Nije ovo nikakvo omalovažavanje, budite korektni, budite bar jednom korektni i pustite me da kažem dve rečenice koje imam. Ja sam ponosan što sam bio dve i po godine u Vladi, ali mi je žao što nije SRS sama formirala Vladu i što nisam bio bar 25 godina u Vladi, i nije moj cilj da budem večita opozicija, nego što pre da ponovo budem na vlasti, na čelu svoje stranke, naravno, bez koalicionih partnera.

Gospodine Peleviću, ne znam čega ste vi profesor? Bilo bi dobro da kažete. Ja sam profesor političkog sistema na Pravnom fakultetu, sudski dokazano, je li tako? Je li tako gospodine Đinđiću? Gospodine ministre pravde, je li tako?

Prvo, kao profesor političkog sistema, bar znam šta je razlika između vlasti i opozicije. Vlast je svako onaj ko ko glasa za Vladu, a opozicija je svako onaj ko glasa protiv Vlade. To je u svim udžbenicima širom sveta, u teoriji, to je više od 200 godina potpuno raščišćeno. E sada, da vidimo čega je profesor gospodin Pelević, pa da nam objasni, možda ima neke dodatne teorijske argumente, možda će oboriti ove moje.

Prvo, nije ni malo uvredljivo biti čobanin i nisam uvredio Zorana Đinđića što sam ga uporedio sa čobaninom, jer ja jedva čekam da njega oborim sa ove funkcije, da dođem na njegovo mesto, pa da ja budem novi čobanin.
Drugo, nisam srpski narod uporedio sa ovcama nego poreske obveznike. Vi koji ne čitate knjige, pogotovu knjige iz ekonomije, vi ne znate da je to jedan uobičajen terminološki izraz kada se objašnjava onima koji pojma nemaju ni o čemu kao vi dosovci, šta je ispravna poreska politika. Kad vodite ispravnu poresku politiku onda vodite računa da vaši porezi budu podnošljivi onome ko ih plaća, a ne da ga odmah ubiju.
Kao što čobanin mora da vodi računa o svom stadu ovaca da bi od njih živeo 20, 30, 50 godina, da bi stado uvek bilo na okupu, da bi se s vremena na vreme šišalo, da bi se ovce muzle i jaganjci prodavali itd. vašom poreskom politikom vi zapravo ubijate to stado poreskih obveznika, ostajete bez supstance i za sledeću godinu više ne moramo ni da donosimo budžet, jer neće imati ko da se oporezuje.
A, molim vas, gospodine predsedniče, posle javljanja gospodina Jočića, ja na tome insistiram, pošto ste već razne restriktivne mere uveli u ovaj poslovnik, da zavedete i obavezno duvanje u balon prilikom ulaska u ovu skupštinu, da vidimo da pijani ljudi ne mogu da izlaze za ovu govornicu jer ne znaju šta govore.

Dame i gospodo narodni poslanici,  predlažem da se na ovoj sednici potpuno ukine diskusija, da se odstrane poslanici opozicije iz skupštinske sale, jer to je ono što vi najviše želite, a tako ćete i najlakše izglasati ovaj krajnje restriktivan poslovnik i sprečićete opoziciju da vas ometa u vršenju vlasti.  U ovoj zemlji, još od državnog udara kralja Aleksandra Karađorđevića i od titoističke diktature nije bilo vlasti kojoj je više smetala opozicija od ove dosovske vlasti. Zašto pet minuta? Tu  je mnogo opozicionih poslanika, kako možete po pet minuta kada imate toliko da radite i da kopate, da sejete, da proizvodite, a ne da gubite vreme u Skupštini. Čak predlažem, a to bi možda bilo najbolje, da se poslanici poštom izjasne da li prihvataju ili ne prihvataju zakone i da ne dolaze u zgradu Skupštine. Čemu Skupština?

Gospodine predsedniče, Vi bi trebalo da pamtite predloge narodnih poslanika. Predlažem da se ukine rasprava, da se odstrani opozicija iz Skupštine i predlažem da se sednica ne drži, nego da se poštom izjašnjavaju poslanici o predlozima vlasti. Možete staviti na glasanje i prvi, i drugi i treći predlog.

