Da razjasnimo. Pokušajte kao advokat da nam objasnite koje je to krivično delo.

Gospodin Budišin je kao advokat ovde trebalo da kaže bar jedan razlog. Koji su to razlozi koji iziskuju određivanje pritvora. Prvi je razlog, ako postoji opasnost da se ponovi krivično delo. Da li je tako?
Drugi je razlog, ako postoji mogućnost da osumnjičeni pobegne i izbegne eventualnu kaznu.
Treći je razlog, da može da utiče na svedoke ili da sakrije dokaze.
Kako on može, pošto ste ga prebili onako krvnički 5. oktobra i izbacili protivzakonito sa njegovog radnog mesta, da prikriva dokaze i utiče na svedoke. Koji je onda razlog za njegovo hapšenje? Sami ste sebi uskočili u usta gospodine Budišin.
Što se tiče stanja u pravosuđu, u sudstvu, u tužilaštvu i advokaturi, nije to stanje prethodne vlasti, nego one još ranije. Stanje u prethodnoj vlasti je bilo nešto bolje nego u Titovo i posttitovo komunističko vreme. Nešto bolje, koliko možemo da merimo. Međutim, koji je izlaz iz toga? Jednostavno da Skupština donese zakon, zabranjuje se svima onima koji su u komunističko vreme bili sudije, tužioci i advokati da se više bave tim poslovima. To je jedini način onda da izađemo iz toga. Jedno je da prevaspitavamo i sudije, advokate i tužioce snagom javnog mnjenja, snagom ozbiljne parlamentarne debate o njihovom radu i ponašanju i striktnim, jasnim propisima, na koje će oni biti obavezni. Ako ne možemo, onda da ih sve razjurimo, pa da potpuno nove biramo. Samo, da li je to rešenje?
Mi kao narod imamo posledice poluvekovne komunističke diktature i mi koji smo bili antikomunistički disidenti i osuđivani zbog toga i oni koji su nas progonili. Neki više,neki manje, ali niko nije ostao imun na tu diktaturu u kojoj smo živeli. Znači, stvari treba reformisati. Naravno, vi niste pristalice reforme nego revolucije, ali posle vaše revolucije može doći nova. Setite se jakobinskog iskustva. To iskustvo po svoj prilici i vas čeka ako tako nastavite.
Ono na šta smo upozoravali ranije levičarske partije, da prema opoziciji treba postupati na onaj način kako bismo želeli da se prema nama postupa kada postanemo jednog dana opozicija, toga bi trebalo svi da se drže. Vi se prema levičarskim partijama i opoziciji uopšte ponašate mnogo gore nego levičarske partije prema vama. Srpskoj radikalnoj stranci ne možete zameriti da se tako ponašala prema opoziciji, jer smo vas kao politički protivnici verbalno napadali, ali represivnih mera nije bilo.
Dalje, ovo što radite u pravosudnom sistemu povodom ukidanja Zakona o informisanju je takođe blamaža svoje vrste. Valjda je mnogo teži zločin kada se neko nevin u štampi optuži za nešto što nije učinio, nego novčana kazna za onoga ko slaže u medijima, ali kod vas postoji izvrnuti sistem vrednosti. Ono što je antivrednost za vas je najviša vrednost. Tako se vaša vlast ponaša.

Gospodine predsedniče, vi biste trebali prvo da se malo informišete koja je vaša  funkcija u ovom parlamentu. Vi ste ovde prvi među jednakima, vi ste ovde samo spiker parlamenta i ništa više i ne možete vi ovde nikoga da dovodite u red. Ovde je pre vas bilo raznih predsednika. Neki su uvodili policiju da nas tuče, ali tako bezobrazan kao što ste vi nikada nije ovde zapamćen.

Znate šta, gospodine predsedniče, ...

Ovo je samo replika vama. Ovo je dva minuta replike vama.

Ovo je replika vama.

