Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov Predloga zakona o invalidskom i penzijskom osiguranju. Ono što je najbitnije, oko ovog zakona se digla velika pompa u javnosti, gde Vlada želi da prikaže i da pokaže javnosti kako je napokon našla čarobnu formulu, čarobni štapić za rešenje mnogih društvenih problema, pogotovo za rešenje penzionera.

Odgovorno tvrdim da ovde ne postoji nijedan čaroban štapić niti je našla Vlada način da se reše, odnosno da se poboljša materijalni položaj naših penzionera, jer da je to uradila ne bi za svako povećanje penzija ili bilo kojih drugih davanja konsultovala, odnosno pitala i tražila odobrenje od MMF. Iako dođe do nekog povećanja bilo kojih budžetskih davanja, budžetskih izdataka iz budžeta Republike Srbije, to prvo mora da odobri MMF i to Vlada i sama priznaje, dakle, nemoj da se hvali ovim stvarima.

S druge strane nije popravljen nikakav položaj penzionera, jer ako znamo koliki je bio standard i kakav je bio pre četiri godina kada je došlo do smanjenja penzionera, odnosno ako znamo koliki su bili računi za komunalne i druge usluge, uporedimo to sa današnjim povećanjem penzija i pretvorimo u procente, jer prosto uporednom metodom može se doći do zaključka da i sa ovakvim povećanjem koji se Vlada hvali na sva zvona, nije došlo do poboljšanja materijalnog položaja penzionera, čak na protiv taj materijalni položaj je i dalje težak i slabiji i lošiji nego što je bilo ranije.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, nakon dva, tri sata rasprave o tome sa koje strane su veći lopovi, neki žuti lopovi ili oni koji su promenili boju, a i dalje su ostali lopovi, i priče o Draganu Đilasu, ja zaista imam utisak da je Dragan Đilas finansirao ovu današnju kampanju, jer se dva sata i jače pričalo o njemu, da kažem nešto i o mom amandmanu koji sam podneo na član 1. Zakona o PIO.

Ja bih voleo da sam slušao ova dva sata o tome zašto je iznos penzija u Srbiji ovoliki koliki jeste, a čuli smo podatak da je minimalna penzija nekih 14 hiljada i 200, 300 dinara i složićete se svi da je to iznos od kojeg ne može da se živi, jer jednostavno, računi za komunalne usluge su veći od tog iznosa.

Znači, voleo bih da se o tome govorilo. I, ono što je najgore, taj broj koji primaju te minimalne penzije nikako nije mali. Ja zaista ne znam tačan podatak koliki je taj broj. Ako gospodin ministar raspolaže tim podatkom, ja bih voleo da mi kaže. Međutim, sa sigurnošću znam da je taj broj dosta veliki, jer ima mnogo mojih prijatelja koji su otišli u penziju ili koji treba da odu u penziju, a imaće ovu minimalnu penziju.

Dakle, svi ovi hvalospevi Vlade Srbije i sa svih strana kako su sprečili kolaps 2012. godine, kako je došlo do konsolidacije javnih finansija i sada napokon naša najstarija populacija može da očekuje da malo rasterećenije i relaksanije provede ovo života što im je ostalo. Po meni, to sve pada vodu, jer i ovo povećanje o kojem je reč je obezvređeno kroz, možda nije inflacija u onom smislu kako se to statistički prikazuje, ali ako imamo u vidu kolike su cene svih usluga i cene ostalih stvari, ipak ćemo videti i sa ovim povećanjem da su penzije realno manje nego što su bile. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je zanimljivo slušati kako predstavnici vladajuće većine hvale ove zakone, pri čemu ne razumeju ni deseti deo problema iz svega onoga do čega sve ovo može dovesti.

Da se razumemo, niko normalan nema ništa protiv toga da se ljudima pomaže, da se život produžava, da se povećava kvalitet života, ali od nikoga od njih nismo čuli da je pomenuo etičku komponentu svega ovoga.

