Dame i gospodo poslanici, ja ću i danas da ponovim ono što sam u jučerašnjoj diskusiji iznela, a to je činjenica da je SRS bila najžešći protivnik potpisivanja Beogradskog sporazuma i donošenja Ustavne povelje. Zašto to ponavljam? Zato što je i ovaj zakon jedan od razloga zbog čega je i trebalo biti protiv.
Znali smo da će se dešavati sve ovo što se desilo u međuvremenu, znali smo da su i Beogradski program i Ustavna povelja u stvari program za razgradnju zajedničke države Srbije i Crne Gore, a to je nešto što mi nikada ne možemo i nećemo da prihvatimo.
Reče gospodin ministar – ovo je jedan veoma kratak, ali bitan zakon. Jeste, gospodine ministre, veoma kratak zakon, ali zakon koji treba sve nas da zabrine. Znamo i razumemo potrebu da ovaj zakon treba da se donese u skladu sa Ustavnom poveljom, ali bih volela da čujem da li svi vi razumete šta se u stvari želelo ovom Ustavnom poveljom i šta je želeo onaj ko je ovu Ustavnu povelju podmetnuo.
Rekle su moje kolege da je razgradnja vojske započela poodavno. Niko ovde ne reče, a ja ću da kažem, razgradnja vojske, uništavanje ugleda vojske Jugoslavije počelo je početkom 2001. godine.
Mnogo toga se u međuvremenu dešavalo, a u uništavanju ugleda i uništavanju Vojske Jugoslavije, odnosno Vojske Srbije i Crne Gore, učestvovali su državni funkcioneri, državni zvaničnici. Počeo je sadašnji predsednik Srbije kao ministar vojni, nastavili su sadašnji ministar spoljnih poslova, sadašnji ministar vojni, sadašnji ministar finansija Republike Srbije. Svako na svoj način uništava ugled vojske od njih. Svako od njih na svoj način se igra sa Vojskom Srbije i Crne Gore, a to znači, igra se sa Srbijom, igra se sa Crnom Gorom, igra se sa narodom i u Srbiji i u Crnoj Gori. Sa tim, SRS nikada ne može i neće da se složi.
Kada je konkretno ovaj zakon u pitanju, činjenica je da je on nastao kao posledica naše obaveze iz Ustavne povelje. Na sam tekst zakona nemamo nekih bog zna kakvih primedbi, imamo čisto ovako od početka, od samog naslova zakona.
Zakon se zove - Predlog zakona o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva, a mi mislimo da je u skladu sa terminologijom iz procesnih zakona da to bude zakon o prenošenju nadležnosti i u tom smislu su naši amandmani.
Recimo u članu 11. kažete – "predmete i stvari dosadašnjih vojnih sudova". Mi smo mislili da to "dosadašnjih" treba da se briše, jer je nepotrebno. Dakle, to su vojni sudovi, nema sadašnjih i dosadašnjih, nego vojni sudovi još uvek.
Neke od amandmana je ministar kao predstavnik predlagača prihvatio, neke nije, ali nije u tome suština naših komentara vezano za ovaj zakon.
Suština je, znači, odnos prema Vojsci Srbije i Crne Gore. Sam ministar je rekao da mnoge zemlje u tranziciji nisu donosile ovakve zakone, a one koje jesu, da vraćaju ponovo vojne sudove, a ja ću sve da vas podsetim da i Amerika ima vojni sud.
Ne mislim uopšte da je bilo pametno da se stvaraju uslovi za ukidanje vojnih sudova, jer postoje neka dela koja moraju da se vode pred vojnim pravosudnim organima. Postoje vojne tajne, ne znam na koji način će to biti regulisano, osim ako nećete širokogrudo da skidate obavezu čuvanja vojnih tajni, kao što to čine zvanični državni organi kada su u pitanju tajne koje su potrebne Karli de Ponte, ali zato dokumentaciju koja je potrebna timu koji pomaže Vojislavu Šešelju za odbranu do dana današnjeg nismo dobili, iako nam je odavno obećana.
Sve su to problemi svih građana Srbije i sve su to problemi preko kojih se olako prelazi. Najlakše je reći, evo donosimo kratak zakon od 13 članova, moramo na osnovu Ustavne povelje, ispunjavamo svoje obaveze. E pa lepo, građani bi mislili, bože, što je ova skupština efikasna, kako oni to rade, sve što moraju urade, ali ne znam samo šta ćemo sa onim građanima koji su u deset časova prebacili na Treći kanal da gledaju Skupštinu, a mi ovde počeli tek u 11,30 časova, ali to je opet tema za neku drugu priču.
Moj kolega Zoran Krasić i ja želimo da upozorimo sadašnje visoke vojne funkcionere, počev od ministra i pre svega ministra, da se ne igraju vojskom, da se ne igraju vojnom imovinom, da ne potpisuju ugovore kakve je ministar Davinić potpisao, pa onda kaže, nije to bio ugovor, to je samo neki predugovor i ne proizvodi nikakve finansijske posledice. Proizvodi, bogami, i te kako štetne posledice po državu Srbiju i po Vojsku Srbije i Crne Gore.