Ova vlada je uvela jednu lepu praksu, nadam se da će se ona održati, da se svi ministri podvrgnu lekarskim pregledima, uključujući i psihijatrijske. Ne znam kakvi su lekarski nalazi. Kažu da su se neki psihijatri razboleli posle tih pregleda. Međutim, ne bi bilo  loše da se tim lekarskim, uključujući i psihijatrijske preglede,  podvrgnu predsednik i potpredsednici Narodne skupštine, ali ne samo da se podvrgnu, nego da dobijemo ovde i izveštaje o njihovom zdravstvenom stanju, koje ćemo čuvati u tajnosti.

Ja sam prvi dobio reč. Koliko ja znam i gospodin Šabić je advokat. A advokat bi trebalo da zna da javnost svih građana može da komentariše sve postupke i sve odluke pravosudnih organa. Mi kao narodni poslanici o svemu možemo da govorimo, ali ne smeju sudovi postupati na osnovu kampanje u javnom mnjenju koja se mesecima vodi. Kao rezultat te kampanje, da bude hapšenje jednog čoveka. E, to smo mi doživeli. Sudove treba kritikovati, jer su sudovi jedna grana vlasti. Svaku vlast treba podvrgavati žestokoj i temeljitoj kritici. I onda kada je kriva i onda kada nije kriva. Neumesna kritika je korisna kritika, ali ne sme grana vlasti da se ponaša na osnovu pritisaka partija, udruženja, medija itd.
Ako se ovde već ušlo i u stručnu raspravu, i gospodin Budišin, i gospodin Šabić i ja smo pravnici, oni na elementarna pravnička pitanja nemaju odgovora, po kom krivičnom delu, po kom članu republičkog ili saveznog krivičnog zakona je pritvoren Dragoljub Milanović? Koji je to član?