Gospodine predsedniče, vi ste ovde spiker Narodne skupštine, prvi među jednakima. Javnost rada ove Narodne skupštine obezbeđuje se direktnim televizijskim prenosom i slobodnim prisustvom akreditovanih novinara svim skupštinskim sednicama. Niste vi ovde da procenjujete šta je interesantno za javnost i da javnosti posebno sugerišete šta bi joj moglo ili trebalo da bude interesantno.
Vama ovde ne treba ništa da bude posebno interesantno. To je vaš subjektivni pristup, a vi kao predsednik Narodne skupštine treba da izbegavate svaki subjektivni pristup, pogotovo subjektivistički. Treba da se ponašate ovde pristojno prema svim poslanicima i svim poslaničkim grupama, i da se uzdržite od takvih komentara.

Vi, gospodine predsedniče, opet kršite Poslovnik. Nije naša obaveza da ubacimo kartice. To nije obaveza (negodovanje). Hoćete li da uvedete red u sali? Vi ste najavljivali neko dovođenje u red narodnih poslanika, ali, vidim, ne ide Vam to od ruke.
Gospodine predsedniče, ...
Što ste danas nervozni? Šta vam je? Da li ste pod ostavkom? Šta je sad bilo? Hoćete li mi dozvoliti da govorim?

Kako mi dozvoljavate kad je nemoguće da se govori. Vidite da je graja u sali.

Ne možete Vi ovde da propisujete obaveze poslanicima. Poslanik može da glasa za, da glasa protiv, da bude uzdržan i da uopšte ne glasa. Ne možete na osnovu toga ni konstatovati da neko nije u sali ako ne možete da utvrdite prisustvo pomoću ove vaše tehnike, možete vizuelno ili prebrojavanjem, kao što ste često do sada to i činili. Nemojte da se opet upuštate u izmišljanje odredbi poslovnika ili da propisujete nešto kao obavezu što vam trenutno padne na pamet.
Ne možete vi ničim poslanika naterati da ubaci svoju karticu ako on neće. Ne možete ga zbog toga isključiti iz Parlamenta, ne možete mu oduzeti mandat, ali možete ga uhapsiti. Pokazali ste da možete da hapsite bez ikakvog razloga. E, to bi bio dobar razlog za hapšenje narodnih poslanika, jer nisu hteli da ubace karticu. To bi vam bila odlična stvar.

