Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u načelu, kao srpski radikali, nećemo i ne možemo nikada biti protiv uspostavljanja odnosa između srpskih država, jer i sama ideja postojanja naše stranke podrazumeva objedinjavanje teritorija srpskih država.
Međutim, ono što mene buni na samom početku je i sam naziv ovog dokumenta, koji je dosta rogobatan i teško objašnjiv. Čitajući ovaj dokument, meni nikako nije jasno šta su to specijalne veze i šta je to specijalno u ovom dokumentu. Valjda bi specijalno trebalo da bude to nešto što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma, ali toga u ovom dokumentu nema. Ono što postoji u ovom dokumentu, to je sporazum kakav se inače potpisuje i može se potpisati sa bilo kojom drugom državom.
A i kakve su to nama specijalne veze potrebne, posebno ako se radi o dva dela jednog istog naroda? Ako sporazum predviđa formiranje veća za saradnju, koje, kako je ovde predviđeno, treba da se sastaje tromesečno, onda je bilo potpuno izlišno da nam se ovde uputi ministar za lokalnu samoupravu. Kako je u samom dokumentu bilo napisano, tu je trebalo da bude ministar spoljnih poslova, ali danas smo za njegovo nepojavljivanje dobili nekakvo nemušto saopštenje.
S obzirom da samo premijer i predsednik Srbije, kao članovi tog veća, predstavljaju Srbiju u tom telu, danas je upravo bilo potrebno da se jedan od njih ili obojica pojave ovde, i da govore i o onome što su do sada uradili na tim specijalnim paralelnim vezama i onome što su predvideli da urade u buduće.
Ako se pozivamo na Dejtonski sporazum, gde se Srbija, po osnovu kontinuiteta, pojavljuje i kao garant očuvanja Republike Srpske, to se, praktično, ne vidi u ovom sporazumu i ne naglašava se posebno. Ona jedna tačka koja je to garantovala u prethodnom sporazumu, izbrisana je.
U čemu se onda sastoji odbrana Dejtona i odbrana Republike Srpske kada je svakom jasno da sve ono što je činilo i što je bilo obeležje Republike Srpske, kao države, gotovo je već nestalo. Jedan od poslanika reče da je više od 50 različitih ingerencija Republike Srpske ugašeno i preneseno na federaciju. Govorim samo o onim najvažnijim.
Nestala je vojska Republike Srpske, nestala je carina Republike Srpske, sudstvo Republike Srpske, granična služba Republike Srpske. Sve je to preneto na federaciju. Republika Srpska je trenutno očuvana samo kao ime. Borba se vodi oko policije Republike Srpske. Od tri najvažnije ingerencije koje ima policija Republike Srpske, dve su već prenete na federaciju.
Ovaj sporazum ima dosta nedostataka. Kako reče gospodin Tomislav Nikolić, problem je što ovo nije zakon koji se može popravljati amandmanima, nego je ovakav kakav nam je dat, a sigurno je lošiji od svih sporazuma koje smo do sada imali sa Republikom Srpskom. Očigledno je da je on donet ishitreno u izbornoj kampanji.
Dobro se sećate, posebno gospodo sa leve strane, one euforije koja je vladala u vreme izborne kampanje u Republici Srpskoj, pozivanja na referendum i podrške koju je vladajuća garnitura Republike Srbije davala jednoj političkoj opciji u Republici Srpskoj.
Nemam ništa protiv da državnici Republike Srbije i Republike Srpske budu u dobrim odnosima i da se posećuju koliko je god to češće moguće. Ali, to je u to vreme bilo čisto u izbornu svrhu, jer su se tada predsednici i premijeri nalazili i na utakmicama, na koncertima i gotovo svakodnevno na jednoj ili drugoj teritoriji. Kako je prošla ta euforija, nešto se ne sreću često, čak ni mesečno. Što se tiče ovog tromesečnog susreta, izgleda da čekaju da mi izglasamo i potvrdimo ovaj sporazum, pa da onda počnu da se susreću.
Mi ovde u Beogradu preko Ade ciganlije već imamo jedan virtualni most Demokratske stranke. Drugi takav most se nalazi preko Save, a ne kako je rekao premijer - preko Drine, na prelazu Rača. Na 50 metara pre rampe i ulaza na stari drumsko-železnički most stoji tabla na kojoj piše: "Ovaj most je izgrađen sredstvima Nacionalnog investicionog plana"; a mosta nigde nema.