Vi bi, gospodine predsedniče, trebalo da se držite slova Poslovnika, a ako imate nešto privatno da razjasnite sa Aleksandrom Vučićem, možete to da uradite kad god poželite, ali nemojte mešati poslaničku grupu u to.
Danas smo, dame i gospodo narodni poslanici, saslušali ekspoze mandatara Đinđića, koji je počeo konstatacijom da se danas formira prva demokratska Vlada Srbije. Sve dosadašnje vlade su za sebe govorile da su demokratske, da su najdemokratskije, a bilo je i onih koje su za sebe govorile da su prve demokratske, i ona 1945. godine, kada su je komunisti formirali, rekli su da je prva prava demokratska vlada. Ali, dela govore, a ne reči u stvarima politike, ozbiljne politike. Mi ćemo da sudimo o delima da li je ta vlada demokratska.
Za konkretnu vladu ne možemo da kažemo, jer se ona tek danas bira, ali ako se "po jutru dan poznaje", možemo dobre pretpostavke da već izvučemo. Jer, ako se danas bira nova vlada, nije nova vlast. Dosovska vlast postoji od 5. oktobra, od buldožer revolucije. Mi od tada upoznajemo prirodu te vlasti. Ali, u sastavu tog kabineta ima i onih koji su se već kompromitovali kao ministri u prethodnoj vladi, pa znamo kakvi će biti i u novoj vladi. U ekspozeu mandatara Đinđića je spisak lepih želja i obećanja koja su prazna i nemaju nikakvog realnog utemeljenja. Nema ništa od onih 6 milijardi dolara za koje su ubeđivali narod Srbije, pred izbore u septembru mesecu, da samo što nisu stigle i čim preuzmu vlast da će doći pare. Tih para nema. Dolazi nešto malo na kašičicu, beznačajno, krajnje nedovoljno.
Očigledno je da ćemo mi morati da se u narednom periodu oslanjamo na sopstvene snage. Ali, već i neki čelnici, uključujući i Koštunicu, govore da ćemo se oslanjati na sopstvene snage, ali u mnogo gorim okolnostima. Danas se u Srbiji živi mnogo teže nego što se živelo u septembru mesecu. Otprilike, za 60% je kupovna moć stanovništva pala. Kod nas je u ovom periodu i marka devalvirala. Ako uporedite šta danas možete kupiti za 100 maraka sa onim što ste mogli u septembru da kupite, uverićete se koliko je marka pala. Realna kupovna moć je pala.
Kod nas ni jedna fabrika ne radi, skoro ni jedna. Nema proizvodnje. Ogroman pad industrijske proizvodnje smo zabeležili od 5. oktobra. Nema ni jednog recepta u ekspozeu mandatara kako to da se prevaziđe. Ima zaklinjanja na pravdu i pravičnost. Ne moramo unapred ni da sumnjamo da ćete želeti pravdu i pravičnost. To morate odmah da dokažete, ne tako što ćete hapsiti one koje nema više ko da brani, jer ih ne volite, jer ih mrzite, jer su ovakvi ili onakvi. Najlakše je uhapsiti onog ko je bespomoćan, ali dokažite nam tu vašu pravičnost, tako što ćete prvo uhapsiti mangupe iz vaših redova. Uhapsite one koji su spalili zgradu Savezne skupštine i opljačkali je, temeljito je opljačkali. Uhapsite one koji su uništili zgradu državne televizije. Uhapsite one koji su na silu, sa automatskim puškama, upali u Narodnu banku, u poslovne banke, u javna preduzeća, privatna preduzeća, Saveznu upravu carina itd. Prvo mangupe iz vaših redova uhapsite, pa onda hapsite do mile volje.
Uhapsite i Gašu Kneževića, jer je kao profesor Pravnog fakulteta, u dogovoru sa advokatom Nikolom Zafirovim, ilegalno, privatno, seminare organizovao za svoje studente, naplaćivao od oka, od 150 do 300 maraka i studenti su polagali ispite, jer su unapred dobijali pitanja na koja će odgovarati. Ja imam 11 potpisanih izjava bivših studenata koji su tako bili prinuđeni da polažu Međunarodno privatno pravo.
Nemojte vi nama da govorite o drugim nekim kriminalcima, a danas jednog od takvih kriminalaca birate za ministra, pogotovu što vas je unapred i kao DOS obrukao, dajući tamo nekakva nebulozna rešenja, donoseći odluke protivzakonite itd. Jednu sam danas slučajno doneo. Evo odluke Gaše Kneževića, koji se potpisuje i kao profesor i kao doktor i kao ministar, gde kaže - da je potrebno izvršiti zakonom predviđenu nostrifikaciju diploma i za sva lica koja su te diplome stekla u Republici Srpskoj. To nikada u Srbiji pre vas nije rađeno. Kažite nam onda, gospodine Đinđiću, da li je ovo politika vaše Vlade. Mi imamo ugovor o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom.
