Pa, delom ste vi u pravu. Mi se zalažemo, mi u SRS se zalažemo da se svi zakoni poštuju. Protiv mnogih smo, za mnoge predlažemo baš i na ovaj način amandmanima da se poprave, da se promene, ali kada već neka skupštinska većina usvoji određen zakon da se on poštuje.

Imam za vas jedno prosto pitanje, ako mi na njega odgovorite na zadovoljavajući način, onda ima smisla ova polemika, ako ne, onda je to besmisleno. Koliko objekata je legalizovano od 2012. godine pa ne ovamo? Nećemo da pričamo od 2000. pa do 2012. godine, nego od 2012. godine, pa evo sa današnjim danom do 2019. godine, do 3. jula.

Koliko puta je vršena izmena i dopuna Zakona o legalizaciji? Kakvi su tu efekti? Kako se Ministarstvo za građevinarstvo, Ministarstvo na čijem čelu je gospođa Mihajlović, izborilo protiv gradnje na Kopaoniku, na Crnom Vrhu? Jel to nemoguće za državu? Jel to jedan pojedinac gde se ne zna stvarni vlasnik, gde su neka imena pominju, pitanje je jesu li oni ti ili nisu, jači od države, od ove države za koju vi pričate da se svi problemi skoro rešavaju ili su svi rešeni?

Ako imate odgovor na ovo pitanje, onda ima smisla polemika, ako nemate, onda je to potpuno besmisleno. A, sada hoćete da kažete da je isključivi krivac investitor objekta na nekom građevinskom zemljištu koji do današnjeg dana nema građevinsku dozvolu. Ja vam govorim konkretan primer gde je investitor država, gde je za svaku pohvalu ideja da se izgradi most na Drini, most zvani „Bratoljub“, ali nema dozvola. A, znate li ko je vodio taj projekat, ko je na čelu tog projekta? Pa, gospođa Zorana Mihajlović. Pa, kakvu poruku šalje građanima?

U članu 11. se govori kada je već stigao zahtev za eksproprijaciju kako i na koji način će dalje postupiti organ nadležan za sprovođenje poslova eksproprijacije i u stavu 6. kaže se – vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju najkasnije u roku od pet dana od dana dobijanja predloga.

Mi smo prihvatili da ovaj rok bude tako kratak, rok od pet dana, da bi se postupak vezan za izgradnju ovako važnog projekta nastavio što pre, naravno, da bi se obezbedili preduslovi, s tim što vlasnik tog zemljišta ima mogućnost po našem predlogu da se izjasni na zapisnik kod nadležnog organa ili dostavljanje overene izjave, takođe, organu nadležnom za sprovođenje eksproprijacije, što smatramo da je efikasnije, brže za postupak, a samim tim i za vlasnika zemljišta koji se ekspropriše. To je jednostavniji način i put.

Samo malo, gospođo ministar, ovo je dobra prilika, kada ste vi ovde, da se još malo podsetimo mosta Bratoljub. Niko nije tvrdio da posao, a ja sam to govorio i pre godinu dana, posao koji je bio do Republike Srbije, odnosno države Srbije u potpunosti završen i u građevinskom smislu, i u smislu obezbeđenja svih dokumenata, ali vi ste tada morali, a ne da čekamo sada na odgovor, odnosno donošenje odluke od strane Saveta ministara BiH, nego valjda su ta dva, odnosno učestvuju dva subjekta, trebalo da se radi istovremeno i paralelno, a ne sačekati da se završi most, da se preda na upotrebu, da se preda na održavanje, a onda sada očekujemo da zavisimo od milosti ili nemilosti Saveta ministara Federacije BiH. Zar je moguće da jedna država tako ne odgovaran pristup ima po pitanju tako važnog objekta?

Ovde utvrđeni javni interes, već se došlo do polja eksproprijacije, član 13. stav 1. glasi: "Po konačnosti, odnosno pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stiču se uslovi za pokretanje postupka za sprovođenje određene naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Reč: "po" znači kad je završeno sve. Koleginice, očekujem reakciju, biće mi drago. Mi predlažemo: "pre", ne "po". "Po" je završena stvar, nego u toku. Da li ste čuli za srpsku izreku - bolje dogovoriti se na početku, Marijane, kolega, jel tako, na početku njive nego na kraju. I ovo je način gde će sigurno oni koji su vlasnici zemljišta možda biti zakinuti. Zar se to nije dešavalo? Mi želimo da sprečimo to. Iz ovog očigledno proističe da mi želimo da građani Srbije ne budu oštećeni.

Nije ova, rekao bih nervoza, kod predsedavajućeg sasvim bez razloga. Uvek kad je gospođa Zorana Mihajlović tu, sevaju varnice. Vi se pitajte zbog čega.

Neko ko je toliko uspešan, gospođo Mihajlović, kao što vi pričate, ne znam kako ste dozvolili da rehabilitacija nadvožnjaka na Ibarskoj magistrali, odavde možda 20 km, čija je dužina, slobodno procenjujem, 50 metara, traje skoro dva meseca? Jel ste obišli, možda, te radove? Tako uspešan ministar ne može sebi da dozvoli takav luksuz.

Mesec jun, pa jul, pa će verovatno ako ovim tempom bude to rađeno ući i u avgust, kada je frekvencija na toj saobraćajnici nešto veća nego inače, a svi znate da je to jedan od najopterećenijih putnih pravaca, da se vrlo često dešavaju i saobraćajne nezgode, i umesto tu da se radi ubrzano, vi onako, polako.