Poznato je da se u ovoj oblasti nauka ubrzano razvija i otvara perspektive o kojima se ranije nije razmišljalo ni u najluđoj fantaziji. Već danas imamo situacije i pretpostavke da se mogu vršiti izmene na nivou DNK i nije daleko dan, pošto se ljudske slobode paralelno, individualne slobode takođe forsiraju, kada će neko na primer tražiti da mu se umesto stopala usade kopita kako bi išao bez cipela. Naravno, ovo je možda nekima smešno, ali bez etičkih ograničenja ovo će biti naša nadolazeća realnost.

Već danas imamo situaciju da naša mlada pokolenja oponašaju spoljašnji izgled virtuelnih junaka i virtuelnih heroja. Čovek je ustrojen tako da se osim po spoljašnjem izgledu ne razlikuje ni po čemu drugom od većine. Čovek je božija tvorevina i ako mu se bilo šta doda ili bilo šta oduzme, pitanje je da li je to više ta osoba i da li je to taj čovek.

Jedno pitanje, da iskoristim gospodina ministra. Gospodine ministre, da li vam je poznato da se nedavno u Nišu pojavio donor srca, da je iz Beograda došla ekipa koja je trebalo da preuzme to srce. Međutim, ta ekipa je bila apsolutno nestručna i ceo posao je upropašten. To srce više nije bilo u funkciji, a ova osoba koja je trebalo da primi taj organ ostala je bez toga. Da li vam je to poznato i da li ste nešto preduzeli?

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo vrlo osetljive zakone, gde treba razlučiti dve stvari. Prva stvar je humanizam lekara i humanizam medicinskog osoblja koji niko ne dovodi u pitanje. Druga stvar je etičnost svega onoga što se predviđa ovim zakonom.

S obzirom na razvoj nauke, tehnologije, pre svega, elektronike, informacionih tehnologija, možemo pretpostaviti da će jedan od narednih koraka biti da će se čovek, u bukvalnom smislu, stopiti sa mašinom. Čovek i mašina činiće jedno stvorenje i čovek će postati kiborg tj. jedna kombinacija robota biološkog i mehaničkog porekla. Na ovakav način čovek će polako kao ličnost, kao stvorenje koje poznajemo nestati. Čak ni Salvador Dali nije, poznati slikar, mogao da predvidi ovakve stvari u svojim slikama, kao što to pokazuje realnost i kao što će do toga doći.

Uveravam vas da je ovim zakonom, njegovim donošenjem upravo krenula ovakva stvar. Bez obzira na to da li naši lekari shvataju ili ne shvataju, bez obzira na njihov humanizam, moram da kažem da iz svega ovoga sledi i da se na ovakav način narušava božija volja, a to je stvar o kojoj treba da se diskutuje i, dakle, u pitanju je etičnost ovih zakona, a ovde ministar i niko iz Vlade o tome ne govori. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ratnim memorijalima.

Nije dovoljno samo to da se u zakonske okvire stave sva memorijalna mesta na teritoriji naše zemlje i van nje. Mi u SRS, smatramo da je mnogo značajnije od toga naš svakodnevni odnos prema onima koji su svoje živote ugradili u temelje naše države. Kakav je taj odnos, svi znamo, on nije onakav kakav bi trebalo da bude. Doduše, nije to samo slučaj sa ovom vlašću, to je bilo i ranije.

Taj naš odnos najbolje se ogleda kroz naš obrazovni sistem, jer svako novo izdanje udžbenika istorije devalvira ovo o čemu govori ovaj zakon. Ne samo to, da se ne poklanja dovoljno pažnje o udžbenicima istorije o ovim stvarima, nego se u tim udžbenicima čak i falsifikuju istorijske činjenice i sve više se promoviše kultura nekih drugih naroda i neke druge kulture i neke druge vrednosti, a ono što je primereno srpskom narodu i jednom srpskom domaćinu polako se potiskuje.

Fanatici EU nas uče da je nacionalni identitet i da su nacionalne vrednosti prevaziđena stvar, a naravno da to nije tako. Da to nije tako, najbolje možemo videti sad na primeru fudbalskog svetskog prvenstva koje se održava u Rusiji, gde možemo primetiti da svi navijači, svih zemalja zdušno stoje iza svojih nacionalnih selekcija i da je, recimo, jedna ta pozornica svetskog fudbala jedna svojevrsna šansa i svojevrsna priredba mobilizacije oko nacionalnog jedinstva, nacionalnih ciljeva, itd.