Nikada do sada, po osnovu tog ugovora, nikome nije palo na pamet da se ne priznaju diplome iz srpskog Sarajeva ili iz Banjaluke, da moraju po posebnom postupku da se verifikuju. Izjasnite nam se o ovom pitanju.
Vi ste Vlada koja za sebe tvrdi da je prva demokratska. To vam, ovako uslovno, verujem, jer ovde vidim i mnogo istaknutih političkih veličina iz bivšeg - komunističkog režima, pa je to i vlada kontinuiteta. Oni su već izučili dobro tu demokratiju i zato će i celi ovaj sastav sigurno da bude demokratski. Ali, vaša Vlada se već u startu susreće sa nečim što je za nju nerešivo. Vi ste u Vašem ekspozeu izbegli po tom pitanju da se izjasnite. Kako vi mislite da decentralizujete Srbiju i da li će Srbija uopšte postojati posle te decentralizacije. Postoji koncept decentralizacije, gde Nenad Čanak Vojvodinu pokušava da pretvori u Republiku. Postoji drugi koncept decentralizacije, koji predvodi Kasa. On bi zajednicu sedam severnih opština, gde su Mađari većinsko stanovništvo, traži trostepenu autonomiju, dobio sam najnoviji akt, gde traži popis građana mađarske nacionalnosti, kako bi oni postojali kao neko posebno izdvojeno biračko telo. To znači da samo Mađar može da glasa za mađarsku stranku, a ne može za neku drugu, a Srbija je definisana kao država građana. Kako se sad ta protivrečnost može razrešiti, to bi nam bilo veoma interesantno. Kako je moguće da se smanji policija za dve trećine? Postoje međunarodni ugovori, pre svega, u okviru OEBS-a, koje je potpisala naša zemlja i po kojima smo bili obavezni da smanjimo vojsku. Naša policija je u nekim stvarima imala ulogu, koliko adekvatnu, o tome se može posebno razgovarati, tu su moguće razne kritičke primedbe, ali u nekoj varijanti je imala ulogu kompenzacije za nedostatak dovoljno brojne vojske, pogotovo kada je reč o mogućnostima unutrašnjih pobuna.
Nama je potrebna policija u formi borbenih jedinica, za borbu protiv šiptarskih terorista u Medveđi, Bujanovcu i Preševu. Tamo naša policija deluje u formi borbenih jedinica. Nije to klasična policija. Ona je tamo više vojska nego policija, suštinski je vojska, po nazivu je policija i formalno-pravno je policija. Bez toga ne možemo. Trebalo bi da znate da je više stotina muslimanskih fundamentalista, čak neki kažu i nekoliko hiljada, obučeno u centru za obuku kod Peći. Njihov je cilj da isto ono što su šiptarski teroristi uradili na jugu Srbije, urade negde kod Ribarića, na administrativnoj granici između Srbije i Kosova i Metohije, u blizini Novog Pazara. Tamo ima nekoliko stotina sela, od kojih su svega dva-tri srpska. Tamo isto postoji ova klauzula iz Kumanovskog sporazuma, o zaštitnoj bezbednosnoj zoni i tamo nije moguće prisustvo naše vojske. Oni planiraju da tamo zauzmu teritoriju, zauzmu sela, zapucaju, a onda sa Zapada dolaze intervencije - mirno, pregovorima, obustava vatre, obustava neprijateljstava itd. To je realna opasnost koja preti Srbiji.
Nismo videli iz vašeg ekspozea da ste vi uopšte svesni te opasnosti. Bilo bi dobro da se na kraju zasedanja opet obratite Narodnoj skupštini i da se izjasnite po nekoliko ovih ključnih primedbi. Kako mislite da Srbija može funkcionisati ako smanjite policiju za dve trećine?
Dalje, mnogi čelnici DOS-a izlaze u javnost sa predlozima o nekoj velikoj decentralizaciji Srbije. Ja se slažem da se suviše išlo u pravcu centralizacije i da su lokalne samouprave ostale bez nekih ovlašćenja koja su im neophodna ako želimo da se posao bolje obavlja i da građani budu zadovoljniji, da se njihovi interesi lakše realizuju. Ali, ne smete sada dozvoliti da klatno ide ekstremno u drugom pravcu. Imali smo jednu striktnu centralizaciju, a sada da dovedemo decentralizaciju do anarhije. Bolje je da se traži srednje rešenje. Ako policijsku službu prepustite opštinama, Srbija će se refeudalizovati.