Naravno, te kriminalne radnje u vojsci započeo je još sadašnji predsednik Srbije, tadašnji ministar Boris Tadić. Davinić to očigledno onako uredno sledi. Zašto sam spomenula sva ova imena, sada ću da se vratim na to.
Tadić i Davinić su vezani za određene malverzacije kada su u pitanju sredstva, prodaja oružja, prodaja vojnih objekata itd. Nadam se da će jednog dana ovi sudovi, koji će se promovisati kroz ovaj zakon, zaista raditi svoj posao, odnosno sudije da će raditi svoj posao, pa da će postaviti određena pitanja i verovatno doneti odgovarajuće odluke za sve ono što se radilo poslednje četiri godine u našoj vojsci.
Zašto sam spomenula sadašnjeg ministra spoljnih poslova, dakle, gospodina Vuka Draškovića? Mislim da ono što je on uradio i izgovorio vezano za vojsku, onaj njegov poziv našim mladićima da ne idu u vojsku, jer to je bio poziv njima, a ne poziv roditeljima, kako je rečeno, kako su gospođa Danica Drašković i Vuk Drašković rekli, jer roditelji ne idu u vojsku, a ne idu u vojsku maloletna deca.
Znači, ne mogu da pozivaju roditelje da ne šalju decu u vojsku, jer u vojsku idu punoletni mladići koji žele da idu u vojsku. Poziv da ne idu u vojsku je najveća bruka i sramota koja je mogla da se desi. Čak da je to izgovorio neko ko se bavi politikom, ko je trenutno u opoziciji, pa možda ima nekog razloga da na taj način nastupa, bila bi bruka i sramota, a posebno je bruka i sramota kada to kaže zvanično ministar u Srbiji i Crnoj Gori.
Zašto sam rekla da na rušenju ugleda vojske radi i ministar finansija Mlađan Dinkić? Zato što svakodnevno čitamo po novinama, te daće pare za plate vojsci, te neće dati pare, te smanjuje troškove kroz budžet. Takva degradacija vojske je, dame i gospodo, nedopustiva. Mi smo narod koji, to je rekao i moj kolega Krasić, veoma drži do tradicije, koji drži do svoje vojske i moramo da zaustavimo propadanje vojske, moramo da zaustavimo razgradnju vojske, i to je ono čime mi treba da se bavimo, i to je ono o čemu mi treba da razgovaramo, a ovaj zakon, dame i gospodo, ne ide u tom pravcu.
Ne ide, doduše, konkretno kao zakon ni u pravcu razgradnje, ali je posledica Ustavne povelje koja je, sada je to jasno, imala za cilj, između ostalog, razgradnju zajedničke vojske. Dakle, razgradnju vojske Srbije i Crne Gore uopšte. Zato mi sada imamo ovaj zakon i zato mi treba da se zapitamo zašto je moralo da dođe do ovog zakona.
Nema uopšte potrebe čak ni da se govori nešto konkretno o samom Predlogu zakona, nego o onome što je prethodilo našoj obavezi da donosimo ovaj zakon. To je ono što treba da zabrine svakog narodnog poslanika i to je ono što treba da zabrine i brine svakog građanina Srbije.
Nažalost, šta je tu je, dobili smo to što smo dobili. Nadam se da ćemo istrajati svi skupa u tome da zaista očuvamo ovu državnu zajednicu, makar ovakva kakva je, da sačuvamo zajednicu Srbije i Crne Gore, jer verujte, bez toga neće biti dobro ni Srbiji ni Crnoj Gori.
Reći ću samo još jednu rečenicu vezano za ovaj zakon i to za član 10. koji govori o statusnim pitanjima. Ovde je bilo već postavljeno pitanje na koji način, šta će biti sa sadašnjim vojnim sudijama, tužiocima i pravobraniocima. Ministar je dao odgovor, a moj kolega Krasić je rekao da njemu tu ništa nije sporno, ali u onom smislu koji je kasnije rekao, da je normalno da ti ljudi imaju prioritet pri izboru.
To zaista nije sporno. Ali, nisam sigurna, ministre, da ćete na način kako ste zamislili i kako ste ovde obrazložili zadovoljiti sve zakone na snazi koji regulišu ovu materiju. Mislim da je trebalo neke druge zakone uskladiti, ako to mislite na taj način da uradite. Ne može baš sudija vojni iz vojnog suda da pređe u ovaj sud po principu idem iz firme u firmu, trgovac iz jedne prodavnice ide u drugu prodavnicu. Imamo tu i Ustavnu povelju, i Ustav i Zakon o uređenju sudova itd.
Nisam sigurna da ćete moći svim tim propisima da udovoljite, a da to uradite na način kako ste uradili. Verujem da ćete to učiniti na najbolji način i da će ovi ljudi koji su bili zaposleni u vojnim sudovima, tužilaštvima itd. biti na odgovarajući način zbrinuti, ali pre svega se nadam da ovaj zakon neće doprineti daljem uništavanju i upropašćavanju Vojske Srbije i Crne Gore. Ponavljam, Srbi su narod koji vojsku izuzetno ceni i molim vas da, kao narodni poslanici, u svakom momentu vodimo računa o tome. Hvala.