Dame i gospodo, danas je, nadam se, svima vama jasno da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo tvrdili da je Skupština Srbije u funkciji Vlade Srbije; zato smo mi za ovu sednicu tri dana pred njen početak dobili dnevni red sa 45 utvrđenih tačaka, utvrđenih od strane Vlade Republike Srbije, da se, potpuno nepotrebno, ono o čemu raspravljamo i danas i ovih dana raspravlja u vanrednom zasedanju, i onda smo na predlog jednog kolege utvrdili da danas objedinjeno treba da vodimo raspravu o osam predloga zakona. Ovo je zaista neverovatno.
Kada bi svi narodni poslanici iz poslaničke grupe SRS učestvovali u raspravi o ovim zakonima, onda bi svako od nas imao po 1,5 minuta da govori o ovom paketu zakona, odnosno 0,15 minuta po svakom zakonu.
Sada vi vidite da li postoji ikakva mogućnost da se i pročitaju naslovi ovih zakona, a kamoli da se nešto konkretno kaže ministru da eventualno prihvati neku od sugestija ili neki od amandmana, jednog dana kada dođemo do amandmana po ovom poslovniku. Niko živ ne zna kada će to biti, ali ću ja ipak da iskoristim priliku pre nego što pređem na konkretne zakonske predloge.
Žao mi je što predsednik parlamenta nije ovde, jer on je sinoć pred očima javnosti na jednoj televiziji pokušao da odbrani nešto što je neodbranjivo, a to je ovaj poslovnik, čiju posledicu vidimo i danas, kada bi kamerman bio pored ove kamere, ali ga nema od kada je usvojen novi Poslovnik, zato što ne smeju građani Srbije da vide koliko poslanika sedi u ovom momentu dok se raspravlja o ovako važnim zakonima.
Dakle, predsednik Predrag Marković je na jedan sebi svojstven način zaista sinoć omalovažio narodne poslanike i uvredio one koji sede u ovoj sali. Rekao je gospodin Marković da neko misli da je skupštinska sala mesto gde se nešto radi. Kaže on da to nije mesto gde se nešto radi, da ovo nije mesto gde se donose zakoni.
Kaže predsednik Marković da je skupštinska sala, otprilike, kao jedna prodavnica gde se samo izlažu zakoni. Svakakvih čuda sam čula, ali ono što sam sinoć čula od predsednika Markovića u odnosu na rad ovog parlamenta je zaista čudo neviđeno.
Zaista, čini mi se da se ipak svodi na to što je predsednik Marković rekao, jer mi danas nismo u prilici da raspravljamo o ovom predlogu zakona. Predrag Marković reče da se odavde iz ove sale i ne može uticati na vladine predloge.
Ako ne može odavde, ja zaista ne znam sa kog to mesta može da se utiče na predstavnika Vlade da prihvati sugestije narodnih poslanika. Možda je mislio da je to moguće na sednici nekog odbora, gde je, prema novom Poslovniku, dovoljno da sede dva narodna poslanika, više od jedan.
Dakle, ovo što danas pokušavamo da objasnimo ili da na neki način kontaktiramo sa ministrom Dinkićem na temu svih ovih predloga je opšti stav poslanika Srpske radikalne stranke, kao što sam već rekla, a i mnogi od nas su rekli da nije bilo potrebe da se u vanrednom zasedanju o ovome raspravlja.
Druga i bitnija stvar je da većina ovih zakona uopšte nije bila potrebna. Ne treba nam lex specialis, a većina ovih zakona zaista jesu lex specialis, i to je svakako najlošija varijanta regulisanja neke materije.
Imali smo i u istoriji takvih slučajeva, o kojima svi imamo svoje mišljenje, i ovi vaši lex specialis-i, ministre Dinkiću, u koliziji su sa zakonima na koje bi trebalo da se naslanjaju, sa Zakonom o privatizaciji, Zakonom o hartijama od vrednosti, Zakonom o privrednim društvima.
Dakle, jednostavno ne znamo na osnovu čega ste uredili i na šta ste se pozvali kada ste ovu materiju uredili na ovaj način, kroz ove zakone. Jasno je da je vaša namera da se donošenjem ovih zakona, odnosno predlaganjem Skupštini – koja će uredno jednog dana da se okupi u broju od 126 poslanika vladajuće većine, kada se vrate sa godišnjih odmora, i onda će da izglasaju ove zakone – na taj način legalizuje sve ono što Ministarstvo, Narodna banka i guverner Narodne banke već uveliko rade.
Neprihvatljivo je da vi kažete, ministre, kada ste govorili o Zakonu o finansijskom lizingu, da će Narodna banka vršiti superviziju osiguravajućih kompanija. Naravno, to smo pročitali i bez vas u ovom zakonu, ali to je za SRS nešto što je neprihvatljivo – da se jednom čoveku, jednoj instituciji daju takva ovlašćenja, da Radovan Jelašić bude glavni i važniji u Republici Srbiji od same Vlade Republike Srbije. To je zaista neprihvatljivo i verujem da ćete jednog dana kada budemo govorili o amandmanima možda i prihvatiti neki od amandmana koje je naša poslanička grupa podnela.
Naravno, imate i amandmane vaših koalicionih partnera. Izgleda da je došlo vreme da ipak ne može svakakav zakon ni kod njih da prođe, da su došli u fazu kada počinju malo ozbiljnije da razmišljaju o predlozima Vlade Srbije i da su ipak svesni da Vlada Srbije mora da vodi računa o građanima Srbije i o pravnom poretku Republike Srbije.
Rekli ste takođe, ministre, kada ste govorili o zakonu o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, da je Srbija jedina zemlja koja nema ovu agenciju. Možda to jeste tačno, ali moram da vam kažem da je Srbija jedina zemlja, nažalost, koja danas nema šta da izveze. Svakako da bi bilo mnogo pametnije da se Vlada Srbije pozabavila problemom oživljavanja privrede, oživljavanja proizvodnje, pa da mi lepo dođemo u situaciju da imamo proizvode koje Srbija može da izveze, pa da nam ne bude suficit onoliki koliki nam je u ovom momentu i tek tada bismo mogli da govorimo i o ovoj agenciji.
U ovim uslovima u kojima sada funkcioniše, bolje reći ne funkcioniše, privreda Srbije, ova agencija je samo jedna najobičnija farsa koja će da vam posluži za uhlebljenje još nekih partijskih kadrova i to će građane Srbije da košta 25 miliona evra. Ta agencija, nažalost, neće imati šta da radi pri ovakvim ekonomskim i privrednim uslovima u zemlji Srbiji.
Kada ste govorili o Zakonu o Garancijskom fondu rekli ste da ovaj zakon omogućava da se pruži pomoć bankama koje su dokazale da su spremne da finansiraju kapitalne projekte. Sada bi bilo lepo da ste nam rekli koje su to banke, pa da se podsetimo onih naših velikih banaka koje su zahvaljujući vašem ličnom angažmanu ugašene na način kako su ugašene.
Postupak likvidacije još uvek nije završen. Desetine hiljada građana Srbije koji su tada ostali bez posla i danas su bez posla, iako ste vi više puta za ovom govornicom, ministre, govorili da se veliki broj tih zaposlenih u srpskim bankama zaposlio u Nacionalnoj štedionici. Naravno, nisu; i svi koji nisu znaju dobro koliko je ljudi ostalo bez hleba, zahvaljujući vašoj politici i vašem odnosu prema srpskim bankama.
Naravno, svi znamo da je trebalo da se unište srpske banke da bi se ovde dovele kojekakve belosvetske banke da zarađuju na građanima Srbije, zato što sve ove banke koje danas postoje u Srbiji 90% rade sa građanima.
Naravno, to je njima dobra zarada, a građani su u situaciji u kojoj jesu, u teškoj ekonomskoj situaciji i ko god radi pokušava bar nekakvim skupim kreditima, eventualno, da promeni neku stvar u kući koja je dotrajala i naravno, to se koristi, to stvarno nije smešno, ali to je sve po leđima i džepu građana Srbije.
Kada ste govorili o zakonu o stečaju i likvidaciji banaka rekli ste da se ovaj zakon donosi da bi se pripremila privatizacija DDOR-a iz Novog Sada.
To je zaista neverovatno da vi sami kažete da jedan zakon Vlada predlaže zbog privatizacije jedne osiguravajuće kompanije, jednog osiguravajućeg društva, a pogotovo kad se zna da ste vi već pripremili tu privatizaciju, da to može bez ovog zakona i da će to biti onako kako ste vi isplanirali; vi i, naravno, vaš partijski šef, gospodin Labus, koji je kao predsednik Upravnog odbora Kompanije "Dunav" sve poslove usmeravao na ″Delta osiguranje″.
To je vrlo interesantno, jer je radio preko svoje supruge koja je jedan od direktora u "Dunav osiguranju", tako da će verovatno ″Delta osiguranje″ biti budući vlasnik DDOR-a, ali videćemo šta ste zaposlenima u DDOR-u i građanima pripremili kada je u pitanju ova kompanija.
Sve u svemu, što se tiče svih ovih zakona koje ste nam danas ponudili, gospodine Dinkiću, kada se čita između redova (a znate da mi srpski radikali pored onoga što je napisano čitamo i između redova), vidi se da se ovde krije mnogo zamešateljstva, mnogo toga što neće biti dobro za građane Srbije.
Zato vam predlažem da povučete sve ove predloge, ili da zaista ozbiljno razmislite o amandmanima koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke ili da uradite ovo što gospodin Krasić preporučuje, ali sad će on ovde za govornicu, pa će vam reći on. Hvala lepo.

Dame i gospodo, danas izgleda počinjemo po Poslovniku rad na vreme, takođe prema Poslovniku sa 50 prisutnih narodnih poslanika i mislimo da je to zaista nedopustivo. To smo govorili kada je bilo reči o Poslovniku.