Molim vas, gospodine predsedniče, ja sam ovde bio kad smo svi izglasali da govorimo danas bez ograničenja. Ne možete vi naknadno da tumačite nešto što se ne može tumačiti na vaš način. Nemojte da me upozoravate.

Ne znam ja šta je prihvatio gospodin Nikolić, ja Vama kažem kako to stoji u Poslovniku.

Gospodine predsedniče, manje ćete vremena izgubiti ako mi dozvolite da ja završim logično svoje izlaganje, ono što sam zamislio da kažem, nego da se oko nekih stvari, koje nisu značajne, ovde preganjamo. Vi ste i sami svesni da niste u pravu. Jer, zašto bismo onda izglasavali neograničenu diskusiju. Dosadašnji tok sednice je pokazao da niko, bukvalno niko, nije imao nameru da opstruiše rad, da su svi izlazili i govorili isključivo o onome što je na dnevnom redu. Nema potrebe za unošenjem neke dodatne temperature, nervoze itd. Vodimo jednu normalnu debatu o ekspozeu mandatara i o njegovom predloženom sastavu kabineta. Ništa više.

Da ja onda završim ovo svoje što sam mislio, gospodine predsedniče. Ja svakako imam pravo da se javim još dva puta, po Poslovniku. Imajte i to u vidu. (Smeh u sali.) Samo se vi smejte.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vi imate skupštinsku većinu koja je dovoljna za izbor Vlade. Ne postavlja se pitanje vašeg prava da izaberete vladu kakvu želite. Ali, nemojte da osporavate pravo opoziciji da tu vladu kritikuje. Jer, nas je narod ovde poslao isključivo da kritikujemo vlast, i ništa više. Jedina naša uloga ovde je da kritikujemo vlast. To je svrha našeg postojanja. Onaj ko ne kritikuje vlast, a glumi opoziciju, on nije opozicija u pravom smislu reči, ili onaj ko glasa za vlast, a iz opozicione je partije. To dvoje ne ide nikad zajedno.

Ono što je, na kraju, ovde veoma značajno, postoje mnogi pritisci stranaka iz DOS-a na sudove, na pravosudni sistem. Prvo, moramo odvojiti činjenicu da nam je sudstvo zaista u krajnje teškoj situaciji. Materijalno je teško, ima korupcije, ima i kriminala u sudovima itd. Dodatno je sada situacija otežana zato što i neke DOS-ovske stranke čine isto ono što su ranije neke levičarske stranke radile - pritišću sudove, insistiraju na presudama, instrumentalizuju sudstvo u političke svrhe. Imamo čitav niz primera. To je jedan, takođe, od naših prvih ispita. Videćemo, već za koji dan, kako ćete ga položiti.

Što se tiče ekonomske i socijalne situacije, ona se ne može popraviti bez jedne racionalne i štedljive državne uprave. Vi ne smete ispuštati ispod Vladine kontrole ključne infrastrukturne sisteme, ni Elektroprivredu, ni Naftnu industriju, ne smete za dugo vreme. Neko je od DOS-ovskih lidera pre dva - tri dana najavio - sada će se odmah formirati komisija za preispitivanje "Telekoma", "Mobtela", "Delta banke" itd. Čekajte, ljudi, vi u ovom sastavu Vlade imate ministre koji su učestvovali u tim ugovorima. Ja znam, kao potpredsednik Vlade, da smo imali velikih problema sa "Mobtelom". Potpuno nesređena dokumentacija, protivpravni ugovori itd. Šest meseci je trebalo Ministarstvu saobraćaja da sve to dovede u red. Ali smo dovodili u red, s namerom da se stvari dovedu u sklad sa zakonom, a ne da se uništi subjekt. Sad, treba li uništiti "Mobtel", "Telekom" i "Delta banku"? Možda imate razlog da uništite "Delta- banku". Što onda ne unište i "Cepter banku". "Cepter banka" je finansirala predizbornu kampanju DOS-a, i Filip Cepter, lično, a "Delta" možda nije. Nemojte da zaključimo da je to razlog što jednu banku ukidate, "Deltu" ukidate, a "Cepter" ne.