Kad smo malo pre imali intervenciju na član 11. i rekli da bude izjava overena, možda neko to želi, mi ne uskraćujemo da se da usmena izjava na zapisnik zainteresovanim strankama, ali ostavljamo mogućnost da ima overenu izjavu, možda neko želi na taj način da uđe u taj postupak i na takav način rešava svoje probleme.

Drugo, bilo je ovde govora da narodni poslanici treba da se zalažu možda samo za mesta odakle oni dolaze. Država Srbija je jedna izborna jedinica i svi smo mi kandidati za kompletnu Srbiju. I mi u SRS, naravno, možda intimno želimo da se ubrzanije razvijaju mesta iz kojih mi dolazimo, ali nama je stalo do cele Srbije. U bilo kojem delu kad se nešto gradi, mi smo zadovoljni i ponosni i ne delimo se po tome odakle dolazimo.

Mislim da će gospođa Zorana Mihajlović bar ovo o čemu sam govorio, a konkretan je primer i svaki narodni poslanik i svaki građanin koji prolazi tim delom želeo bi da se što pre to završi. Uradite nešto i konkretno, nemojte samo da objašnjavate ovde kako smo mi protiv izgradnje auto-puta, jer to je stvarno besmisleno, to nema nikakvog smisla. Uradite ono što vam je stvarno posao. Stavite lepo šlem, plavi, žuti, sasvim svejedno, otiđite, pogledajte to i rešite taj problem. Hvala.

Nisam zadovoljan aplauzom koji ste dobili.

Evo, ovako, član 17. ovoga Predloga zakona - prilikom izbora strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nadzora nad izvođenjem radova ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javne nabavke.

Slušam vaš komentar, evo, sad da je tu kolega Arsić video bi kako mi imamo vrlo korektan odnos prema vama, valjda da bi naučili, šta li, ne znam šta je u pitanju, ali, sasvim svejedno.

Vidite, jeste li vi svesni ove odredbe člana 17. stav 7? Mi stavljamo jedan zakon koji je univerzalno pravilo u celom svetu, odnosno jedan deo tog Zakona o javnim nabavkama stavljamo van snage, da bi nešto što nije transparentno i nešto što nije ni dobro za državu Srbiju, da bi to bilo.

Suština ovog zakona je upravo u ovoj odredbi. Ne možemo i nismo spremni da prihvatimo. Ako bi rekli pre, pre da se dogovaramo i to postaje odredba ovog zakona koji je leks specijalis. Mi ne kršimo onda druge zakone.

Površno ste vi sve ovo sagledavali, površno komentarišete naše amandmane, ali ja vam to ne želim uskratiti. Samo vi tako nastavite. Na taj način ćete pokazati koliko vi, sa kakvom pažnjom pratite i ovo i sa kakvom pažnjom pratite amandmane SRS.

Kad sve ovo bude prošlo vi ćete sami videti da niste na dobar način, ni podržali ovaj zakon, ni tumačili, ni dali doprinos da bi on bio što je moguće u praksi primenljiviji. Hvala vam.

Meni uopšte, i nama u SRS, nikada nije bio problem da učimo i od mlađih i od starijih. Najbolji od najboljih, valjda, uče. To nije sporno.

Amandman, ukoliko se prihvati, on postaje sastavni deo. To nije nešto što je odvojeno, što nema veze sa osnovnim Predlogom zakona.

To na koji vi način objašnjavate amandman, dalje neću da komentarišem, ali ipak bi trebalo nešto da znači. Moguće je i mi hoćemo unapred neke stvari da se reše i da se znaju, jer se tiču stečenih prava, prava vlasnika nepokretnosti. To nije čak ni ono malo pre amandman na član 11. gde smo pričali o objektima koji su izgrađeni na građevinskom zemljištu, a nisu izgrađeni u skladu sa zakonom, a to znači da nemaju građevinsku dozvolu, nego ovde gde postoji pravo svojine i gde neko zbog javnog interesa želi da ograniči to pravo svojine.

Kako ga ograničava? Ograničava ga proglašavanjem javnog interesa i načinom oduzimanja iz njegovog poseda, odnosno iz vlasništva, a to je moguće Zakonom o eksproprijaciji. Samo tražimo, insistiramo na tome da proces dogovora, vrednost nakade bude uspostavljen i dogovoren pre i kaže se u ovom članu da je to strogo formalni akt. Mora postojati pisani ugovor, a to mu daje svu mogućnost, ukoliko bi ovaj amandman bih prihvaćen. Vi ne morate da prihvatite, samo trebalo bi ovoliko znati da nema nikakve smetnje, zakonske, i bilo kakve druge da se može prihvatiti. Samo, da li vi hoćete takav način u rešavanju ovog problema da prihvatite kao moguć ili nećete, to je drugo pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre.

Znanja i nauke nikada dovoljno. Do znanja se, naravno dolazi istraživanjem i to je jako neophodno. Mi želimo ono malo pre što smo slušali. polemiku vezanu za izvoz roba, da jednog dana dođemo u situaciju da naše znanje možemo prezentovati u svetu i na najbolji način ga koristiti.