Imam potrebu da to i danas naglasim, da je ovo igranje Narodnom skupštinom, kao što je odnos Vlade prema ovom parlamentu igranje sa ovim parlamentom.
Očigledno je da Vlada Srbije nije u stanju da predloži parlamentu jedan ozbiljan zakon. To smo videli na kraju prepodnevnog dela, kada nam se ovde pojavio ministar Vuksanović, doduše, tada je bilo svega desetak poslanika u sali, pa mnogi nisu ni čuli. Došao je da kaže da povlači Zakon o visokom obrazovanju. Kaže: "U dogovoru sa predsednikom Skupštine, nakratko". Šta to znači? Zaista do danas nikada nisam čula. Zakon je u proceduri ili se povlači iz procedure. Da li je to nakratko, da li je na dugačko, to ćemo valjda da vidimo.
Ministar Vuksanović je obrazložio da taj zakon povlači zato što je oko 200 amandmana podneto na taj zakon. Naravno, to govori o kvalitetu zakona, ali takođe u skladu sa Poslovnikom mogao je ministar da te amandmane razmotri, eventualno neke da usvoji, za koje misli da treba da se usvoje i da oni treba da postanu sastavni deo zakona.
Ovo sve govorim zato što nisam poverovala ministru Vuksanoviću da je ono što je izneo ovde razlog zbog čega zakon povlači, ali o tome ćemo kada bude na dnevnom redu taj zakon, koji je već jedanput bio u ovoj Narodnoj skupštini, pa volšebno za 12 dana nestao. Ali dobro, o tom – potom.
Dakle, kada je u pitanju ovaj set zakona, pretenciozno, o pravosuđu, radi se o tome da mi danas ovde raspravljamo o sedam zakonskih predloga, dok imamo u suštini samo jedan nov zakon, a sve ostalo su izmene i dopune zakona, što je takođe, prema stavu Srpske radikalne stranke, nedopustivo, jer već godinu i po dana ova vlada je mogla ovu oblast zaista ozbiljno da uredi, a ne da se svakih mesec ili dva dana čeprka po već postojećim zakonima.
Pa onda imamo jedan, dva ili tri člana, to su izmene i dopune zakona, a onda kada neko od predstavnika skupštinske većine, ili predsednik Skupštine, u medijima govori o radu parlamenta, kaže kako smo doneli 400, 500, 600 ili ne znam koliko zakona, a u okviru toga, više od pola je tih gde se jedan ili dva člana menjaju, i to tako kako se u određenom momentu čini predstavnicima Vlade da bi možda bilo dobro da zamažu oči građanima Srbije, pa se onda tako pojave sa nekim zakonima koji, u suštini, ništa ne znače i ništa ne rešavaju.
Tako je i sa ovim zakonima o pravosuđu. Naravno, posledica loših zakona o pravosuđu, i to govorimo od 2000. godine, jeste tako loše stanje u toj veoma značajnoj oblasti društvenog života i jeste posledica da se dešava sve ono što se ovde raspravljalo u prepodnevnom delu rasprave.
Naravno, nemam nameru da ponovo vraćam na tu temu, ali naglašavam da je pravosuđe dobrim delom krivo za to što imamo pojave poput Nataše Kandić u ovom društvu i da posle onakvih laži, koje je iznela, javni tužilac ne reaguje. To je za nas srpske radikale prosto neshvatljivo, ali očigledno to tužioca još uvek ne interesuje.
Nekoliko meseci unazad ministar Stojković i ostali članovi Vlade govore i obećavaju da će povećati plate sudijama. Naravno, to je reakcija na traženje sudija da im se plate povećaju i mi srpski radikali smo ubeđeni da sudije u Srbiji ne dobijaju adekvatnu naknadu za svoj rad.
Takođe, ubeđeni smo da plate treba povećati svim zaposlenim u pravosuđu, dakle, i daktilografima i stručnim saradnicima, savetnicima, i svima koji su zaposleni treba plate da se povećaju. Ali, mišljenja smo da je ono što je predviđeno budžetom, odnosno da je obaveza Vlade Srbije da u budžetu obezbedi taj novac i da se ne dešava, kada u nekom momentu ministar Dinkić ustanovi da nema dovoljno sredstava za plate sudijama, da se onda samo dogovori sa resornim ministrom da ovde dobijemo zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Onda to zaista može da ide unedogled. Kad god Vladi treba para za popunu budžeta, onda će da kaže, hajdemo još jedan namet na vilajet.
Zaista mislim da je toliko toga na razne načine oporezovano da je ovo, u najmanju ruku, drsko. Drsko zato što imamo u jednom delu povećane takse, u drugom delu potpuno nove takse, koje su sakupljene na osnovu raznih zakona koje su u ovom parlamentu donete, koje predviđaju različita krivična dela za kršenje tih zakona.
Naravno, kada se o tim zakonima govorilo, mi srpski radikali smo upozoravali, i sada to kažemo, da krivična materija treba da bude kodifikovana, da imamo na jednom mestu sva krivična dela, da imamo na jednom mestu sve sudske takse i da ne dovodimo u zabludu ni narodne poslanike, ni javnost Srbije. Znate, da se ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama ozbiljno pregleda trebalo je pogledati veliki broj zakona koji su, na neki način, preneti u ovaj zakon.
Zato smo mi iz Srpske radikalne stranke podneli određeni broj amandmana na ovaj zakon. Naravno, nećemo glasati za njega, kao ni za ove ostale zakone, zato što mislimo da su potpuno nepotrebni, da je Vlada i bez ovoga mogla da reši pitanje plata u pravosuđu.
Gledam ovo obrazloženje Zakona o sudskim taksama. Kaže Vlada, za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, ali je potrebno obezbediti dodatna sredstva iz džepova građana Srbije. To je ono sa čim se mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne slažemo.
Posebna priča je naplata sudskih taksi. Varka je i sve sudije to znaju, sve sudije to kažu, da ovaj zakon u stvari ne znači povećanje plata sudijama, jer ni sada sudske takse ne naplaćuju, nema načina da se sud natera da naplati sudske takse, građani ih ne plaćaju zato što su i sada previsoke sudske takse. Sud je u obavezi da postupa po predmetu, bez obzira da li je taksa plaćena ili nije. Da li je tako ministre? Znači, nema načina da se natera da se neka dodatna taksa plati da bi se to slilo u budžet i da bi se povećale plate sudijama.
Naravno, nemamo ništa protiv da se sve sudske takse usmere na plate sudijama, ali moraju te sudske takse da budu umerene, moraju da budu prilagođene ekonomskoj moći građana Srbije, jer mi ne smemo da dođemo u situaciju da visokim taksama građane Srbije teramo da sami rešavaju neke svoje, recimo, imovinske odnose, jer nemaju para da se tuže, a znate onda do čega to može da dovede.
U razlozima za donošenje zakona rečeno je da je povećanje iznosa sudskih taksa poslednji put izvršeno zakonom o izmenama i dopunama 2002. godine, a budući da je u proteklom periodu došlo do obezvređivanja iznosa sudskih taksi usled inflacije, predlaže se njihovo korigovanje u skladu sa stopom inflacije. Bojim se da ovo nije video ministar finansija, pošto on sasvim drugu priču građanima Srbije priča. On ne govori niti da ima inflacije, niti da je bila u ove dve godine tako drastična inflacija da se odrazila i na sudske takse.
U analizi efekata zakona kaže se da će primena rešenja predloženih u ovom zakonu izazvati dodatne troškove građanima, privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, ali će istovremeno doprineti i porastu prihoda budžeta. Ovo je zaista neumesno.
Znači, ova vlada je potpuno svesna negativnih efekata ovog zakona, ali bez obzira na to, Vladi trebaju pare, budžetu trebaju pare, baš briga nekoga za građane Srbije, za srednja i mala preduzeća. S jedne strane pričamo da hoćemo da razvijamo srednja i mala preduzeća, a sa druge strane sam predlagač kaže da će ovo biti dodatni namet i na ta preduzeća.
Na kraju kažete koji su razlozi što se ovaj zakon donosi po hitnom postupku - budući da se sredstva od sudskih taksi koriste, pored ostalog, i za poboljšanje materijalnog položaja i uslova rada sudija i zaposlenih u pravosudnim organima, nedonošenjem zakona po hitnom postupku nastale bi štetne posledice po rad tih organa.
Ovo zaista nema logike. Ako su mogli do danas da rade sa takvim platama sa kojima rade, nema nikakvog razloga da to ne bude i narednih mesec ili dva dana, ako nema mogućnosti da im se na drugi način povećaju plate. Tvrdim, videćete da se ni posle donošenja ovog zakona neće povećati plate zaposlenima u pravosuđu, bar to neće biti nešto osetno, niti blizu onoga što zaposleni u pravosuđu očekuju od ove vlade.
Volela bih, mislim da sam o tome već nekada govorila, da nam resorno ministarstvo jedanput, kada se bude govorilo o ovim taksama, da preciznu specifikaciju koliko se od sudskih taksi ubire u Srbiji, koliko ostane nenaplaćenih, koliko od tih naplaćenih zaista ide na plate zaposlenih u pravosuđu. Mislim da bismo bili iznenađeni rezultatima takve analize.
Što se tiče ovih drugih zakona, koji su takođe izmene i dopune, imamo i na njih amandmane, jer principijelan stav Srpske radikalne stranke i odnos prema Visokom savetu pravosuđa je izražen kroz sve te amandmane. Govorićemo naravno, pretpostavljam da će uskoro biti na dnevnom redu i izbor pravosudnih funkcija i biranje predsednika sudova, pa ćemo tada više i detaljnije govoriti o Visokom savetu pravosuđa i o odnosu Visokog saveta pravosuđa prema pravosudnim funkcijama i prema sudskoj grani vlasti.