Nemam ja nikakvih razloga da branim "Delta banku", jednom sam se možda u životu i sreo sa tim Miškovićem, koji je na njenom čelu. Ona mene ne interesuje, niti nam je nekada nešto sponzorisala, niti pomogla, niti ništa. Želim jedan principijelan odnos. Jezik prava i pravde ne poznaje ličnu mržnju i netrpeljivost. Tamo gde se pokaže lična mržnja, netrpeljivost, osvetničko raspoloženje, prestaje pravo, prestaje pravda. Nemojte unapred izvikivati, treba toga i toga uhapsiti. Ako ima konkretnih dokaza za krivično delo, hapsite odmah, ali ne dozvolite da čelnici DOS-a izlaze u javnost, sa tvrdnjom toga i toga treba uhapsiti, pa ćemo onda videti zašto ćemo mu suditi. Gde je tu onda pravni poredak? Tako su samo komunisti 1944. i 1945. godine radili. Nemojte da se desi jednog uhapsite, pa ga onda posle mesec dva pustite u nedostatku dokaza. Onda ćete se maksimalno obrukati. Ja sam za to, da svako ko se ogrešio o zakon odgovara, ali svako na osnovu konkretnih dokaza, a ne zbog politike. Nikome se ne može suditi za ono što nije krivičnim zakonom propisano kao krivično delo. Dajte biće krivičnog dela, a ne nije vam se sviđala nečija politika. Za pogrešnu politiku postoji kazna, ali i to je kazna naroda na izborima, a ne kazna što ćete onoga čija vam je politika, po vašem mišljenju pogrešna, uhapsiti. To je besmisleno. Nemojte dozvoliti da upadnemo u još veće zlo od onoga kroz koje smo, nadam se, prošli u ovih nekoliko meseci ili kroz ono koje smo prolazili ranije, godinama, decenijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije tačno da ranije nije moglo biti rešeno pitanje Kosova i Metohije. Moglo je 1990-te godine, kada je usvojen novi Ustav Srbije. Trebalo je iz Ustava izbaciti svaku odrednicu o teritorijalnoj autonomiji, i za Vojvodinu i za Kosovo i Metohiju. Naša stranka je tada na tome insistirala, a socijalisti, koji su imali monopol pri donošenju tog ustava, mislili su da treba samo nadležnosti autonomnih pokrajina svesti na neku optimalnu meru i sve će to normalno funkcionisati. Tu su se grdno prevarili. Mi sada imamo situaciju da ono što se začelo, ljuljanjem je naraslo do nesagledivih razmera.
Danas Skupština Vojvodine proklamuje nova ustavna rešenja, nove zakone, ona se stavlja u isti rang sa Srbijom i već otvoreno nastupa sa zahtevom za Republiku, da dobije status federalne jedinice.
Što se Kosova i Metohije tiče, tamo godinama ništa nije rađeno, a moglo se mnogo toga uraditi 1991, 1992. i svih narednih godina, do 1998. godine. (Dobacivanje iz sale: - "Ko je kriv?") Onaj ko je bio na vlasti. Da li vi znate ko je sve bio na vlasti: Socijalistička partija Srbije, Nova demokratija, pa posle se JUL priključio itd. Radikali su ušli u vlast tek onda kad je već sve bilo u kritičnom stanju i kad su se Amerikanci direktno umešali na Kosovu i Metohiji.
Dok je Kosovo i Metohija služila da se obezbede neograničene količine glasova, onda je vlasti odgovaralo da se tamo održava status kvo. Šiptari se potpuno odmetnuli od sistema, izgradili paralelan sistem, ali to vlasti nije smetalo, ni socijalistima, ni tadašnjim njihovim saveznicima, jer su mogli neograničen broj glasova na ime upisanih državljana šiptarske nacionalnosti, koji nisu izlazili na izbore, da sebi pribroje. To je činjenica. Kada je dogorelo do nokata, onda su zavapili, onda bez obzira na sva ranija hapšenja, na sve sukobe, na ovo, na ono, nisu imali kome da se obrate, nego radikalima, jer je zemlja već bila u plamenu. Zakazala je vojska, zakazala policija, zakazala država u celosti. Međutim, iz svega ovoga ja nisam imao nameru o tome da govorim, da mene nije izazvao gospodin Bušetić svojom izjavom, da nije moglo ranije ništa da se reši. Moglo je sve da se reši. Ali, iz svega ovoga što se desilo, nemam ja nameru sada, znate, meni su socijalisti bili izazov dok su bili jaki i moćni da sa njima ukrstim koplja. Iz svega ovoga treba dosovska vlast da izvuče pouku. Knin se morao braniti, jer se u Kninu branio Beograd. Knin je predat od strane režima iz Beograda. Republika Srpska se morala braniti, jer se tamo branio Beograd. Repulika Srpska je predata, prvo jedna trećina, a onda Dejtonskim sporazumom cela.