Moram kolegama koji su rekli gde to mi izvozimo, neki izražavali u procentima, neki u apsolutnim iznosima, samo da kažem, svi koji kupuju srpsku robu, kupuju je iz razloga što oni imaju interes. Oni koji otvaraju nova radna mesta, nove firme u Srbiji, rade takođe iz isključivog svog interesa. Oni to ne rade zbog građana Srbije, pre svega zbog građana Srbije, jer kad bi to bilo tako, kada bi to bili prijatelji Srbije i ovog vladajućeg režima, oni ne bi dozvolili da se juče i danas zatvaraju prehrambene radnje, kako maloprodaja, tako i veleprodaja na KiM, nego bi ti prijatelji pritekli u pomoć svojim prijateljima.

Gospodine ministre, vi ste jedan od najčešćih možda, prisutnih u ovom domu. Imajući u vidu vašu biografiju, mi srpski radikali smo očekivali da će biti više suštinski kvalitetnih i dobrih predloga, međutim moram da vam priznam da smo malo i razočarani, jer to se ne dešava. Ne sporimo mi vašu želju, a pre svega potrebu obrazovnog sistema da to tako bude. Mi smo i u članu 8. predložili jednu intervenciju, gde se govori o ciljevima nauke i istraživanja. Oni su ciljevi, ima ih više, jedan od razloga jeste jačanje međunarodne naučne saradnje i doprinos, vi kažete u Predlogu - u regionalnom, evropskom i globalnom istraživačkom prostoru. Zar nije dovoljno, ako se kaže, internacionalnom prostoru?

Evo, ovde je kolega Neđo Jovanović, mislim da on sudi na više tih takmičenja, kada je karate sport u pitanju i mislim da ima zvanje internacionalnog ili međunarodnog sudije, regionalni ne postoje, mogu neka takmičenja da budu, za nekoliko država, susednih jedna drugoj, pa to da bude regionalno. Kada vam kažu da ste lider u regionu, onda znajte da je neki sportskim žargonom, da je neki klizeći start u pitanju, a vi to sve gutate, na to nasedate. Mnogo, neuporedivo je bolji izraz - da se bavimo i internacionalnom saradnjom.

Ima potrebe, nauka ne može da se zatvori u jedan uži prostor, da se zaključa i da ona bude samo srpska nauka. Vrlo često, zbog nedovoljne posvećenosti samo u obrazovnom sistemu mi imamo problema da nam se ne zna gde su ti pojedinci koji su u startu pokazivali izuzetno dobra znanja i dobre sposobnosti, ali postoji određen broj ljudi koji je u sistemu obrazovanja, koji kažu – ako je neko izrazito talentovan, pa on treba sam da se snađe. Pa, to je potpuno pogrešna pretpostavka, o tome ćemo govoriti u nastavku. Hvala.

(Vjerica Radeta: Poslovnik!)

Gospodine ministre, mi imamo posebnu potrebu, srpski radikali imaju posebnu potrebu, da naglasimo značaj ovog pitanja.

Raduje nas činjenica da ste vi rekli da se na tome radi i da će se to uraditi. Mi imamo posebnu potrebu da naglasimo ovo iz više razloga. Veliki broj srpskog naroda je platio na najdirektniji način cenu postojanja ovog Haškog tribunala i sad da ne ulazimo u teoretisanja kakav je on. Mi ovo činimo iz razloga da se više nikad ne desi.

Mi znamo da u našim redovima, a to je predsednik naše stranke, postoji najsposobniji pojedinac za proučavanje ove problematike, uključujući i njegove saradnike koji mu već godinama nesebično pružaju pomoć da bi se taj problem koliko-toliko i rešio i predstavio ne samo građanima Srbije, ne samo Srbima, nego celokupnoj svetskoj javnosti.

Ovo je problem od planetarnog značaja. Samo u Srbiji, čini mi se, neki ljudi koji se i ozbiljno bave naukom nisu svesni toga i nisu polagali ozbiljnu pažnju na to pitanje. Zbog toga i smatramo i znamo mi da ne mora zakonom to da se reguliše, jer ste vi naglasili u raspravi u načelu da postoji šest nacionalnih instituta koji postoje u našoj državi. Ne mora ni ovaj, ali smatramo, kad budete čuli ovo, da ćete onda vi intenzivnije krenuti zajedno, pa, eto, i sa istoričarem Predragom Markovićem u stvaranje ovog instituta koji će dati odgovore na mnoga pitanja.

Ovo što je rekao kolega Mirčić, nije to posledica devedesetih godina, to je projekcija iz mnogo ranijeg perioda. Hoćemo li još jednom to da dozvolimo da nam se desi? Budimo ozbiljno, budimo odgovorni prema ne samo građanima Srbije, posebno prema onima koji su već visoku cenu platili za ovo, a to je kompletan srpski narod.

Računam da prilikom sledećeg dolaska, gospodine ministre, u Skupštinu podnesete nam izveštaj ili date objašnjenje dokle se stiglo sa ovim pitanjem. Hvala.

Gospodine ministre, naš cilj je da otvorimo što više pitanja na koja ovaj Predlog zakona ne daje odgovor, kako bi vi o njima razmišljali, a neka čak i rešili da li primenom ovog zakona, možda izmenama i dopunama ovog ili nekih drugih zakona, to uopšte nije ni bitno. Dakle, mi želimo u pozitivnom smislu da vas isprovociramo da se vi uključite na jedan način koji životno znači građanima Srbije.