Imamo ovde jedan nov zakon, a to je zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala. S obzirom da smo podneli amandmane na ovaj zakon u smislu da se brišu predloženi članovi, mislim da sam u obavezi da vam objasnim zbog čega je naš takav stav prema ovom zakonu.
Naravno, ne zato što mislimo da ne treba da postoje ova krivična dela, kako ste rekli, protiv visokotehničkog kriminala - treba i ona postoje. U postojećem Krivičnom zakonu postoje ova krivična dela i zato mislimo da je potpuno nepotrebno da se donosi nekakav nov leks speicijalis, i to je opet naš principijelan stav da smo protiv leks specijalisa, da smo za kodifikovanje krivično-pravne materije, da je to jedini pravi način regulisanja ove problematike i da je to jedini način postavljanja pravih temelja pravne države.
Ali, zašto ste vi ovaj zakon predložili? Zato što ste u ovom zakonu predvideli još jedan specijalni sud, još jedno specijalno tužilaštvo, još jednu specijalnu upravu za borbu protiv ove vrste kriminala.
To je ono protiv čega smo mi iz Srpske radikalne stranke bili i sada, i u vreme kada je formirano Specijalno odeljenje Okružnog suda. Zato danas ministre, kada ste govorili da vi niste imali ideju da se taj sud ukine, iz klupe sam vam dobacila i sada vam javno kažem da bi bilo bolje da jeste imali tu ideju i da jeste ukinuli taj sud.
Nemamo mi potrebe još, pogotovo za dodatnim specijalnim sudovima, jer njihova specijalnost je samo u tome što se samo birane sudije odvode u te sudove. Zna se na koji način se postaje sudija koji bi mogao da ode u specijalni sud, kome treba da bude blizak, na koji način itd. Naravno, u tom specijalnom sudu ima i specijalnu platu.
Zaista postavljam pitanje – kakva je razlika između sudije Okružnog suda u Beogradu, koji radi neke krivice, i sudije Okružnog suda Specijalnog odeljenja za zločine, koje postoje pri ovom sudu, ili ovog novog specijalnog sudije za borbu protiv visokotehničkog kriminala?
Zašto, na koji način i na osnovu čega mi omalovažavamo sudije koji su ostali sudije Okružnog suda? Ako nisu dobri za ove specijalne funkcije, onda nisu dobri ni da budu sudije, ako nisu dobri da budu sudije, onda ne znam šta nam rade u okružnim sudovima. Naravno, ne mislim tako. Ubeđena sam da je mnogo kvalitetnijih sudija ostalo u Okružnom sudu nego što su oni koji su otišli u Specijalno odeljenje.
Iz tog razloga mi iz Srpske radikalne stranke nećemo glasati za ovaj predlog zakona, jer smo sigurni da borba protiv te vrste kriminala može da se obavlja na nivou redovnih sudova, sa sudijama koji sude u redovnim sudovima. Nisu potrebni nikakvi specijalni sudovi, nikakva specijalna tužilaštva, nikakve specijalne ustanove za borbu protiv ove ili one vrste kriminala - jednostavno svaka kriminalna radnja treba da je inkriminisana u Krivičnom zakonu i da se, sprovodeći zakon, sudovi, tužilaštva i uprave bore protiv svih vrsta kriminala u državi.
U vreme kada je formirano Specijalno odeljenje Okružnog suda možda ste i mogli da nam kažete da nismo u pravu, da mi nešto predviđamo da će se desiti ovako ili onako, međutim, nakon iskustva sa ovim specijalnim sudom, mislim da je svakome od vas jasno da su sve dalje "specijalizacije" tužilaca i sudija potpuno nepotrebne.
Mislim da je ovaj zakon, kao i svih ovih šest ili sedam koliko ima ovde zakona, možda je pregrubo, ali zaista gubljenje vremena. Ništa se suštinski ne poboljšava donošenjem ovih zakona: niti će biti bolje sudijama i zaposlenim u sudovima, niti će biti bolje građanima Srbije. Zaista se pitam šta je motiv za donošenje i ovog i bilo kog zakona, ako nikom u Srbiji neće biti bolje od jednog takvog zakona i zašto mi trošimo svoje vreme, vi ministre i Vlada Srbije.
Umesto da se stvarno ozbiljno pristupi rešavanju veoma značajnih problema, a to je problem u pravosuđu Srbije, da se to na jedan sveobuhvatan način uradi i da jednom donesemo zakone koji se neće menjati svaka dva meseca, kao što je ovaj zakon o sudijama, jer sam malopre izbrojala da mu je ovo danas deseta izmena.
Smatramo da je to zaista neozbiljno i da to može da se radi u prvih mesec ili dva postojanja Vlade, ali godinu i po dana od formiranja Vlade opet izmene sa jednim članom koje, kao što rekoh, ne znače ništa, što je prema nama iz Srpske radikalne stranke neprihvatljivo i zato ćemo glasati protiv svih ovih zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, od kada je SRS na političkoj sceni Srbije, svaki put, kada nezaustavljivo krene rast popularnosti naše stranke, onda naši politički neistomišljenici pribegavaju raznim dozvoljenim i nedozvoljenim vidovima borbe protiv naše političke stranke, odnosno SRS.
Tako je pre nekih desetak dana lansirana ona albanska dilerka droge, patološka lažovčina, Nataša Kandić, sa pričom u koju niko u Srbiji nije poverovao, naravno, osim onaj mali žuti, što ga je Aleksandar Vučić rasturio u jednom televizijskom duelu. Čudi me samo da, kada je potrčao da podrži Natašu Kandić, kako nije Aleksandra Vučića nazvao zločincem, s obzirom na to da ga je u toj emisiji ubio rafalima argumenata.
Naravno, protiv njegovog kriminalnog delovanja i kriminalnog delovanja njegovog šefa – a to je onaj koji najavljuje odlazak u Srebrenicu 11. jula, a ne pada mu na pamet da tamo zanoći, pa da sutradan ode i u Bratunac, s obzirom na to da se i u Bratuncu, dan kasnije, obeležava deset godina od zločina.
Naravno, to je onaj najdrastičniji vid borbe protiv SRS, ali postoji mnogo perfidniji i naizgled finiji vidovi borbe protiv SRS, odnosno pokušaj da se srpskim radikalima umanji značaj u javnosti Srbije.
Nekome je palo na pamet, a to se i ranije dešavalo, da bi bilo dobro da se mi što manje pojavljujemo u javnosti. Naravno, medije imate pod kontrolom, ono što je ostalo van vašeg domašaja jeste Narodna skupština Republike Srbije i onda je bilo najbolje rešenje da se predloži najrestriktivniji mogući poslovnik o radu Narodne skupštine.
To nam je poznato. Radio je to i DOS, pa kada su mislili da mi govorimo za ovom govornicom isključivo da bi nas gledala javnost Srbije, onda su ukinuli televizijske prenose, pa su očekivali da ćemo mi tada manje da se pojavljujemo za ovom govornicom.
Međutim, naša poslanička grupa je i tada, kao i sada (tako će biti i ubuduće), govorila za ovom govornicom, koristila svoje vreme predviđeno Poslovnikom. Govorili smo uvek ono što mislimo i o Vladi Srbije i o skupštinskoj većini. Nemate načina, bez obzira što ćete ovako drastičnim merama, kroz poslovnik, pokušati, da nas sprečite da govorimo, verujte da nećete uspeti. To smo vam pokazali i pokazaćemo i na narednoj skupštinskoj sednici, jer je nedopustivo da ste sednicu Skupštine zakazali tri dana pre njenog održavanja.
Nama je jasno da je to zato što je Skupština Srbije u funkciji Vlade Republike Srbije i da je to bio način da se narodni poslanici onemoguće da podnose amandmane na predložene zakone. U ime poslaničke grupe SRS, izvinjavam vam se što nismo uspeli da podnesemo više od 500 amandmana po ovih 45 tačaka, koje su na dnevnom redu od sutra ili od prekosutra, ne znam kada će naredna sednica da počne.
Kada je Predrag Marković ovde obrazlagao ovaj, kako reče, svoj Predlog poslovnika, bilo bi bolje da se ne hvali da je ovo njegov predlog, jer je ovo zaista nešto drastično, očekivala sam da će Predrag Marković posle toga da nam kaže da podnosi ostavku, zato što se ovde zahvaljivao svima na saradnji, na korektnim, ovakvim ili onakvim odnosima.
Meni je to ličilo na neki oproštajni govor, ali vidim da se ne radi o tome, nego da se radi o njegovom pokušaju da ubedi, pre svega, rekla bih javnost Srbije, jer nas narodne poslanike, koji imamo ispred sebe ovaj tekst odluke, ne može da ubedi da je ovo dobro rešenje.
Podsetiću vas, ne znam da li ste gledali tu TV emisiju pre nekih možda nedelju ili dve dana, jedna koleginica narodni poslanik je, gostujući u toj TV emisiji, pokušala da odbrani ovaj predlog poslovnika. Bilo je tragično na koji način je to, misli ona, odbranila.
Kada je novinar koleginicu pitao zašto se predlaže tako drastična mera, da Skupština radi faktički bez kvoruma, ona je rekla da je do sada bilo uobičajeno da narodni poslanici dođu, da odu do blagajne, da na blagajni podignu dnevnicu, da se tu nešto prošetaju i odoše iz zgrade parlamenta.
Novinar je rekao: "Na ovaj način se stvara tek mogućnost da poslanik uđe u Skupštinu, nema obavezu da se pojavi u sali, sići će u restoran, tamo će da provede dan i opet će da uzme tu dnevnicu". Ta naša koleginica kaže: "Pa, bolje je da narodni poslanik uzme dnevnicu i da ide da sedi u skupštinskom restoranu nego da, kao neki poslanici, svaki čas izlazi za govornicu, svaki čas podnosi amandmane i da po nekoliko njih brani jedan amandman".
