Nije lepo, a nije ni u skladu sa Poslovnikom da radimo bez kvoruma, ali naravno ne intervenišem, pretpostavljam da će predsedavajući, jer to mu je poslovnička obaveza.

Pogledajte ekran ili ustanite pa brojte ovako. Nadam se da će posle ovoga predsedavajući da postupi u skladu sa Poslovnikom, a ja ću da govorim o amandmanu na član 6. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Dakle, predloženo je da se član 6. briše. Opet naglašavam da je takva formulacija u skladu sa principijelnim stavom SRS da nekada oduzeta imovina ne treba da se vraća. I opet kažem, govorićemo o tome ako jednog dana takav zakon bude na dnevnom redu Ali, bez obzira na to, član 6. treba da se briše, zato što je potpuno besmisleno da se određuje neki rok; nekome je iz nepoznatih nam razloga palo na pamet da baš 30. jun 2006. godine bude rok za prijavljivanje i evidentiranje imovine. Zašto nije neki drugi datum, ne znamo.
Ali, da vas podsetim, kolege poslanici, na Zakon o planiranju i izgradnji, na tadašnje diskusije poslanika SRS, kada smo govorili da ne može da se odredi neki datum bez ikakvih kriterijuma i da je tadašnje prijavljivanje bespravno izgrađenih objekata imalo cilj samo punjenje budžeta od naplaćivanja taksi.
Ispostavilo se da su srpski radikali tada bili u pravu, da je zaista bio cilj samo da se evidentiraju zahtevi i uzme administrativna taksa, da se napuni budžet i da se dve godine posle toga ne krene sa legalizacijom objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.
Sad vas podsećam na to, zato što ovo mnogo liči na tadašnju odredbu tog zakona, jer ste sada odredili neki rok, odnosno konkretan rok 30. jun 2006. godine, do kada treba da se prijavi ta neka oduzeta imovina.
Naravno da ćete uzimati administrativnu taksu uz te prijave. Samo će biti gomila složenih predmeta o kojima se neće ni raspravljati, jer nema pravnog osnova da se raspravlja, zato što nema zakona o restituciji i zato što neće ni biti tog zakona. Vi ste toga svesni, ali bacate prašinu građanima u oči, onom delu građana koji očekuju takav zakon, kojima ste to obećavali.
Ostaje nejasno, kada bi ostao ovaj član 6, kada vi u stvari planirate da donesete zakon o vraćanju oduzete imovine. Da li će to biti 30. juna, odnosno 1. jula 2006. godine, pa ćete onda da kažete da se taj zakon odnosi samo na one koji su već prijavili imovinu ili planirate da u međuvremenu donesete taj zakon. To smo pitali još prvi dan kada je bio predstavnik Vlade ovde, nismo dobili odgovor, ni do danas nemamo odgovor kada u stvari planirate da donesete, odnosno da predložite Narodnoj skupštini da raspravlja o tom zakonu.
Naravno, vi nemate taj odgovor, zato što i nemate nameru da uopšte donesete takav zakon, nego zamajavate i Narodnu skupštinu i građane Srbije ovim zakonom o evidentiranju i prijavljivanju imovine, koji ste nazvali nekakvim tehničkim rešenjem – tehničkim zakonom.
Dakle, sve ovo je potpuno nepotrebno i još jedanput vas, u ime poslaničke grupe SRS pozivam da prihvatite ovaj amandman, da član 6. brišete iz ovog predloga Zakona. A najbolje rešenje bi bilo da konačno ovde dođe predstavnik Vlade i da kaže da se Vlada predomislila i da povlači ovaj zakon, a da se mi narodni poslanici bavimo mnogo ozbiljnijim i mnogo bitnijim stvarima, od interesa za građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ovaj zakon o prijavljivanju i evidentiraju oduzete imovine jedinstven slučaj u istoriji parlamentarizma.
Predstavnik Vlade, ministar koji je u ime Vlade govorio o ovom zakonu, izneo je niz negativnih ocena o ovom predlogu. Svi narodni poslanici koji su govorili, bez obzira da li su iz opozicije ili iz koalicione većine, svi su imali negativan stav prema ovom zakonu.
Zaista se pitam zašto uopšte raspravljamo o ovome kada ne može da se stekne utisak da li će jedan narodni poslanik glasati za ovaj zakon ili, ako budu, glasaće za nešto što im se očigledno ne dopada i za zakon za koji misle da nije dobro rešenje.
Naravno, nama srpskim radikalima je jasno zašto se ovaj zakon našao na dnevnom redu. Zato što ste vi iz vladajuće većine u izbornim kampanjama obećavali da samo vi treba da dođete na vlast i vratićete svu nepravedno oduzetu imovinu građanima Srbije.
Zato je ovaj zakon jedna fantastična prevara birača koji su glasali za vas, zbog toga što ste im obećali vraćanje oduzete imovine, jer da je to zaista vaša namera, onda biste vi pred Narodnu skupštinu, odnosno Vlada bi pred Narodnu skupštinu izašla sa predlogom zakona o denacionalizaciji i o vraćanju imovine, kako god hoćete da ga nazovete, i onda bi u okviru tog zakona moglo biti sadržano ovo što ste predvideli kao poseban zakon, a čak bi ovo mogla da bude tema nekog podzakonskog akta, koji bi bio u obavezi da bude donet po primeni tog eventualnog zakona o denacionalizaciji.
U obrazloženju ovog zakona, između ostalog, kažete da su svojinsko-pravni propisi, doneti u prvim godinama izgradnje socijalističkog društva, bili deo tzv. revolucionarnog zakonodavstva, a vi u stvari od kada ste na vlasti pokazujete da stvarate partijsku državu, da vi postrevolucionarnim metodama oduzimate ili pokušavate da oduzmete imovinu.
U Krivičnom zakoniku predvideli ste oduzimanje, odnosno konfiskaciju imovine, pretite haškim optuženicima, sa jedne strane se zaklinjete da je privatna imovina svetinja, a sa druge strane pretite haškim optuženicima da ćete da im zamrzavate, blokirate, oduzimate imovinu, ne znam šta već sve ne radite. Uzimate penzije haškim optuženicima, kao da su oni građani drugog reda. Valjda se zakon primenjuje jednako na sve građane i državljane Srbije.
Dalje, mi u SRS nikada nismo krili svoj stav i u svim izbornim kampanjama govorili smo, bez obzira koliko je građana Srbije kojima se to ne dopada, da mi nikada nećemo doneti zakon o denacionalizaciji. Naravno, ne zato što je to naš hir nego zato što je nemoguće da jedna vlast ispravlja nepravde neke druge vlasti.
Činjenica je da je bilo istorijskih nepravdi, činjenica je da je bilo oduzimanja imovine bez pravnog osnova, ali bilo je i sa pravnim osnovom, pa vas pitam šta će se desiti kada neka druga vlast posle vas dođe i kaže - ovo što su ovi konfiskovali sada mora država ponovo da vrati. Da li vi mislite da ovu državu jednom konačno stavite na noge u svakom pogledu? Da li mislite jednom da građani Srbije treba da zaista imaju pravnu sigurnost, da veruju u državu, da veruju u državne institucije?
Ako budemo donosili ovakve zakone, onda nema ništa ni od institucija, ni od pravnog poretka, ni od pravne države. Zašto mi, takođe, mislimo da ne treba donositi taj zakon o denacionalizaciji? Zato što postoji, pravnici to dobro znaju, opšti rok zastarelosti u pravu, to je 20 godina. Tih 20 godina je prošlo odavno. Osim toga nepravde, koje su se zaista dešavale u vreme kada je ta imovina oduzimana, nisu bile samo u oduzimanju imovine. Nažalost, bilo je i mnogo ubijenih ljudi, koji su se suprotstavili takvim potezima tadašnje države.
Na koji način biste vi, kada biste doneli, a očigledno nećete doneti taj zakon, obeštetili naslednike tih i takvih ljudi?
