti strogo primerena uslovima u kojima se izvodi i mora biti saobražena osnovnim ciljevima, nastojanjima i mogućnostima ekonomskih subjekata. Ovde je trebalo mnogo više vremena da se ovo sve saobrazi sa konkretnim mogućnostima naše države i našeg društva, kroz jedno sistematsko ispitivanje obaveza firmi prema državi i mogućnosti tih firmi da u određenim rokovima svojim robama izmire te obaveze, pod pretpostavkom da će im se, ako budu u tome uredne, 50% obaveza i otpisati.
Mi treba da isplatimo na ime dečijih dodataka i porodiljskih dodataka 4.260.000.000 dinara, a ove firme koje duguju državi, duguju mnogo više, i kroz to prelamanje i one će imati koristi i porodice koje će doći do novca. Primarno u svemu ovome je kupovina raznih vrsta roba. Ja sam sa spiska od 300 - 400 firmi izabrao 10-15, čija sam imena saopštio, firmi koje se bave proizvodnjom najraznovrsnijih roba. Među tim robama je i pivo. Nekad se može i pivo kupiti za taj bon, pod pretpostavkom da one pare koje su otišle za pivo, odu za dete, odu za dečije pelene, odu za dečiju obuću, odeću i tom slično. Ovde je bitno da država prema nosiocima prava izmiri svoje obaveze, a uvek nosioci prava sami odlučuju kako će taj novac upotrebiti.
I na kraju, mislim su pred novim ministrom zdravlja, gospodinom Milovanom Bojićem, sada velike obaveze i ja mislim da on mora pred Narodnom skupštinom da preuzme odgovornost da se sledeći put Marijan Rističević ne pojavljuje ovde sa dva broja većim zubima i da nas ne zasmejava, da ne zasmejava salu, da ne zasmejava narodne poslanike, nego da ga svi pažljivo slušamo, kao što sam ga ja slušao. Znate, ja sam možda oguglao na njegove zube, pa mogu da ga slušam, ali nemojte ni vi da mu se smejete, nije ni on kriv što je naše zdravstvo došlo u tešku situaciju. Sada očekujemo od novog ministra da će taj problem sanirati.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo često u prilici da raspravljajući o pojedinim zakonima, pogotovo onim zakonima koji su sistemskog karaktera, zapravo vodimo raspravu o moralnim pitanjima. Moral je veoma važan u politici, pa čak i u onim slučajevima kada ga pojedine političke partije maksimalno krše, kao što je to partija Dragana Veselinova. Čak i potpuni moralni negativus, kao što je Veselinov, koji se pokazao i u ovom slučaju u takvom svetlu, predstavlja predmet jedne moralne političke rasprave.
Čovek koji izlazi za govornicu Narodne skupštine i već u startu pravi skandal, traži od Narodne skupštine da oda posmrtnu počast jednom notornom kriminalcu kakav je Slavko Ćuruvija, to je već skandal radi skandala. Sutra će izaći neko iz Srpskog pokreta obnove da traži da odamo počast Ćandi, jer su u posmrtnici koja je objavljena u dnevnim novinama napisali iz njihovog opštinskog odbora, da li u Rakovici, Čukarici, gde li, da je Ćanda bio najbolji među njima.
Ranije im je bio najbolji, kriminalac većeg kalibra, Giška. I koliko oni imaju takvih kriminalaca toliko ćemo mi počasti da im odajemo. Nije Slavko Ćuruvija poginuo kao novinar. On je poginuo kao kriminalac u međusobnom okršaju kriminalaca. Naravno, mi svi želimo da policija što pre rasvetli i to ubistvo, i ubistvo svih ostalih ljudi, pa i kriminalaca. Jer, nije dozvoljeno ni u jednom civilizovanom društvu nekažnjeno ubijati ni kriminalce.
Ali, u našem slučaju, u uslovima ovolike navale spolja, u uslovima ovakve ekonomske situacije, i kriminal poprima mnogo veće forme i dimenzije nego što bi to bilo u nekoj normalnoj, ekonomskoj, socijalnoj, političkoj situaciji.
Što se tiče države, kada je Ćuruvija kršio zakon, mi smo se sa njim obračunavali institucionalnim putem. Dolazio je pod udar prekršajnih sankcija, eventualno krivičnih sankcija, bio je čak osuđen na nekih 5-6 meseci zatvora, koliko se sećam. I onog trenutka kada državi više nije predstavljao nikakav problem, kada je država kroz pravni poredak pokazala da ne može da egzistira nekažnjeno takav vid najprljavijeg mogućeg novinarstva, kakav je sprovodio Ćuruvija, to je za nas bio završen problem.
Međutim, Ćuruvija je za nekog drugog očigledno i dalje bio problem i taj drugi ga je likvidirao, da li zbog nerazjašnjenih dugova, nevraćenih dugova, da li zbog nekih obećanja itd, nadamo se jednog dana da će to policija razjasniti. Ali, vi koji neprekidno svakog takvog kriminalca stavljate kao barjak ispred sebe govorite o svom moralu, o svom moralnom liku, o moralnosti svoje partije.
Jutros dolazim na posao, i svaki dan kada izlazim na auto-put, stoji tabla Ćanda-Ivica. Ovde je prava primedba što nadležno ministarstvo to jednom napokon ne spreči. Dokle, što moram svaki dan da vidim ime tog kriminalca, koji je likvidiran u međusobnim obračunima kriminalnih bandi i dokle će nam sada oni svojim krajputašima diktirati neke objektivne uslove života?
Kad je reč o ovome zakonu, a to je na dnevnom redu, mislim da donosimo jedan prilično dobar zakon. Namerno neću da kažem u nekom superlativu - najbolji ili savršen. Prvo, nema nijednog savršenog zakona, a i u ovom slučaju bi mnogo bilo bolje i primerenije demokratskim principima da donosimo zakon kojim bi se išlo na neposredne izbore i poslanika za Veće republika, na isti način na koji se ide na izbore za Veće građana. Međutim, tu bi bila potrebna jedna intervencija u saveznom Ustavu, a očigledno sada nema potrebne političke volje, političke saglasnosti itd.
U uslovima u kojima same republike propisuju kako će se birati poslanici u Veće republika Savezne skupštine i u kojima je izborna baza za obavljanje te vrste izbora Narodna skupština federalne jedinice, mislim da smo ovim zakonskim rešenjem maksimalno poštovali savezni Ustav i elementarne demokratske principe. Izborna baza je Narodna skupština federalne jedinice. Narodna skupština iz reda svojih poslanika bira poslanike za Veće republika Savezne skupštine, kvota je određena saveznim Ustavom - 20 iz svake federalne jedinice, po principu proporcionalnosti biramo iz određenih političkih partija 20 poslanika, koji će predstavljati Srbiju kao federalnu jedinicu u gornjem domu Savezne skupštine.
E, sada se postavlja pitanje - hoćemo li na osnovu principa proporcionalnosti prepuštati samim partijama da potpuno autonomno odrede koji će to biti poslanici, ili će Skupština, kao najviši organ vlasti i odlučivanja Republike Srbije, sama da odluči, na osnovu predloga poslaničkih grupa i poštujući princip proporcionalnosti.
Na strani elementarnih demokratskih principa je ova druga varijanta, dakle, da poslaničke grupe predlože da poštujemo unutrašnju kvotu, proporcionalnost, a da ipak to ne bude stvar političkih partija, jer one nisu činilac vlasti ni u jednom demokratskom društvu, pa ni u našem, nego je činilac vlasti Narodna skupština. Tamo gde Narodna skupština nema mogućnosti da bira između nekoliko alternativa, ne poštuje se taj elementarni demokratski princip.
Mi podrazumevamo da su i u opozicionim strankama poslanici koji imaju poverenje svojih političkih partija i da njima nije naročito važno da li će biti Marko ili Janko izabran za poslanika u Veće republika. Predloži se dva puta više nego što se bira, a stvar je Narodne skupštine da između tih predloženih odredi većinom glasova koji će zaista predstavljati Republiku Srbiju kao federalnu jedinicu na saveznom nivou vlasti i zašto bi tu bilo ikakvih problema?