Na takvo objašnjenje začudio se i taj novinar i upravo je sa čuđenjem konstatovao kako ona može tako nešto da kaže, a ta koleginica je rekla da ona nije ozbiljan političar, pa ona možda to dovoljno ne zna, ali to je samo njeno viđenje.
Meni se čini da je to viđenje i gospodina Markovića, jer da nije, ne bi nam predložio ovakva, zaista moram da kažem, nebulozna rešenja.
Vi ste, gospodine predsedniče, i vi, dame i gospodo poslanici, pre godinu i po dana dobili predlog poslaničke grupe SRS, predlog potpuno novog teksta poslovnika Narodne skupštine, i ako ste ga slučajno pročitali, ako niste, toplo vam preporučujem, budite sigurni da takav demokratičan poslovnik ova Narodna skupština nije imala.
Još nešto je tačno, da je svaki koji imamo ispred sebe i koji se izmenama donosi, sve gori od goreg. Kao da je nekom u skupštinskoj većini, i ovoj sad i onoj pre, stalo da se uguši demokratija, da se uguši višestranački sistem, jer drugačije ne mogu da objasnim i niko od nas ne može drugačije da objasni činjenicu da se narodni poslanik onemogućava u svom radu kroz odredbe Poslovnika o radu.
Narodna skupština nije nikakvo ad hok telo. Narodna skupština nije nikakvo neformalno udruženje. Narodna skupština je najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji.
Mi narodni poslanici smo 250 od ukupnog broja građana. Nismo bolji od naših građana, ali smo od njih izabrani da u njihovo ime branimo interese građana. Kako ćemo mi to ako nam skupštinska većina to zabrani kroz ove izmene Poslovnika?
Maksimalno je restriktivan i veoma loš i ovaj poslovnik po kome sada radimo. To što je predsednik parlamenta ovde, kada je replicirao gospodinu Vučiću, pokušao da kaže kako gospodin Vučić nije izračunao koliko poslanici SRS mogu da govore u načelnoj raspravi, s obzirom da imamo ukupno, čini mi se, 98 minuta i 12 sekundi, naravno, nije to sada računao zato što to danas nije tema. Danas je tema ono što ste vi predložili kao izmenu.
Nismo svi mogli da govorimo u načelnoj raspravi (svi poslanici iz, recimo, poslaničke grupe SRS, pretpostavljam da se to odnosi i na druge) zato što je nemoguće da 82 poslanika govori tih 98 minuta. Ne znam koliko je to kad se podeli po jednom čoveku. Zato smo bili u prilici da kroz amandmane govorimo svi koji smo imali potrebu da kažemo nešto u korist obrazloženja amandmana, sa namerom da ubedimo predstavnika Vlade, ako je tu, ili skupštinsku većinu, da taj amandman usvoji. To što se vama nekada činilo da je opstrukcija, to je vaš problem. Mi niti vršimo opstrukciju, niti smo je vršili!
Ponavljam, nemate načina da sprečite poslaničku grupu SRS da ovde govorimo onoliko koliko mi procenimo da treba da govorimo. Džabe vam vaša ograničenja i načelne rasprave. I sad po amandmanima po 10 minuta, videćete, naći ćemo načina opet da govorimo, svi onoliko koliko mi procenjujemo da treba da govorimo!
Predsedniče, vi ste danas rekli da vi ovim izmenama Poslovnika želite da izbegnete da se mi međusobno svađamo, da delimo društvo i da delimo državu. Šokirana sam ovom izjavom. Od reči do reči ste ovako rekli. Prvo, ne razumem na koji način vi možete da razmišljate, ako raspravu za ovom skupštinskom govornicom smatrate svađom. Bez obzira šta narodni poslanik kaže sa ove govornice, ako je svestan, i onaj na koga se odnosi i onaj ko govori, to ne može da bude nikakva svađa, niti je to nikakav privatni, lični odnos.
Još je neverovatnije na osnovu čega ste vi zaključili da mi delimo društvo i da mi delimo državu?! Mi srpski radikali državu i društvo ne delimo! Ako vi to tako vidite, to je vaš problem. To mi više liči na nekakvo vaše zagovaranje ili vraćanje jednopartijskom sistemu. Ako vi mislite da je različito mišljenje, izneseno za ovom govornicom, deljenje države ili međusobna svađa, onda vi očigledno zagovarate jednopartijski sistem: kaže jedan i ostali treba da ćute. Zaista, sa srpskim radikalima to teško može.
Dalje ste nam objašnjavali kako ćete vi ovim restriktivnim izmenama Poslovnika da naterate poslanike, odnosno Skupštinu da sednica počne na vreme. Objasnite nam, kako će sednica da počne na vreme. Nisam shvatila da li ćete vi sada da budete i radnik obezbeđenja, pored toga što ste predsednik parlamenta.
Da li ćemo mi narodni poslanici smeti da ulazimo i na jedna i na druga vrata, ko će nas tamo čekati da nas evidentira, da se zna da smo ušli u zgradu? Sada ćete vi da kažete da sam bukvalno shvatila ovaj član, a nisam, nego tačno onako kako je napisano i kako bi valjda trebalo da se primenjuje.
Dakle, niste objasnili na koji način ćete da hvatate poslanike po skupštinskoj zgradi, da utvrdite da smo tu negde, ne znam gde, i ko će dalje da stoji ispred vrata i da nama zabrani da izađemo, ako imamo potrebu da izađemo?
Kako ćete vi ovde biti obavešteni da li je, u svakom momentu, dovoljan broj nas, predviđen Poslovnikom, u zgradi Skupštine. To nije moguće, to nije izvodljivo, a nije ni primereno. To što je neko u zgradi Narodne skupštine, pa ste vi pokušali da objasnite da poslanik ima potrebe da radi mimo ove sale, svi mi to dobro znamo, pogotovo mi koji zaista mnogo radimo i u ovoj sali i izvan ove sale.
Ovde se radi tri dana, još dva radna dana stoje na raspolaganju narodnim poslanicima, stoji i vikend itd. Naravno, svako ima svoj način organizovanja svoga posla, svog poslaničkog posla, i to ne treba da bude predmet ovog poslovnika. Imam utisak da ni vi niste baš razumeli ono što ste pokušali da nama objasnite.
Meni još nešto nije jasno. Ako smo mi, a trenutno jesmo poslanici opozicije, mi nikada u životu dok smo opozicija nećemo činiti kvorum, nećemo obezbeđivati skupštinskoj većini početak rada sednice. Vi na ovaj način pokušavate nas da terate, da nas vidite tamo, tu su negde po hodniku, i da ovde dođete i kažete zato što je nas 80 ušlo u zgradu, vi sami ovde, sednica može da počne. Ili mi treba da stojimo ispred vrata, ispred zgrade, dok nas neko ne obavesti da skupštinska većina ima dovoljan broj poslanika, pa onda i mi možemo da uđemo u zgradu.
Gospodine predsedniče, ovo nema veze sa demokratijom, ovo nema veze sa parlamentarnom demokratijom. Ubeđena sam da je to vama jasno, ali mi nije jasno iz kog razloga pokušavate da nam poturite ovakav poslovnik.
Demagoška je priča o trošenju novca građana, što pokušavate opet zarad građana koji gledaju prenos ove sednice, pokušavate da kažete kako vi štitite budžet građana, pa onda procenjujete, ne znam kako će građani manje para da potroše ako mi ovde radimo bez kvoruma, nego ako radimo sa kvorumom. Mislim da ako radimo sa kvorumom da onda bar pošteno zaradimo to što uzimamo.
A vi građane štitite kao na taj način, a ne kažete građanima da sednica koja treba sutra da počne ima 45 tačaka dnevnog reda, a više od pola su zavlačenje ruke građanima u džep ili kontragarancije za neke već uzete i potrošene kredite.
Ali, naravno, o tome ćemo kada počne ova naredna sednica, imaćemo vremena iako ćete pokušati da nas kroz ovaj novi poslovnik ograničite.
Dakle, rekli ste da ovaj novi poslovnik predstavlja načelo kontrole izvršne vlasti. Predsedniče Skupštine, ni tu niste u pravu. Opet vas demantuje ova sutrašnja sednica, gde ste pokazali da je Skupština u funkciji Vlade Srbije – da ste ovu odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine napisali da stupa na snagu danom donošenja iz samo jednog jedinog razloga, da biste mogli da je primenjujete već od ove naredne sednice, da biste narodne poslanike onemogućili da rade u skladu sa svojim obavezama i u skladu sa Ustavom i zakonom.
Mi, srpski radikali, podneli smo 17 amandmana na ovu odluku i verujem, gospodine predsedniče, da nećete insistirati sutra na Administrativnom odboru da se ne raspravlja o ovim amandmanima. Takve najave se čuju, jer smo amandmane podneli zato što ste vi prvi kao narodni poslanik podneli jedan, odnosno tri amandmana istovremeno. A posle toga smo podneli mi, a vidim i ostale poslaničke grupe.
Verujem da ćete još toliko poštovati ovaj postojeći veoma loš poslovnik, ali ovo što vi predlažete je mnogo lošije i mnogo gore, a mi ćemo i po ovom lošem poslovniku moći da govorimo o amandmanima, jer imamo još mnogo toga da kažemo o svakom ovom amandmanu i o svakom predloženom članu.
Ubeđena sam da ćemo ovaj put uspeti da ubedimo i vas kao predlagača i skupštinsku većinu da usvoje bar neke od ovih amandmana, da bi ova skupština koliko-toliko imala smisla. Jer ovo što vi radite, ovo što pokušavate kroz ove izmene ovog poslovnika, zaista jeste gušenje demokratije.