Naravno, vi sve ovo znate i vi svi znate da takav zakon niti može da se donese, niti može da se primenjuje. Zato ste pribegli jednom podmuklom načinu, zato što znate da će uskoro biti vanredni parlamentarni izbori, pa da možete građanima ponovo da kažete - eto, nismo stigli da vam vratimo imovinu, ali krenuli smo, doneli smo zakon gde ćemo da budemo evidentičari, da evidentiramo vašu imovinu, pa vam jednog dana možda to i vratimo.
Međutim, kada biste hteli da donesete takav zakon, onda ovaj zakon koji ste nam danas predložili, o kojem danas raspravljamo, nikako ne bi mogao da bude ovakav kakav je u Vladinom predlogu. Već u članu 1. govorite da se ovim zakonom uređuje postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade. Koji su vam kriterijumi, ko je to ko će da kaže koja je to pravična naknada? Ako nije bilo naknade, onda je nije bilo, ali ovde stoji i "ako nije bila pravična naknada".
Zatim, odredili ste datum 9. mart 1945. godine. Zašto taj datum, zašto ne posle toga, zašto ne pre toga? Samo zbog ovog datuma znam zašto je ovde, umesto ministra koji je ovde bio predviđen da će predstavljati ovaj zakon, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Naravno, zbog folksdojčera, koji već dolaze po Banatu i pikiraju svoje kuće, razbijaju prozore, ako niste znali šta se dešava na terenu ljudima koji žive u tim tzv. njihovim kućama.
Dalje, u članu 3. ste predvideli Republičkoj direkciji za imovinu nadležnosti koje ta republička direkcija nema po zakonu koji reguliše nadležnosti republičke imovine. Pitanje je šta će se desiti, recimo, ako nije završen ostavinski postupak, na koji način će se legitimisati ti naslednici da im se evidentira ova oduzeta imovina. Ovaj rok do 30. juna, koji ste ostavili, takođe se postavlja pitanje kako će se evidentirati imovina nekada oduzeta, vanknjižna imovina tih bivših vlasnika. Naravno, govorićemo mi povodom amandmana o svim ovim pitanjima.
Recimo, vrlo interesantan je član 10. koji kaže: "Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom". A niste rekli kada će crkve i verske zajednice da evidentiraju tu imovinu. S druge strane, ovim zakonom predviđate evidentiranje imovine fizičkih lica, a ne predviđate donošenje zakona kojim će se vraćati ta imovina.
Vrlo interesantno, u prilogu ovog zakona imamo - Republička direkcija za imovinu Republike Srbije - obrazac za prijavu oduzete imovine.
Kako možete da nam dajete obrazac kad još nemate ni zakon, još ne znamo da li će to da radi Republička direkcija za imovinu. Zaista ste ovo uradili zbrda-zdola.
Kolege poslanici, molim vas, nemojte ovo da nam radite, nemojte da glasate za zakon koji je neprimenjiv, nemojte da glasate za zakon o kojem ste svi vi rekli mnogo lošeg. Nemojte, zato što znate da ćemo mi posle narednih parlamentarnih izbora biti vlast u Srbiji, samo zbog toga da biste mogli da nas pitate što ne primenjujemo ovaj zakon za koji i vi znate da je neprimenjiv.

Dame i gospodo, juče je na kraju rada povređen Poslovnik, i to više puta. Povređeni su članovi 81, 109. i 100. Poslovnika Narodne skupštine.
Član 81. Poslovnika govori o radnom vremenu Skupštine. Juče je predsednik Skupštine dozvolio Ivani Dulić-Marković da govori posle radnog vremena, a poslanicima koji su intervenisali po Poslovniku to nije dozvolio. Znam da će predsednik da kaže - to je bilo samo tri minuta, ali Skupština radi do 18,00 časova. Svako produženje bez odluke Skupštine je kršenje Poslovnika.
Ako je već Poslovnik prekršen za tri minuta zbog Ivane Dulić-Marković, onda je mogao da bude i još tri puta po tri minuta za poslanike koji su tražili da govore povodom Poslovnika.
Član 109. govori o tome da članovi Vlade, kada učestvuju u radu parlamenta, moraju da poštuju Poslovnik i da su u istom tretmanu kao i narodni poslanici, osim što mogu da dobiju reč kad god se jave. Predrag Marković je na drugi način tretirao Ivanu Dulić-Marković, dozvolio joj je da u toku svog izlaganja na kraju radnog vremena – što je manir predstavnika Vlade, a pogotovo ovih iz stranke Ivane Dulić-Marković, da govore od 17,45 do 18,00, da oni budu ti koji završavaju dnevni rad Skupštine – kaže da narodni poslanici lažu. Pri tom je govorila o delu moje diskusije.
Dakle, rekla je da lažem. Predrag Marković je nije opomenuo. Ako narodni poslanik drugom poslaniku u toku diskusije kaže da laže, onda Predrag Marković obavezno koristi svoje poslovničko pravo i skreće pažnju poslaniku na ponašanje.
Član 100. je povređen tako što je Ivana Dulić-Marković drastično povredila dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Govorila je o dve Srbije, govorila je o hladnjačama.
Naravno, znamo mi da Ivanu Dulić-Marković ne interesuje Srbija, znamo mi i za njene druge ljubavi. Novine pišu o tome. Naravno, ona može biti i u Hrvatskom saboru izabrana za ministra, zato što ispunjava uslove koje su joj stvorili članovi njene porodice. Takođe su i o tome novine pisale.
Kada je govorila o genetski modifikovanim proizvodima, rekla je da je negde 1997. ili 1998. godine bio uvoz ovih proizvoda bez ikakve kontrole. Ona kaže da ovim zakonom hoće da uvede kontrolu. Naravno, mi znamo da ona to hoće da radi kontrolisano.
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Govorila sam o povredi tri člana.
Ona hoće da to bude kontrolisano od strane firme "Monsanto". To je ona američka firma u koju Ivana Dulić-Marković i Aleksandra Makaj, pomoćnik ministra zdravlja, idu redovno jedanput mesečno. Od njih dobijaju dobre pare za tu vrstu saradnje i sa njima zajedno, odnosno preko njih pokušavaju da genetski modifikovanim proizvodima truju Srbiju.
Pa, dame i gospodo, srpski radikali to neće dozvoliti. Mi, za razliku od Ivane Dulić-Marković, nemamo drugu otadžbinu, imamo samo Srbiju i čuvaćemo je od takvih, budite sigurni.

Kako se predsedavajući i ja ne bismo ovako dogovarali iz klupe, jer to nije u skladu sa Poslovnikom, kazaću da je juče Predrag Marković, na kraju izlaganja Ivane Dulić-Marković, pokušao da objasni kako je on nju upozorio da nije trebalo da govori o dve Srbije, da nema dve Srbije i da nije trebalo da vređa poslanike, ali je to Predrag Marković učinio tek kad je video da troje poslanika podižu Poslovnik i da hoće da intervenišu po Poslovniku.
Da je on ovde, znam da bi na isti način sada pokušao da objasni da nije povredio Poslovnik. Pošto znam njegov odgovor, ne mora da ga ponavlja, tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika član 81, 109. i 100.

Malopređašnja diskusija gospodina Zorana Nikolića je povreda člana 100. Poslovnika Narodne skupštine, zato što je nejasno po kom osnovu se gospodin Nikolić javio da govori.
Ja sam shvatila, prozvan je, da je dobio reč da govori u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o semenu, ali ni jednu jedinu reč nije rekao o tom zakonu.
Govorio je o nečem što nije imalo veze sa onim što je on valjda trebalo da govori. Valjda je pripremio neku drugu diskusiju, jer nije znao šta će pre toga da se govori. Ne znam da li je gospodin Škorić, o kome je ovde govorio gospodin Nikolić, član SRS, ali znam da je onaj Vuković iz Zemuna član DSS-a. To je onaj što sam vam juče pričala o njemu, što je građanima Zemuna davao svoj tekući račun da uplate nekakvu naknadu da im se ne bi rušio objekat.