Ipak mislim da neki koji su naredili da se to napiše ili imaju problema sa glagolima ili možda sa celokupnom srpskom gramatikom. Plašim se da i ovaj sporazum ne prođe kao taj virtualni most, na koga ćemo čekati ne godinama, možda i desetinama godina.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želeli smo da ukažemo Vladi Srbije da je vreme da prekine kontinuitet donošenja budžeta kojim se naša vojska iz godine u godinu spušta na sve niži tehnički i tehnološki nivo. Iako se govori o modernizaciji vojske, naša vojska je trenutno na ovim prostorima, a da ne govorim o evropskom nivou, na najnižem nivou.
Ja sam se ovde posebno osvrnuo samo na dve klasifikacije. Jedna klasifikacija odnosi se na zgrade i vojne objekte, iako su sva ta sredstva predviđena prvenstveno za izgradnju vojnih objekata, a potom za izgradnju stanova. Ja sam samo kroz proračun broja stanova koji mogu za ta sredstva da se izgrade, nešto preko 420, hteo da ukažem na problem koji vojska ima, 15.500 ljudi bez ikakvog stana, odnosno 22.000 ljudi koji imaju neadekvatno rešeno stambeno pitanje. Zbog toga sam ovim amandmanom tražio povećanje tih sredstava.
Ovo što Vlada kaže svakako nije u redu, jer nije imala u vidu da su svi amandmani poslanika Srpske radikalne stranke međusobno usaglašeni, a posebno su usaglašeni sa prvim amandmanom koji je podneo gospodin Veroljub Arsić i na osnovu koga je praktično izvršena sasvim drugačija raspodela budžeta.
Drugi deo se odnosi na ekonomsku klasifikaciju - mašine i oprema. Ta klasifikacija se inače odnosi na naoružanje, municiju i generalni remont. Ukupno je predviđeno, ako to prevedemo u evre, oko 40 miliona evra.
Gospodo, za 40 miliona evra danas možete da kupite jedan savremeni avion četvrte generacije, i to ruskog porekla, dok su avioni zapadnog porekla skuplji. Nebo Srbije i Crne Gore danas čuvaju avioni koji su bili aktuelni sedamdesetih godina. To su avioni tipa MIG-21, dok su svi avioni MIG-29 prizemljeni već nekoliko godina, kažem svi, a vi znate da ih imamo pet i da su dva para, dva lovačka para. Ukoliko bismo želeli da modernizujemo oklopno-mehanizovane jedinice mogli bismo da modernizujemo sa svim ovim sredstvima samo jedan oklopni bataljon tenkova N-84. Toliko što se tiče ove dve stavke.
Gospodine ministre, hteo sam da vam skrenem pažnju na još tri stvari. Jedna od najugroženijih kategorija danas u Srbiji su ratni vojni invalidi. To su, na kraju krajeva, bili moji vojnici ili moji ratni drugovi. Oni su, kada je onaj zakon bio usvojen u Vladi, protestovali ispred Vlade Srbije i tada su bili prevareni, jer je sve ono što je kroz taj zakon povučeno iz procedure rešeno uredbom.
Ja vas molim, a mislim da je ovde kroz diskusije, čak i vladajuće koalicije, postignuto jedinstvo da se pitanje ratnih vojnih invalida mora rešavati na drugačiji način i da taj kontinuitet u njihovom sve lošijem i lošijem materijalnom položaju mora biti prekinut. Često se čuje da neko njihovo pitanje, stambeno ili drugo, treba da reši onaj ko ih je zvao u rat. Gospodo, ratne vojne invalide i sve one koji su branili Srbiju je u rat pozvala Srbija i oni nisu branili nijednog pojedinca, već su branili svoju državu.
Sledeće, gospodine ministre, u aprilu 2007. godine prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 26.632 dinara, a prosečna zarada oficira u isto vreme iznosila je 24.119 dinara, prosečna zarada podoficira 14.369 dinara. Na osnovu Zakona o Vojsci Jugoslavije, član 75, prosečna plata oficira ne sme biti manja od tri neto zarade, od tri do pet, ali ako govorimo o minimumu, znači, od tri neto zarade, a prosečna plata podoficira 70% prosečne plate oficira.