Bez obzira na naš evropski put, ipak nacionalne vrednosti su nešto što ne može… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima.

Kada se pogleda ovaj zakon, na prvi pogled stiče se utisak da je to jedan od onih zakona koji nisu od neke naročite važnosti za državu Srbiju. Međutim, tako se samo čini. Ovaj, a i slični zakoni predstavljaju ogledalo svake države i njen odnos prema onima koji su ugradili svoje živote u temelje te države.

Na žalost, država Srbija ne pokazuje adekvatan i pravi odnos prema žrtvama koje su dale svoje živote za državnost Republike Srbije i mi iz SRS to neprestano ističemo. Moram da priznam da to nije slučaj samo ovom vlašću, slična situacija je bila i sa prethodnim vlastima, pa i sa vlastima u doba SFRJ, pa i sa vlastima u vreme kraljevine Jugoslavije. Kao da nas prati neki usud, kao da jednostavno nemamo taj osećaj za žrtve koje su i te kako važne za svaku državu.

Da je tako pokazuju mnogi primeri. Jedan od primera je da je srpska heroina čuvena Milunka Savić završila kao maltene socijalni slučaj. Radila je kao čistačica beogradskih javnih toaleta, a to se ponovilo i sa nekim drugim srpskim velikanima. Recimo vojvoda Bojović, slavni srpski vojvoda, je isto neslavno završio, kada su u Beograd došle nove komunističke vlasti. Pod čudnim okolnostima je završio vojvoda Bojović, a Radio Beograd je dao izjavu, objavio tog dana da svi oni koji dođu na sahranu čuvenog i slavnog vojvode Bojovića biće hapšeni, privođeni i procesuirani.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo od ministra čuli da srpski narod ima preko 6.000 memorijalnih mesta, lokacija, od kojih se 625 nalazi van teritorije Republike Srbije. To i ne čudi ako znamo činjenicu da je srpski narod samo u 20. veku vodio sedam oslobodilačkih ratova – dva balkanska rata, dva svetska rata, rat Srba u Bosni, rat Srba u Srpskoj krajini i naš rat protiv NATO pakta za očuvanje KiM.

Da ne govorim o našoj daljoj istoriji, jer tih ratova je bilo mnogo, kao ni kod jednog naroda do sad. Zato srpski narod i Republika Srbija imaju jedinstvene spomenike ove vrste u svetu, a najpoznatiji od njih je čuvena niška Ćele kula. Nažalost, dolazim iz Niša, ali Niš nije poznat samo po Ćele kuli. Ni jedno srpsko stradanje i ni jedan rat nije mimoišao Niš i njegovu okolinu, tako da tih mesta ima mnogo u Nišu i njegovoj okolini.

Svima nama je dobro poznato da je za vreme NATO agresije na našu zemlju Niš bio jedan od gradova koji je najviše stradao, koji je pretrpeo najveće i materijalne i ljudske ruševine. Svi se dobro sećamo onih užasavajućih scena kada su NATO zlikovci bacali kasetne bombe na nišku glavnu pijacu, na Niški klinički centar i kada je stradalo mnogo nedužnih civila, a među njima i jedna trudnica, student pete godine medicine.

Dakle, mi u SRS nemamo ništa protiv toga što se donosi ovaj zakon, ali imamo neke zamerke koje smo iskazali našim amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov Predloga zakona o ratnim memorijalima.

Moram da kažem da ništa nema loše u tome što se donosi ovakav jedan zakon, naprotiv, dobro je da se ova materija sagleda na jedan način, barem na jedan zakonski način, jer znamo da se u međuvremenu promenili nazivi većeg broja država u kojima smo živeli.

Ali to, što Vlada, odnosno Skupština donosi ovaj zakon, to još uvek ne znači da država Srbija ima pravilan odnos prema ovoj materiji. Naprotiv, država Srbija apsolutno i dalje ima neadekvatan odnos prema svojoj istoriji, prema svojim junacima, prema stratištima kojih je bilo nažalost, mnogo, na svim stranama i naše uže i naše šire otadžbine. To ću ilustrovati jednim primerom. Nedavan NATO agresija, NATO neprijatelji koji su izvršili bombardovanje države Srbije, prouzrokovala je određeni broj žrtava i veliku materijalnu štetu.