Jednostavnije vam je ukinuti skupštinu, radite šta hoćete. Samo meni ovo liči na još nešto: i oni pre vas kada su počeli da uvode ove rigorozne i restriktivne mere, bilo je to neposredno pre njihove odluke da raspišu izbore. Nešto mi liči na ovo.

Gospodin Petrović me nije pažljivo slušao. Nisam govorila o odlasku Borisa Tadića u Srebrenicu kao o kriminalu, govorila sam o kriminalu Borisa Tadića koji je Aleksandar Vučić iznosio u TV duelu sa Draganom Đilasom.
Moram da kažem da je SRS prva osudila zločin u Srebrenici, da je to uradio Vojislav Šešelj po izlasku iz gnjilanskog zatvora, u vreme kada je otpočela akcija "Oluja" i "Bljesak" .Mi iz SRS uvek osuđujemo svaki zločin, ali za nas svaki zločin, svaki izvršilac zločina ima ime i svako pojedinačno treba da odgovara za ono što je izvršio.
Mi, srpski radikali, takođe mislimo da ovom narodu treba staviti do znanja i prikazati zločine koji su vršeni nad Srbima. Mi to radimo i mi smo to radili ovih dana na našim konferencija za novinare, i mi ćemo to raditi i ubuduće. I dalje mislimo da predsednik Srbije u ime države Srbije ne treba da ide tamo gde se sprema da ide. Možda on ima potrebu da ide u ime svoje DS, zato što je Ljubiša Savić Mauzer, potpredsednik DS, bio ratni zločinac na teritoriji Republike Srpske.
Što se tiče odnosa SRS prema pobijenim ljudima u Srebrenici, to smo pokazali, takođe, pre tri godine, kada je četnički vojvoda Mirko Blagojević, sa gospodinom Isetom Halidbegovićem, jednim od najuglednijih građana Bijeljine, otišao da se pokloni žrtvama. Kada je otvarano "spomen-obeležje" na tom mestu, mi za razliku od vas nismo od toga ni tada pravili nikakve spektakularne događaje.
Znaju građani Srbije svih nacionalnosti da SRS nikada nije pravila razliku između nacionalnosti i da smo uvek uvažavali pripadnike svih nacionalnih manjina, svih drugih nacionalnosti. Naravno, uvažavali smo i uvažavamo i svoju srpsku naciju.
Kada su u pitanju zločini, ponavljam, osuđujemo svaki pojedinačni zločin, ali insistiramo da i vi, koji to niste prihvatili kada je bilo govora o deklaraciji, osudite i zločine nad Srbima. Samo sam rekla i ponavljam, ako Boris Tadić ide u Srebrenicu, zašto mu ne padne na pamet da zanoći u Srebrenici, pa da ode sutradan u Bratunac, jer obeležavanje zločina u Srebrenici je 11. jula, a Bratuncu 12. jula, a razdaljina je svega 80 km. Na jednom mestu su muslimanske žrtve, a na drugom mestu su srpske žrtve.

Dame i gospodo, radi javnosti hoću da podsetim na vreme kada je potpisivan Beogradski sporazum i kada je usvajana Ustavna povelja, na stavove SRS, kada smo bili najžešći kritičari i ove Ustavne povelje, i tog Beogradskog sporazuma, zato što smo znali da to što ste Žabljački ustav, kako ste vi nazivali Ustav SRJ, zamenili Solaninom Ustavnom poveljom, u stvari je značio početak kraja zajedničke države.
Juče predsednik Skupštine, kada su predstavnici SRS u ovom smislu govorili, reče, pokušao je da bude duhovit, da Solana nije čovek. Mi to znamo i mi smo to znali, nije čovek, jeste monstrum koji ne voli Srbiju, ali podržava podaničke vlade u Srbiji, i onu prethodnu i ovu danas.
Interesantno je, sa stanovišta prava i pravne nauke, kako je nekome moglo da padne na pamet da predloži Narodnoj skupštini ove amandmane na Ustavnu povelju i zakon za sprovođenje amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora. Taj vrlo interesantan način posebno iznenađuje što je u pitanju predstavnik Vlade gospodin Zoran Lončar, koji je ovde rekao da prima platu na Pravnom fakultetu, a verujte, ministre, da se pravnička javnost smeje ovome što pokušavate danas da ozakonite u ovom parlamentu.
Vi ste prosto postali, i vi i oni pre vas, inovatori u pravnoj teoriji ili praksi, i ne znam samo da li ste negde zaštitili svoje patente, prvo od postojanja one fantom države, koju ste nazvali državnom zajednicom, pa sada do ovog i ovakvog načina menjanja Ustavne povelje.
Dozvoljava se Vladi Republike Srbije da ničim izazvana, odnosno bez pravnog osnova, bez ustavnog osnova predlaže izmene, odnosno amandmane na Ustavnu povelju, a narodnim poslanicima, Skupštini Srbije se ne dozvoljava da amandmanski reaguju na taj isti tekst.
Predsednik parlamenta je ovde juče objasnio da, kako on reče, nije učestvovao u izradi Ustavne povelje, ali to ne znači da sada, kada je ponovo na dnevnom redu Ustavna povelja, odnosno amandmani na Ustavnu povelju, ne treba da se drži Ustava i zakona. To što je u vreme kada je usvajana Ustavna povelja, nazoviprofesor pravnog fakulteta, to je onaj podli i prljavi plagijator Stevan Lilić, izmislio da narodni poslanici o nekom aktu mogu da raspravljaju po principu - uzmi ili ostavi, to je tada prihvaćeno. Tada je skupštinska većina mislila da je to dobro, tada su slušali Solanu. Vi danas takođe slušate istog čoveka i na isti način pokušavate da narodnim poslanicima onemogućite normalan rad.
Mogu da shvatim da ste Solanu u to vreme slušali, a danas vam je valjda jasno, odnosno od nedelje vam je valjda jasno da nema potrebe da budete slepi poslušnici. Eto, vidite narod Francuske kako je reagovao u nedelju i ništa im ne fali niti će im šta faliti.
Ovo što ste predložili u amandmanima je nešto prosto neverovatno, neprimenjivo. Kao što smo vam govorili da je neprimenjiva Ustavna povelja, danas vam govorimo da opet pravite neki fantom propis, nešto što niko nikada nije imao, što ništa u suštini ne menja, što odlaže agoniju.
Juče sam jednog kolegu – koji je za ovom govornicom pričao kako ovi amandmani na Ustavnu povelju znače u stvari zalaganje za očuvanje zajednice između Srbije i Crne Gore, kako nisu mogli da primenjuju Ustavnu povelju kad crnogorska vlast nije htela da raspiše izbore i nije bilo izbora, nisu valjda mogli da ih teraju oružjem – pitala, kada se usvoje ovi amandmani i opet se ne dese izbori u Crnoj Gori, a dese se u Srbiji, na koji način će tada da prisili vlast u Crnoj Gori da raspiše izbore. Rekao mi je da ne zna.
Zato ga sada pitam javno da kaže svima da to ne zna i da kaže svima da glasa za nešto za šta je siguran da ne može da se primenjuje, odnosno da je sasvim izvesno da će doći do problema u primeni ovog akta.
Da nije tako, onda bi se Ustavna povelja, takva-kakva je, primenjivala. Mi srpski radikali, koji smo bili najveći protivnici donošenja ovakve Ustavne povelje, najviše smo se zalagali za njenu primenu. Vi koji ste se borili i izborili da se donese ta Ustavna povelja, niste ništa učinili da se ona i primeni.
Šta se sad dešava kada dođe, ako dođe, do primene ovih amandmana? Da li iko živi zna koliki je mandat poslanicima u ovom nazovisaveznom parlamentu, u parlamentu Srbije i Crne Gore? Da li iko zna da će tamo jedan broj poslanika imati mandat, recimo, tri godine, drugi pet godina?
Da li je bilo ikakve smetnje da se na isti način postupi i kada je u pitanju ova osnovna Ustavna povelja koju sada amandmanima menjate? Zašto nisu raspisani izbori u Srbiji tada, kada je bio zakonski rok, odnosno rok iz Ustavne povelje – 4. februar prošle godine? Istu situaciju biste imali: Srbija bi dokazala da poštuje Povelju, vlast u Crnoj Gori očigledno ne i ne bi bilo nikakvih problema. Danas ovim pokazujete da vlasti u Srbiji nije stalo do očuvanja zajednice Srbije i Crne Gore. Dokazujete to od tog vašeg famoznog 5. oktobra 2000. godine.
Malopre sam bila iznenađena kada je kolega Marković kritikovao sadašnju vladu, kako je sastavljena od stranaka sa različitim stavovima, različitim programima, i kako i u okviru vladajuće koalicije postoji stranka koja se zalaže za razdvajanje Srbije i Crne Gore. Naravno, to je tačno, ali je takođe tačno da je ista situacija bila i u onoj prethodnoj Dos-ovskoj vladi. Valjda niko nije zaboravio da je jedan od ministara, tada ministar pravde, u ime one svoje stranke prikupljao potpise za raspisivanje referenduma za razdvajanje Srbije i Crne Gore.
Dakle, ne postoji nikakva razlika između one prethodne i ove vlade danas, ne samo kada je u pitanju opstanak zajednice Srbije i Crne Gore, nego i po mnogim ključnim pitanjima od interesa za građane Srbije.
Gospodine Lončar, vi ste juče rekli da je Ustavna povelja dobila najveće ocene na evropskom nivou i da je jedini cilj ovih amandmana očuvanje zajednice Srbije i Crne Gore. Prvo vas pitam – ako je ova ustavna povelja dobila najveće ocene, zašto se ne izboriste za njenu primenu? Onaj ko vas je nagovorio da napravite fantom državu, onaj ko vas je nagovorio da potpišete Beogradski sporazum, onaj ko vam je izdiktirao tekst Ustavne povelje, sigurno je bio dovoljno moćan i da vas natera, zajedno sa onim separatističkim režimom u Crnoj Gori, da poštujete ovu ustavnu povelju.