Gospodine Nikoliću, nisam primetila da DSS ima koncept rešavanja problema u poljoprivredi. Ovo što danas imamo u raspravi je koncept G17 plus. Za vašu informaciju, pratite malo medije, slušajte kako vam Mlađan Dinkić kaže da je G17 motorna snaga Vlade Vojislava Koštunice, da je to jedini deo Vlade koji radi (i to kaže Mlađan Dinkić). Sada što taj motor "zaribava" problem je vaše koalicije.
Prema tome, gospodine Mihailoviću, lepo vas molim, ovo nije prvi put, vodite računa o Poslovniku. Ako ste seli na mesto predsedavajućeg, onda bi trebalo da znate bar nekoliko članova koji su neophodni za normalan tok sednice. Nemojte više da dozvoljavate da narodni poslanici krše Poslovnik, odnosno da govore ono što nije tema dnevnog reda.

Ponovo je povređen član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Narodni poslanik je obavezan da govori istinu za ovom govornicom. Gospodine Mihailoviću, vi rekoste da vrlo često poslanici SRS govore mimo teme i mimo Poslovnika. To je opet vama na dušu.
Ako se to dešavalo kada vi predsedavate sednicom, onda opet to znači da ne znate da predsedavate sednicom i onda se lepo sklonite. Ima tu potpredsednik Narodne skupštine, nije trenutno tu, odnosno imaju dva koja bi odlično znali to da rade. To su i gospodin Stefan Zankov i gospođa Gordana Pop-Lazić.
Što se tiče programa SRS, vezano za poljoprivredu, gospodine Nikoliću, ne morate da izlazite, SRS ima program u 100 tačaka od pre 15 godina. Taj program SRS se nije menjao. Jedina smo stranka u Srbiji koja ima ozbiljan program za sve oblasti života. Vi, gospodine, pokažite program vaše stranke. To što vi kažete da vama ne smeta što Mlađan Dinkić vodi Vladu Srbije, to je opet vaš problem. To nisam ni rekla zato što meni smeta. Što više upliva Mlađana Dinkića u Vladu Srbije, to pre ode Vlada, gospodine Nikoliću.
Što se tiče vaše diskusije, nisam primetila da ste vi izneli nešto vezano za zakon o semenu, odnosno Predlog ovoga zakona. Svi poslanici SRS su govorili isključivo o temi.
Svi naši amandmani su isključivo o temi, a nijedan poslanik DSS-a nije izašao da govori o ovome, zato što vi ne da niste prepisali, nego niste pročitali ovo što vam je Mlađan Dinkić preko ministra predao, preko Vlade Srbije, i doneo u ovu Narodnu skupštinu. Vi ne znate šta vam G17 radi u Vladi, ne znate kakve vam predloge zakona predlaže, ali opet kažem da to nije problem SRS.
SRS, hvala bogu, nema takvih problema, niti će ih imati. Naš program vezan za poljoprivredu i u ostalih ukupno 100 tačaka je program koji građani Srbije prihvataju, bilo vam milo ili ne. Građani Srbije se pitaju. Građani Srbije biraju program stranke i mi srpski radikali nemamo dilemu i nemamo straha na narednim izborima. Više od 50% građana Srbije opredeliće se za program SRS, a u okviru tog programa, budite sigurni, znaćemo i hoćemo da rešimo sve probleme koji su se nagomilali u oblasti poljoprivrede.
Nećemo samo deklarativno da pričamo, da iznosimo ono što nikada nećemo da uradimo. Naprotiv, mi srpski radikali što kažemo to i uradimo. To su građani Srbije videli i vide u mnogim lokalnim samoupravama, gde su srpski radikali na vlasti, a uskoro i na nivou Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je program Srpske radikalne stranke u 100 tačaka. Pod tačkom 68. je opisano na koji način srpski radikali imaju nameru da rešavaju pitanje u poljoprivredi. Program je na sajtu SRS, pa ako odlučite da pravite neki ozbiljan program, pročitajte, koristiće vam.
U skraćenom, odnosno u izvodu od 20 tačaka koje smo koristili u izbornoj kampanji za poslednje parlamentarne izbore, pod tačkom 16. predvideli smo rešavanje problema u oblasti poljoprivrede. Na osnovu toga smo na poslednjim izborima osvojili najveći broj mandata, za vašu informaciju.
Što se tiče zalaganja za poljoprivredu G17 plus i Vlade Srbije, ono je samo deklarativno, isto kao što je zaklinjanje u poljoprivredu i poljoprivrednike bilo u toku izborne kampanje. Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona o semenu je još jedna od podvala G17 plus, kao što su podvala Agrarni budžet, krediti.
Podsetiću vas na Agrarni budžet, koji su obećavali da će biti tri puta veći i zaista nominalno u budžetu jeste to neki iznos tri puta veći od prethodnog, ali gde se denu, šta se desi sa tolikim sredstvima, to nam dame i gospodo još niko nije objasnio.
Kažu da se poljoprivrednicima daju krediti. Bilo bi lepo, gospođo Dulić-Marković, da nam kažete kako se to, pod kojim kriterijumima i kome dele krediti.
Priča se u Srbiji da kredite dobijaju po Vojvodini samo stranački istomišljenici gospođe ministra, a kažu građani, odnosno ljudi koji se bave poljoprivredom na jugu Srbije, u raškoj oblasti, besomučno podnose zahteve za dobijanje bar nekog malog iznosa kredita, ne bi li pokrenuli svoju proizvodnju, ne bi li došli do nekih boljih uslova života.
Kažu, niti mogu da dođu do ministra poljoprivrede, niti ima šanse da dobiju te kredite. Kažu seljaci u Srbiji da nikad goreg ministra za poljoprivredu od gospođe Dulić-Marković nisu imali. Gospođo ministre, kažu seljaci da ih niste zaštitili od PDV-a, niste ih zaštitili od Mlađana, niste ih zaštitili od obaveznog socijalnog osiguranja, a to su očekivali od vas, bar tako kažu nama na terenu.
Mi smo, za razliku od svih vas, svakodnevno u kontaktu sa svim građanima Srbije. Mi znamo šta građani Srbije misle i o ovoj vladi i o ministrima pojedinačno. I šećer ima veze sa poljoprivredom, gospodine Krasiću, u pravu ste.
Ministar nam je danas u obrazlaganju Vladinog Predloga zakona o semenu rekla definiciju semena i pročitala nam ono što smo mi u ovom tekstu dobili. Mi smo, za vašu informaciju, gospođo ministarka, pismeni. Narodni poslanici znaju da čitaju. Poslanici SRS odlično znaju da čitaju i ono što piše između redova, i mi dobro znamo koliko je profitabilno baviti se proizvodnjom semena i dobro znamo za koga su određene odredbe ovog zakona.
Mi dobro znamo zašto je zakon nedorečen, zašto je zakon sa polovičnim rešenjima. Naravno, zbog toga da bi mogao da se krši, zbog toga da bi mogao proizvoljno da se tumači. Zbog toga vam odgovara da ima što više pravnih praznina, da bi opet mogli da forsirate vaše stranačke ili neke druge istomišljenike u Vojvodini.
Naravno, mi srpski radikali ne mislimo da Vojvodinu treba zapostaviti u odnosu na ostale delove Srbije. Mi se, kao što znate, zalažemo za jedinstvenu Srbiju, ali svakako mislimo da seljacima na jugu Srbije, u Raškoj oblasti, u Šumadiji treba i mora država da pomogne. Od 2000. godine nikakvog pomaka u toj oblasti nema. Ljudi žive sve gore, nemaju gde da prodaju to što proizvedu, naravno, zato što onaj ko bi trebao to da kupi nema posla, pa nema čime ni da plati.