Znači, to je bilo bukvalno, svi mi koji ovde sedimo u ovoj sali se sećamo toga i savremenici smo tih događaja, ali država Srbija još uvek nije utvrdila tačan broj žrtava i nije utvrdila tačnu materijalnu štetu.

Dakle, bez obzira što donosimo ovakav jedan zakon, to nije dovoljno jer moramo da vodimo računa o svim detaljima. Vi zante da naši neprijatelji, ili neke druge zemlje, čak izmišljaju neke detalje kako bi neku stvar dodali svojoj istoriji, da tako kažem, toj svojoj junačkoj epopeji, a mi imamo mnogo toga, a ne možemo sve ni da pobrojimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, već ste čuli od većeg broja naših poslanika da SRS nema ništa protiv donošenja jednog ovakvog zakona.

Međutim, nije dovoljno samo doneti zakon, nije dovoljno samo pobrojati sva stratišta i sve žrtve na kojima su stradali naši sunarodnici i naši preci. Nažalost, takvih stratišta ima mnogo i na teritoriji naše današnje države, u našem bližem, u našem širem okruženju, ima takvih stratišta i na teritoriji drugih kontinenata, kao recimo u Africi, ali sada ne govorimo o tome.

Najvažnije od svega je odnos države Srbije prema ovim stratištima, odnosno ovim memorijalima kako se ti kaže u zakonu. Svi znamo da taj odnos nije adekvatan, nije zadovoljavajući i da nije pojedinih ljudi entuzijasta, koji vode računa o pojedinim kompleksima, o pojedinim memorijalima, pitanje je kakvo bi stanje bilo na tim mestima.

Svi mi ovde znamo i svi smo čuli za čuvenog deda Đorđa, koji brine o vojničkom groblju u Solunu, ali takvih primera ima još. Evo, recimo, memorijalni kompleks Čegar kod Niša. Imamo jednog čoveka Selimira Seleta Markovića, koji već 30 i više godina sa svojom porodicom brine o takvom jednom memorijalnom kompleksu. Ovaj čovek na jedan epski i jedan zaista emotivan način posetiocima dočarava kako i na koji način se vodila ta čuvena čegarska bitka, gde su bili pripadnici srpske, gde su bili pripadnici turske vojske itd. Ali, država ne vodi računa, ne samo o tome, nego ne vodi računa ni o ovakvim ljudima. Znači, ovakvim ljudima poput pomenutog Đorđa, koji vodi računa o Zejtinliku i ovog pomenutog Markovića, koji vodi računa o Čegru, država treba o njima i te kako da vodi računa, da im odaje priznanje, jer kamo sreće da ima više takvih ljudi.

Nešto izgleda nije u redu sa ovom jedinicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga ovog zakona i iz samog zakona je vidljivo da sam zakon uopšte ne dotiče najvažnije probleme koji se javljaju u jedinicama lokalne samouprave. Umesto toga zakon se bavi trivijalnim stvarima, od čega jedinice lokalne samouprave nemaju nikakve koristi.

Jedna od tih stvari, jedna od tih izmena je ta da zakon omogućava jedinicama lokalne samouprave da preko svojih organa prate procese evropskih integracija. Ovo nije posao lokalne samouprave. Ovim poslom treba da se bavi Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo za evropske integracije, mada smo mi u SRS protiv tog ministarstva, jer znamo da od EU, od evropskih integracija nema ništa. Ako bi eventualno i bilo nekada, to bi bila cena koju ova zemlja ne bi trebala da plati.