Što se tiče principa proporcionalnosti, svaka poslanička grupa ili nekoliko poslaničkih grupa, koje čini najmanje 12 poslanika, imaju pravo na jedan mandat. Mi ne možemo sada da žalimo i da lijemo krokodilske suze nad onim strankama koje nemaju toliko poslanika, nije vas hteo narod, nije vam narod dao dovoljno glasova. Mi tu nismo krivi. S druge strane, ovi uslovi važe za sve političke partije i mi želimo da sve političke partije učestvuju u izborima, da sve političke partije, proporcionalno svojoj snazi u Republičkoj skupštini budu zastupljene i u Veću republika Savezne skupštine. Ako neka partija neće, šta mi tu možemo. Mi se nadamo da će se SPO do sledeće sednice predomisliti i da će se pojaviti, da će prekinuti ovaj svoj iracionalni bojkot, da će poslanici SPO doći u Narodnu skupštinu Srbije, da će predložiti svoje kandidate i da će iz njihovih redova biti poslanici zastupljeni u Veću republika Savezne skupštine.
Ovde su stvari do kraja kristalno čiste i jasne. Mi želimo da i crnogorska Narodna skupština sledi ovaj pozitivan primer Republičke skupštine Srbije i da na sličan način to pitanje reguliše, kako bi se izvršio i izbor novog sastava poslanika u Veće republika iz Crne Gore. Ovde postoji jedno pitanje koje se često nameće i u javnim raspravama u medijima - to što ranije nije adekvatno vršen izbor poslanika u Veće republika nije argument za osporavanje sadašnjeg zakonskog projekta, nego argument njegove afirmacije. To što ranije nismo birali kako treba, nije sada dokaz da ovaj zakonski projekat ne valja. Sadašnji zakonski projekat je dobar, mi još ni iz jednog amandamana nismo videli neku suštinsku primedbu koja bi ga principijelno mogla osporavati.
Ovi amandmani, koji su podnošeni, uglavnom su stvar neracionalnih i neumerenih želja pojedinih poslanika i njihovih stranaka, a ne nešto čime se osporava zakonski projekat. Zakonski projekat je ovoga puta tako pravnički sazdan da ga je zaista nemoguće sa aspekta prava osporavati nekim verodostojnijim argumentima.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mislim da Marijan Rističević može biti patrijarh, ali patrijarh ove nazarenske verske sekte kojoj pripada Dragan Veselinov. Dragan Veselinov je nazaren, subotar. To valjda svi znate. On se javno deklarisao kao takav. E, u njegovoj crkvi Marijan Rističević može biti patrijarh. Kakva crkva, takav patrijarh.
Mi koji vodimo politiku protiv verskih sekti, znajući kako su one čudovišne, asocijalne, kako razaraju društveno tkivo, ne možemo da se saglasimo ni sa njihovim rasizmom. Marijan Rističević ovde govori da su azijski i afrički narodi ljudožderi. Gospodine Rističeviću, poslednji slučaj zabeleženog ljudožderstva desio se u Sjedinjenim Američkim Državama. Amerika i njeni saveznici iz NATO pakta su ljudožderske zemlje. Mi smo ponosni na prijateljstvo sa afričkim, azijskim i arapskim zemljama. Ponosni smo na prijateljstvo sa Sadamom Huseinom, Moamerom Gadafijem, Asadom i drugim prijateljima iz arapskih zemalja.
Ko nam je iskreni prijatelj, pokazalo se u ovoj nevolji. Vi, malo, malo, pa trčite srpskim neprijateljima. Hoćete naše prijatelje da optužite da su ljudožderi, a nema većih ljudoždera od vaših saveznika iz NATO pakta, i u bukvalnom smislu, jer je Amerika toliko izopačena da se tamo zaista jedu ljudi i deca i priređuju mnogo gore stvari kroz one njihove satanističke sekte. Jednoj od takvih sekti pripada i Dragan Veselinov. Nas optužujete za prijateljstvo sa narodima koji su ponosni i dostojanstveni, koji su bili kolonizovani i mučeni i koji se mukotrpno oslobađaju i svojom hrabrošću dokazuju da zaslužuju nezavisnost i suverenitet.
Što se tiče izbora za Veće republika, vi govorite o broju glasova na izborima. Taj broj glasova je kroz izborni sistem, odnosno kroz izborni zakon materijalizovan u sastavu ove skupštine. Kad bismo prihvatali vašu logiku da povodom izbora za Veće republika moramo da se držimo odnosa snaga u broju glasova, onda bismo se tog odnosa snaga morali držati i kod svakog izglasavanja konkretnih zakona u ovoj skupštini, pa se kaže: e, onaj je dobio toliko glasova, pa ima pravo na toliko bodova u glasanju, na primer.
Izbori su bili i završeni su po određenom zakonu. Primenjivan je izborni cenzus. Gotovo svaka civilizovana demokratska zemlja u svetu primenjuje taj izborni cenzus. Materijalizacija tih izbora je ovaj sastav Narodne skupštine. Ovaj odnos snaga je presudan za sve dalje odluke i odlučivanje.
Što se tiče sastava Veća republika, Veće treba da bude proporcionalno sazdano. Ne možemo nekoga na silu naterati da učestvuje u tim izborima. Ne možemo dozvoliti da proforme Srpski pokret obnove zadrži bojkot Narodne skupštine, a da nam poštom pošalje predlog svojih kandidata. Nećemo se tako igrati. Nećemo da glasamo za one koji nisu prisutni. Neka bude prisutna bar većina. Ako ih je 45, neka odrede bar 23 da dođu u Narodnu skupštinu i učestvuju u tom glasanju. Niko im neće osporavati njihova prava.
Što se tiče Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija je privremeno okupirana teritorija. Svaka okupacija je privremeno faktičko stanje. Ova pogotovo, jer se rezolucijom Ujedinjenih nacija garantuje njen privremeni karakter. Ne mogu da kažem koliko će to dugo trajati, ali jednog dana sigurno mora da se završi. To što nam je deo teritorije privremeno okupiran, ne znači da ćemo suspendovati sva pravna akta koja su tamo donesena dok nije došlo do okupacije, niti da ćemo osporavati prava izabranih funkcionera sa te teritorije.
U Prvom svetskom ratu cela teritorija Srbije je bila okupirana. Gotovo svi poslanici su izašli iz Srbije. Ali, nikome nije palo na pamet da im osporava status narodnog poslanika ako su se našli na Krfu, u Bizerti, u Francuskoj, Solunu itd.
Mi naš pravni kontinuitet čuvamo i na taj način što priznajemo sve izbore koji su se voljom naroda obavili i na Kosovu i Metohiji. Mi moramo i dalje da se držimo našeg Ustava, naših zakona. Sprovodimo izbore na osnovu Ustava i zakona. Sledeći izbori se moraju održati i za tu teritoriju. Da li će neko izaći na te izbore ili neće, to je njegovo pravo. Ali, izbori se moraju sprovoditi na celoj teritoriji Srbije, po našem zakonu i po našem Ustavu, a ne: eh, sad je ta teritorija okupirana, tamo je strana uprava, pa ćemo mi sve poslanike izbaciti. Ma, nemojte! To je razlog više da čuvamo te poslanike, jer su i oni svedočanstvo našeg suvereniteta na toj teritoriji.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od većine vas, meni ovo nije bilo ni malo smešno. Ja mislim da je ovo jedan veoma ozbiljan problem, kad narodni poslanik toliko pijan izađe za govornicu, da ne zna o čemu govori. Mi raspravljamo sada o zakonu o završnom računu budžeta za prošlu godinu, a on jednostavno ne zna ni o čemu mi raspravljamo, ni o čemu on govori. Zato, prvo, zahtevam od predsednika Narodne skupštine da zabrani u pauzi skupštinskih zasedanja, koja je predviđena za ručak, točenje alkohola za narodne poslanike. To je prva stvar i to mora odmah da se uradi. Možda će ponuditi sada gospodin Veselinov da duva u balon ili da mu se krv ispita, ja mislim da već odavno nije sposoban da vozi, a pitanje je da li može da se tetura kroz ovu skupštinu, a da potencijalno nekoga ne ugrozi. Pošto on ne govori o onome što je predmet ove rasprave, sa njim je i nemoguća polemika na toj osnovi. On je malo pre izašao ovde i izjavio da je adventista. Bilo bi dobro da nam još jednu stvar objasni. Pošto se tako često druži sa vladikom Artemijem, a pošto vladika Artemije ima iste ideološke poglede kao Dragan Veselinov i vladika Artemije preko televizije optužuje srpski narod i državno rukovodstvo da smo krivi za bombardovanje, a ne agresora, ne neprijatelja, ne američke zlikovce, da nam se izjasni ovde Dragan Veselinov, možda je i vladika Artemije adventista. Ne bi me to iznenadilo, kad tako žustro provodi naloge novog svetskog poretka.