Gospodine predsedniče, prilikom ulaska u salu mi smo se identifikovali. A, sada, dok traje sednica, Vi obezbedite kvorum uz pomoć parlamentarne većine. Opozicija, bar prava opozicija, neće nikada da vam ovde čini kvorum. Vi imate više nego ubedljivu većinu. Imate 177 poslanika.
Jedino ste vi odgovorni za kvorum. Vi ste nekoliko puta do sada optuživali sve poslanike zbog nedostatka kvoruma. To ne možete da radite. Ovde je opozicija da kritikuje vlast, da napada vlast, a ne da vam čini kvorum. Mi smo se identifikovali prilikom ulaska i svoju obavezu iscrpeli. Za sve ostale odluke kvorum mora da obezbeđuje skupštinska većina. Naravno, ako ne možete sami, nađe se uvek neka satelitska stranka koja smatra da je njena dužnost u Parlamentu da pomaže vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, deset godina je u ovom parlamentu trajala opoziciona borba da se izradi što bolji poslovnik o radu. U toj borbi su učestvovali i srpski radikali, i predstavnici drugih opozicionih stranaka, mnogih stranaka koje su sada vladajuće unutar DOS-a.
Ovaj poslovnik kakav sada imamo rezultat je naše zajedničke borbe, borbe koja je bila nekada tako žestoka i vatrena da je dovodila do intervencije policije, ali smo izdržali tu borbu i izradili poslovnik koji je dobar, koji je dobar i za vlast, a još je bolji za onoga ko je bio vlast, pa se opet vratio u opoziciju. DOS bi sada trebalo da razmišlja - koji je to najbolji poslovnik koji će njegovim strankama odgovarati kada uskoro izgube vlast, a ne da traže varijantu, kao što su to neki drugi ranije radili, kako da što više onemoguće opoziciju.
Vi ste krenuli sada u pravcu mnogo težih restrikcija, od onih koje su postojale bilo kada u proteklih deset godina. Vi mislite da je Skupština efikasna kad se malo u njoj govori. Nije tačno. Skupština je efikasnija što je rasprava duža i kvalitetnija. Što više poslanika govori, Skupština je efikasnija. Ovo je parlament, mesto gde se govori. Parlament nije efikasan, ako se ne govori mnogo. Parlament je sterilan. Samo u zemljama koje glume parlamentarizam, a to su komunističke diktature, razne druge diktature itd., nadmeću se poslanici u tome ko će više da hvali vlast.
Suština parlamenta je da se vlast što žešće kritikuje, da se vlast boji svake parlamentarne sednice, da se boji svakog akta sa kojim izlazi pred poslanike i da strepi od onoga što će poslanici reći. To je suština parlamenta. Unutar DOS-a ima mnogo lidera koji su nekada smatrani istaknutim borcima za slobodu, za demokratiju, mnogih lidera koji su se pročuli kao politički teoretičari itd.
Sada me iznenađuje ovaj prelom u glavama, u mozgovima, ovaj stav da su samo restrikcije dobre u parlamentu i da je parlament uspešan ako zaseda što kraće.
Po toj logici ovaj parlament bi bio još uspešniji, ako bi se broj poslanika od 250 smanjio na 15. To bi bilo neuporedivo uspešnije, što to da se ne uradi? Ovaj parlament bi bio najuspešniji kada uopšte ne bi ni bilo poslanika. Onda bi Vlada bila potpuno slobodna da pokaže koliko je dobra, sposobna i koliko je narod voli.
Šta je suština onda ovog parlamenta? Da kontroliše izvršnu vlast i da donosi zakone ili da izvršna vlast što efikasnije kontroliše parlament, pa čak i na taj način što će određivati gde će koji poslanik da sedi. Vi ovim amandmanima predviđate da Administrativni odbor, gde vladajuća većina ima najveći broj poslanika, članova, određuje gde će ko da sedi. Znate li ijedan parlament u svetu gde se to radi? (Glasovi: Znamo, engleski.) Nije tačno. U britanskom parlamentu to postoji, gde je jasno razgraničena vlast od opozicije, ali tako što je sučeljena, s jedne strane su svi poslanici vlasti, s druge strane svi poslanici opozicije i među njima je uvek direktna konfrontacija. U toj konfrontaciji svi imaju potpuno ista prava. Spiker budno pazi da svi imaju ista prava u toj konfrontaciji. U drugim parlamentima toga nema, jer političke partije su tehničke organizacije. One nisu ni direktni ustavni faktor, ni zakonski. One su sredstvo političke borbe, dok se dođe do mesta u parlamentu. U parlamentu svaki narodni poslanik je predstavnik naroda. Svi poslanici imaju pravo da ne budu članovi nijedne poslaničke grupe. Kako ćete vi sada praviti raspored, ako grupa od 20 ili 23 poslanika odluči da nisu ni u jednoj poslaničkoj grupi? Po kom kriterijumu, ko će to da pravi? (Predsednik: Vreme.)
Sada vladajuća većina planira gde će da smesti opoziciju, da bi ona bila što manje čujna, da bi bila neprimetna. Ja vam predlažem da opozicione poslanike smestite u Pionirski park ili negde što dalje od ove skupštine. Tada ćete moći na miru da radite, da vam parlament bude maksimalno efikasan, moći ćete bez ikakve diskusije da usvojite sve zakonske projekte.
Očigledno možemo ovde da raspravljamo o jednom konspirativnom obliku vlasti, vlasti koja kontroliše sve medije, lansira preko tih medija koju god laž ona smisli i onemogućava bilo kome da protivreči. Jedino mesto gde se može čuti protivljenje vlasti je ovaj parlament. E, sada ćete ugušiti i to mesto, kao komunisti što su 1945. i 1946. godine odlučili da im ne treba opozicija. Sada i vi javno govorite da vam ne treba opozicija, samo još glumite način na koji ćete se obračunati i kako ćete ukinuti opoziciju i kako ćete se obračunati sa njom. (Predsednik: Molim Vas da završite.)
Branite opoziciji da govori, tako ste radili i sa Dragoslavom Jovanovićem, prvo mu je bilo zabranjeno da govori, a posle je otišao na deset godina zatvora, jer je mislio drugačije od stava Komunističke partije.
Pozivam vas da dobro razmislite, bolje da odustanete od ovog zakonskog projekta. Razmišljajte da vam uvek treba onakav poslovnik, koji će vam koristiti kada vam se uskoro uloga promeni, kada se opet nađete u opozicionim klupama. Takav poslovnik je samo dobar poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da posle ovakvog govora, gospodinu Maršićaninu ne preostaje ništa drugo nego da podnese ostavku na položaj predsednika Narodne skupštine. Zašto? Narodna skupština ne zaslužuje ovako sposobnog i ovako pametnog predsednika.