Dakle, gospođo Dulić-Marković, umesto što ste nam samo pročitali ono što smo pre vas pročitali, bilo bi dobro da ste nam objasnili neke ključne momente Predloga ovog zakona i da ste malo objasnili zbog čega, recimo, niste reagovali na amandman poslaničke grupe SRS na član 2, a ovim amandmanom smo pokušali da sprečimo mogućnost kontrolisane proizvodnje i prometa genetski modifikovanih biljaka.
Naravno, mi znamo da ste vi poznati po zalaganju za uvođenje genetski modifikovanih proizvoda, kao što nismo zaboravili ni šta se dešavalo 2001. godine kad su uvezene one ogromne količine genetski modifikovane soje, pa kad su seljaci morali da preoravaju njive da ne bi potrovali narod po Srbiji. Sve su to tekovine revolucije.
Takođe se niste osvrnuli na amandman na član 5. SRS. Mi smo vam sugerisali da proizvodnjom semena može da se bavi fizičko lice koje mora biti zemljoradnik, koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Vi ste u zakonu predvideli samo fizičko lice. To je ono o čemu sam na početku govorila, da ste potpuno svesno i namerno ostavili mogućnost zloupotrebe ovog zakona i da može da ga tumači svako kako kome padne napamet, odnosno da se tumači namenski. Vi ćete izgleda da uvedete i novo tumačenje do sad nepriznato u pravu.
Kada je reč o članu 6. takođe smo vam sugerisali, da bi se neko bavio proizvodnjom semena, mora imati zemljište, mora imati stručno lice koje može da se bavi tim poslom, mora imati magacinski prostor i neke druge uslove. Kako ste vi to predvideli na osnovu člana 6. ovog predloga, ko to može da radi, da li će seme neko da proizvodi u saksijama na terasi, da li će ispunjavati bilo koji uslov. Zapravo i ne mora, jer vi niste predvideli nikakve uslove.
U članu 9. govorite o knjizi evidencije o proizvodnji semena, koja uopšte nije dobro uređena, nije predloženo potpuno rešavanje. I tu niste reagovali na amandman SRS, a bilo bi lepo da jeste. Ministarstvu se mora onemogućiti uticaj na poslovnu politiku održavanja sorte ili ometanje ispunjavanja ugovornih obaveza prema stranim partnerima. To je regulisano članovima 10. i 11. Ni o tome niste govorili. Osim ono što ste vi napisali u predlogu, što je potpuno suvoparno i šturo napisano i što ne može niko da protumači da bi bilo u interesu svih lica koja su zainteresovana da se bave, ponavljam, ovim veoma unosnim (ali ako se na pravi način bavi ovim poslom )i veoma korisnim poslom.
Mora se povećati stručna kompetentnost i opremljenost organizacija koja obavlja poslove stručne kontrole proizvodnje semena. I to ste propustili da uradite u članu 13. Predloga zakona.
Član 31. predloga zakona daje uslove za laboratorije za dobijanje akreditacija. Mi smo pokušali da preciziramo te uslove, ali naravno, ne interesuje vas šta kažu narodni poslanici. Vi imate nešto što ste zacrtali, što hoćete po svaku cenu da provučete, a kakve će posledice biti videće seljaci u Srbiji.
Nadležnost inspektora regulisana je članom 97. predloga ovog zakona. Tu je nešto vrlo interesantno, krajnje neprecizno i nepotpuno. U nadležnost inspektorima je ostavljena nadležnost zabrane samo za proizvodnju, a ne i za doradu semena, suprotno odredbama ovog zakona. To je prosto neverovatno i nemoguće.
Kakva je razlika između onoga ko proizvodi i onoga ko vrši doradu. Valjda i dorada mora da se vrši u skladu sa zakonom.
Uopšte je loš pristup Vlade Srbije. Nije ovo jedini zakon i mi uporno govorimo o tome da radite nepotpune i neprecizne zakone. Danas neko od kolega iz većine kaže da nema veze kakav je zakon, važno je da se krene, da imamo neki zakon, pa ćemo onda ići u izmene i dopune, nije to nikakav problem. Naravno, znamo i mi srpski radikali da je zakon živa materija, znamo da zakon može da se menja izmenama i dopunama. U suštini to nije nikakav problem, ali je neozbiljno da Vlada predlaže zakon koji je nepotpun, koji je neprecizan i za koji je izvesno da će morati, ako hoćemo da ga primenjujemo, da se ide u izmene i dopune ovog zakona.
Vama je cilj samo da donesete zakon, da ispunite tamo neke obaveze, neke direktive, a to što će zakon biti neprimenjiv, a to što će zakon otvoriti mogućnost zloupotreba, a to što od zakona neće biti bolje, vas to ne interesuje. Trebalo bi da vas interesuje.
Trebalo bi gospođo Dulić-Marković da vas interesuje stanje poljoprivrede u Srbiji, status seljaka u Srbiji, trebalo bi da vas interesuje da saznate, ako niste informisani, da je u Srbiji sve više građana koji, nažalost, nemaju ni osnovna sredstva za život. Grubo je reći da su gladni, ali nažalost, glasni su. To je posao, između ostalog, i vašeg ministarstva. Nisam primetila ni u sredstvima informisanja, nisam primetila ni za ovom govornicom da ste se nešto posebno angažovali u rešavanju tih problema.
Ostalo je nejasno i ponoviću da ste u obavezi da ovaj parlament informišete šta bi sa tim trostruko većim agrarnim budžetom, "ko pojede te budžetske pare", da li još čekaju negde u nekom ćošku ili ste ih sve izdelili, kome, po kojim kriterijumima?
Dužni ste to da objasnite i nama narodnim poslanicima, ali više od toga građanima Srbije. Verujte, sve ovo što sam rekla je vapaj građana Srbije, njihova molba i mi u SRS u našoj poslaničkoj grupi zatrpani smo i pismima i telefonskim pozivima građana Srbije koji se bave poljoprivredom, kažu: stalno nam obećavaju te kredite, pitajte Vladu, pitajte ministra, kako možemo doći do nekog dinara kredita, kako možemo da obnovimo mehanizaciju, kako možemo da zasejemo neke kvalitetnije sorte. Nemamo para! Očekujemo kredit od države, a država samo priča!!
Pre neko veče je vaš partijski prijatelj i šef Mlađan Dinkić rekao da građani Srbije bolje žive samo da to nekako ne primećuju. Izgleda da i vi mislite koji se bave poljoprivredom u Srbiji žive bolje a da to i ne primećuju. Bilo bi bolje da vi mislite da oni ne žive bolje, ali da to oni primete. Mi, srpski radikali nećemo glasati za ovaj vaš predlog zakona, iz svih ovih razloga o kojima sam govorila ja, i kolege iz naše poslaničke grupe i naravno o kojima će govoriti.
Mi smo na ovaj zakon podneli popriličan broj amandmana, mislim da ih ima četrdesetak. Svaki naš amandman je, ako ste se udostojili da ih uopšte pročitate, krajnje dobronameran sa namerom da ovaj zakon zaista bude bolji, da bude precizniji, konkretniji, da bude primenljiv i da od tog zakona bude bolje građanima Srbije.
Amandmane ne podnosimo da bismo pomogli Vladi Srbije da uradi bolji tekst zakona, jer sama Vlada mora da bude dovoljno sposobna da uradi zakon za koji u parlamentu ne može da bude preterane diskusije. Mi uređujemo tekstove zakona, odnosno pokušavamo da vas nateramo da prihvatite naše amandmane, da bismo kroz primenu tog zakona pomogli građanima Srbije. Poznato je nama da vi razmišljate drugačije od nas, da imate neke druge ciljeve.