Takođe želim da vam kažem da u Vojsci Srbije i Crne Gore 64% su oficiri i to je sve visoka stručna sprema, veliki je broj magistara i doktora nauka, a onih ostalih 36% su podoficiri.
Vama je poznato da su podnesene brojne tužbe, više hiljada, od strane profesionalnih lica i vojnih penzionera za isplatu potraživanja po članu 75. Zakona o Vojsci Jugoslavije. Država bi trebalo da po tim tužbama isplati više od milijardu evra. Neki sporovi su već stigli do Vrhovnog suda.
Ukoliko ove presude budu nepovoljne, vi znate da će po ovom pitanju zaštitu svojih zakonom utvrđenih prava profesionalni pripadnici (iako to nije popularno, da tuže svoju državu) tražiti i pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Šta Srbija može da traži na svom putu u Evropu ako nekoliko desetina hiljada njenih građana tuže svoju zemlju, ne zato što su oštećeni zakonom, već zato što se zakoni države Srbije ne primenjuju?
Gospodine ministre, nefinansiranje zakonskih prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika pogoršava se iz godine u godinu, a veoma je bilo izraženo u 2006. godini, sa tendencijom da se tako nastavi i u 2007. godini. U protekloj godini redovno su isplaćivane samo neto penzije, a sve ostalo je sporno. Od decembra 2005. godine do danas ne uplaćuje se doprinos za zdravstveno osiguranje u iznosu od 7,2% na neto penzije. Po tom osnovu u toku 2006. godine trebalo je da bude uplaćeno 1,1 milijardu dinara.
Neisplaćene obaveze po osnovu korišćenja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika na dan 30.4.2007. godine iznose 435 miliona dinara, od čega 32,5 miliona dinara otpada na isplate naknada vojnim osiguranicima, 9,7 miliona dinara za pogrebne troškove i posmrtnu pomoć, 11,9 miliona dinara za refundiranje troškova za nabavku lekova i 10,9 miliona dinara za refundaciju troškova lečenja.
Uredbom Ministarstva odbrane predviđeno je da se za poboljšanje standarda vojnih penzionera iz neto penzija mesečno uplaćuje 3% od čega 2,5% ide na stambeno obezbeđenje a pola procenta na oporavak. U toku 2006. godine za stambeno obezbeđenje trebalo je da se uplati 381 milion dinara, a obezbeđeno je svega 2,6 miliona ili ispod 1%, dok su stvorene obaveze od 658 miliona.
Uredbom o privremenom finansiranju Republike Srbije za period januar - juni 2007. godine planirana su sredstva za finansiranje prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika u iznosu od osam milijardi iz budžeta i 725 miliona dinara iz prihoda Ministarstva odbrane.
Odmah, gospodine ministre, da vam kažem da su sva ova sredstva koja su planirana kao ostvarivanje prihoda vojske i Ministarstva odbrane vrlo sporna i da se može računati samo na ona sredstva koja su dodeljena iz budžeta. Sa predviđenim sredstvima mesečna kvota iznosi milijardu i 533 miliona dinara i od toga se mogu finansirati samo neto penzije u iznosu od milijardu i 483 miliona dinara, naknade za troškove stanovanja u iznosu od 33 miliona dinara.
Nedostaje 105 miliona dinara mesečno, i to kao doprinos za zdravstvo, 36 miliona za stambeno obezbeđenje i 7 miliona dinara za oporavak.
Zbog ovoga će biti zdravstveno ugroženo 170.000 vojnih osiguranika i neće moći biti isplaćen dug od 32,5 miliona za refundaciju troškova za lekove.
Dug civilnim zdravstvenim ustanovama Srbije od strane vojske popeo se na 435 miliona dinara. Zakonom utvrđeni doprinos za zdravstvo od 7,2% i 3% za poboljšanje materijalnog položaja vojnih penzionera, koji se ne isplaćuje od decembra 2005. godine, sa danom 28. februarom 2007. godine dostigao je 2.416.000.000.