Drugo, gospodin Maršićanin ne poznaje suštinu parlamentarne demokratije. On napada opstrukciju. U onom parlamentu gde je zabranjena opstrukcija, nema demokratije. Parlamentarna opstrukcija, opstrukcija opozicije, je suština demokratije, suština parlamentarizma. Mi u ovom parlamentu nikada nismo imali slučaj preterane opstrukcije. Bio je slučaj Demokratske stranke koja je imala više od 1.000 amandmana. Jeste opstrukcija, ali nije preterana. Na to se može parirati. Opstrukcija bi bila da mi sada svi ovde skočimo, pevamo borbene pesme i sprečavamo da parlament zaseda.

To je već nešto što je preterana opstrukcija. Preterana opstrukcija bi bila stavljanje igala i eksera u sedišta vladajuće većine npr. To je možda preterana opstrukcija, ali tome se može parirati na adekvatan način. U italijanskom parlamentu, radikalski poslanici, kad su pokušavali da spreče donošenje izvesnog zakona, smenjivali su se danju i noću za govornicom, čitali telefonski imenik, čitali Bibliju. Nikome nije palo na pamet da ih odstrani sa govornice, jer se ne drže dnevnog reda, ili da im ograniči trajanje diskusije.

U japanskom parlamentu, poznat je slučaj narodnog poslanika, koji je sat i četrdeset minuta sa svog mesta u sali išao prema govornici. Nikome nije palo na pamet da ga požuruje, ili da mu uskrati pravo da govori, zato što je isuviše spor u kretanju.

Vi ovde tražite od parlamenta da učestvuje u vašoj revoluciji. Vi ne podnosite da ovde ima ljudi, poslanika koji su protiv vaše revolucije, protiv vaše promene sistema. Nismo mi protiv promene vlasti, narod ima pravo da menja vlast i narod će, ako da Bog, sve češće i češće menjati vlast. Ali, vi menjate sistem, a šta je to u prethodnom sistemu što ne valja, što vi morate da promenite - Ustav, sistem to je Ustav. Niste još izašli sa inicijativom. Mi se bojimo te vaše inicijative. Jer kada vi budete menjali Ustav, ode i Vojvodina, ode i Kosovo, ode i Raška oblast, sve ode.