Mi, srpski radikali imamo jedan jedini cilj ispred sebe, a to je bolji život u Srbiji. Od vas očekujemo ministre za poljoprivredu da stvorite uslove da seljaci počnu konačno bolje da žive, jer kažu seljaci da nikada nisu živeli gore nego u poslednje četiri godine. Kažu, takođe, da su očekivali da će možda i nešto dobro da im se desi od svih onih obećanja iz poslednje izborne kampanje, pa duboko su razočarani i veoma teško žive i jedva čekaju izbore.
Naravno, izborni rezultat presudiće građani Srbije i onda će, nema kolega koji je komentarisao da nemamo izborni program, onda će ovaj program SRS biti program na osnovu koga, odnosno čijom primenom će svi građani u Srbiji živeti bolje i oni koji se bave poljoprivredom i oni koji se bave ostalim oblastima u zemlji Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku da vas podsetim da su nas, u vreme kada je u ovom parlamentu usvajan Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, tadašnji predstavnici vlasti ubeđivali kako u Srbiji nema organizovanog kriminala, kako se stanje tog neorganizovanog kriminala sređuje. I posle toga su se pojavili i zemunski klan, i surčinski klan, i Makina grupa i, naravno, ono što ne služi na čast nijednoj državi u vreme kada nije bilo organizovanog kriminala, desilo se i ubistvo premijera.
Taj zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala danas menjamo ovim zakonom o izmenama tog zakona, i samo gledam ovde, ovo je sedma izmena ovog zakona. To govori o ozbiljnosti predlagača i tog osnovnog teksta, a i svih ovih izmena, a i to govori o ozbiljnosti kada je u pitanju uopšte sukob sa tim organizovanim kriminalom, odnosno borba vlasti protiv organizovanog kriminala.
Ministar nam danas ovde reče, zaista imamo samo četiri člana ovog zakona, da se radi o malim izmenama. Bilo bi lepo, i zato ću to da kažem, da javnost Srbije zna da te male izmene znače dupliranje pritvora, odnosno da se ovim zakonom dve godine pritvora povećavaju na četiri godine pritvora. Jeste to usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku, ali smo mi srpski radikali i u vreme kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku rekli šta mislimo o tome.
Sada ću da ponovim i da podsetim, to produžavanje pritvora sa dve na četiri godine, da bi određeni ljudi koji su pritvoreni ostali i dalje u pritvoru, pa onda ako ne bude završen postupak ni kada prođu četiri godine, onda ćemo imati izmene zakona da to bude još dve godine, i tako unedogled.
To, dame i gospodo, nije borba protiv organizovanog kriminala. Borba protiv organizovanog kriminala su efikasni i nezavisni sudovi i sudije. To je ono što Srbiji nedostaje. Izmislili ste vi i poseban sud, i posebno tužilaštvo, i posebne sudije, i sudije sa posebnim platama, šta sve niste izmislili, ali rezultata nema. Borba sa organizovanim kriminalom nije dala rezultat, ako je uopšte bilo ozbiljne namere da se i krene u tu borbu.
Nažalost, uloga izvršne vlasti je, i u vreme DOS-a i danas, kada su u pitanju sudije i tužioci, nedopustiva. Izvršna vlast diriguje u određenim postupcima rad sudova, rad tužilaštava.
I svaki put kada ovde govorimo o izboru sudija ili tužilaca mi iz SRS govorimo o konkretnim primerima, o uticaju prilikom izbora sudija i tužilaca. I ono što je gospodin Krasić napomenuo je istina, da u Srbiji ne možemo očekivati bolje stanje u pravosuđu sve dok ne budemo imali jedan normalan, zakonit, javan instrument razrešenja sudija.
Možemo mi da dovodimo u sudove koliko god hoćemo novih sudija i mogu oni biti i čestiti, i pošteni i stručni, dokle god imamo kriminalce u sudovima, njih hvala bogu nema mnogo, ali im je uticaj veliki, dakle, dokle god imamo takve sudije i takve tužioce, mi ne možemo očekivati ni normalizaciju stanja u pravosuđu, niti pravu borbu sa organizovanim ili pojedinačnim kriminalom.
Ne možemo očekivati da se poboljša stanje u oblasti privrednog kriminala, kada niko živ u ovoj zemlji nije u stanju da razreši predsednika Privrednog suda Beograda, Gorana Kljajevića. Svi ovde znamo, i svi to javno govore, o kakvom kriminalcu se radi.
Ali, šta vredi, on ima dovoljan broj onih u Visokom savetu koji će da glasaju da on ostane, odnosno da bude vraćen, pošto je bio razrešen, i takvo je stanje ne samo u oblasti privrednih sudova, nego nažalost i u drugim sudovima, i u drugim tužilaštvima.
Kada je u pitanju uticaj izvršne vlasti na tužilaštva, onda svakako mi srpski radikali možemo ilustrativnim primerima da pokažemo kako se taj uticaj zaista vidi. Sećate se anketnog odbora, koji je utvrđivao uticaj energetske mafije u Srbiji, i nesporno je zaista to javnost Srbije videla, i svima je to jasno kakva je uloga Hamovića i Lazarevića u okviru te energetske mafije. Pošto nije bilo moguće postići dogovor u okviru anketnog odbora, onda je Aleksandar Vučić kao predsednik tog anketnog odbora podneo krivične prijave protiv ovih ljudi.
Prošlo je već šest meseci, naravno, niko ne reaguje, a što je još tužnije ne reaguje ni Narodna skupština, odnosno predsednik Narodne skupštine. Za šest meseci nije stavio taj izveštaj na dnevni red ovog parlamenta, da bismo mi narodni poslanici raspravljali o tome i doneli odgovarajuće zaključke.
Sećate se izborne kampanje za gradonačelnika Beograda, kada je takođe Aleksandar Vučić podneo krivičnu prijavu protiv Nenada Bogdanovića zbog zloupotreba u vršenju funkcije predsednika Izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda, sa ovolikim štosom dokaznog materijala. Ništa se nije desilo.
Sećate se, takođe, obavestili smo javnost, da je SRS podnela krivične prijave protiv Davinića, Paskaša i još neke grupe koja uništava vojsku.
Ni tu nema nikakvog pomaka. Gospođa Maja Gojković u Novom Sadu je razotkrila zmijsko gnezdo kriminala, otišle su određene krivične prijave i umesto reakcije javnog tužioca imamo reakciju kriminalaca iz tog organizovanog kriminala, koji prete Maji Gojković, i naravno ona sama mora da se bori sa tim, jer MUP ne reaguje. Hvala bogu, ima ona iza sebe svoju SRS, i mi skupa sa njom brinemo o tome, i ništa ne brinite, zaštićena je Maja Gojković.
Imamo primer opštine Zemun i poslovnog prostora opštine Zemun. Otišlo je nekoliko krivičnih prijava. Karakteristična je ona protiv izvesnog gospodina Vukovića, koji je član DSS-a, a bio je načelnik Odeljenja za građevinske i komunalne poslove. Znate šta je taj gospodin uradio? On je građanima, da im ne bi donosio rešenje o rušenju objekta bez građevinske dozvole, davao svoj lični tekući račun, i onaj ko je uplaćivao sredstva na njegov tekući račun bio je bezbedan, nije ni očekivao, niti je dobio rešenje o rušenju objekta.
Iz Opštinskog odbora DSS-a, Gordana Pop-Lazić, predsednik opštine Zemun, dobila je pre nekoliko dana pismo, gde kažu: "Poštovana gospođo Pop-Lazić, molimo vas da nas obavestite da li je gospodin Vuković vratio na tekući račun opštine Zemun 470.000 dinara." Znači, na taj način su i oni sami priznali da je on te pare uzeo.