Vladi Republike Srbije i organima Skupštine Srbije dostavljeni su zahtevi da se budžetom obezbede finansijska sredstva za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika. Već sam rekao kolika je prosečna plata i profesionalnih oficira i profesionalnih podoficira. Njihova plata iznosi 0,9%, a rekao sam da je zakonski minimum tri, koeficijent tri. Već sam rekao da Fond od decembra 2005. godine nije isplatio one doprinose iz neto penzija po zbirnoj stopi od 10,2%.
Ukupna dugovanja po navedenom iznose 10.557.000.000, i to: naknade iz člana 76. Zakona o VJ za period avgust 2004. godine - novembar 2007 - 6.879.000.000; usklađivanje penzijskog osnova po osnovu 340 bodova, jer svi penzioneri koji su penzionisani pre avgusta 2004. godine imaju znatno niže penzije upravo zbog ovih 340 bodova, to je 842.500.000; doprinos za neto penzije po zbirnoj stopi od 10,2% - 2.835.000.000. Nacrtom budžeta koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini obezbeđena su samo novčana sredstva za neto penzije i doprinos za zdravstveno osiguranje od 7,2%, kao i povećanje neto penzija koje mislim da je predviđeno od 1.7. za 3,2%. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede člana 104. i 226. Po članu 104. vređanje dostojanstva narodnog poslanika i Narodne skupštine, samo upućivanje jednog ovakvog materijala narodnim poslanicima vređa dostojanstvo svakog narodnog poslanika, a i ove skupštine. To je vrlo lako dokazati, gospodo, i ako ste čitali, to će vam biti jasno.
Pošto nemam puno vremena, po članu 226. bih da obavestim narodne poslanike o ovom Razdelu 9, koji se odnosi na finansiranje Ministarstva odbrane. Videli ste da je tu predviđeno oko 63 milijarde, neki poslanici su juče rekli da je to suviše sredstava, a drugi su rekli da je to malo sredstava za našu vojsku. Pošto sam od 2002. do 2004. godine upravo se bavio planiranjem raspodele budžeta za vojsku u okviru Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, mogu da vam kažem da za vojsku nije važno toliko koliko ste planirali sredstava, već koliko ste realizovali tih sredstava.
Za sve te godine vojska je dobijala od dve do šest milijardi manje od onoga što je bilo planirano. Da bi deficit budžeta ispeglala Vlada bi polovinom godine, jednostavno, obavestila Ministarstvo i Generalštab da ne mogu da računaju recimo na tri milijarde. Posle toga vojska je morala da vrši preplaniranje svog budžeta. Jednostavno, ona nije mogla da skida sredstva sa hrane, sa odeće, sa obuće i uvek bi ta sredstva skidala sa opremanja, ovo što vi ovde zovete materijal, tako da nijedne od tih godina vojska nije mogla da kupi ništa od novih sredstava.
Drugi problem je bio nedovoljan dnevni priliv sredstava, tako da zbog toga krajem godine vojska bi morala da između 600 i 700 miliona dinara da na kamate, a onda bi u sledeću godinu ulazila sa minusom od dve do tri milijarde, tako da je, gospodo, zbog toga važan taj završni račun koji vi nikako nećete da pokažete narodnim poslanicima, jer bi se te stvari videle iz tog završnog računa.
Kada su u pitanju sredstva za ovu godinu, gospodine ministre, imam nekoliko pitanja. Posebno me zanima Razdeo 9, funkcija 210, ekonomska klasifikacija 485 – naknade štete za povrede ili štete nanete od strane državnih organa. Tu je predviđeno 2.276.000.000. Inače na ovoj stavki trebalo bi da bude nekoliko desetina miliona. Tražim objašnjenje zbog čega su predviđena toliko velika sredstva jer vojni beskućnici mi javiše da je to otprilike u visini 468 stanova od 60 kvadrata.
Sledeće, gospodine ministre, na strani 138 stoji da vojska izdvaja sredstva za zakup kapaciteta za smeštaj ljudi zbog nemogućnosti obezbeđenja objekata za te namene posle NATO bombardovanja. Da vas obavestim, gospodine ministre, da od 2003. godine ne postoji potreba za smeštaj bilo kog pojedinca u vojsci jer je vojska od 2000. do 2003. godine te probleme rešila. Da li je ovo samo prepisivanje ili da nas obavestite da je ovo greška ili da nisam dobro upoznat sa stanjem u vojsci.