Mi znamo šta nas čeka, ali još se niste ni usudili da izađete sa tim projektima. Vi sada ovde stvarate uslove da opozicija ne može da se suprotstavlja vašim zamislima. Vama smeta gde sede opozicioni poslanici u sali, a vi ste zaboravili kada je Demokratska stranka Srbije imala samo sedam poslanika, doći će vreme pa neće imati ni sedam, da su se i Vojislav Koštunica i Vlada Batić gurali da sede među ministrima socijalističke vlade, ovde u prvom i u drugom redu. Prvi i drugi red se uvek za Vladu rezervisao. Oni su se gurali da se umetnu među ministre socijalističke vlade, da bi bili što bliži. (Glas iz sale: I Jočić.) I Jočić, je li, ne sećam se Jočića, ne mogu sve da pamtim. Pamtim ove .... Pre nego što su se sukobili Koštunica i Batić, i razišli, formirali dve partije.

Zato, gospodine predsedniče, kada ne poštujete ovaj parlament, kad smatrate da ovde postoje neodgovorne grupacije u parlamentu, treba prvo da dokažete u čemu se sastoji ta neodgovornost i da vašim sledećim potezima pokažete da vas ovaj parlament zaista ne zaslužuje, jer ne vidim kako imate obraza ubuduće da sedite i predsedavate ovim parlamentom, posle tako ružnih reči koje ste izrekli za ovom govornicom.

(Poslanik Tomislav Nikolić traži reč, povodom povrede Poslovnika.)