Problem je u tome što nije bilo volje ni u rukovodstvu, u vlasti Srbije, niti u vlasti Crne Gore. I jedni i drugi imate neke svoje ideje koje, nažalost, vode ka razdvajanju zajedničke države. Zapravo, zajedničke države više i nema. To je zajednica država. To nije samo formalno različito, nego i suštinski značajno različito, jedno i drugo.
Dakle, vi ste predvideli u članu 1, recimo, zakona za sprovođenje amandmana na Ustavnu povelju da prve neposredne izbore za poslanike Skupštine Srbije i Crne Gore raspisuje predsednik Srbije i Crne Gore narednog dana od dana raspisivanja izbora za Narodnu skupštinu Republike Srbije, odnosno za Skupštinu Republike Crne Gore, tako da se oni održe istovremeno kada i izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije, odnosno za Skupštinu Republike Crne Gore.
Da li će ovo biti istoga dana, da li će ovo biti i u jednoj i u drugoj republici istoga dana? Da li će zaista Svetozar Marović toga dana kad se raspišu izbori u Srbiji da raspiše i tzv. savezne izbore, odnosno izbore na nivou zajednice? Da li neko od vas ima nekakve garancije da će zaista biti moguća primena ove ustavne povelje sa ovim amandmanima, koji će verovatno biti ovih dana usvojeni?
Ili, zamislite, kažete u članu 2: "U pogledu razloga za prestanak mandata i postupka posrednog izbora poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore primenjuju se pravila koja su važila na dan izbora delegacije države članice u Skupštinu Srbije i Crne Gore". Gospodine Lončar, da li vi znate da je, kada je donet Zakon o izboru narodnih poslanika, u prelaznim i završnim odredbama stavljen van snage taj zakon na koji se vi ovde pozivate. Nema ga više, ne postoji, nigde ga nema.
Kako na osnovu nepostojećeg zakona vi mislite da birate poslanike u ovu državnu zajednicu? Kako se bar tad ili kako se sad ne setiste da menjate nešto u tom Zakonu o izboru narodnih poslanika, da ostavite ovo kao varijantu? Stalno vam nešto fali u komunikaciji između zakona, kao da vam ne dolaze iz istog izvora. Znam, a znate i vi da dolaze.
Malo povedite računa o prevodima, uskladite to, da bar ne bude ovako očigledno, da ne bude smešno. Zaista, da nije žalosno, bilo bi smešno. Vi to dobro znate, gospodine Lončar, i znate da se vaši studenti na Pravnom fakultetu smeju ovakvim rešenjima. Kako ćete vi njih da naučite, profesor od ugleda na vašem fakultetu, kako ćete da im kažete da vi stojite iza ovog, ne mogu to da nazovem nikakvim pravnim aktom, jer to zaista nije to.
Dakle, poslanička grupa SRS neće glasati za ove nakaradne predloge Vlade Republike Srbije. Prvo, zato što Vlada nije ovlašćena da ih predlaže; drugo, zato što su u koliziji sa postojećim aktima, zato što nemaju pravnog ni ustavnog osnova, zato što ne mogu da se primenjuju, zato što ne doprinose očuvanju zajednice Srbije i Crne Gore.
Ali, želim da naglasim, da ne budemo pogrešno protumačeni, srpski radikali jesu za zajedničku državu, i učinićemo sve da ta zajednička država i opstane. Bez obzira na pokušaje delova Vlade Srbije, koja se zalaže za odvajanje Crne Gore, bez obzira na pokušaj Borisa Tadića i Nenada Bogdanovića da podrže u izbornoj kampanji separatistički režim Mila Đukanovića, srpski radikali će i ovde i u Crnoj Gori učiniti sve da opstane zajednica Srbija i Crna Gora. Ali, to može i bez ovih amandmana i zato nećemo glasati za njih.

Dame i gospodo, zakon o Vladi je svakako jedan od ključnih zakona. Mislim da su kolege poslanici iz skupštinske većine, a i predstavnici Vlade, mada ministar trenutno nije tu, shvatili da je poslanička grupa SRS pristupila ovom zakonu krajnje ozbiljno i da nam je zaista namera da kroz ove amandmane uredimo zakon, da sutra kod primene ovog zakona ova ili neka druga vlada ne bi imale problema. Verujem da je naša namera tako i shvaćena, s obzirom da su već neki amandmani prihvaćeni. Sigurna sam da će ministar Lončar, kada bude čuo ovo obrazloženje i ova obrazloženja, i ovaj amandman prihvatiti, da bi ovaj zakon zaista imao smisla.
Nije ovde sporan samo tekst zakletve, sporan je i termin. U članu 16. se kaže da mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom. Kada će biti to polaganje zakletve, to ne piše. To je zaista nešto što mora precizno da se utvrdi. Ne može neko ko bi, eventualno, osporavao ovaj amandman da kaže da se to podrazumeva. Ne može da se podrazumeva, mora tačno da se zna.
Kolega Šarović je malopre izneo primer bivšeg ministra Gorana Pitića. Kolege koje su bile u tom sazivu Skupštine se sećaju da je bilo i smešno i tužno kada je naš kolega Milorad Mirčić izašao za ovu govornicu i pitao tada sekretara da li tvrdi da je Goran Pitić ministar. Ispostavilo se da do tog momenta nije položio zakletvu i da je neovlašćeno sedam meseci obavljao funkciju ministra.
Iz tog razloga smo predložili da se ceo ovaj član menja i rekli smo kako bi trebalo da glasi. Rekli smo da u stavu 1. treba da stoji da na dan svog izbora članovi Vlade polažu pred Narodnom skupštinom zakletvu koja glasi... Dakle, na dan izbora, na dan konstituisanja Vlade treba da se položi zakletva i da od tog momenta i predsednik i ministri mogu da stupe na funkcije na koje ih Narodna skupština izabere.
Zaista ne vidim šta bi bilo ko u ovoj sali mogao da prigovori ovako formulisanom stavu 1. člana 16. ovog zakona.
Dalje smo predložili da se promeni tekst zakletve. U Predlogu zakona se kaže: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon i dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano." Znate, možda ovo zvuči kao neka velika izreka, neka značajna zakletva, ali verujte, ako pogledate suštinu, ne znači ništa i nikoga ne obavezuje ni na šta.
Zato smo predložili da tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno." Šta ovo znači? Ako se član Vlade pridržava Ustava i zakona naravno da će on svoj posao obavljati časno i moralno, jer ako ne krši Ustav i zakon, on mora da se uklopi u tu neku opštu odrednicu časti i morala. Znači, suština je da moramo da kažemo da će član Vlade da se pridržava Ustava i zakona i da dužnost člana Vlade vrši odgovorno i savesno.
Nemojmo sa ovim predlogom Vlade, koji je preširok i koji je neodređen, jer šta to znači – zaklinjem se na odanost Republici Srbiji? Ne sumnjamo mi da bilo ko, i ko sedi u ovoj skupštini, ko je danas ili će biti član Vlade ili je bio, nije odan Republici Srbiji, ali to je valjda prisutno u svakom čoveku, u svakom građaninu Republike Srbije. Ministar ipak ima određene dužnosti i on mora da se zakune pred ovim parlamentom da će te dužnosti obavljati u skladu sa zakonom i u skladu sa Ustavom.
Zato pozivam i ministra, koleginica će verovatno da mu prenese ili će videti u stenogramu, pozivam i vas kolege iz skupštinske većine da ovaj amandman prihvatite. Dakle, konceptualno ništa nismo promenili, ali samo hoćemo da nam se onaj koga ovde izaberemo za člana Vlade, za koga glasamo u ovom parlamentu, i zakune da će tu dužnost obavljati u skladu sa zakonom koji se donosi u ovom parlamentu, u skladu sa Ustavom. Nema nijednog razloga da se ovaj amandman ne prihvati. Još jedanput vas pozivam, radi boljeg teksta zakona, da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo, pošto je pre nekih 17 minuta otprilike predsednik Skupštine prekršio Poslovnik, i to članove od 1. do 236, nastavlja to očigledno i sada dobacivanjem narodnim poslanicima...

Gospodine predsedniče, nemojte da me prekidate, malopre mi niste dozvolili da govorim o Poslovniku, a sada mi dozvolite da govorim i da kažem ono što želim da kažem.
Shvatam vašu nervozu, shvatam i nervozu ove takozvane skupštinske većine, jer vidim kako ste planirali da se sakupi vas 126, da boravite u ovoj sali sedam minuta, da izglasate da se produži rad i onda kud koji mili moji. Već sada vas je 34 manje nego što je bilo u vreme kada ste glasali i pitanje je koliko će vas biti u narednih pola sata.
Samo da znate, valjda imate iskustvo sa poslanicima Srpske radikalne stranke, mi ćemo da radimo, nemojte da mislite da će to što ste produžili rad da utiče na naše učešće u raspravi. Ono jeste da ste vi u prednosti, jedna grupa ode pa odspava, pa se druga vrati ovde samo da čini nekakav kvorum, bez namere da radi. Vi ne znate ni šta je na dnevnom redu, ni o čemu se ovde priča i zato možete tako da se ponašate.

... a kada biste to znali, kada biste znali o čemu se ovde radi i o čemu se priča ...

Gospodine Markoviću, prvo mi vratite vreme, a onda mi kažite po kom članu Poslovnika izričete upozorenje.