Moram da vam kažem da se vi nalazite na čelu jednog ministarstva koje je možda najteže i policajac i lekar i medicinska sestre, inženjer, tehničar, pravnik, ekonomista, svi oni prođu kroz sistem koji se naziva sistem obrazovanja.

Nasledili ste mnogo problema, jer stalno se pričalo o reformi ali nje nije bilo u pravom i suštinskom smislu. Nije davno bilo vreme kada je 95, možda čak i celih 97% sredstava odvojenih za Ministarstvo prosvete išlo na plate zaposlenima u Ministarstvu prosvete.

Situacija je sada nešto drugačija, ali ni izbliza zadovoljavajuća. Mi ne želimo da vam prepričavamo članove ovog zakona kao što to rade neke kolege. To je njihovo pravo ne ulazimo u to, nego kažem, još jednom, da otvorimo što veći broj pitanja.

Sada ću da vam kažem, jedna gospođa iz unutrašnjosti, došla je u Beograd, da bi uzela diplomu. Nije mogla da nađe fakultet i tu su nastali problemi. Ja razumem da neko ne može da nađe fakultet kad ga upisuje, dolazi iz unutrašnjosti, ne zna gde se nalaze fakulteti, to vam se svakodnevno otvaraju, ali posle provedene četiri godine nema fakulteta, mislili ukrao neko.

Ne bi to bio problem da se ona predstavlja kao diplomirani ekonomista, samo da joj fakultet služi za to. Nedavno je izabrana gospođa, koleginice možete proveriti, nedavno je izabrana za direktora jedne javne firme i to je ono, kolega Orliću, kada mi neku diplomu, insistiramo na nju da se jednom stavi tačka, zato što se šalje loša poruka, a ne samo zato što to nekome nešto znači.

Vi se nalazite na čelu tog ministarstva i to nije bilo davno. To nije nasleđeno. Čini mi se da toga danas ima mnogo više nego što je bilo ranije. Ja sam bio na nekim specijalističkim studijama, gde je bio student, svršeni student iz Kragujevca, oduševio me nivoom znanja i ne mene, bili smo ravnopravni, nego neke profesore, to znači da li je privatni ili državni, o tome je govorila gospođa Vjerica Radeta, vaša privatna škola, verovatno je služila nekim kao dobar reper i nije suština u tome, nego je suština u nekim proverama.

Sada vidim ova strategija, što vi rekoste, strategija je opšti plan nekih akcija za sprovođenje određenog cilja, a vi ste predlogom ovog zakona, u članu 8. definisali ciljeve. Strategija lepo zvuči, ali to je jedna prazna ljuštura najčešće. Ne mora značiti da će biti tako, mi želimo da vam ovo osporimo u celini, a vi popravite kvalitetom pa ćemo onda mi biti zadovoljni.

Da li će predlog ove strategije koja će biti urađena dati odgovor na neka pitanja kao što su, da li se neko od vas seća, vi ministre sigurno da, Dobrice Ćosića, ali ne književnika, nego mladog matematičkog genija iz Užica? Da li se neko seća Jovana Stevića, koji je u Čačku promenio za par meseci, sedam, osam mesta prebivališta jer je izbeglo dete sa Kosova i Metohije, takođe nazvan matematički genije iz Čačka?

Nema društvene odgovornosti kod lokalnih samouprava, zato što ovi što nisu mogli da nađu fakultet sad rukovode i odlučuju, nema više ni socijalne ni društvene odgovornosti kod strane velikih privrednih subjekata. Ja sam imao sreću da radim u jednoj firmi, u ono vreme, sa društvenim kapitalom, 62.000 zaposlenih, imala je svoj institut za razvoj. Da li mi danas to imamo?

Privatne firme ne ulažu na takav način. Kupuju gotove stručnjake koje je školovala ova država. Možda je to skupo.

Ako ova strategija koju ste vi predvideli u članu 127. bude dala odgovore na ta pitanja, mi možemo i da budemo zadovoljni. Ako ne, uzalud je to. Ali, vi polako prihvatate ono o čemu mi govorimo i na šta vam ukazujemo i stavljamo primedbe. Evo član 126. nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona vršiće ministarstvo. Mi smo to već dugi niz godina govorili da treba da radi ministarstvo. Vi kažete ministre, sad polako određene stvari prihvatate, nadam se da ćete oko ove strategije nešto bolje uraditi. Hvala.

Ovaj zakon neće samo sprovoditi državni organi, neko i predstavnici jedinica lokalne samouprave, iako sada imamo primere o kojima sam govorio, a veliki broj takvih su članovi SNS, gospodine Orliću, koji nisu mogli da pronađu fakultete. Oni su tu sada manje bitni.

Ako su oni imali dobar primer da vide kako to uradi predsednik države u jednom momentu, oni će onda to da čine za sebe. Oni o ovom zakonu i njegovoj implementaciji, kako vi volite da kažete, neće mnogo mariti. Njima je bitno da su oni kupljenom diplomom došli na određene pozicije i čekaju da to vreme prođe da bi možda i obnovili taj mandat, to dalje nije ni bitno.

Nama trebaju najbolji. Jedinice lokalne samouprave imaju velike probleme, a dolaze najlošiji, a oni o Dobrici Ćosiću i o Jovanu Steviću i o mnogim drugima treba da povedu računa. Ne može ministar da zna da se negde pojavio neki izuzetno talentovan ili vrhunski talentovan mlad čovek ako to ne pokrene iz jedinice lokalne samouprave, odnosno iz mesta gde on živi.