Sledeće, na strani 63 Razdeo, 59 Glava 28 funkcija 130, ekonomska klasifikacija 511 – zgrade i građevinski objekti u Kosovskomitrovičkom okrugu, predviđeno 336.036.000.
Zatim, ispod toga stoje ista ta sredstva, ali sada prikazana kao neutrošena privatizaciona primanja iz ranijih godina za Kosovskomitrovački okrug, ali i za ceo Razdeo 59, gde se govori o okruzima.
Ovo je potpuno nejasno ne samo meni, nego bilo kom narodnom poslaniku.

Gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, kada kažete Delić, molim vas da to naglasite, jer ne daj bože da narodni poslanici pomisle Božidar Đelić.

Izvinjavam se, nisam vas dobro čuo.
Gospodine ministre, molim vas, član Poslovnika 226. tražim objašnjenje na razdeo 9 funkcija 210 ekonomska klasifikacija 411. Da li, gospodine ministre, u ovih 14 milijardi 954 hiljade, koliko je predviđeno za plate zaposlenih u Vojsci, spadaju i sredstva koja je država od 2000. godine pa do danas duguje aktivnim i delom sada već penzionisanim pripadnicima Vojske za neadekvatnu isplatu plata?
S obzirom na to da od 2000. godine profesionalna i civilna lica su primila samo polovinu od zakonskog minimuma, to bi danas trebalo da iznosi možda već nekoliko stotina miliona evra. Pokrenuto je 20 hiljada tužbi od strane pripadnika Vojske.
Nešto malo niže, ekonomska klasifikacija 464 – dotacije organizacijama obaveznog osiguranja. Da li u ovih 17 i po milijardi, gospodine ministre, spadaju i sredstva za isplatu razlika u penzijama vojnim penzionerima koji su penzionisani pre 2004. godine?
Ti penzioneri, bez obzirima na čin u kome su penzionisani, primaju znatno niže penzije od onih koji su penzionisani posle 2004. godine. Udruženje vojnih penzionera obratilo se bivšem ministru finansija, gospodinu Dinkiću, i on je obećao da će od aprila ove godine rešiti taj problem.
Sledeće pitanje, gospodine ministre, klasifikacija 511 – zgrade i građevinski objekti. S obzirom na to da među pripadnicima vojske i vojnim penzionerima ima 15,5 hiljada ljudi bez ikakvog stana, koliko je predviđeno stanova da se ove godine izgradi za vojne beskućnike? Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede Poslovnika, članovi 104. i 87.
Gospodo, haos u Srbiji širi se upravo iz ove najviše zakonodavne institucije u kojoj mi svi zajedno sedimo. Na prošloj sednici, od 10 ujutru do 20,45 uveče, raspravljali smo o tome da li se krši Ustav ili se ne krši.
Gospodo koji predstavljate većinu u ovoj skupštini i koji ste stali iza ovog dnevnog reda, morate jednom shvatiti da opozicija, koja sedi sa ove druge strane, ne opstruiše rad Skupštine. Upravo ste vi ti koji opstruišete rad Skupštine i koji ste krenuli ne samo na opoziciju, nego i na zdrav razum građana Srbije.
Prošli put ste potpuno, od prve do poslednje tačke dnevnog reda, kršili Ustav. Danas ste napravili drugi dnevni red kojim se, takođe, krši Ustav. Kršenje Ustava ne može biti malo ili mnogo. Ili ima kršenja Ustava ili ga nema. Znači, treba i danas, kao što smo to uradili na prošloj sednici, da izgubimo ceo jedan radni dan i da zaključimo ovo zasedanje opet s konstatacijom da je prekršen Ustav i da smo izgubili dva radna dana Skupštine.
Kako će na to reagovati građani i kako oni treba da cene naš rad? Sve što sam do sada, za ovih nekoliko meseci i za ovih desetinu sednica, čuo od građana o našem radu - negativno je, ali ne zbog opozicije, nego zbog vas koji, praktično, svojom većinom, vršite pravno nasilje nad Ustavom.
Gospodine predsedavajući, molim vas, kada dođe predsednik Skupštine ili na onoj velikoj pauzi, neka se sastanu šefovi poslaničkih grupa i neka se dogovore, da ne čekamo ponovo do 21 ili 22 sata i da ponovo prekidamo sednicu Skupštine. Mi moramo, makar iz ovog doma, od prvog do poslednjeg slova Ustava ispuniti.