Ja sam se javio za reč da bi kritikovao gospodina Štambuka. Gospodine Štambuk, vi ste već dve godine dekan Fakulteta političkih nauka. I još uvek je Dragan Veselinov profesor na tom fakultetu!

Zakon ga ne štiti. Vi imate mnogo zakonskih osnova da sprečite da strani plaćenici budu profesori Fakulteta političkih nauka. Zakon je pružio te mogućnosti. Vi ste odgovorni što je on još uvek profesor. Vodite računa, vi ste obavezni da sprovedete zakon do kraja. Dobro znate da prima novac iz inostranstva, dobro znate da pripada petoj koloni, dobro znate da od srpskih neprijatelja prima naloge kako da deluje protiv srpske države i srpskog naroda. Vi imate zakonsku podlogu da taj problem rešite.
Drugo, on ovde zasipa lažima ceo dan narodne poslanike. Ako zasipa narodne poslanike lažima, pred televizijskim kamerama notornim lažima, kao što je ova laž oko Vojnotehničkog sporazuma, onda je osnovana pretpostavka da studente na fakultetu neprekidno truje raznoraznim lažima.
Ja sam glasao protiv Vojnotehničkog sporazuma i protiv plana Černomirdin-Ahtisari. Glasala je protiv cela Srpska radikalna stranka. Napisao sam knjigu o svemu onome što je prethodilo Rambujeu i o Rambujeu, i o sva tri sporazuma koja su potpisana.
Sve ono što je za nas bilo relativno povoljno, tek čeka da bude realizovano. Kao što je raspoređivanje naše vojske, naše policije, bez obzira koliki to budu kontigenti. Ovde izaći, tako ne trepnuvši lagati, može samo neko ko nema apsolutno nikakvog morala. Nije sada moralna kategorija pravo pitanje povodom toga ko će biti profesor na fakultetu, a ko neće. Nego, činjenično stanje, ko je strani plaćenik, a ko nije. Onaj ko prima novac, za koga postoje dokazi da prima novac i ko učestvuje u svim oblicima specijalnog psihološkog rata protiv naše zemlje, jednostavno ne može da ostane na fakultetu.
Vi mislite sutra da dođe Dragan Veselinov na vlast da biste vi ostali, varate se. (Smeh.) Zašto onda da mi tetošimo takve kao što je on, zašto? To je ključno pitanje. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ponosom mogu da ponovim za govornicom ove Narodne skupštine da sam rođen u srcu Srbije, u srpskom Sarajevu. Možda sam tajno preplivavao Drinu, možda sam se tajno naselio u Vojvodini, kako kaže Veselinov, ali u svakom slučaju, na izborima u Vojvodini uvek dobijem po deset, petnaest, dvadeset puta više glasova, nego Dragan Veselinov i sledbenici Slavka Veselinova.
Mnogi ljudi mogu biti ponosni na svoje očeve i majke, i druge pretke, i rođake, ali postoje neki ljudi koji nikako ne mogu biti ponosni na svoje očeve i druge pretke. Ne može onaj čiji je otac delio i cepao srpski narod i služio srpskim neprijateljima da bude ponosan na svoga oca, i kada to izjavi, on laže zapravo. On je tu ontološki jednostavno predodređen da ide stranputicom, jer svaki korak ka istini znači udar na ono što je otac njegov pokušao da stvori, a mi znamo kakva je muka bila krajem osamdesetih godina demontirati ono što je Slavko Veselinov, i što su kompanija, Boško Krunić i ostali, Žika Berisavljević itd. što su pravili na grbači srpskog naroda, da bi uništili Srbiju, da bi Srbe definitivno pocepali, podelili, da Srbima traga ne bi ostalo.
Mi znamo ko su naši neprijatelji i lako nam je u principu sa našim neprijateljima, ali ono zlo domaće, izdaja u našim redovima, kad se pojavi, to je najopasnije i tome se treba suprostaviti svim sredstvima. Nismo mi izgubili Srpsku Krajinu, bar privremeno, ili delove Republike Srpske, ili smo dočekali da nam okupiraju Republiku Srpsku i Kosovo i Metohiju zato što smo hteli, grčevito smo se borili, istina neko više, neko manje, ali srpski narod sigurno nije ni hteo, ni želeo ovo što se desilo. Ali, izdajnici u srpskim redovima, raznorazni separatisti, sledbenici američke ideologije, novog svetskog poretka, oni koji primaju pare od NATO pakta, stranke NATO pakta u Srbiji su želele, one su slavile svaki poraz srpskog naroda i svaki, makar privremeni trijumf srpskih neprijatelja, predvođenih Amerikom i NATO paktom.

Mogu li ja posle ovog glasanja da dobijem reč?

Ja nisam poslanik, pa ne mogu da postavljam poslanička pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ću sad da kažem tiče se više skupštinske procedure i rada poslaničkih grupa nego što predstavlja ulaženje u meritornost pitanja povodom predloga poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove. Bilo je za očekivanje da, ako poslanička grupa Srpskog pokreta obnove podnese inicijativu, ako ta inicijativa bude prihvaćena u Narodnoj skupštini i uvršćena u dnevni red, onda prisustvuju sednici i učestvuju u raspravi.

Mi smo prihvatili njihovu inicijativu, inicijativa je uvršćena u dnevni red, a njih nema. Ako sutra ne dođu na sednicu nadležnog skupštinskog odbora, kako da se vodi dijalog između vladajućih i opozicionih partija? Hoćemo li se dopisivati i razgovarati jezikom ultimatuma, kao što je to pretpostavio ovaj njihov tekst koji je dostavljen kao materijal narodnim poslanicima? Kakav je to dijalog? Da li skupštinska manjina treba da diktira uslove skupštinskoj većini? U kom to parlamentarnom sistemu na svetu postoji? Treba li neko da nam kaže: ili uzmite, ili ostavite? To su naši uslovi, ako ih prihvatite, prihvatite, ako ih ne prihvatite, nema razgovora. Ko je taj koji može da diktira uslove? Kakvim to argumentima raspolaže?

Sve su to pitanja na koja, zapravo, nema odgovora zbog ovakvog neozbiljnog ponašanja.

Imali smo dobru volju, hteli smo da razgovaramo o svemu, a razgovora nema, jer onaj ko je razgovor tražio uplašio se, izgleda, tog razgovora i pobegao. (Aplauz u sali.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Kasa je ovde rekao da je njegova ćerka zemlju pošteno platila. Jeste. Nikada nisam rekao da je ona zemlju ukrala. Da je uzela bez para. Ali, problem je u tome, i sad možete da mislite da li mi je na to ukazao Agošton ili nije, to Vi sa njim raspravljajte, moje je pravo da se informišem i preko Vas i preko Agoštona, i od Vas sam ja saznavao neke stvari za Agoštona kada je Agošton bio aktuelan, nemojte sada tu da ..... pravite problem od ničega.