Suština je u tome da se tim ljudima da šansa. Mnogi smatraju ako si nadprosečno inteligentan, da sam o sebi treba da vodiš računa. Tim ljudima treba omogućiti, jer ovaj zakon to tretira, treba omogućiti da se bavi naučno-istraživačkim radom. Oni to rade od najmlađih dana, ti koji jesu za to i koji jesu posebni kapaciteti.

Vidite, pošto ne dolazim iz Šapca, ja ne bih da kukam na mesto iz kojeg ja dolazim, a nema tu neke velike razlike, odmah da vam kažem, između ovih koji su na vlasti u Šapcu i u nekim drugim lokalnim sredinama. To je otprilike sve isto.

Vrlo kratko. Diplomirani ekonomista, ime potražite od gospodina Branislava Malovića ili gospodina Željka Marjanovića. Sasvim dovoljno. Hvala vam.

Gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dva su ključna razloga kako stoji u obrazloženju zbog kojih se pristupilo novom zakonu o komunalnoj miliciji. Jedan zakon je zbog same promene imena, a drugi zakon zato što, po ranijem zakonu, lokalne samouprave, odnosno opštine nisu mogle da formiraju komunalnu policiju, odnosno miliciju, iako je postojala potreba za tako nečim.

Bila je osnovna dilema koji naziv da ponese ovaj organ. Pa, vi ste nekako gledali i pokušavate da od svih ponešto preuzmete i na kraju dobijemo miks. Ova Vlada je poznata po tome, a to ne daje nikakav dobar rezultat. Možda bi najbolje bilo da se zove komunalna narodna milicija, valjda najmanje boli.

Sad kolegi Zukorliću, pa nije ni strašan taj naziv milicija. Ovde u sali nije trenutno kolega Petar Jojić, kada se zvala milicija. On je taj posao organizovao, obavljao ga. Neki građani Srbije i mesta u kome je on živeo imali su maksimalno poverenje u tu miliciju pa su ostavljali kad odlaze od svojih kuća, ostavljali su ključeve od stanova, kuća, upravo toj miliciji.

Imam osećaj, gospodine ministre, da vi i vaši saradnici, ovo se ne odnosi lično, niste znali zapravo šta hoćete da postignete ovim zakonom. Većina kolega kaže, ima mogućnost sada da i lokalne samouprave, tj. opštine uvedu komunalnu miliciju. Od 29 gradova komunalnu policiju osam gradova nije imalo uopšte i posle deset godina primene ovog zakona, ne znam status Bora, on je nedavno dobio status grada, pa možda iz tih razloga nije mogao ni da ima komunalnu policiju. U to vreme komunalnu policiju tri grada nisu uopšte dostavila izveštaj. Jel to moguće? Jel to jedna ozbiljnost. O tom uređenom sistemu mi želimo malo i da govorimo.

Drugo, kada kažete uniforma. Odluku o izgledu, boji i oznakama donosiće lokalne samouprave. Ja mogu samo da zamislim našto će to ličiti, naravno uz saglasnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, mogu da zamislim našta će to da liči. Drugo, tri policajca, tri lokalna milicionara, odnosno komunalna, šta oni mogu da urade?

Ima ovde jedan problem. Ovo ne bi trebalo gledati sa aspekta represije, nego pre svega preventivno. Koliko su lokalne samouprave, i kolege su ovde iznosile koji problemi stoje u lokalnim samoupravama? Koliko lokalne samouprave, odnosno njihovi izabrani kadrovi imaju potencijala i mogućnosti da doprinesu rešenju ovih problema?

Gospodine ministre, vi ste bili u jednoj lokalnoj samoupravi, čije ime neću sada da kažem, i vi kao ministarstvo uradili ste dosta. Neki objekti su posle toga procvetali, videlo se prisustvo. A šta su ljudi koji su ostali tamo da vode tu lokalnu zajednicu, šta su oni dalje uradili? Pa su posle imali potrebu da vas posete u Beogradu. Jel se problem razrešio? Nije. Tako se problem neće razrešiti ni sa uvođenjem, odnosno ostavljanjem mogućnosti da lokalne samouprave imaju svoje komunalne milicije. Znači, taj problem ni izbliza se neće rešiti na taj način.

Posao uniformi. Nama je to neprihvatljivo, odnosno mogu da obavljaju i bez uniforme uz posebnu saglasnost načelnika komunalne policije. U malim mestima se svi poznaju, i znaju da je neko komunalni policajac ili da nije. Šta treba da očekujemo komunalne milicionare i u sobama? Šta to vi hoćete da kažete? I gospodine Mogiću, znate da su vam na tim javnim slušanjima ili kako se to sada moderno i popularno kaže, a za nas je najbitnije da određeni zakon dođe u proceduru na taj način što ga je određena komisija radila, nadležna ministarstva, ponekad je potrebno više da daju saglasnost odbori, i ono što dođe u skupštinsku proceduru.

Javna slušanja, javna predavanja i ostalo, za nas to nije toliko bitno. Ali, koliko se prihvatilo tih sugestija koje su vama na tim javnim slušanjima. Obratio sam se vama zato što ste vi redovnije pratilo to, pretpostavljam. Ministar dođe kada su ta javna predavanja ili slušanja, otvori taj skup, i onda zbog nekih obaveza ode dalje, vi ostajete. Koliko se prihvati tih sugestija?