Moramo sebi postaviti pitanje da li smo mi najviši zakonodavni organ ili smo obična transmisija Vlade. Ako smo transmisija Vlade, siguran sam da ovaj desni deo ovog doma, koji predstavlja opoziciju, neće u tome da učestvuje.

Gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, po članu Poslovnika 226. tražim objašnjenje od predsednika Skupštine. Radi se o pismu koje je 22.5. upućeno ministru odbrane, predsedniku Vlade, predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, poslaničkim grupama Narodne skupštine, načelniku Nišavskog okruga i Generalštabu Vojske Srbije.
Naime, gospodo, u poslednje vreme na delu je otimačina vojne imovine. Kada se radi o pokretnoj vojnoj imovini u poslednje tri godine ona je uništena u vrednosti od oko dve milijarde evra. Vojska se inače smatra za bogatog siromaha, jer vojska ima oko 22.000 ljudi sa nerešenim stambenim pitanjem, od toga oko 15.500 bez ikakvog stana. Vlada Republike Srbije ne priznaje vojne beskućnike, ali je spremna, i u Beogradu i na drugim lokacija, da otima vojnu imovinu.
Ovaj slučaj o kome ovde govorim, želim da postavim pitanje i da dobijem odgovor, odnosi se na garnizon Aleksinac. Predsednik opštine je još u aprilu uputio pismo Generalštabu – zbog čega se jedina artiljerijska brigada, koja je još ostala u Vojsci Srbije, iseljava iz garnizona Aleksinac u garnizon Niš.
Dobio je odgovor da u garnizonu Aleksinac ne postoje uslovi za boravak te jedinice i da je u bombardovanju 1999. godine uništen deo kasarne i deo infrastrukture, što je apsolutno neistina, što bi gospoda iz Generalštaba morala da znaju, jer je u tom bombardovanju oštećen samo jedan objekat koji je saniran već 1999. godine.
Planovima za otuđenje, odnosno vraćanje imovine Vojske Vladi Republike Srbije koja nije potrebna za funkcionisanje vojske, ti planovi su pravljeni 2004, 2005, 2006. i 2007. godine, ovo što držim u ruci to je Izvod iz Master plana – kasarne koje nisu potrebne vojsci, na ovom spisku, kao ni na jednom spisku pre ovoga, ne nalazi se kasarna u garnizonu Aleksinac, koja, gospodo, ako ste već išli tim putem znate da se nalazi uz sami autoput, između autobuske stanice, samog grada Aleksinca i autoputa. U stvari, u pitanju je otimačina vojne imovine.
(Predsednik: Vreme.)
Ali, ono što je posebno zabrinjavajuće, jedinice vojske i garnizoni se raspoređuju na osnovu plana strategijskog razvoja jedinica –danas, u Srbiji, izgleda, da pojedini tajkuni imaju takvu snagu da oni odlučuju o strategijskom rasporedu vojske. Vrlo brzo ćete saznati ko je taj tajkun, koji želi da gotovo ni za kakve pare uzme od vojske 27 hektara te zemlje na najboljem mestu.
Ovde želim da apelujem na sve narodne poslanike da zaštite imovinu vojske. Vrlo brzo ćete čuti, kada bude zakon o vojsci, o četiri hektara na Dedinju, koji se gotovo poklanjaju za američku ambasadu i po drugim lokacijama na Dedinju, koje su takođe napadnute. Ovde u susedstvu...

Završavam. U susedstvu se nalazi zgrada, Nemanjina 9, za koju je naka od ranijih vlada potpisala ugovor sa vojskom i ponudila 800 stanova od 60 kvadrata. Evo, vidite da se Nemanjina 9 opravlja, ali nijedan vojni beskućnik nije dobio nijedan od tih 800 stanova. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, poštovani poslanici, do 1999. godine ja sam, kao jedan broj drugih poslanika, živeo na teritoriji Kosova i Metohije. Zato na jedan poseban način gledam i na ovu sednicu naše skupštine, jer ne samo ja, nego i mnogi Srbi sa Kosova i Metohije, Romi, Goranci i muslimani očekuju kako će ova skupština i naš pregovarački tim opredeliti njihovu budućnost.