Dame i gospodo, lepo je mene ovde titulisao gospodin Jočić - i profesor, i narodni poslanik, i pravnik itd. Pošto ste mi već na protivzakonit način oduzeli zvanje profesora, očekujem sada da mi oduzmete i diplomu Pravnog fakulteta i funkciju narodnog poslanika. Sve možete po istom kriterijumu, jer to je prava priroda vaše vlasti. To ni Tito nije radio. Ni Tito ni jednog profesora nije uklonio sa Univerziteta dekretom. Kada nije mogao sa Filozofskog fakulteta, uz pomoć svojih doušnika na samom fakultetu, među kojima je Veljko Korać bio najizrazitiji, onda je komunistička Skupština  Srbije donela ledž specialis, poseban zakon da se oni odstrane. Vi to radite dekretima. Vi sada možete dekretima da ukinete opoziciju. Možete da izglasate ovde da danas nije utorak, nego subota. Vi to možete da uradite. Ima nekih kvaziparlamenata, koji vam mogu  poslužiti kao primer za ugled. Ima ih dosta. Ali, nemojte onda da nas ubeđujete da je to demokratija. To nije demokratija. Ovde nikada nije bio slučaj preterane opstrukcije. Nikada, ni onda kada je opozicija većinom bila protiv zakona o kompaniji "Politika" 1992. godine i kada su opozicioni poslanici izašli i govorili satima, Paroški sat i četrdeset minuta. I to nije bilo preterano.
Drugo, vlast uvek ima način da adekvatno parira opstrukciji opozicije. Znači, može sednica da bude celu noć. Vi ste većina, nego vama se žuri, vi negde trčite, bežite, vama se ne sedi. Vi morate da izdržite opoziciju. Ako ne možete da izdržite opoziciju, ako vam je opozicija nepodnošljiva, onda je ukinite. Jer, opozicija je ovde da vama smeta. Ne da mi sednemo i da se dogovaramo, nego da vam smetamo, da ograničimo vašu samovolju, da koristimo snagu javnog mnjenja, da vas sprečavamo u vašoj samovolji.
Kažete da idemo u skupštinske odbore. Pa, niste nam dali. Mi smo hteli u početku, ali vi niste pristali na proporcionalni sastav odbora i unapred da se postigne dogovor o svim skupštinskim odborima i drugim telima. Vi ste hteli selektivno, po vašoj volji. Mi nismo hteli u tome da učestvujemo. Šta ćemo mi sada u vašim odborima? Vi ste nama iznosili nameštaj iz poslaničke kancelarije, kompjuter, televizor i to posle radnog vremena. Vi se time služite. Vi ste našeg savetnika otpustili, to ovaj vaš neobrijani sekretar, dopuštate generalnom sekretaru da dolazi neuredan na sednice, neobrijan. On otpusti savetnika naše Poslaničke grupe, na to imamo pravo po Poslovniku. Prethodno je bila zamenik generalnog sekretara, nije nikada u Skupštini razrešena. Vi to radite. Vi progonite ljude, ostavljate ih bez posla, lansirate laži preko vaših medija. Svi mediji su sada vaši. Sada još smeta opozicija na jedinom mestu gde može doći do izražaja i gde može nešto da kaže i da vam se suprotstavi. To je jedino mesto. Posle ovog mesta dolazi ulica. Hoćete li da isprovocirate ulicu? To je jedini način da isprovocirate ulicu, ako opozicija ne može da dođe do izražaja u parlamentu, doći će na nekom drugom mestu. A nijedna vlast nije svemoćna i kako naš narod kaže - nikome do zore nije dogorela. Imajte to uvek u vidu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što DOS ima i tih istaknutih kadrova iz Titovog vremena u svojim redovima, jer oni su vam najbolja legitimacija. Mi se sećamo vremena kada se Zaharije Trnavčević zalagao za dogovornu ekonomiju, solio pamet seljacima, a u Vladi Srbije smo shvatili koliko su golemi problemi na selu i u poljoprivredi, upravo zbog decenijama primenjivanog onog koncepta koji je tako zdušno ovaj gospodin propovedao i propagirao na državnoj televiziji. U Titovo vreme, od njega oči nismo mogli da otvorimo. Skakao je na traktore, junice podvodio, propagirao veštačku oplodnju, učio seljake kako se ore njiva. Sada se našao među vama DOS-ovcima, kao jedan od vrhunskih ideologa.
On bi terao sada poslanike da ovde primenjuju principe dogovorne ekonomije. Šta će nam skupština, šta će nam debata, mogu se sastati predstavnici poslaničkih grupa i o svemu se dogovoriti. Naravno, nije loša ni poneka trgovina u tome svemu, tome ste vi skloni, a znamo i iz ranijeg vremena. Znamo iz ranijeg vremena kako su preko noći ovde socijalisti od manjine postajali većina. Sada svi ti koji su u tim trgovinama učestvovali, sada su svi u DOS-u. Sada su svi demokrate. Ja sam u zatvoru morao po kazni svake nedelje da gledam ovog čoveka na televiziji, kako propagira samoupravni koncept poljoprivrede. (Aplauz radikala.) Zatvorska uprava je dozvoljavala samo taj program. (Smeh.) Ništa drugo nije moglo da se gleda. Sada mi on drži predavanje o demokratiji.
Kada pogledam u tog čoveka, uplašim se da možda nije i Tito ustao. Dame i gospodo, to vam možda izgleda smešno, nije smešno to je tragično. Tragično je da nam novu demokratiju propovedate iz usta Titovih kadrova. Ti propovednici znaju kako je izgledala Titova demokratija, zdušno su je provodili, a i vas podučavaju. Ovim projektom izmena Poslovnika vi nas zapravo postepeno, tiho vraćate u period Titove demokratije. U Titovoj demokratiji je bilo propisivano kako će poslanici da glasaju, kada će da aplaudiraju...

Teško onome ko se negde suprotstavi. Kaže nauka da su dinosaurusi odavno izumrli. Verovatno je nauka u pravu. U principu, dinosaurusi su odavno izumrli, ali još nisu svi izumrli. Poneki je zalutao i u ovu skupštinu. Dinosaurusi iz Titovog komunističkog vremena da uvode novu DOS-ovsku demokratiju. Ta DOS-ovska demokratija ne može napred da kroči, da kroči da nešto novo ponudi. Vraća se onome starom. U prošlom mandatu SRS je jedina glasala protiv Plana Ahtisari-Černomirdin, jedina. Mi smo se odlučno suprotstavljali NATO paktu i danas smo protiv NATO pakta i Amerikanaca. Vas DOS-ovce je NATO pakt doveo na vlast. U tome je razlika. U prošlom mandatu, kada je državna televizija ometala direktan prenos Dragana Veselinova, koliko god da smo i onda bili i danas smo protiv Veselinova, ali smo javno protestovali zbog tog ometanja.