Došla je na red Kosovo i Metohija, naravno Crna Gora, sada se otvara pitanje Vojvodine na dva načina i preti opasnost u Raškoj oblasti, odnosno Sandžaku, kako to neki zovu. Koju pouku DOS mora da izvuče iz svega ovoga? Kada je Milošević bio konstruktivan prema zapadnim silama, kada je bio kooperativan, slavili su ga kao glavnog američkog saveznika na Balkanu. Bio je glavna uzdanica. Glavni partner. To je trajalo nekoliko godina. Dok je on bio glavni partner, mi smo trunuli po zatvorima. To partnerstvo, što se tiče Amerikanaca, traje veoma kratko. Dve-tri godine. Onda je Milošević otpisan. Tada je obavio jednu fazu posla.
Na red je došla Biljana Plavšić. Nju su slavili svi zapadni mediji. Ona je bila prva dama, ona je svuda rado primana, dočekivana raširenih ruku. Evo je sada, pred Haškim tribunalom, kako kaže dobro jutro slavni sude. Tako reče umilnim dubokim ženskim glasom. Vežbala je prethodno. (Smeh i apalauz.) Vidite šta se sada dešava sa DOS-ovskim režimom, a pre svega Koštunicom i sa svim drugim čelnicima, nije daleko ni gospodin Đinđić od toga ni svi ostali. U trenutku kada je slaman Milošević, oni su svima bili omiljeni. Pomagani sa Zapada, velike sume novca su izdvajane itd. Koštunicu svuda dočekuju raširenih ruku, počasti mu ukazuju, on izvršava naloge, odriče se kontinuiteta, podnosi zahtev za prijem u UN kao novoformirane države, za sve međunarodne organizacije itd. I, jedan po jedan zahtev. Sada su došli sa zahtevom za Haški tribunal.
Neće se to zadržati samo na Miloševiću i dvojici, trojici. (Smeh.) Što se tiče mene, uzalud se radujete, jer ja bih davno tamo otputovao nego mi ne daju holandsku vizu. (Smeh.) Evo sada ću zvanično, preko gospodina Đinđića, da uputim zahtev preko Vlade Srbije da mi daju napokon tu vizu, da malo putujem i do Haga. Neće se na tome stati. Doći će na red i mnogi iz ove vlade. Prvo će početi od načelnika Generalštaba, pa redom i do Đinđića, koji je jeo vola na Palama. (Smeh.) Gde to stoji, u nekom propisu Haškog tribunala da oni ne mogu suditi čoveku, Srbinu, zato što je je vola na Palama. Mogu. Ako mogu da sude Momčilu Krajišniku, koji je bio samo predsednik Narodne skupštine, nikakve komandne odgovornosti nikada nije imao, a zašto ne bi i onome ko je jeo vola na ražnju ili onome što je držao političke govore, radi ovo, radi ono, ili je bio poznanik sa Radovanom Karadžićem i rukovodstvom paljanskim.

Ja se držim dnevnog reda, danas se bira Vlada, sve ovo što govorim veoma se tiče nove vlade i ja joj dajem savete, na kraju krajeva. (Smeh.) Samo se vi smejte, ipak ću se ja poslednji smejati, sve su prilike. I to se neće dugo čekati. Onoga trenutka kada ne budete hteli da ispunjavate sve zahteve, onoga trenutka vi ćete biti otpisani, doći će neki drugi, spremniji, spremniji da se odmah preda cela Vojvodina, da se preda cela Raška oblast, da se Srbija podeli u regione, u ostatak Srbije, da se potpuno uništi srpska država. Tako rade i u Republici Srpskoj. Neku pouku treba izvući iz Republike Srpske. Biljana je uradila svoje - otpisana, Dodik uradio svoje - otpisan, sada je Ivanić, to je britanski čovek, na redu, on će da uradi u jednoj fazi svoje poslove i Zapad ide dalje.

Pouka za vas je, da se Zapadu ne može ništa verovati, da Zapad ne misli dobro srpskom narodu i srpskoj državi i da se ne sme pristajati ni na kakve trule kompromise, da se ne sme popuštati pred njihovim zahtevima, koji diraju u naš državni suverenitet. (Aplauz.)