Kada opština prodaje zemlju, po zakonu mora to da radi javnom licitacijom, preko javnog konkursa. Mora se pružiti šansa i konkurenciji. Možda je neko drugi hteo tu istu zemlju da kupi. I, kako - u više navrata Vaša ćerka jedini ekskluzivni kupac? Je li to nelogično? Otac joj predsednik opštine, malo-malo opština prodaje zemlju, ona kupuje.
Nema javne licitacije. Nema konkurencije. Zašto nema konkurencije? Zato što se tako zemlja može kupiti za bagatelu. Da je bila javna licitacija neko bi se pojavio ko bi ponudio više novca, Vaša ćerka bi ostala bez zemlje. Reč je o nekoliko hektara, jelÄ tako? Evo, 17 hektara, pomaže mi ministar za lokalnu samoupravu, 17 hektara najvrednijeg, najskupljeg gradskog građevinskog zemljišta.
Za 30.000 dinara sve je kupila. JelÄ sve za 30.000 dinara? E, neka je u to vreme marka bila 6,00 dinara, 30.000 dinara = 5.000 DEM. Nek je marka bila i jedan dinar, pa je to 30.000 DEM, 17 hektara, a bilo je i nekih objekata na toj zemlji, gospodine Kasa.
Znači, dobila je više nego besplatno. Za državu bi bilo mnogo bolje da je dobila besplatno. Ovako se i država blamira. Kako za takvu bagatelu da se kupi nešto što je najvrednije u jednom gradu. E, to je problem. I, nije Vam onda problem u Agoštonu ili nekom drugom saradniku, bivšem, koji Vam odaje tajne. Sve procuri. Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju. I ne vredi.
Sledeći put na izborima, kada ti radikali koji otimaju, kako rekoste, dođu na vlast u Subotici, prečešljaće Vam svu dokumentaciju, sve će tamo istražiti. Ko zna šta će isplivati?

Dame i gospodo, narodni poslanici, moram priznati da uvek, sa velikim interesovanjem, pratim izlaganja gospodina Veselinova, jer za razliku od ozbiljnih političara, ozbiljnih poslanika i ozbiljnih ministara, gospodin Veselinov pokazuje svojim primerom kako jedan čovek koji misli da se bavi politikom ne sme  da se ponaša. Čovek koji se bavi politikom, pre svega, mora smisleno da govori, a da ne izmišlja i ne izriče nebuloze.
Gospodin Veselinov neprekidno izriče nebuloze, jer on ima jedno veliko opterećenje. On zanemaruje činjenicu da bi trebalo da se bavi politikom i da kao opozicionar kritikuje vlast. Njegovo opterećenje sadržano je u činjenici da mora neprekidno da zasenjuje Nenada Čanka i da se prikazuje kao veći Čanak od samog Čanka. To je njegovo opterećenje.
Iz svega toga je njegovo ovakvo izlaganje. Biti veći ludak od Čanka, dozvolite nije ni malo lako. Ako razložite sve ovo što je govorio gospodin Veselinov, videćete da u tome nema nikakve logičke veze, nikakvog trezvenog suda, niti kritike zasnovane na činjenicama. Treba izreći veću količinu mržnje, treba izreći veću količinu nebuloze i treba biti što smešniji. U tome je često gospodin Veselinov uspevao. Ovoga puta nismo mu se smejali i to je ono što ga je najviše zabolelo. Ja vam predlažem da mu se više nikad ne smejemo, videćete vrlo brzo će zaćutati.
Gospodin Veselinov kao pretendent na većeg Čanka i od samog Čanka zaboravlja da sudbinu čoveka u politici određuje nešto što se zove njegovom ontološkom prirodom, ontološkim bićem. Ne sme gospodin Veselinov nas da kritikuje zbog onoga što su njegovi preci radili, da pomenem Jovana Veselinova, Žarka, Stanku Veselinov itd. Sve su mu to najbliži srodnici. On nas sada napada što pokušavamo da ispravimo ono što su visoko etablirani njegovi srodnici, a i on kao dete tog establišmenta, to izveli.
Mi sad pokušavamo sprovesti reforme. U tim reformskim potezima imamo uspeha. Uspeh bi bio neuporedivo veći da nije onih koji nas koče i koji bi da nas unište. A gospodin Veselinov se udvara onima koji bi da nas unište. Srbija je doživela štetu od skoro 100 milijardi dolara zbog bombardovanja. Da ne dodajemo tu štetu zbog blokade, sankcija, otkazanih projekata, ugovora, zaplene naše robe, zaplene naših objekata, uključujući i brodove u inostranstvu itd. Pa, valjda je pored tih vaših Jovana Veselinova i Stanke Veselinov itd., najveća krivica u onima koji su nas blokirali, da bi nas uništili i u onima koji su nas bombardovali.
Kako da pariramo onima koji su nas bombardovali? Nikako im ne možemo parirati tako što bismo eventualno prihvatili ono što oni od nas zahtevaju. Tako bi ih samo pomagali da postignu brz uspeh u svom naumu. Ono što oni od nas zahtevaju treba da nam bude orjentir kako ne smemo raditi. Kako ne smemo sebe dovesti u poziciju, u kojoj se danas nalazi Rumunija, Bugarska i Makedonija. Takvu su nam sudbinu namenili i još goru. Rumunima bar za izvesno vreme garantuju granice, ali neće ni to dugo, jer su im Mađari tražili. Bugarima još nisu počeli osporavati granice, verovatno ni njima takva situacija neće dugo trajati, jer im je Turska tražila. Što se tiče Makedonije, sami Makedonci na svojoj koži najbolje već prepoznaju kakva im je sudbina namenjena od strane zapadnih sila.
Hvalite režim u Crnoj Gori. Taj režim je sada dobio 40 miliona dolara. Zašto? Da bi bio protiv Srbije. Vama, koji radite protiv Srbije ovde u Srbiji, namenjeno je 100 miliona dolara. Medlin Olbrajt je pre nekoliko dana izjavila da je 12 miliona dolara već isporučeno. Sada se neki od vas pitaju gde su pare. Pa dajte, istražite gde su pare. Neko je te pare dobio, da li Veran Matić, da li Zoran Đinđić, da li Batić, da li Čanak, možda još nisu stigle do vas.
Šta je osnovni problem Amerikanaca? Osnovni problem Amerikanaca je što nikada nemaju dovoljno para da sve vaše apetite zadovolje. I kad vam daju pare, što mnogo od tih para ne dođe nikad do Srbije, ostanu negde u stranim bankama ili u dubokim, dubokim džepovima. A oni, da bi to sakrili od naše vlasti, izgleda daju nekad i bez potpisa, nekada daju bez dokumentacije. Trebalo bi tim Amerikancima predložiti da vam uplaćuju pare preko ovih naših banaka, postoji platni promet, pa može preko Beobanke, preko Jugobanke, preko Komercijalne banke, Karić banke itd. Evo, da im se mi obavežemo da nikakve smetnje nećemo praviti, neka vam isporučuju preko banaka, neka ide preko računa, pa da se zna ko dobija te pare. Pare isplate Amerikanci, a pare se uglavnom ne upotrebe za ono čemu su namenjene. Evo, nekoliko propalih studenata je dobilo pare, imam informacije o tome, dobila je nekolicina i vrlo brzo će izbiti svađa.
Zašto ima toliko takvih malih stranaka kao što je vaša, gospodine Veselinov? Zašto je stalna disperzija samo među prozapadno orijentisanim strankama? Zašto se sve te stranke ne ujedine u Demokratsku stranku, Građanski savez, vašu stranku, pa da budete snažniji, jači, dobro organizovani, da budete aktivniji i sposobniji? Zašto proces ide u suprotnom pravcu, zašto se sve te vaše stranke neprekidno cepaju? Pa, upravo zato što kada Amerikanci dele pare, dele liderima, dele predsedniku Demokratske stranke, predsedniku Građanskog saveza i onda se stranke cepaju, da bi bilo što više lidera i da bi što više pojedinaca dobilo neposredno pare. To je suština.