Mi smo sa posebnom pažnjom proučili plan Martija Ahtisarija. To je plan koji pred Srbiju postavlja samo ucene i diktate. To možete videti iz gotovo svake odredbe, a ja ću pomenuti samo neke koje nisu pomenuli moji prethodnici.
Srbiji se diktira da pregleda svoje arhive i da vrati sve ono što pripada Kosovu i Metohiji, da vrati katastarska dokumenta Kosova i Metohije i, što treba da zaboli svakog od nas, da pregleda svoje muzeje i da kulturološko blago, naše relikvije i naše svetinje koje su sklonjene sa Kosova i Metohije da budu sačuvane, vrati na Kosovo i Metohiju. Ne može Srbija to dozvoliti i podleći takvim ucenama.
Ovaj plan svakako znači razbijanje državno–pravne celine Republike Srbije i zbog toga je on potpuno neprihvatljiv. Nije samo stvar u tome da se od Srbije traži da se odrekne 16% svoje teritorije ili 10,7 hiljada kvadratnih kilometara.
Gospodo, države koje su odgovorne ne daju van svog suvereniteta čak ni one hridine u moru koje imaju samo nekoliko kvadratnih metara i koje nemaju nikakvog značaja, jer na njih sleću samo galebovi. Moj prethodnik je govorio koliko je važno samo pitanje naziva jedne bivše jugoslovenske republike i kako se ono za sedam godina nije moglo rešiti.
Rezolucija 1244 je potvrdila suverenitet Srbije. No, nijedna vlada za ovih sedam godina nije učinila dovoljan napor da se ta rezolucija potpuno sprovede ili, bolje rečeno, sprovedeno je sve ono što je od nas tražila međunarodna zajednica, a gotovo ništa od onoga što je potvrđivalo suverenitet Srbije.
Mi bismo večeras ovde raspravljali na jedan sasvim drugi način, da ste vi, gospodo, za ovih sedam godina uspeli da vratite makar onoliko državnih organa i predstavnika ove države koliko je bilo predviđeno Rezolucijom 1244.
I ta hiljada vojnika i policajaca na granicama Srbije prema Albaniji i prema Makedoniji bila bi dovoljna da danas ovde na drugi način razgovaramo o suverenitetu Srbije.
Šta smo učinili za tih sedam godina najbolje se vidi po tome koliko se Srba vratilo na Kosovo i Metohiju.
Evo, već sedam godina mi svoje građane sa Kosova i Metohije nazivamo privremeno raseljenim licima, znači, građanima drugog reda, jer po mnogim odredbama i mnogim stvarima, a i po brizi koja se prema njima sprovodi, oni su građani drugog reda u svojoj zemlji.
Danas su oči onog najhrabrijeg dela našeg naroda, onog dela koji je ostao sve vreme na Kosovu i Metohiji i koji je garancija da je Kosovo i Metohija deo Srbije, uprte u ovu skupštinu. Oni traže da čuju našu odluku, da li će i dalje živeti u Srbiji ili se od njih traži da žive u nekoj novoj albanskoj državi.
Od našeg odnosa, od našeg stava i od toga koliko naš pregovarački tim bude uporan i istrajan u borbi za interese Srbije zavisi da li će nove kolone sa Kosova i Metohije krenuti put Srbije.
Naš stav, kao Skupštine, ali i svake političke partije, znaće da cene ne samo građani Kosova i Metohije nego i svi ostali građani Srbije. Meni pomalo para uši kada čujem sa ove govornice da treba da se borimo za zaštitu ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, za imovinu naše pravoslavne crkve ili za interese onih koji su raseljeni širom Srbije.
Mislim da je naš osnovni i jedini interes i zadatak da sačuvamo Kosovo i Metohiju u Srbiji, jer bi na taj način bili zaštićeni i svi drugi naši interesi, a sve ono drugo o čemu je bilo ovde danas i večeras govora, a što se odnosi na centralizaciju, sve je to u drugom planu kada je ovo osnovno sudbinsko pitanje na redu da se rešava.
U današnjem vremenu, odnosno večeras, od najvećeg je interesa da pokažemo jedinstvo prilikom donošenja ove rezolucije, kao i povodom potvrđivanja mandata našem Državnom pregovaračkom timu. Stav SRS–a o ovom pitanju je potpuno jasan i vama, kao i građanima Srbije.