Što se tiče same lokalne samouprave, zakon nije predvideo neke najosnovnije stvari, nije predvideo ono što najviše pogađa lokalnu samoupravu. Svedoci smo da je ovih dana bio ogroman broj elementarnih nepogoda na velikom broju teritorija lokalnih samouprava, a umesto nekih stvari koje sam ovde pobrojao, trebalo je iznaći mehanizam na koji način će Vlada Republike Srbije pomoći onim lokalnim samoupravama koje su stradale od elementarnih nepogoda da bi to bilo na najpravičniji mogući način, a ne, recimo, ova lokalna samouprava ima predsednika opštine iz opozicije, ova ima iz vlasti i onda da se tu vrši favorizacija određenih lokalnih samouprava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i u svojim prethodnim amandmanima govorio o tome da ovaj zakon ima mnogo nedostataka. Smatrao sam da je bilo mnogo bolje i celishodnije da je donet potpuno nov zakon. Praksa na terenu je pokazala da je ovaj postojeći zakon, sa sve ovim izmenama neodrživ i da ima mnoge nedostatke. Jedan od glavnih tih nedostataka je izborni zakon kod jedinica lokalne samouprave i on predstavlja zaista kamen spoticanja u funkcionisanju velikog broja lokalnih samouprava. Umesto da se posvetila pažnja ovome, izmene i dopune zakona odnosile su se na neke stvari koje neće unaprediti rad jedinice lokalne samouprave. Tako, recimo, u članu 36. proširuju se nadležnosti koje se odnose na dodeljivanje zvanja počasni građanin od strane jedinice lokalne samouprave. Naravno, ni ova odredba neće unaprediti i doprineti ništa poboljšanju rada jedinice lokalne samouprave.

Kada smo već kod ovoga, kada sam pomenuo ovo zvanje počasni građanin, apelujem na sve lokalne samouprave da ova zvanja ne dodeljuju licima iz političke sfere, barem ne onim licima koja su još uvek aktivna, jer naša i bliža i dalja istorija uči da se ta zvanja uglavnom dodeljuju onim licima iz političke sfere koja imaju najveći trenutni politički uticaj. E, kada se to stanje promeni, onda smo imali puno puta situaciju da se povlače ta zvanja ili čak neki put da su neka lica i vraćala ta zvanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi. Sada kada se na prvi pogled pogleda ovaj zakon stiče se utisak da je urađeno mnogo toga, jer ovaj zakon ima četrdesetak članova koji se menjaju, tačnije 42 člana se menja. Međutim, ako se malo uđe u suštinu ovoga, vidi se odmah da ovde nema nikakvih suštinskih promena, odnosno da su promenjene samo neke trivijalne stvari, a tamo gde je trebalo nešto da se menja, da se interveniše, tu nije došlo do intervencije.

Šta je menjano u ovom zakonu? Promenjen je koncept utvrđivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave. To je jedna od najvažnijih promena. Sada se tamo kaže, umesto nabrajanja poslova kojima se bavi jedinica lokalne samouprave, ovde se daju oblasti koje obuhvataju te poslove koje spadaju u nadležnost jedinica lokalne samouprave. To samo po sebi ne mora da bude nešto loše. Međutim, ako se dalje zaviri u ovaj zakon, vidi se da su u pitanju oblasti koje proističu iz nekakvih sektorskih zakona. Ti sektorski zakoni međusobno vrlo često znaju da budu u koliziji, tako da od toga nema neke velike koristi.

Šta se još predviđa ovim zakonom? Ovaj zakon posebno naglašava značaj učešća građana u javnoj raspravi. Pitam vas – kada se to desilo i kada je to bilo da običan građanin učestvuje u javnoj raspravi? Običan građanin niti zna kada je javna rasprava, niti njega u suštini ta javna rasprava interesuje. Javna rasprava je samo paravan za lobiste koji utiču na donošenje određenih zakona, a građani naravno sa ovim nemaju ništa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov iznad Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, i, kao što svi znamo ovde ovo je jedan izuzetno važan zakon, jer lokalna samouprava na određeni način predstavlja jednu posebnu, odnosno četvrtu granu vlasti, pored one klasične ostale tri grane vlasti, ali mislim da su ove izmene i dopune zakona koje su predviđene ovde samo kozmetičke prirode, a pre svega je to urađeno zbog naloga EU.