Ovde otprilike komunalni milicionar može da prisustvuje, odnosno da omogući lokalnom preduzeću vodovod, kanalizacija ili druga komunalna aktivnost da se naplate potraživanja od građanina uz pomoć lokalnog milicionara. Zar su malo tzv. javni izvršitelji koji oguliše građane Srbije, sada to treba da rade i uz pomoć komunalne milicije.

Vi znate da u početku, i možda je to DS uvela tu komunalnu policiju da bi zaposlila svoje aktivne ili interesantne kadrove. Ali vi se niste odrekli toga. Vi ste nastavili, prihvatili to. Evo sada malo to modernizujete još. To nema nikakav rezultat. A u početku, naprotiv, vrlo negativna reakcija građana Srbije je bila na te komunalne policajce. Ne kažem uvek da je ona bila potpuno opravdana. Niste vi razumeli kolegu Nemanju Šarovića kada je on rekao, koji ljudi se pojavljuju tamo kada prodaju, oni dođu pod udar komunalne policije. Niko to ne opravdava, nego govorimo samo kakva je situacija.

Kada ste rekli 40.000 nepropisno parkiranih vozila itd. Ja ne mislim na vozača koji je parkirao na tramvajskim šinama, ne mislim na vozača koji je parkirao na zelenoj površini, ili na ulazu, ali mislim na one koji nemaju druge mogućnosti. Zar ne sagledamo situaciju, pa tu preventivno rešavamo, pa tek onda ako nam bude zatrebala ta komunalna policija, ili neki drugi represivni organ da ga uvedemo.

Znači, treba napraviti analizu zbog čega nešto što jeste, jeste tako. Postoji mogućnost da komunalni milicionar zaustavlja sad i vozila. Vi kažete da li vozi komunalnu, građevinsku ili neku drugu u otpad, pa gde će to deponovati i slično, u jednom danu od Loznice do LJubovije 70, 75 kilometara, šest patrola pogranične redovne policije je zaustavilo mene i nije problem, pošten čoveka i ne treba da ima tu nikakav problem, a šest puta neko kada zaustavi uzme neko vreme i samo je trebao još jedan komunalni milicionar u nekoj šarenoj ili nekoj drugoj uniformi da zaustavi, ne mene, nego bilo kojeg čoveka.

Na šta će to ličiti sutra kada bude takva situacija? Vi ostavljate mogućnost ili jeste ili nije, ili ima potrebe za nečim ili nema.

I, nije tako davno bilo kada su komunalni policajci privodili građane koji nisu imali bus-plus karticu i nisu hteli da napuste vozilo ili kada je čovek posle sukoba sa komunalnom policijom imao infarkt i okončao svoj život.

Trebali ste izvršili analizu već postojećeg stanja, videti šta može da se učini bez ove represivne mere, pa onda pristupiti ovim izmenama. Hvala.

Ja se nisam obraćao kolegi Markoviću. Naravno, znamo kad je donet ovaj zakon, kad je prvi put uvedena ta komunalna policija i kako je ona funkcionisala. Ja sam ovde želeo neke dileme koje ima Srpska radikalna stranka, pre svega koje izviru iz potrebe građana Srbije, da podelim sa nadležnim ministrom, da vidim šta on misli i da ukažemo na to. Mi imamo i neke amandmanske intervencije i one su vrlo stručno i detaljno objašnjene. To ćemo da iznesemo kad bude rasprava u pojedinostima, da se to vidi, postoji li mogućnost da se reši, ako se već pristupa određenom načinu rešenja problema.

To ko će se zapošljavati i kako, nama je to potpuno jasno. Vidimo mi iz drugih radnih mesta ko se zapošljava i kako se zapošljava. I vrlo često ministri ovde kažu da nema ograničenja u zapošljavanju, da oni kad god imaju potrebu, kad postoje kvalitetni stručni kadrovi da mogu da se zaposle. A u toku jučerašnjeg dana ministar za prosvetu je rekao da nemaju skoro nikakvu informativnu službu gde bi mogli da se afirmišu izuzetno dobri uspesi naših učenika i studenata na međunarodnim takmičenjima. I nije tačno da nema zapošljavanja. Ima ga, ali ono je kontrolisano i ono ide isključivo preko ispostava Srpske napredne stranke ili drugih stranaka koje čine tu vlast. Hoćete li sigurno zaposliti u nekoj lokalnoj samoupravi, ne vi, valjda će odlučivati te lokalne samouprave, ali tamo u mestima gde bude potrebno, gde na osnovu ovog zakona lokalne samouprave budu stekle uslove i dobile mogućnost da zapošljavaju, zaposliti najboljeg komunalnog milicionara ili će tu biti istaknuti aktivista Srpske napredne stranke ili neke druge stranke koja podržava vlast. To je bilo do sada, to će biti i u budućnosti.

Odavno mi, odnosno režim, i pre vas i vi, vodite isključivo, ne mogu reći negativnu tu kadrovsku selekciju, ali ona je prisutna. Znači, potrebno je biti član Srpske napredne stranke.