Direktor Poslovnog prostora zemunskog, izvesni Simonović, taj je član DS-a, on je ojadio Poslovni prostor, ne znam ni za koliko miliona, on je zaista radio stvari koje ne znam da li se iko drugi usudio, izdavao je poslovni prostor, bez odluke upravnog odbora, pa onda izda poslovni prostor od 100 kvadrata, pa sam napravi nekakav zapisnik da tih 100 kvadrata nije u funkciji, pa se tih 100 kvadrata svede na dvadesetak i onda taj neko plaća samo 20 kvadrata. To je jedan od bisera iz njegovog delokruga rada, ali ih je bilo, zaista.
Javnost je upoznata sa svim krivičnim prijavama, ali naravno tužilaštvo i MUP ne reaguju. Ne reaguje ni državni tužilac kada je u pitanju "Knjaz Miloš". Podsetiću vas da je taj tužilac prisustvovao onoj noćnoj fantomskoj sednici Vlade Srbije i niko još nije objasnio kako je on došao u zgradu Vlade, odnosno u salu za sednice Vlade. Pitala sam potpredsednika Labusa, kao član Anketnog odbora koji je imao ovu temu na dnevnom redu, ko je pozvao tužioca. Rekao je da ne zna da li ga je neko pozvao ili je došao sam.
Kako god, bio je prisutan, čuo je i na Vladi ono što mi u javnosti ne znamo, čuo je i u javnosti izjave predsednika i članova Komisije za hartiju od vrednosti, ništa nije preduzeo, sve je to izgleda za njih čisto, zato što imaju čvrsta obećanja, dok tako slušaju, da će ostati tu gde jesu, a čak i da će napredovati, što je poseban specijalitet od 2000. godine. Sudija ili tužilac unapred zna da može da podnese prijavu da ide u neposredno viši sud ukoliko uradi određen posao.
Imali smo takav slučaj sa sudijom Četvrtog suda, Željkom Šćepanovićem. On je, kako mu je obećano, pokušao da pređe u Okružni sud, ali zahvaljujući razumevanju kolega, i očigledno su poverovali u ono što sam iznosila o tom čoveku, a to jeste istina, nije mu ovaj put prošlo.
Dakle, ovaj zakon o kome mi danas govorimo, i koji ima četiri člana, poslanička grupa SRS ne može da podrži, pre svega iz svih ovih razloga koje sam navodila, a koji govore u prilog tome da nama zakoni ništa ne znače, da nama ni izbor sudija ništa ne znači, da postoji grupa organizovanih kriminalaca koji su prisutni i u Vladi Srbije, tri dana smo govorili o tome za ovom govornicom. Dokle god je tako, besmisleno je donositi i menjati zakone.
A pogotovu smo, a to smo govorili kada je ovaj osnovni zakon donet, protiv nekakvih lex specialisa, jer mi srpski radikali mislimo da pravni sistem treba drugačije da se uredi, treba da se donose sistemski zakoni, da se zakoni primenjuju na sve na isti način, da zakoni važe za sve, da sudije sude po zakonu, da se izvršna vlast ne meša u rad sudova i rad tužilaštva. Tek kada to bude postignuto u Srbiji, onda ćemo moći da kažemo da smo pravna država, da imamo uređene institucije sistema, da imamo pravni poredak. Naravno, znam, to će već biti posle narednih izbora, kada će srpski radikali biti vlast u Srbiji.

Mlađan Dinkić je izgleda bio nestrpljiv, pa je već otrčao u Evropu, pošto ga danas nema ovde ceo dan, ali ne zna kukavac da će odande da ga vrate. Sva su mesta, gde je bilo moguće postaviti kriminalce, popunjena, za Mlađana Dinkića nije ostalo ništa, ostalo je još uvek praznih mesta u našim zatvorima. Ministar Stojković prati naš rad u ovom delu i čovek došao odmah da ga povede, a ovaj je pobegao, zaista nema smisla.
Poštovane kolege iz ovog što nazivate skupštinskom većinom, ako to još uvek jeste, bilo bi bolje da ste prihvatili inicijativu SRS, odnosno naše poslaničke grupe i da smo raspravljali o razrešenju Mlađana Dinkića, ministra finansija, da ste sa nama skupa glasali za taj predlog, onda bi i vama kao poslaničkoj većini i vlasti bilo mnogo bolje i lagodnije.
Srbiji bi bilo svakako mnogo bolje, jer ne bismo, kao prvo, danas na dnevnom redu imali ovaj zakon. Verovatno posle Dinkića ne biste bili u stanju da nađete još jednog takvog kriminalca koji bi vas naterao da svoju savest i svoja kriminalna dela pere preko zakona koje predlaže ovom parlamentu i koje ćete vi svakako, ako uspete da sklepate većinu, i da prihvatite.
Kolega Zoran Krasić vam je predložio da brišete član 1. Predloga ovog zakona i rekao je, to isto mogu da kažem, besmisleno je čitati taj član 1. zakona, jer on zaista ništa ne znači, ali iz obrazloženja koje stoji u amandmanu trebalo bi da vam bude jasno zbog čega taj član treba da se briše.
Naime, SRS se protivi drugačijem tretmanu Republike Srbije u pogledu njenih potraživanja u stečajnom postupku nad bankama u odnosu na druge poverioce banaka u stečaju. Valjda su pravila stečajnog postupka nad bankama bila poznata onima koji su pregovarali sa poveriocima iz Pariskog i Londonskog kluba. Zato se amandmanom traži brisanje člana 1. Predloga zakona.
Ko su bili pregovarači Pariskog i Londonskog kluba? Labus, sećate se kada je pevao one neke partizanske pesme, pa su to snimali na televiziji i, naravno, Mlađan Dinkić, poznat iz DOS-ovske revolucije po onoj čuvenoj čarapi, heklerima, po upadu, mislim na Narodnu banku, samoproglašenjem za guvernera Narodne banke. I od tada je krenulo sve naopako kada su u pitanju finansije Republike Srbije. Sva sredstva su pod šapom Mlađana Dinkića.
Uništio je četiri velike srpske banke. Bez obzira što je malopre kolega Četrović prekoračio vreme predviđeno Poslovnikom za reč o amandmanu, nije bilo lepo od predsednika što mu nije dozvolio da završi ono što je imao da kaže, a mogao je zaista mnogo toga da kaže, jer je on jedan od onih koje je Mlađan Dinkić ostavio bez posla, kada je uništavao srpske banke, da bi doveo, bez ikakve kontrole, nekakve inostrane banke u Srbiju.
Većina tih banaka su banke "žnj" klase u svojim zemljama, a ovde su da bi pokupile sve one devize koje su postojale kod građana Srbije, da ih odnesu u svoje centrale i onda ovde kažu predstavnici skupštinske većine i stranke Mlađana Dinkića kako sada ima mogućnosti, sada se u Srbiji štedi, podizanja stambenih kredita, pa ne znam med i mleko.
Da građani Srbije ne znaju u kakvoj situaciji žive i još bi mogli da vam poveruju.
To možete da pričate nekome ko ne živi u Srbiji. Pitajte građane Srbije ko je podigao stambeni kredit, pod kojim uslovima se daju stambeni krediti, ko je u Srbiji u stanju da plati stambeni kredit, odnosno ratu za stambeni kredit. Ove potrošačke kredite, izuzetno nepovoljne, šta će narod, uzima ih, zato što nema šta da jede, pa onda uzme taj kredit, pa tek onda je u muci. I doći ćemo u situaciju još mnogo težu, još mnogo više građana Srbije neće imati šta da jede, pogotovu što pretite i dalje otkazima, što Mlađan Dinkić preti Zakonom o radu, preti otpuštanjem još 300 hiljada zaposlenih iz javnih preduzeća.
Počeo je sa resornim ministrom u JAT-u, a pitanje je dokle će stići. Mi smo vam predložili da ga zaustavimo, još uvek nije kasno. Naterajte Predraga Markovića, gospodo iz skupštinske većine, da poštuje Poslovnik, da stavi inicijativu na dnevni red i da se Srbija oslobodi balasta zvanog Mlađan Dinkić.