Nemam ništa protiv da se ograniči broj pomoćnika, broj članova gradskog veća, odnosno opštinskog veća, ali to je samo kozmetička izmena, to su stvari koje su se i do sada manje-više, poštovale. Postojalo je nepisano neko pravilo, da ako je neki grad sedište okruga, da svakako opštine koje su pripadale tom okrugu nisu mogle da imaju veći broj ili čak i jednak broj većnika koliko je to bilo u sedištu okruga.

Mislim da je trebalo doneti potpuno novi zakon o lokalnoj samoupravi, jer vi ste svedoci, pogotovo vi iz vladajuće stanke, šta se dešava na nivoima lokalne samouprave. Od onog momenta kada je Ustavni sud proglasio da mandat odbornički pripada odborniku, od tada se može reći da je nastao haos u većini lokalnih samouprava i bez obzira što SNS gotovo vlada u svim lokalnim samoupravama, postoje ogromni problemi, i taj zakon i to tumačenje im se obija o glavu, tako da u nekim lokalnim samoupravama moraju i na drugi način, osim onih klasičnih načina da dolaze da dele pravdu zavrtanjem ruka, itd, kao što je to bio najnoviji primer u Blacu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi. Izmene i dopune ovog zakona su samo kozmetičke prirode, pre svega iz razloga jer one ne dotiču dve najvažnije stvari koje se tiču lokalne samouprave. Jedna od tih stvari je način izbora odbornika u lokalnoj samoupravi, a druga stvar je način finansiranja lokalne samouprave, odnosno način raspodele transfernih sredstava od strane Republike lokalnim samoupravama.

Što se tiče ove prve stvari, vezano za način izbora odbornika, svi mi smo svedoci da na teritoriji lokalnih samouprava danas ima svega i svačega. Imamo situaciju da se recimo za ove dve godine, koliko je prošlo od poslednjih izbora, u nekim lokalnim samoupravama se promenilo, tri, negde čak i četiri predsednika. Od toga neki su po dva puta birani. Znači, skupi se jedna većina i dogovori se – hajde, menjaćemo predsednika opštine i oni to urade. To je pogotovo karakteristično za manje opštine. Imali smo i primer recimo zaključene liste tzv, imamo primer toga i ovde u parlamentu, da je nedavno pre nekih 20, možda mesec dana jedna naša koleginica postala narodni poslanik kao član DS, a izabrana je na listi Pokreta dosta je bilo.

Dokle god se ne uvede red u ovoj oblasti, u oblasti izbornog zakonodavstva, gde će se tačno znati ko će imati kakvu odgovornost, dotle će u lokalnim samoupravama se dešavati ovakve stvari i biće veoma teško zavesti neki red.

Srpska radikalna stranka već godinama upozorava na ovu činjenicu, međutim i ova, a naravno i prethodne vlasti su se oglušivale od ovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na zaštitu korisnika finansijskih usluga. Bez obzira koliko mi donosili zakona u ovom parlamentu koji navodno štite korisnika raznoraznih usluga, ja sam siguran da oni neće pomoći običnom građaninu, običnim ljudima, nego čak, naprotiv, da komplikuju njihovu svakodnevicu. Čak i kada bi se desilo da bi imali neke koristi od ovih zakona, građani se svakodnevno susreću sa plaćanjem raznoraznih komunalnih računa i ostalih stvari, gde jednostavno on ne može da shvati o čemu se radi.

Danas niko u Srbiji, pa čak i najveći stručnjaci, ne mogu da provale formulu po kojoj se obračunava cena jednog kilovata struje, formulu po kojoj se određuje cena jednog kubnog metra vode i da ne nabrajam sve te druge usluge. Tako da, bez obzira što vi donosite ove zakone, ništa to neće pomoći građanima Srbije.

Ja smatram da ni možda bilo bolje ovoj vladajućoj većini, ovoj skupštinskoj većini, da razmisle o tome ko sve podržava i ko čini ovu vladajuću većinu. Ovaj skandal koji se desio na aerodromu u Frankfurtu, gde je Meho Omerović bukvalno ukrao neku robu i nije platio, a niko od vladajuće većine se nije oglasio da osudi to, osim pripadnika SRS, zaista, to je nešto nečuveno i treba da se uradi nešto na tom pitanju. Hvala.