Gospodine ministre, kada je u pitanju javna rasprava, ne sporimo mi to, ali nama to ni ne manjka, mi smo za javnu raspravu, kako god, ona po nama ne mora ni da se odvija. Bitna nam je ova druga procedura. Zakoni se usvajaju ovde. To je jedno.

Drugo, kada sam rekao da vam nije bilo dovoljno jasno šta to vi želite, ili se uvodi, ili ne uvodi komunalna milicija. Vi ćete sada meni reći, odgovoriti – pa, zavisi od sredstava lokalne samouprave. Zavisi od sredstava lokalne samouprave, kada je u pitanju njen predsednik ili predsednik Skupštine. Neke lokalne samouprave možda nemaju sredstava za to, ali imamo i treba da imamo i treba onda da imamo komunalnu policiju. Ili da je imamo, ili da je nemamo.

Ovde u spisku gradova koji nisu formirali komunalnu policiju nalaze se i oni koji imaju status grada u momentu donošenja ovog zakona. Takođe, za Bor sam istakao, on je kasnije formiran, ali ima nekoliko gradova, Smederevo, Loznica, Kruševac, nisu dostavili uopšte taj izveštaj.

Šta će se desiti, da li će komunalni policajac i komunalna policija, kada uoči neke nepravilnosti o kojima smo pričali, ne očekujemo da oni krpe rupe, ali može li se obavezati neko preduzeće da to uradi? Može li se obavezati? Da li će to biti u nadležnosti komunalnog policajca, odnosno komunalne policije ili sad već milicije da otpad, ambalažni otpad, koji se odlaže gde ko stigne i pali se čak, da li će to komunalno preduzeće biti u obavezi da ga sakuplja, skladišti i uz čak doplatu firmama koje će da odvoze iz određenih lokalnih samouprava da rešavaju to?

To je ono što treba da se definiše i da se zna da li će stvarno kvalitet života, i ekološki posmatrano, a i ekonomski, uticati na to da se to popravi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću sa saradnicima, potpuno je jasno da se ovde radi o izveštaju vaše Komisije za 2018. godinu, ali se mogao steći utisak da je Komisija nastala tu negde neposredno ispred 2018. godine.

Međutim, samo da javnost podsetimo, vi to znate odlično a i mi, da je ova Komisija formirana 2006. godine. Deset godina, dakle jednu deceniju, ona se bavila stvaranjem uslova sama za sebe. Efekat njen nije bio nikakav. Sad, čitajući ovaj izveštaj, u jednom delu se stiče utisak da ste potpuno politiku stavili na stranu, pa pomislim da se tu radi o nekom institutu novije, moderne ekonomije ili nešto slično i to je sve u redu.

Od nas, srpskih radikala, ne možete očekivati da hvalimo. Ima ovde stvari koje ste vi zajedno sa saradnicima dobro uradili, imate i potencijala, ja sam u jednom trenutku pomislio da sam poslanik u Švajcarskoj ili da sam njihov gost. Rekoste vi imamo mi 53 zaposlenih, oni oko 70, mnogo više kontrola i intervencija ostvarili smo mi. Delom ste u pravu, apsolutno ste verovatno u pravu da je bilo više intervencija, ali zbog čega je tamo manja potreba za intervencijama? Zato što se poštuje sistem, zato što svi rade svoj posao. Kod nas na svakom koraku, na svakom ćošku vreba korupcija, kriminal, lopovi i slično. Sad, postoje određeni ljudi koji su spremni da se uhvate u koštac sa tim i svi oni koji to žele i hoće da rade mogu da računaju na apsolutnu i maksimalnu podršku SRS.

Ovo je uspostavljena jedna dobra praksa, gde bi se ja usudio da kažem ponajviše zahvaljujući SRS, i do sada određene institucije su podnosile svoje izveštaje određenim odborima i oni su ih razmatrali i tu je bila tačka. Evo, po prvi put na ovo zasedanju, mi imamo izveštaje, rekao bih treće samostalne organizacije nezavisne, koja podnosi izveštaj i mi ovde raspravljamo. Mi od vas dobijemo neke informacije dokle se stiglo sa određenim aktivnostima, a vi od nas možete da dobijete opet neke informacije gde nije dobro, gde bi vi mogli da intervenišete.

Video sam ovamo da ste vi napravili saradnju sa mnogim državnim ustanovama, ali ima potrebe verovatno i sa nekim drugim i kako kažete, imaju neke mere koje vi preduzimate. Vi možete i neke sugestije, iako nije direktno u nadležnosti vaše Komisije i vas kao predsednika Saveta, vi to možete da insistirate kod nekih drugih državnih organa i da to probate da uradite. Ne kažem da niste, ali mi ćemo na taj način i da govorimo i da analiziramo ovaj vaš izveštaj.

Kažete vi, povećao se, popravio se životni standard. Ima tu donekle istine, a on se popravio kao ono – kupus, meso, pirinač i sarma. Otprilike, to je tako. Naši građani su prezaduženi, potrošačka korpa je nešto bolja, punija kod nekih, ali opšti uslovi nisu još takvi, nisu na tom nivou da bi mi mogli da budemo zadovoljni i ja nisam ni čuo da ste vi rekli da je neko ozbiljan rekao da je ovo momenat i vreme kada mi treba da budemo potpuno zadovoljni.