Dame i gospodo, u ime poslaničke SRS predložila sam da se posle člana 25. doda novi član 25a koji glasi: ″U članu 60. stav 1. iza tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi – Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.″ O čemu se ovde radi? Radi se o tome da taj član 60, čiju dopunu sam ovim amandmanom predložila, reguliše način korišćenja sredstava ostvarenih prodajom kapitala u postupku privatizacije.
Udruženje vojnih penzionera Srbije i Crne Gore obratilo se 22. februara ove godine Vladi Republike Srbije i ministru za privredu i privatizaciju lično i tražili su, odnosno predlagali da se u ovaj predlog zakona ugradi ova odredba da se od sredstava dobijenih prodajom kapitala u postupku privatizacije deo odvaja i za Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.
Ovo je jedno opširno pismo koje neću čitati. Tu je podatak o broju korisnika, to je 55.000 korisnika vojnih penzija, i drugi podaci sa kojima se ministar, pretpostavljam, upoznao. Sad imamo odgovor ministra od 4. februara ovom udruženju, koji je, moram da kažem, zaista obmana i, u najmanju ruku, licimeran. Ministar kaže – poštovani gospodine Gligoreviću, povodom vašeg dopisa (neki broj od 31. januara), prosleđenog na nadležnost ovom ministarstvu, a u vezi sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji koje se odnose na pitanje namene sredstava ostvarenih u postupku privatizacije, u cilju finansiranja Fonda za SOVO, obaveštavamo vas sledeće: imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kao i da se isti nalazi u završnoj fazi skupštinske procedure, nismo u mogućnosti da razmotrimo vaše predložene izmene.
Dakle, ministar nije želeo da kaže vojnim penzionerima da njega baš briga za njih i njihov fond i da on to neće da ugradi u zakon, nego je još 31. januara rekao da je zakon u završnoj skupštinskoj fazi i da iz tog razloga ne može da razmotri njihov predlog.
Mi smo onda 12. marta predložili da ovim amandmanom udovoljite ovom zahtevu, odnosno da i ovaj fond vojnih penzionera bude namiren iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala od privatizacije, a vi ste, iz nama nepoznatih razloga, odbili ovaj amandman, zapravo pretpostavljam da ga Vlada nije ni razmatrala, jer ga u izveštaju Vlade o amandmanima uopšte nema.
Takođe želim da kažem da je Zakonodavni odbor napisao u svom izveštaju da predlaže Skupštini da ovaj amandman odbije. Ovo nije prvi put i moram da kažem članovima Zakonodavnog odbora, pretpostavljam da ih ima ovde, pošto predsednik nije tu, da je ovakav izveštaj suprotan članu 46. Poslovnika Narodne skupštine i da Zakonodavni odbor ovakvim svojim zaključcima prekoračuje ovlašćenja. Ovaj amandman niti je u suprotnosti sa Ustavom, niti je u suprotnosti sa zakonom i ne postoji ni jedan jedini razlog da Zakonodavni odbor kaže da ovaj amandman treba da se odbije.
Vama, ministre, predlažem, s obzirom da sam iz ovog pisma koje sam pročitala mogla da zaključim da ste možda i bili voljni da ovo ugradite u zakon, ali niste imali vremena od kraja januara do danas, da prihvatite ovaj amandman, ili da zaista kažete – ja sam vas, gospodo vojni penzioneri, obmanjivao, ja ne vodim računa o vama i to je bio pravi razlog što nisam to ugradio u zakon. Ako ne mislite tako, onda ne postoji nijedan razlog da ne prihvatite ovaj amandman Srpske radikalne stranke.

Članom 52. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata predviđena je obaveza trgovanja akcijama na organizovanom tržištu hartija od vrednosti za sve vlasničke hartije od vrednosti. To je dobro rešenje i nije bilo razloga da se ovo zakonsko rešenje u ovim izmenama i dopunama menja.
Međutim, u obrazloženju se kaže: "Predloženim zakonskim rešenjem pruža se mogućnost da se vlasničke hartije od vrednosti mogu prodavati i putem javnog tendera, i to u slučajevima kada se vrši prodaja: akcija koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom kojim se uređuje Akcijski fond; akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za PIO zaposlenih; akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj; akcija čiji je zakonit imalac Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u kapital."
Drugi stav: "Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana."
U ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se član 1. kojim je ovo predviđeno briše, kao nešto što je potpuno nepotrebno i za nas iz SRS neprihvatljivo, jer predviđa neravnopravan položaj akcija, s obzirom na način sticanja akcija. Mi u SRS mislimo da takvo zakonsko rešenje nije dobro, da se ovakvim zakonskim rešenjem, odnosno predlogom povećava mogućnost zloupotrebe i monopola na hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija.
Smatramo da će ovo dovesti i do usporavanja i do novih zloupotreba u postupku preuzimanja akcija, i ovim članom i ovim proširenjem člana 52. u stvari ste potvrdili ono što mi dva dana pričamo o ovim zakonima, a to je činjenica da Vladi Srbije nije stalo do nekih boljih uslova u postupku privatizacije, jer da jeste, ne bi se čekalo više od godinu dana da se menja zakon i svi ovi zakoni koji regulišu postupak privatizacije, a sve to vreme svi pozvani govore da su ti zakoni loši, da ti zakoni onemogućavaju ili usporavaju normalnu privatizaciju u Srbiji i za tih godinu i više dana desilo se sa privatizacijom mnogo toga, zapravo kontinuitet sa privatizacijama od 2000. godine.
I kada bi se pravila paralela između Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i danas Vojislava Koštunice, onda bi svakako znak jednakosti, pre svega, mogao da se stavi između ministara za privredu i privatizaciju sadašnje i tih bivših vlada.
Takođe, i u postupcima privatizacije ničeg dobrog nije bilo 2001. godine i sadašnja vlast, sadašnja Vlada je obećavala da će izvršiti reviziju svih sumnjivih privatizacija. Bilo je čak i konkretnog broja, 82 privatizacije. Od tog posla ništa nije bilo, od tog posla i dalje neće ništa biti, i dalje sa ovakvim izmenama i dopunama ovih zakona Srbiju ne čeka ništa dobro u oblasti privatizacije. I dalje će novine da povećavaju svoje tiraže pričama i informacijama o nezakonitim privatizacijama, o sumnjivim privatizacijama, o desetinama i stotinama hiljada radnika koji u postupku privatizacije ostaju bez posla.
Dame i gospodo poslanici, ovim zakonima nećemo postići ono što građani Srbije očekuju od ove vlade, a to je bolji život, to su veće plate, to su veće penzije, to je veći stepen zaposlenosti. Ništa od toga neće biti rezultat ovih i ovakvih zakona.
Vrhunac ovog člana 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata jeste baš ovaj stav koji kaže da Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana. Ovakva ovlašćenja ....
(Predsednik: Vreme.)
... Vlade su nedopustiva. Neka poštena vlada bi ovo smatrala velikim balastom, a mi posebnu rezervu izražavamo na primenu ovog člana kad znamo da u Vladi Srbije sede kriminalci poput Labusa i Dinkića.

Tema nije iscrpena zato što je koleginica poslanik G17 plus napravila očiglednu grešku u koracima. Govorila sam o amandmanu na član 1. i rekla sam da su Labus i Dinkić kriminalci. Gospodin Zoran Krasić je govorio o amandmanu na član 3. i tek tada je koleginica intervenisala za ono što sam rekla pre sat vremena. Nisam poslanica, ja sam narodni poslanik.
To je možda osnovni razlog zbog čega sam se javila. Reči - kriminalac i lopov nisu ni ružne ni lepe reči, to su normalne reči srpskog jezika, ali je ružno biti kriminalac i lopov. Još je ružnije biti kriminalac i lopov, pa biti potpredsednik Vlade i biti ministar finansija.