Opet vas molim i dalje da poštujete Poslovnik, a ja govorim o amandmanu. Potrebno je sve ovo da kažem da bih skrenula pažnju ovima što dobacuju da nije tačno, jer oni zaista ne znaju šta je na dnevnom redu, možda bi izašli nešto da kažu kada bi znali. Evo, gospodo, na dnevnom redu je Predlog zakona o Vladi, trenutno je član 19. Predloga zakona, na koji je amandman uložila narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a amandman je podnet zato što je član 19. jedno nemušto, nebulozno, trapavo rešenje koje niko ne razume i koje definitivno ništa ne znači.
U članu 19, gde se govori o poverenju Vladi, kažete: ″Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje. Od podnošenja predloga do glasanja o poverenju ne može proći manje od pet ni više od 20 dana.″ Ovo je valjda vrhunac gluposti. Šta će se desiti ako se o poverenju Vladi razgovara jedan sat i šta će se desiti ako se o poverenju Vladi razgovara 20 dana i jedan sat, šta će biti sa glasanjem u tom slučaju?
Očigledno je, i ovo nije jedini primer, ono što vam već nekoliko dana govorimo – da je i ovaj zakon jedan od loših prevoda, jer da ste bar angažovali dobrog prevodioca, onda biste uradili takav predlog da zakon bar ima smisla i da može da se primeni.
Šta dalje kažete u članu 19? ″Vladi je izglasano poverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.″ Kažete, poslednji stav: ″Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku.″ Ovo je zaista čudo neviđeno. Sada, ako je Vlada, a jeste, takva kakva je skupštinska većina, pošto ste vi tu vladu birali, i ako je Vlada moralna onoliko koliko jeste ova vlada Vojislava Koštunice moralna, pitam šta će se desiti kada joj se izglasa nepoverenje i ta vlada neće da podnese ostavku. Čemu onda izglasavanje, čemu onda rasprava o poverenju Vladi?
Doduše, vi i sada, pre svega predsednik parlamenta, a i skupštinska većina koja prihvata da menja dnevni red, da prekida dnevni red, da tačke koje su još od januara na dnevnom redu već četvrti put skida sa dnevnog reda, ne poštujete ni sadašnje propise i zbog toga već mesec i po dana ne stavljate na dnevni red poverenje Vladi.
Ako ste uspeli da se vas 126 sakupi da produžite rad ove skupštine, možda ćete nekako da se dogovorite i oko Vlade. Imajte hrabrosti, dajte da raspravljamo o tome, jer biste vi koji se zaklinjete u parlamentarnu demokratiju trebalo da znate da u savremenim parlamentarnim demokratijama kada je skupštinska većina sigurna da joj Vlada dobro radi onda sama predlaže da se raspravlja o poverenju Vladi, a vi to ne dozvoljavate opoziciji kada imate već mesec i po dana predlog pred ovim parlamentom.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani na član 19. koje su podnele koleginice Gordana Pop-Lazić i Gordana Čomić su suštinski isti, formalno nisu, i zato je zaista svejedno koji će od ovih amandmana ministar da prihvati. Onaj prethodni nije, ali možda će ovaj ili će to da učini skupštinska većina posle ovako iscrpnog višednevnog rada u kontinuitetu.
Dakle, član 19. govori o poverenju Vladi. Ovim amandmanom predloženo je da se briše stav 4. člana 19, a taj stav kaže: ″Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku.″ Ništa normalnije, ništa logičnije nego da se ovaj stav briše, jer je jednostavno neshvatljivo i neprihvatljivo kako Vlada može dalje da vlada ako nema poverenje skupštinske većine.
Evo, dozvoljavam da nama to možda nije dovoljno jasno i volela bih, ja ne znam koji sam po redu poslanik koji govori o članu 19, da ministar Lončar izađe i da nam objasni, možda ćemo da odustanemo od našeg insistiranja, jer ovo što stoji u zakonu i u obrazloženju zašto ova dva amandmana nisu prihvaćena zaista nas iz SRS ne može da ubedi u ispravnost vladinog predloga. Naprotiv, sva ova obrazloženja su u prilog ovim amandmanima.
Pre bih rekla da su obrazloženja Vlade zašto ne prihvata amandmane u stvari obrazloženja podnetih amandmana, jer Vlada nam u svom obrazloženju kaže ono što mi ovde već nekoliko sati o ova dva amandmana govorimo. Zato ne mogu da shvatim zašto se to zaista ne shvati ovako kako je napisano u obrazloženju Vlade. Kaže Vlada da Vlada kojoj nije izglasano poverenje može ili da nastavi mandat ili da podnese ostavku. Ovo je neverovatno.
Da li to znači da kada se bira Vlada i dođe neki mandatar, predstavi nam svoj ekspoze, svoju vladu i ta vlada ne dobije većinu, da li to znači da će oni odavde da odu u zgradu Vlade i da kažu – ipak smo mi Vlada, jer smo naumili da budemo Vlada, baš nas briga što skupštinska većina to neće. Ovo je stvarno neviđeno.
Kaže dalje u obrazloženju: ″Samo neizglasavanje poverenja Vladi ne dovodi do prestanka mandata Vlade.″ A šta onda, ministre, dovodi do prestanka rada Vlade, ako ne dovodi neizglasavanje poverenja?
Ne razumem zaista u kom smeru ide ova vlada i ova politika. Prvo ste napravili presedan u ovoj zajednici, takozvanoj zajednici Srbija i Crna Gora, kada ste prihvatili da se ne raspisuju izbori i da onaj ko je tamo zaseo neće da raspiše izbore i nema promene vlasti na tom nivou.
Znači, vi nam ovde već nagoveštavate, i ako budemo raspravljali o nepoverenju Vladi, koga je briga, jer vi ćete da donesete ovaj zakon, verovatno će odmah da bude objavljen, čeka negde tamo u "Službenom glasniku" otkucan, i koga je briga što Vlada ovde neće dobiti poverenje. Vi ste odlučili da Vlada traje dok se vama vlada, a vama u stvari ne treba zakon, ne treba vam ni ova odredba.
Pošto ste naumili da radite neustavno i nezakonito, nemojte da podmećete narodnim poslanicima da prihvataju ovo kao rešenja Skupštine, jer ovo je zaista bruka, pre svega za pravničku profesiju, a i za sve druge koji znaju da čitaju, ne moraju da znaju da tumače, dovoljno je da znaju da čitaju.
Na kraju, u poslednjem stavu ovog obrazloženja kaže nam Vlada: ″Jednom rečju, odredba Predloga zakona je neophodna, jer Narodnoj skupštini i Vladi, ali i javnosti, podrobnije razjašnjava situaciju u kojoj se nalazi Vlada kojoj nije izglasano poverenje.″ Kome nije jasno u kojoj se situaciji nalazi? Vlada kojoj nije izglasano poverenje nije više vlada. Ko postoji na ovom belom svetu da mu to nije jasno? Zaista vređate inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije koji prate rad ovog parlamenta.
Ministre, vi ste juče posle pet-šest govornika shvatili da smo mi bili u pravu, hajde, možda ćete i sada da shvatite i prihvatite ovaj amandman, ne brukajte se, vi ste profesor pravnog fakulteta.

Član 20. Predloga zakona o Vladi zaista ništa ne valja, niti je u skladu sa duhom srpskog jezika.
(Predsednik: Izvinite, gospođo Radeta, produžiću vam vreme za govor, zbog oduševljenja poslanika niste mogli da govorite. Izvolite.)
Član 20. Predloga zakona o Vladi je jedno zaista vrlo loše rešenje. Ovakav član stvarno ništa ne valja, niti je u skladu sa srpskim jezikom, niti je u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mislimo da je neophodno da predstavnik Vlade, ovde prisutan, ili skupštinska većina prihvati ovaj amandman, koji je gospodin Mirčić podneo na ovaj član Predloga zakona.
Dakle, u stavu 1. člana 20. kažete da predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike. Nekoliko kolega koji su govorili o ovom članu su skretali pažnju na ovu rogobatnu jezičku formulaciju – da se ostavka šalje. Bez obzira na tu činjenicu, imam potrebu da još jedanput skrenem pažnju da ovo ovako ne može da stoji. Još je samo falilo da napišete da se ostavka šalje po golubu pismonoši ili na koji drugi način.
Takođe je neprihvatljivo, što se tiče Srpske radikalne stranke, da se ostavka predsednika Vlade podnosi predsedniku Republike. To su dve odvojene funkcije, nemaju u ovom smislu ništa jedna s drugom i ne vidimo šta vam znači da povezujete na ovaj način predsednika Vlade i predsednika Republike.
Ono na šta se odnosi amandman kolege Mirčića jeste stav 3. ovog člana, koji kaže: "Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini." Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da ovo uopšte nije dobro rešenje, da ostavka treba da bude ili pismena ili usmena, da se samo podnese predsedniku Narodne skupštine, da se konstatuje i gotovo, kraj, nema Vlade.
Ali, ako ste već insistirali na tome da predsednik Vlade može obrazložiti svoju ostavku u Narodnoj skupštini, nismo hteli do te mere da cepidlačimo i da predložimo da se briše ovaj stav, ali smo zato predložili da se uz ovaj stav dodaju reči da se tada otvara rasprava, a nakon rasprave konstatuje da je prestao mandat Vladi.
Zašto mislimo da je ovo neophodno? Vlada možda ima svoje razloge, pošto nam Vlada predlaže ovaj zakon, ali ne vidim čime može da obrazloži Vlada ovaj svoj predlog, gde je uporište zašto bi predsednik Vlade bio u bilo kakvoj prednosti u odnosu na Narodnu skupštinu. Vi ste očigledno ovde pobrkali lončiće, i to ne samo u ovom članu i u ovom stavu, nego u celom ovom predlogu zakona o Vladi vi forsirate Vladu u odnosu na Narodnu skupštinu. To nije moguće i iz tog razloga ne može ni stav 3. ovog člana da ostane ovakav kakav jeste.