Dopada mi se, odnosno nama se dopada ovo što ste vi vršili sektorske analize, jer ako se nešto propiše i uradi, a nema analize, onda to kao da nije ni rađeno. Na osnovu vaših izveštaja, oni na koje se oni odnose, mi kao narodni poslanici, privredni subjekti mogu da vide u kojem pravcu treba ići dalje i šta treba dalje da se radi.

Bebi oprema, pomenuli ste. Sećate se vi neko perioda kada je, eto sad neki režim pre ovog režima, doneo odluku i tražio od mladih roditelja ili od roditelja uopšte sve, čak i ono što nije trebalo, pa da se čuvaju fiskalni računi godinu dana, pa da bi se posle godinu dana njima vratila ona oprema koju su kupovali za bebe. Mi smo tu ušli u jedan problem nataliteta. Sad, sve mere koje preduzima Vlada Republike Srbije, koje odgovorni i patriotski raspoloženi ljudi žele da sprovedu da bi tu belu kugu lakše savladali, ne mogu da daju efekte zato što je bio neki period kada mi nismo dovoljno vodili računa o tome, odnosno zvaničnom politikom smo upropastili nešto, odnosno ubili ga samog po sebi u startu. Nadam se da se takvo vreme više nikada neće ponoviti.

Ja ću vama delegirati jedno pitanje koje nisam ni ja siguran, da li je to baš i samo u vašoj direktnoj nadležnosti. Kada pričamo mi o konkurenciji, Srbija je zemlja u kojoj se dosta proizvodi ta malina i o njoj govore svi možda polovično, možda površno, a najviše problema imaju direktni proizvođači. Oni su iz godine u godinu u sve težem položaju.

Otprilike pre dva meseca u Vladi Republike Srbije bio je jedan sastanak gde su bili prisutni i proizvođači tog crvenog zlata, nekada se tako zvalo, ili jagodičastog voća i gde su oni izračunali da je proizvođačka cena maline 139,30 dinara plus neka marža, plus troškovi prevoza, a onda iza toga su se pojavili otkupljivači hladnjačari, možda sada tu i neko treći je ubačen u taj sistem, koji su rekli da bi cena maline mogla da bude možda negde oko 100 dinara. To je, kako reče onaj, bezobrazno drzak, bezobrazno izaći sa takvim predlogom, pogotovo kada se zna, ima se u vidu da otprilike kada malina treba da da svoj pun rod, odnosno da se uđe u malinjake, u pojedinim delovima Srbija desi se nešto na šta niko nije mogao da utiče, a to su neke elementarne nepogode, kao što su kiša, grad, ono negde rano s proleća i ti poslednji snegovi unište tu proizvodnju i naprave problem poljoprivrednim proizvođačima.

Sada neko ko je predsednik zajednice za voće u Srbiji, to je Evica Mihaljević, ona izlazi sa nekim podacima da je izvoz maline od 100.000 do 120.000 tona na godišnjem nivou. Oni koji ozbiljnije i mnogo detaljnije od mene prate ovu problematiku kažu da iz godine u godinu proizvodnja tog našeg voća stalno opada zato što ni cena nije stabilna i ne da nije zadovoljavajuća da bi se zaradila, nego ne mogu da se pokriju oni ulazni troškovi koji postoje. Sada bi to trebalo ispitati da li je stvarno izvoz bio na tom nivou. Ako je bio, moglo se raditi o reeksportu s jedne strane, što opet proizvodi Srbije nađu se kasnije u problemu izvoznici ili je možda bilo samo preko papira izvoz da bi se od države povratio PDV. Ovo su veoma opasne stvari, stvari u kojima možda ima i elemenata krivičnog dela i tu bi trebalo da se nešto uradi.

Ovo kada su dogovorili cenu u Vladi, rečeno je tamo gde je prinos osam tona po hektaru da treba da bude ova cena, a ako prinos bude nešto bolji cena može da bude i nešto niža. Eto, to su neki problemi, gospodine Obradoviću, na koje bi vi mogli sigurno da date zajedno sa saradnicima kvalitetan odgovor kojim bi građani Srbije, odnosno proizvođači bili zadovoljni. Hvala vam puno.

Gospodine Obradoviću, da bih vam samo malo pomogao, pre dve godine bio je jedan sastanak u Valjevu, ja ne znam sad tačno koliko hladnjačara je imalo sastanak gde su se oni dogovorili vezano za cenu, čak su jedni drugima uzimali i menice, kao sredstvo obezbeđenja da se neće izlaziti sa cenama koje nisu dogovorene među njima. Ima li boljeg primera od toga, od kršenja propisa? Ne samo da se tu krše propisi, nego je pitanje da li će ta proizvodnja moći ponovo da se obnovi.

Ja ću vam navesti još jedan primer kada je u jednom momentu, ne bih rekao država, ali pojedinac, u to vreme direktor poreske uprave, intervenisao u jednoj fabrici za primarnu preradu duvana i zloupotrebio svoj položaj, da je na tom području uništena proizvodnja duvana, gde je najveći uloženi živi rad. Ja ne znam koliki profit oni koji se bave tom proizvodnjom i kasnije primarnom ili sekundarnom preradom ostvaruju, a tu su gubitnici od proizvođača fabrika, naravno, i država kroz poreze koje treba da uvede. To pogledajte malo. Ja sam spreman neke dokaze do kojih mogu da dođem da vam ponudim, a pogledajte i vi, jer kako ste rekli, to jeste u vašoj nadležnosti.