I vi sada kritikujete, usuđujete se da kritikujete jednu vladu, koja je zaista natčovečanskim naporima i danonoćno radila, uspela da osposobi puteve, da osposobi elektroenergetske potencijale, da popravi neke fabrike. Nažalost, ne još sve fabrike, ali neke su već oporavljene i neke već rade i već se proizvodi na onim mestima, koja su sto posto skoro stradala u toku bombardovanja.
To su opipljivi rezultati. Ti rezultati svedoče sami po sebi. Kada krenete od Beograda za Leskovac, idete auto-putem. Amerikanci su taj auto-put na nekoliko mesta presekli, tamo gde je auto-put najosetljiviji, tamo gde su veliki mostovi. Sada se lepo ide auto-putem. Sada se u Novi Sad dolazi auto-putem. A vi to negirate.
Kako vi to možete da negirate? Zar to nije osnovni dokaz da sa vašom psihom nešto nije u redu? Most bio srušen, sada most postoji. Ili smo čarobnjaci, ili smo uspešna Vlada. Ili smo to samo vama tako prikazali? Možda je to neka fatamorgana? Možda je to samo most, prikazan negde u vazduhu, pa probate da pređete, vi upadnete u vodu. Nemojte nikako da idete na te mostove, bolje vam je da plivate, nego da se nađete iznenada sa velike visine u vodi.
Mi, koji verujemo u te fatamorgane, mi ćemo prelaziti preko tih mostova. Vi, pošto ne verujete u rezultate rada ove vlade, nemojte slučajno da uključujete struju u svom stanu. Ko zna šta vam se može desiti. Mi koji verujemo u uspešnost ove vlade, imamo struje dovoljno da osvetlimo sve prostorije, imamo dovoljno za kućne uređaje, strepimo da baš neće biti dovoljno ako se grejemo na struju i zato apelujemo da se koriste alternativni izvori grejanja. I nismo poskupeli struju, gospodine Veselinov. Proizvodimo je, ima je dovoljno, ali nije poskupela.
Penzioneri su zadovoljni, primili su tri penzije i sad gledamo da ovaj redosled sačuvamo, da nema novih zakašnjenja. Gledamo u budućnosti da izmirimo i dečje dodatke, da izmirimo i penzije zemljoradnicima i da onda izmirimo zaostale plate i u prosveti i u zdravstvu i u državnom aparatu. U državnom aparatu su sada zakašnjenja najveća, upravo u državnom aparatu plate se nisu menjale već nekoliko godina. Nastojimo, za razliku od onih koji su pokušali da nam otmu "Galeniku", pa čak u tom u jednom trenutku uspeli, da nabavimo jeftine lekove i da lekova ima dovoljno.
Znači, na svakom polju konkretan rezultat. Sad, možete da nas mrzite, zato što nismo po vašem ukusu, možete da nas napadate da smo ovakvi, da smo onakvi, ali postoji nešto što se zove jezik činjenica, a sa tim činjenicama ići će se i na izbore. Izbori će biti u Srbiji. Opet će narod da presuđuje. Narod može da nam kaže da smo ovakvi ili onakvi. Ja znam, narod nas često i psuje i treba da nas psuje, narod nas i kritikuje i treba da nas kritikuje, ali na kraju krajeva, narod nas psuje i kritikuje zato što nas oseća kao svoje, pa će nas psovati, pa će nas kritikovati, a sutra opet nema kome da ukaže poverenje, ukazaće nama koji činimo Vladu narodnog jedinstva, jer smo mi jedini dokazali sposobnost i odlučnost da se suprotstavimo neprijateljima Srbije i da sprečimo uništenje i cepanje zemlje, za razliku od vas, Čanaka i ostalih čankoliza, koji se za zelene dolare prodajete, služite neprijatelju svoga naroda i uklapate se u njegove antisrpske projekte. (Aplauz.).

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što se povodom situacije na Kosovu i Metohiji dešava na svetskoj političkoj sceni jednostavno nije zapamtila istorija svetske diplomatije, da velike sile insistiraju da predstavnici jedne legalne i legitimne vlade suverene države vode dijalog sa predstavnicima separatističkih političkih partija i terorističke organizacije sa dela svoje teritorije na području neke strane države, pa kada se okupe i jedni i drugi da uopšte ne dođe do dijaloga, da čak i ne bude ni zvaničnog sastanka  na kome bi se nekoliko konvencionalnih rečenica između članova Delegacije razmenilo, a da te iste velike sile ponude gotov papir i kažu - potpišite ili ćemo bombardovati. To se desilo Srbiji, Saveznoj Republici Jugoslaviji i srpskom narodu.
Šta sadrži taj dokument koji od nas zahtevaju da potpišemo? Sadrži pristanak da se Kosovo i Metohija otcepe od Srbije, da se izdvoje iz ustavno-pravnog sistema Srbije. Ako potpišemo to će biti za sva vremena. Cilj je Amerike da uništi srpski narod. To su Amerikanci pokazali na primeru Srpske Krajine i na primeru Republike Srpske, to pokazuju na primeru Kosova i Metohije i već sinoć Holbruk najavljuje isti postupak, kako on kaže, za Sandžak, odnosno za Rašku oblast, a onaj međunarodni hohštapler Dinstbir sa istim zadatkom je nedavno boravio na području Vojvodine, tamo se sastajao sa Čankom i ostalim čankolizima. To je suština američke politike na Balkanu. Cilj je uništenje Srbije i srpskog naroda.
Sada se postavlja pitanje kako da unište Srbiju. Imaju dve varijante. Da unište Srbiju i srpski narod tako što ćemo im mi u tome pomoći prihvatajući njihove zahteve i potpisujući ili tako što će pokušati da nas pobede na bojnom polju. Ako prihvatimo ultimatum i ako potpišemo to što od nas traže spasa nam nema. Ako nas napadnu na bojnom polju imamo šansi. Kakvih? Velikih. Ogromna sila bi na nas udarila, nema nikakvih sumnji, velike bi žrtve pale, pretrpeli bismo značajna razaranja, ali mi branimo svoju zemlju i zbog toga smo u prednosti i svoju bismo zemlju odbranili.
Neki koji se slabo razumeju u politiku danima, mesecima pričaju nam priče kako treba lepo sa ovima sa Zapada, kako ih treba prihvatiti, kako se treba sporazumeti, kako oni nama žele dobro nego ne razumeju šta se ovde dešava. Malo pre smo čuli zalaganje da mi prihvatimo ovo što nam nude Amerikanci, ali samo da izbacimo delove koji negiraju naš državni suverenitet na Kosovu i Metohiji. Upravo je to naša delegacija uradila u Parizu. To je ovaj papir, papir koji je napravljen od američkog papira, uz izbacivanje svih elemenata koji negiraju naš državni suverenitet.
Nema te delegacije koja sme da prekši Ustav Republike Srbije, ni ova Narodna skupština ne sme da prekrši Ustav Republike Srbije. Postoji samo jedan metod promene Ustava. Onaj metod koji je propisan u samom Ustavu. Nema drugog načina. Bilo koja druga delegacija da se odredi mora da se drži ustava svoje države, države koja joj je poverila mandat da je zastupa u bilo kakvom dijalogu, u bilo kakvim pregovorima. To je suština svega ovoga što nam se dešava.
Neki neozbiljni političari kažu, ne smemo mi da se prsimo protiv celog sveta, pa se pozivaju na Knjaza Miloša koji je navodno ljubio papuče turskom sultanu, pa sada treba i mi Klintonu da ljubimo papuče. Ja ih upozoravam vremena su prošla stara, promenili se običaji, sada se kod Klintona ne ljube papuče, sada se tamo nešto drugo ljubi. Pa ni to nije dovoljno i to kada se ljubi nema političkih ustupaka. Može se dobiti nekih 700 do 800.000 dolara, ako štampa zaokupi Klintona, ako ga sudovi zaokupe. Ne vredi. Da se u kamen mi Srbi pretvorimo, ne vredi. Oni su odlučili da nam unište državu i oni sve rade što je u njihovoj moći da taj cilj postignu.