Ako se dozvoljava predsedniku Vlade da obrazlaže zbog čega podnosi ostavku, onda i narodni poslanici imaju pravo da se uključe u raspravu, da mu postave poneko potpitanje, ako on već hoće da kaže zbog čega podnosi ostavku. Možda će onda narodni poslanici da saznaju još neke stvari koje on ne želi da kaže. Ako već obrazlaže svoju ostavku, onda to mora da bude uz učešće narodnih poslanika u raspravi o toj ostavci.
Ova obrazloženja koja smo dobili od Vlade, zbog čega se odbijaju ovi amandmani, i ovaj gospodina Mirčića i onaj prethodni, zaista nisu ubedljiva i verovatno zato kolege poslanici pojedinačno pokušavaju da obrazlože ovaj amandman, jer je neshvatljivo da Vlada u obrazloženju kaže: "Mogućnost predsednika Vlade da obrazloži ostavku u Narodnoj skupštini jeste instrument kojim se razjašnjavaju političke prilike u državi i sredstvo kojim se i Narodna skupština i javnost upoznaju sa političkim prilikama u državi." Pa, neka lepo predsednik Vlade podnese ostavku, ne mora da je obrazlaže, neka organizuje konferenciju za novinare, neka odgovori na sva pitanja novinara, ukoliko ne želi raspravu pred parlamentom.
Dakle, kakve su to političke prilike koje bi trebalo da nam obrazloži, eventualno, predsednik Vlade? Recimo, ako predsednik Vlade Koštunica sad podnese ostavku zato što, recimo, nesporno utvrdi da je potpredsednik Vlade učestvovao u nekoj aferi, kakve to ima veze sa nekim posebnim prilikama u Srbiji? Nažalost, Srbija je po mnogo čemu u posebnim prilikama i zato bi bilo dobro da i predsednik i Vlada podnesu ostavku. Obrazloženje nam ne treba.

U onoj prethodnoj vladi ministar Gašo Knežević je često govorio, kada je govorio o Zakonu o visokom obrazovanju da je to zakon koji još nije donet, nije stupio na snagu, ali ga on primenjuje. To je bilo nešto vrlo interesantno i često smo to spominjali, ali čini mi se da ova vlada to isto radi sa Ustavom, jer većina rešenja iz ovog Predloga zakona o Vladi nisu u skladu sa postojećim Ustavom i onda se nameće logičan zaključak da Vlada negde ima neko svoje viđenje Ustava, da su ubeđeni da će to biti, da će ovo što je predloženo jednog dana biti i ustavno rešenje.
Pošto mi znamo da to nije tako i da ne može tako, predlažemo da predstavnik Vlade – ministar Lončar još jedanput razmisli i o ovom amandmanu i o celom ovom zakonu, jer što više odmiče rasprava sve je očiglednije da bi najbolje rešenje bilo, i za Vladu Srbije i za ovaj parlament, da se lepo ovaj predlog zakona povuče, da, ministre, uradite jedan dobar predlog zakona i da se onda u nekoj kraćoj raspravi izjasnimo i da se donese jedan normalan zakon koji bi bio primenljiv, a ne ovo što nam vi sada predlažete.
U članu 22. kažete: ″Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru podnosi Narodnoj skupštini najmanje 20 narodnih poslanika.″ Šta ćemo sa ovim inicijativama koje već stoje u Skupštini Srbije, koje je podnela poslanička grupa SRS, sa 81 potpisom? Šta ćemo sa tim inicijativama, kada će se raspravljati o ministru Vuksanoviću i o ministru Dinkiću? Reći ćete da je to već zakazana sednica, ali šta planirate sa tom sednicom, to ćemo tek da vidimo u vreme kada je zakazana.
Dalje, kažete u trećem stavu da od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. Ovo ovako ne može.
Doduše, predsednik Vlade Vojislav Koštunica je ovo radio i bez zakona. Kada je Dragan Maršićanin podneo ostavku na poslove ministra za privredu i privatizaciju, Vlada i premijer su za koordinatora tog ministarstva, tako se to zvalo, odredili Predraga Bubala.
I, šta se dešavalo u tom periodu kada nismo imali ministra za privredu i privatizaciju? Privreda, koja inače nije funkcionisala i ne funkcioniše, tada je još manje funkcionisala. Privatizacije, koje su i do tada bile uglavnom na kriminalan način vršene, na isti način su nastavljene, zato što je Maršićanin tada kada je bio ministar obećao da će da podnese zahtev i da će se izvršiti 83 privatizacije, ali od tog posla nije bilo ništa, jer Maršićanin više nije bio ministar. Bubalo to nije obećao, bio je samo koordinator. Kada je postavljen za ministra, ta priča je zaboravljena.
Upravo zbog takvih nekih situacija i razloga, koji su u suštini zamajavanje građana Srbije, rekla bih bogami i malverzacije, i predlažete ova nebulozna, neprihvatljiva i neustavna rešenja.
Ne može Vlada biti bez ministra, bez obzira da li je on podneo ostavku, bez obzira na koji način podnese ostavku, da li Skupštini ili na predlog predsednika Vlade, on mora da obavlja svoju funkciju dok nadležni organ ne izabere drugo lice na tu istu funkciju.
Malopre je koleginica Jovanović upoređivala, ministru Lončaru je rekla – zamislite, gospodine Lončar, kada biste vi morali umesto Mlađana Dinkića da budete ministar finansija; pa je rekla – morali biste da otpuštate radnike, morali biste da uvodite PDV, da prodajete, da Nacionalnu štedionicu pretvarate u vašu banku, znači, kada biste vi menjali Mlađana Dinkića po nalogu Vojislava Koštunice, gospodine Lončar, vi biste morali i da kradete.

Dame i gospodo, to što mi narodni poslanici u jedan sat ujutru raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o vladi, na predlog skupštinske većine koja ne učestvuje u radu, nije najveće zlo.
Čini mi se da je mnogo gore što je, evo sada kada smo došli do člana 25, očigledno da je ovaj Predlog zakona neko pisao u jedan ili dva sata ujutru. A da to nije tako zaista ne bi ovakve nelogične, nebulozne, kontradiktorne stvari bile u članu 25. u odnosu na prethodne članove.
Kada se pogleda stav 1. člana 25, on kaže, ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. Član pre ovog, član 24, prvi stav, kaže – ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat. Šta je sada ovde stvarno, a šta je šala. Da li ministar vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat ili ovlašćenje ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade odredi.
Dobro jutro, gospodine Lončar, mi ovde odavno radimo, a očekujem na ovo pitanje da odgovorite, pročitajte stenogram, pošto niste slušali. Bilo bi dobro da nas malo pratite, pa da možda prihvatite neki amandman. Recimo, član 25. nema mesta u ovom zakonu, zaista.
Ovlašćenje ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti neprihvatljivo je uopšte, neprihvatljivo je za bilo koju vladu. Zamislite kakva bi papazjanija nastala u vašoj sadašnjoj Vladi kada bi se ovo primenjivalo.
Kada imate u stvari pet vlada i pet predsednika vlada, i da se desi da recimo jedan ministar podnese ostavku i on je član recimo ove vlade iz SPO, kojim ministrom će da se popuni njegova funkcija kada predsednik Vlade ne sme da ide iz tog okvira. Mora samo da bude iz SPO. Vi tako funkcionišete. Je l' da, gospodine Balinovac, poznato je da ova vlada ima pet predsednika.
U drugom stavu piše – predsednik Vlade dužan je da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od dana prestanka mandata prethodnog ministra. Pošto ste već rekli da predsednik Vlade može da ovlasti nekog ministra koji će obavljati ove poslove, ne znam zašto požurujete predsednika Vlade da mora u roku od 15 dana da predloži novog ministra.
Što je još bitnije, to što ga predsednik Vlade predloži ne znači da će na Skupštini da bude izabran, odnosno ne znači da će uopšte doći na dnevni red Skupštine, pošto opet, govorim iz prakse ove skupštine, imamo već više od dva-tri meseca inicijativu za razrešenje ministra prosvete, pa posle toga ministra Dinkića, cele Vlade. Dakle, da li postoje predlozi, to je nebitno, bitno je da predsednik Skupštine ne poštuje Poslovnik Narodne skupštine i da to nikada ne vidi svetlo dana i ne dođe na raspravu.
Ista sudbina može da zadesi i predsednika Vlade i da on podnese predlog Narodnoj skupštini, a predsednik Narodne skupštine se opredeli za drugi dnevni red i nemamo novog ministra.
U trećem stavu - novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. E, ovo ste stvarno otkrili rupu na saksiji. Sto pedeset puta je kroz ovaj zakon rečeno na koji način je i kada izabran ministar. Sporno je kada će biti izabran ministar umesto onog čije poslove obavlja neko po ovlašćenju predsednika Vlade.
U potpunom neskladu su sva tri ova stava. Kolizija između prvog stava ovog člana i člana 24. je svakom pravniku, pa čak i laicima koji malo čitaju zakone, očigledna. Zaista, ministre, prihvatite ovaj amandman, jer ćete imati čudo od zakona. Kada se u danu za glasanje bude glasalo o ovim amandmanima, očekujem da će moje kolege pravnici da na ove čisto pravničke amandmane reaguju tako što će glasati za njih, pa ćete onda imati goru zbrku u ovom zakonu nego što je imao ministar sa onim Zakonom o radu, pa ga ni danas dan ne primenjuje.
To je odraz neodgovornog odnosa ministra prema Narodnoj skupštini, odnosno činjenice da ministri Narodnu skupštinu i poslanike shvataju neozbiljno, a to tako ne može i to tako ne treba. Treba da se ozbiljno razmisli o ovim amandmanima. Bolje je vama. Lakša je primena zakona ako se zna koji se amandman usvaja. Koji amandman vi prihvatite, on postane sastavni deo zakona, i onda nema nikakvih nesporazuma i nikakvog nesklada.