Dame i gospodo, član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu glasi da se posle člana 26. dodaje član koji glasi: "Odgovorno lice privrednog društva koje ne postupi po zahtevu Akcijskog fonda iz člana 11a ovog zakona kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom do 800.000 dinara."
Ovo je krivično delo.
Mi iz SRS smatramo da je krivičnom delu mestu u Krivičnom zakonu i da treba da idemo ka jednom kodifikovanom krivičnom zakonu, da sva krivična dela iz svih dosadašnjih zakona budu sistematizovana u jedan zakon, a nikako ne mislimo da je dobro da se i u ovim zakonima, koji se tek sada donose, neka nova krivična dela formiraju i propisuju.
Šta kaže Vlada zašto ne prihvata ovaj amandman; kaže - amandman se ne prihvata jer se članom 9. Predloga zakona sprečavaju zloupotrebe pojedinaca i menandžmenta preduzeća u odnosu na Akcijski fond, a posebno u odnosu na manjinske akcionare, jer se nedostavljanjem prospekta berzi i nezaključivanjem ugovora o listiranju akciju sprečava prodaja akcija iz postupka privatizacije koja je oročena.
Pa, niko nije rekao, niti u našem amandmanu stoji da mi ne mislimo da treba da se spreče ove zloupotrebe koje stoje u obrazloženju ovog zakona. Ali, Vlada se ponaša ovako - ili ne čitaju do kraja ono što mi narodni poslanici predlažemo; ili misle da mi to tako radimo ofrlje, pa ne ulazimo u suštinu, te Vlada može da nam kaže šta god hoće i mi ćemo da kažemo - bože, rekla Vlada, to je tako.
A jasno u obrazloženju ovog amandmana koji je, u ime poslaničke grupe SRS, podneo kolega Božidar Koprivica, stoji: "Ova materija mora biti regulisana Krivičnim zakonom Republike Srbije." Dakle, niko nije rekao da to ne treba da se reguliše nego smo rekli na koji način to jedino može i mora da se reguliše.
Mislim da bi zaista, ministre, i pored ovakvog, rekla bih, neozbiljnog obrazloženja Vlade, bilo dobro da prihvatite ovaj amandman, a naravno i da sugerišete vašem kolegi, ministru pravde, koji priprema ove druge zakone, da i ovo krivično delo bude u tom novom krivičnom zakonu.
To bi dalo ozbiljnost uopšte jačanju pravnog sistema države, da ne treba da radimo ono što smo svi konstatovali već više puta, da to nije dobro, da imamo stotine krivičnih dela u stotine zakona, da treba kao jedna ozbiljna država i jedan ozbiljan parlament da uradimo kodifikovan krivični zakon, i onda nema potrebe da sada u ovaj zakon ugrađujete ovu odredbu, a da možda za mesec dana, recimo, dobijemo od Vlade krivični zakon, pa da onda idemo mesec dana posle toga na izmene i dopune ovog zakona.
Treba da bude (obraća se ministru), suština je da to treba da bude sve u jednom zakonu. Predlažem, kolege poslanici, da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman.

  Dame i gospodo, poslanici SRS su mnogo puta za ovom govornicom, i u skupštinskom Odboru za privatizaciju i u anketnim odborima koje je Skupština obrazovala ukazivali na nepravilnosti i nezakonitosti u gotovo svim privatizacijama koje su do sada u Srbiji završene. Svi predstavnici državnih organa, ministri, direktor Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda, svi su sve svoje nezakonite radnje i nepravilnosti pravdali lošim zakonima.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo od početka znali i govorili, kada su usvajani ovi zakoni koji se danas menjaju, da su to loši zakoni i da će proizvesti upravo sve ono što su proizveli. Iz tog razloga smo još u februaru 2004. godine predložili Skupštini Srbije izmene i dopune Zakona o privatizaciji, koji je svakako ključni. Međutim, od tog zakona ništa nije bilo, ali zato danas imamo i u ovim vašim predlozima ponešto preuzeto iz tog našeg predloga, a sve ostalo je ono što je neprihvatljivo za poslaničku grupu SRS.
Zašto? Zato što vam i sada govorimo ono što smo vam govorili kada ste usvajali ove sada pozitivne zakonske propise, ukazujemo vam da ni ovim zakonima nećemo prevazići probleme koje imamo u postupcima privatizacije ili preuzimanja akcija. Na osnovu ovih predloga imaćemo čak usporenije privatizacije nego što smo do sada imali, i dalje ćemo imati niz zloupotreba, neravnopravan položaj učesnika u privatizaciji, imaćemo sve ono što će doprineti da i buduće privatizacije u Srbiji budu pod znakom pitanja, kao i one koje su do sada sprovedene.
Kada sam rekla da su predstavnici državnih organa svoje propuste u radu pravdali lošim zakonima, onda hoću da naglasim da je Odbor za privatizaciju još pre nekih devet meseci inicirao kod Vlade Srbije izmene i dopune ovih zakona o kojima danas govorimo i volela bih da nam predstavnik Vlade kaže zašto se toliko dugo čekalo. Da li je to sa namerom da se u tom međuprostoru i međuvremenu završe još neke privatizacije na način na koji su se završile?
Da li su samo loši propisi ili loš rad državnih organa krivi za sve ove privatizacije o kojima su govorile kolege iz Srpske radikalne stranke? Da li je zbog toga puštena, navodno u nedostatku dobrih propisa, privatizacija "Ateksa", "Beteksa", "Župe", "Impe", "C marketa" i do kraja ovog zasedanja bih mogla da nabrajam kojih sve firmi.
Mi u SRS-u zaista svakodnevno dobijamo pisma i molbe građana Srbije da čitamo njihova pisma, da upoznamo javnost sa onim što se u javnosti ne zna, što oni koji sprovede privatizaciju uspešno prikrivaju. Svuda gde su u pitanju neke manje firme o tome se ne govori, oni ne mogu da dođu do izražaja ni u novinama, ni na televiziji. Ovi veliki uspevaju bar da javnost upoznaju sa svojim problemima.
Naravno, nemam vremena da čitam sve to, ali hoću da napomenem nekoliko karakterističnih slučajeva, o kojima se ne priča, a koji svakako zaslužuju pažnju. Recimo, kamenolom u Tutinu prodat je na prvoj aukciji za 1.200.000 evra izvesnom Gojku Obradoviću. Ta aukcija je poništena na predlog Mileta Korićanca i na sledećoj aukciji taj kamenolom je prodat za 35.000 evra, i to sestriću predsednika opštine Tutin, izvesnom Nedžadu Omeroviću, koji je inače direktor firme "Hofman". Takođe u Tutinu, firma ŠIP "Jelak", čija je samo jedna mašina, a više je takvih mašina, vredela 800.000 evra, prodata je, sa celokupnom imovinom (tri proizvodne hale, savremena kompjuterizovana sušara za drva, četiri hektara zemlje u krugu fabrike), za 780.000 maraka. Zamislite, prinudni upravnik, stečajni upravnik u ovoj firmi je prodao tu firmu "Dalasu", čuvenom proizvođaču nameštaja, a Ljutvo Hajrović, vlasnik tog "Dalasa", sinovac je ovog prinudnog upravnika. Vrlo interesantna kupoprodaja.
Recimo, ministre, dobili smo u poslaničkoj grupi pismo iz kikindskog mlina. Neću sve da čitam, samo ono što je karakteristično. Kažu da je prodat Petru Matijeviću i njegovoj ženi Lani iz Novog Sada, a u prodaji su učestvovali Agencija za privatizaciju i ministar Bubalo, a dalje poslove... Interesantno je, ministre, i nije smešno. Prodato je tako što je izvesni direktor Vojvođanske banke Simičić Zdravko isplaćivao akcije, nekim privilegovanim ljudima velike pakete novca i džakova, tako piše u ovom pismu, a radnici i penzioneri nisu dobili ni jedan jedini dinar za svoje akcije. To je ono, ministre, što pišu građani Srbije poslanicima SRS.