Kako mi svoju državu možemo odbraniti? Samo jedinstvom, čvrstinom, slogom, odlučnošću da je branimo svim sredstvima. Nema drugog načina. Ako smo složni, jedinstveni, odlučni mi ćemo u tome uspeti. Nikada u poslednjih 50 godina Srbija nije tražila veći stepen sloge i jedinstva i mi tu slogu i jedinstvo možemo stvoriti i na taj način svoju zemlju odbraniti. Mi ne želimo rat i mi neprekidno ponavljamo da ne želimo rat, ali ako nas napadnu nema nam druge. Rat moramo primiti i boriti se, boriti se grčevito, boriti se svim snagama i sačuvati svoju zemlju. Onaj ko unapred kaže da mi ne možemo odbraniti našu zemlju, šta on time zapravo čini? On širi defetizam, pokušava ubiti moral naših vojnika.
Zamislite šta bi se desilo 1914. godine da je neko u srpskoj Narodnoj skupštini izašao za govornicu i rekao - ne možemo mi taj rat dobiti. Bio bi streljan. U jednom danu je Vojvoda Mišić 100 dezertera streljao kada je konsolidovao front na Kolubari. Gospodo, ako nas napadnu i ako se proglasi ratno stanje, onda nema milosti prema dezerterima, nema milosti prema onima koji seju paniku, dezorijentaciju, koji šire lažne vesti, glasine, koji na bilo koji način smanjuju odbrambene moći zemlje i to treba jasno svima staviti do znanja. Tu uzmicanja nema. Ako neko misli da filozofira, nakon što prve bombe padnu, da li se treba braniti, kako se treba braniti, onda se grdno vara, pa bio i vrhunski političar, bilo običan građanin.
U ovom ratu, ako nam bude nametnut, svako mora da pruži maksimalan doprinos. Svako mora da se odazove na poziv za mobilizaciju. Verovatno neće biti opšte mobilizacije, neće ni trebati, ali se mobilišu i mobilisaće se određene specijalnosti. Tu dezerterstva ne sme da bude. Juče je mobilisan zamenik ministra za rad i socijalnu politiku Zoran Subotić. Odmah se odazvao i otišao na svoje mesto. Takva mu je specijalnost, raketne jedinice i otišao je. U subotu je otišao na odsluženje vojnog roka sin potpredsednika Vlade Tomislava Nikolića. Student ekonomije i mogao je još da odlaže odsluženje vojnog roka, nije hteo, nije ovo trenutak za odlaganje i otišao je da služi. Tako svi ostali moraju da se ponašaju i političari i svi ostali građani. Tamo gde bude problema naša država mora da ih rešava na isti način na koji bi ih rešavala svaka druga civilizovana država.
Niko nema nameru, ako nas napadne NATO pakt, da predaje deo teritorije ili da preda Kosovo i Metohiju pod stranu okupaciju, kako nam neki imputiraju. Rečeno je sa zvaničnog mesta, ako slučajno zauzmu delić naše teritorije, to ne znači da smo izgubili teritoriju, povratićemo je kad tad, pod uslovom da ne potpišemo predaju. A ne da se preda cela teritorija, pa da se pravi novi kosovski zavet. To je isto podvala koju nam smišljeno lansiraju kroz pojedine medije. Niko neće predati ni jedan delić teritorije, a bez teških borbi i krvavih žrtava, ni pedalj ne mogu da nam ni privremeno zauzmu, privremeno okupiraju.
Amerikancima nije stalo do Albanaca, baš ih briga. Albanci su sredstvo za potkusurivanje. Više puta smo upozorili, Amerikanci su spremni da ratuju protiv Srba do poslednjeg Albanca. Šta sada rade? Zapretili su bombardovanjem, a Albanci su se digli u izbegličke kolone. Pitajte sada te Albance, koji su krenuli prema Đeneral Jankoviću, zašto su otišli. Da li su ih neki novinari susretali i pitali. Boje se bombardovanja, došli su do Đeneral Jankovića, a NATO pakt ne da u Makedoniju. Ako im je stalo do Albanaca, neka ih bar privremeno puste dok prođe bombardovanje. Ne, njima je cilj da se što teža situacija stvori, da što više Albanaca izgine, pa da to bude povod za dodatni udar na Srbiju i da mi Srbi budemo optuženi za tu pogibiju.
Takvim se metodama služe Amerikanci. Uostalom, tako su postupali širom sveta. Ni Beograd još nije zaboravio američke bombe na Vaskrs krajem Drugog svetskog rata, koje su bez ikakvog vojnog razloga bačene na našu prestonicu na isti način na koji je to činio i Hitler. Ni danas nema nikakve razlike između politike NATO pakta i Hitlerove politike. Nema nikave principijelne razlike. Razlika je samo kvantitativne prirode, u broju dosadašnjih žrtava, a koliko će žrtava tek biti ako NATO pakt nastavi ovu politiku, to ćemo tek videti. I koji će još evropski i vanevropski narodi doći pod njegov udar, ako se tome na vreme ne stane na put.
Dame i gospodo, mi nismo danas stavljeni ni pred kakavu dilemu. Odavno nije situacija tako jasna, kristalno jasna i čista, da zaista nikakve dileme nema. U ovom papiru, na kome insistiraju Amerikanci, kažu da oni ne diraju u naš teritorijalni integritet. Kako? Što će na nekim svetskim mapama i ovaj deo teritorije Srbije koji bi oni da okupiraju i dalje biti tretiran kao sastavni deo Srbije. To je za njih teritorijalni integritet, ali nam oni uništavaju državni suvernitet na tom delu teritorije. Nema teritorijalnog intregriteta bez državnog suvereniteta. To je besmisleno. Sastavni deo jedne države je samo onaj deo gde je državna vlast suverena. To da je državna vlast suverena znači da iznad nje nema nikakve druge veće i više vlasti. Ovde bi hteli da uspostave višu vlast u odnosu na vlast Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
To nikada ne možemo prihvatiti. Oni čak u ovom papiru kažu da mi svoje sadašnje ustave i zakone treba da prilagodimo slovu sporazuma, republički Ustav Srbije i savezni Ustav Jugoslavije, a to znači da ovaj sporazum koji oni nude i na kome insistiraju da bude iznad sadašnjeg ustavnog sistema. To ni u jednoj varijanti ne može da se prihvati. Ni u jednoj varijanti ne mogu da se prihvate strane trupe, a kako god da ih nazovu. Ne mogu trupe NATO pakta, ne mogu trupe Ujedinjenih nacija, ne mogu trupe OEBS-a, ne mogu trupe ni Kostarike, ni Nikaragve. Nikakve trupe, ni jedne države sa ovog belog sveta na našu teritoriju ne mogu da dođu. Nijedan naoružani vojnik i nema te državne institucije koja bi prihvatila tako nešto.
Mislim da će to i naši sadašnji zaključci da sadrže. Mi opet treba da se zalažemo za dijalog, nama nije cilj rat, krvoproliće, ali hoćemo pravni poredak koji je jedinstven na svakom delu svoje teritorije, uz poštovanje svih građanskih prava nacionalnih manjina. Ovo što je naša delegacija ponudila i potpisala u Parizu predstavlja maksimum koji je ostvaren bilo gde na svetu po pitanju zaštite nacionalnih manjina. Zašto Francuzi ovako nešto ne ponude Korzikancima, da vidimo to. Evo i ova Rumunija, čija vlada jedva čeka da pomogne agresiju NATO pakta na našu zemlju, neka ovo ponudi Mađarima u Transilvaniji, u Erdelju, kako se već zove to područje. Zašto ne ponude? Zašto Amerikanci ovo ne ponude svojim manjinama, Meksikancima u Teksasu, u Kaliforniji, u Novom Meksiku? Zašto ovo nisu Indijancima ponudili? Ne pada im ni na kraj pameti. Oni veštački prave kvazipravne norme koje predstavljaju strašan presedan u međunarodnom javnom pravu.
Ako bi nešto ovako bilo prihvaćeno, onda bi u međunarodnom javnom pravu bukvalno sve bilo dozvoljeno. Ni pod Hitlerom se ovake stvari nisu radile. I Hitler je pokušavao da neku pravnu formu pruži svojim aktima, a nije hteo direktno sudar sa Poljacima, nego je provukao svoje vojnike u Poljsku, pa je odglumio napad na nemačke karaule.
Kod Amerikanaca nema potrebe da se tako nešto prikriva, kod Amerikanaca nema pozivanja na moral, oni ne razumeju šta je moral, na pravdu i pravdoljubivost, nema potrebe da se bilo koja pravna norma poštuje, nema potrebe da se poštuju principi. Principi se gaze nemilosrdno.
Sa Amerikancima i kada nešto potpišete, važi samo dok je njima korisno, a čim nije korisno oni to gaze, a ne daj Bože da vi negde pogazite kada vama ne izgleda korisno to što ste potpisali.
Onaj hohštapler Panić ukrao je celu "Galeniku" nije uplatio novac kojim je kupovao "Galeniku", a sada jadikuje i angažuje američku vladu da interveniše da mu se vrati "Galenika".
Kao da odete na pijacu, kupite konja, ali ga ne platite. Kažete - platiću tada i tada, a vlasnik čeka i čeka, a vi nikako da platite. Vlasnik se vrati po konja, odvede ga, a vi kukate kako vam je oteo konja. To je američka pravda i pravičnost.
Mi smo je Srbi na svojim plećima do sada više puta osetili, stekli smo neko istorijsko iskustvo i zahvaljujući tom iskustvu, ubeđen sam, nikada više nećemo dozvoliti da nas prevare. Hvala. (Aplauz u sali.)

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno je znano celokupnom srpskom narodu i svim građanima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije da je cilj SAD i zapadnih sila da srpski narod unište i našu zemlju razore. Tu više nema nikakvih nedoumica. Samo se dovijaju na koji način to što pre da postignu. Nastupaju na političkom, ekonomskom, diplomatskom i vojnom planu. Čine sve što je u njihovoj moći da do kraja razore našu privredu, unište ekonomiju i da naš narod ostane bez hleba.
Znamo kojim se metodama služe. Na diplomatskom planu neprekidno vrše pritiske najgore vrste. Diplomatija je u njihovim rukama izgubila svoje osnovne elemente, svoj smisao postojanja i diplomatski rečnik je potpuno uništen. Ne postoje više diplomatski obziri. Samo pretnje i ucene u beskrajnom nizu.
Na političkom planu koriste sve metode subverzije iz specijalnog psihološkog rata. Novac koji izdvajaju u te svrhe neprekidno uvećavaju. Ali, naš narod je odavno načisto sa tim ko prima novac od srpskih neprijatelja i kako taj novac koristi. Ne mogu, dakle, ni tim putem da postignu ono što žele. Ako ne mogu ekonomskim, političkim i diplomatskim putem, ostaje još vojna pretnja. Vojna pretnja je duže vreme otvorena. Vojna pretnja je prisutna i toliko je blizu da se može i rukama dodirnuti i opipati. To je očigledno.
Mi smo više puta ponovili i u ovoj Narodnoj skupštini da nas ni vojna pretnja neće zastrašiti, da nas ni vojna pretnja neće pokolebati i da nas ni vojna pretnja neće naterati da odustanemo od odbrane svoje zemlje, svoje teritorije i svoje države.
Ubeđen sam da će Narodna skupština danas zauzeti takav stav.
Ovaj papir, koji smo dobili od Kontakt grupe, dokazuje sve ovo što sam malo pre izjavio.
Kontakt grupa u celini vodi izrazito antisrpsku politiku. Kontakt grupa podržava albanske teroriste, pomaže njihovu organizaciju, pomaže izvođenje terorističkih akcija i stavlja se u njihovu zaštitu kada su veće terorističke akcije izvedene i kada naša policija treba da pohvata počinioce. To se vidi iz druge tačke papira Kontakt grupe u kome se kaže: "Ministri su bezrezervno osudili masakr kosovskih Albanaca u Račku".
Koji masakr, ko je utvrdio masakr, koja inspekcija, koji stručnjaci? Na jednom mestu na istom papiru se kaže da tek treba da se analizuju rezultati istražnih radnji i obdukcije, a unapared se kaže da je bio masakr.
Ni jedan civil nije ubijen, ni jedno dete nije stradalo, ni jedan civilni objekat nije uništen. Pobijeni su samo teroristi, a među njima tri državljanina Republike Albanije i naša policija ima konkretne dokaze.
Državljani Albanije, sa albanskim dokumentima, lica koja nikada ništa na našoj teritoriji nisu imala, koji nikada nisu živeli na našoj teritoriji, oni su likvidirani u toj terorističkoj bandi u selu Račak.
Šta dalje stoji u ovom papiru koji smo dobili od Kontakt grupe - Kontakt grupa je pohvalila rad verifikacione misije i njenog šefa, koji se otvoreno svrstava uz albanske teroriste. U selu Dragobilju kuća do kuće su štab američkih verifikatora i štab šiptarskih terorista. Tamo gde su američki i britanski verifikatori raspoređeni, tamo su terorističke akcije najintenzivnije. A u ovom papiru, ministri Kontakt grupe tvrde da mi vršimo represiju nad civilnim stanovništvom. A kako tamo, u onim mestima gde živi albanska većina, a nema terorističkih dejstava, nema i nikakve represije? Je li bilo u Gnjilanu represije, je li bilo u okolnim opštinama - nije. Zašto nije - zato što nije bilo terorističkih akcija, nije nigde ni puška zapucala. Nema represije nad civilnim stanovništvom.
Represija se primenjuje samo prema teroristima, na isti onaj način na koji bi to uradile sve druge civilizovane zemlje sveta. Nama se uskraćuje pravo da branimo državu, da suzbijamo terorističke aktivnosti. U ovom istom papiru traži se u potpunosti saradnja sa Međunarodnim tribunalom u Hagu. Pa mi hoćemo da sarađujemo, država naša, ona nikada nije odbijala saradnju, ali šta znači saradnja - razmena informacija, pomoć u vođenju već započetih postupaka. Saradnja podrazumeva dva ravnopravna partnera, ali ovo što oni traže nije saradnja, nego potčinjavanje - da nekoga spolja prihvatimo kao višu sudsku vlast u odnosu na naš pravosudni sistem.
A kada je trebalo da se formira stalni međunarodni sud, ko je bio protiv - protiv su bili Amerikanci. Ko je najviše zločina, od Drugog svetskog rata naovamo, počinio u celom svetu - Amerikanci. Od Hirošime i Nagasakija, kada su pobili nevino japansko civilno stanovništvo na njegovoj teritoriji, da bi ubrzali okončanje rata, to je bio motiv, ubrzavanje okončanja rata, da bi ih rat jeftinije koštao. Novac je bio motiv da 350 hiljada ljudi, civila, žena, dece, izgine pod američkim atomskim bombama.
Pa ko je vodio rat u Koreji, ko je ubijao korejsko civilno stanovništvo, ko je vodio rat u Vijetnamu, ko je ubijao vijetnamsko civilno stanovništvo, ko je razorio Kambodžu, Laos, ko je razarao mnoge zemlje širom sveta - sve su to činili Amerikanci, a za Amerikance ne važi sud, ne važi zakon, ne važi američko pravo. Međunarodno pravo je Amerikancima važno samo kada im je korisno. Kad im nije korisno, gaze ga beskrupulozno.
U ovom istom papiru izlažu nam neke elemente plana, kako ih zamišljaju Amerikanci, a ministri Kontakt grupe ih slepo slede, pa kažu: "Slobodni i pošteni izbori na Kosovu i Metohiji, opštinski i pokrajinski, pod nadzorom OEBS-a". Pa mi smo uvek bili za slobodne i poštene izbore na Kosovu i Metohiji, ali Albanci nisu hteli da izađu na izbore, svojim bojkotom Albanci su to sprečili, u većini, u ogromnoj većini.
Nikada nismo izbegavali da dođu strani posmatrači, ali ne nadzor OEBS-a, u onoj varijanti u kojoj se to provodi u Republici Srpskoj, pa da OEBS izvodi u celosti sve izborne radnje i naštimava izborne rezultate po svojoj volji.
Neću da kažem da su kod nas na idealan način izbori provođeni, ali ono što radi OEBS, nigde u belom svetu nije doživljeno, nigde u belom svetu nije realizovano. To znamo na konkretnim primerima. Pošto su tako radili u Republici Srpskoj, u celoj Bosni i Hercegovini, kako im ovde možemo verovati? Ovde im ne možemo verovati, a izbore koje budemo održali na celoj teritoriji Srbije, na raznim stadijima, na raznim nivoima, mi nećemo zatvarati ni od domaće, ni od strane javnosti. Svako će moći da kontroliše na licu mesta, da ih posmatra, da reaguje ako primeti neku nepravilnost itd.
I ono što se kaže na poslednjoj strani tog papira: "Usklađivanje srpskog i saveznog pravnog okvira sa kosmetskim prelaznim sporazumom". E, to ne može. Svaki kosmetski prelazni sporazum treba da bude u skladu sa republičkim Ustavom Srbije i saveznim Ustavom Savezne Republike Jugoslavije. Ko će to da nam menja savezni i republički ustav? Da vidimo koji je taj faktor koji će se pojaviti da nam menja i kako da nam menja? Možda tenkovima, pa neka onda odmah računa koliko mu treba tenkova za svaki član ustava, koji bi menjao.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka, kojoj pripadam i koja je koalicioni partner u Vladi nacionalnog jedinstva Srbije, neće slati svoje predstavnike na parisku konferenciju. Naši predstavnici neće ići. Mi, srpski radikali, bi najradije ovim ministrima iz Kontakt grupe odgovorili na isti onaj način, kako su po čuvenoj slici velikog ruskog slikara Rjepina donski kozaci pisali turskom sultanu, jer ministri Kontakt grupe ništa drugo ne zaslužuju. Ali, u velikim dilemama, koje su nas snašle ovih dana, mi razumemo potrebu da se izbegne osuda u svetskom javnom mnjenju kako je mirovno rešenje nemoguće zato što Srbi neće da razgovaraju i mi nećemo ništa učiniti da bi se suprotstavili odlasku delegacije Vlade Srbije u Pariz.
Mi razumemo potrebu da se još jednom pokuša sprečiti agresija na našu zemlju, intervencija NATO pakta, bombardovanje, da se još jednom i međunarodnoj javnosti pokuša saopštiti kako stvari stoje, koji su to principi koje Kontakt grupa gazi, kako smo mi nudili albanskoj nacionalnoj manjini i demokratska prava, i autonomiju, i punu ravnopravnost, a kako se sve to odvija, jer cilj Amerikancima nije ispunjenje građanskih prava albanske nacionalne manjine, cilj Amerikancima nije demokratija u našoj zemlji, kao što im nije bio cilj demokratija u bilo kojoj latinsko-američkoj, afričkoj ili azijskoj državi, gde su se Amerikanci bavili subverzivnim delatnostima, obarali legalne i legitimne režime, da bi dovodili tirane, diktatore, zločince da vladaju u njihovo ime.
I taj isti Voker, koji sada mešetari na Kosovu i Metohiji, ekspert je za subverzivne delatnosti, kažu i general američke vojske, on već ima iskustvo u ubijanju civila u Salvadoru, u Nikaragvi, u Čileu, u Kolumbiji, ko zna u kojoj još državi. Čak je lično učestvovao u organizaciji ubistva grupe katoličkih sveštenika u Salvadoru. Taj je došao na Kosovo da rovari i da priprema uslove za eventualnu vojnu intervenciju NATO pakta.
Mi moramo danas ovde jasno, glasno, decidno, još jednom da saopštimo - ne dolazi u obzir nikakvo rešenje kosovsko-metohijskog problema koje podrazumeva isključenje Kosova i Metohije iz pravnog sistema Srbije. Kosovo i Metohija po svaku cenu moraju ostati u sastavu države Srbije, pa makar nas i napali, makar nas i bombardovali, bilo šta da nam smeraju.
I drugi princip - ni po koju cenu ne dolazi u obzir da trupe NATO pakta, ili bilo koje druge strane države, dođu na teritoriju naše zemlje, pod bilo kakvim izgovorom. To su dva principa od kojih nema odustajanja i ubeđen sam da ćemo u današnjim skupštinskim zaključcima, pre svega, na tome da insistiramo.
Naravno, svestan sam kakva nas iskušenja sve čekaju, svestan sam šta nam sve sa Zapada novo spremaju, i to sve moramo da izdržimo. Narod je u našoj zemlji na teškoj muci, teško se živi, osnovni problemi su izazvani delovanjem spolja, ali narod u našoj zemlji je odlučan da se odbrani Kosovo i Metohija.
Pošto je narod odlučan da se odbrani po svaku cenu Kosovo i Metohija, mi, njegovi predstavnici, ne smemo mimo svog naroda. Mi, predstavnici srpskog naroda i građana Srbije moramo sve učiniti da sačuvamo ono što je naše. Ubeđen sam da ćemo Kosovo i Metohiju sačuvati, a da zapadne sile, bez obzira šta još planiraju da nam urade, bez obzira kakve agresivne namere imaju u budućnosti, na kraju moraju odustati od otimanja srpske teritorije.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja replika je upućena i Draganu Veselinovu i Jozefu Kasi, a pogotovu Jozefu Kasi. Čovek koji izađe za ovu govornicu traži  za Vojvodinu isto što i za Kosovo. Zapravo je mislio nešto drugo da kaže. On traži za vojvođanske Albance isto ono što i za kosovske Albance. Naravno, ni to ne odgovara suštini pitanja.
Veselinov zapravo traži za vojvođanske separatiste ono što bi želeo da dobiju kosovski separatisti. Nisu u pitanju nacionalisti, već separatisti. Do juče je u stranci imao kompanjona, a na svu sreću ga se otarastio, koji je zagovarao i terorzam. Čak je počeo da planira i terorističke akcije.
Što se tiče Jozefa Kase, njegov je problem sasvim jasan. U Srbiji žive mnoge nacionalne manjine i sa svima njima srpski narod se lepo ophodi. Nikada ni jednoj manjini nije uskraćena ravnopravnost, građansko pravo i sloboda. Srpski narod izuzetno lepo živi sa mađarskom nacionaonom manjinom. U našoj zemlji ima oko 300.000 Mađara i sva prava su im zagarantovana. Imaju škole na maternjem jeziku, kulturne, informativne institucije, politički se organizuju. Kada je reč o tom političkom organizovanju ima jedan problem. Uvek im se nametne neka grupacija ljudi koja želi svoju nacinalnost, svoju narodnost da zloupotrebi za tuđe interese. Upečatljiv primer takvog čoveka je Jozef Kasa. On želi da sukobi mađarsku nacionalnu manjinu sa srpskim narodom, da se dodvori na taj način stranim silama, da pocepa jedinstvo Srbije i da proizvede neke rezultate koji nisu u interesu ni srpskog ni mađarskog naroda. Ali, bili bi u njegovom interesu, jer Jozefa Kasu ne interesuje mađarska nacionalna manjina u našoj zemlji. Njega ne interesuje žive li Mađari dobro ili loše, njega interesuje samo novac i lično bogatstvo.
Evo vam dokaza. Godinama Jozef Kasa zloupotrebljava funkciju predsednika Skupštine opštine Subotica za svoje lično bogaćenje. U tom periodu, a ovo je spisak parcela koje je preneo na svoju ćerku, parcela u društvenom vlasništvu, sve su u katastarskoj opštini Stari Grad u Subotici. Sada ću vam čitati te parcele redom.