Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja bih voleo da građana kao što je kolega narodni poslanik Marijan Rističević bude u Srbiji što manje.

Moram odmah da vam kažem da sam razmišljao koja prva rečenica moja da bude kada budem govorio o ovom Predlogu zakona. Opredelio sam se da citiram gospođu Jelenu Deretić, koja je rekla - izvršitelji više neće moći da divljaju. Ako je ona to kazala, znači da je to tako bilo. Ona je najavila da će izmene i dopune ovog zakona uslediti u prošloj 2018. godini. E sad iznosim lični stav, ja bih voleo da do izmena i dopuna ovog zakona nije došlo još i za dve godine, ako su izmene ovakve kakve mi imamo priliku da vidimo.

Moram još nešto da kažem. U jednom momentu sam pomislio da ste vi ministar protiv pravde, jer ste se nešto žalili na 614.000 neizvršenih predmeta, a nije tako, znamo da nije tako, vi se trudite da na najkvalitetniji način obavite tu ulogu. Ali, vi ste već ministar od 2016. godine i kazali ste da 614.000 neizvršenih sudskih odluka postoji za koje su nadležni sudski izvršitelji. Mi smo možda jedna od ređih zemalja gde je dualizam kada su u pitanju izvršitelji. Imamo sudske izvršitelje, imamo ove javne, u narodu poznatije kao privatni izvršitelji.

Sad kad su pominjale neke moje kolege da je najveći broj bio presuda vezanih za izvršenje po osnovu potraživanja od strane komunalnih preduzeća, to je tačno bilo u strukturi presuda koje je trebalo izvršavati, odnosno izvršenih predmeta. Bilo bi zanimljivo da ste vi napravili analizu, ako je to bilo moguće, a ja mislim da jeste, možda ne potpuno, ali sigurno smo mogli da vidimo zbog čega toliko veliki broj neizvršenih akata stoji. Da li je to što su građani Srbije bahati, što neće, što ne priznaju zakone? Lično mislimo da nije takva situacija. I odmah da znate da se mi u SRS protivimo ovakvom predlogu rešenja, ali smo za to da se poštuju svi zakoni, pa pošto nismo mogli da intervenišemo na drugi način, mi smo podneli preko 80 amandmana na ovaj zakon i o tome ćemo govoriti kada bude rasprava po amandmanima konkretno o svakom našem amandmanu.

Hoće se izgleda stvoriti zabuna da su poslanici SRS stali u zaštitu dužnika. To nije tačno, jer ima i dužnika i poverilaca i nama je stalo da se sprovodi zakon, ali pod jednim uslovima koji bi bili normalni i koji ne bi bili tako katastrofalni i strašni za građane Srbije.

Vi ste sami mogli to da vidite da nijedan zakon nije ovoliko štetnih posledica naneo građenima Srbije, kao što je Zakon o izvršenju, kako onaj iz 2011. godine, odnosno čija primena počela 2012. godine, tako i ovaj u 2016. godini. Pa, ste vi rekli razloge zbog čega se pristupa donošenju ovog zakona, a malo mi ovo nije ni logično da zakon koji ima 551 član Zakon o izvršenju i obezbeđenju 551 član interveniše se na 170 članova. To je 30,85% da se menja tog zakona. Da li je tu sve u redu?

Mi, znači se protivimo, zato što je praksa pokazala da se izvršitelji, njihovi zamenici koji ih je tri, pomoćnici i zaposleni, kod njih koji vi kažete da ih je oko 2000 hiljade, da se ponašaju bahato, to ste potvrdili vi u ministarstvu. Mi videli, tako nam i građani kažu. Naravno, u manjoj meri ima i onih koji su svoj posao shvatili ozbiljno i rade ga profesionalno.

A, vi ste videli zbog čega su vam bile primedbe iz Komore izvršitelja, pa zato što oni procenjuju da neravnopravno ide podela tih predmeta, a da vam ne pričam i da ne uzimam vreme, to je ono kao cariniku šta da poklone? Da mu poklone jednu smenu njima je najbolje kada imaju predmete za izvršenje. Astronomske nagrade, koje ste vi ostavili mogućnost da imaju, to nije proizvodnja ove olovke. To je rešavanje nekih problema drugih.

Ne bih se u potpunosti složio, naravno ni u jednom momentu, ne bih da potcenim diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom i sa nekom dugogodišnjom praksom ali setite se kada su sudsko izvršenje radili zaposleni sa četvrtim stepenom stručne spreme bilo je to čak i uspešno. Kod nekih uspešno, kod nekih nije. Ko je to radio uspešno? Oni koji su bili profesionalni, odgovorni sa jedne strane i koji su posedovali veštinu da najmanje štete pretrpi dužnik, a da poverilac bude obeštećen ili da naplati svoja potraživanja, što je moguće efikasnije.

Vi ste videli ovo, čujem i od kolege Atlagića, nije trenutno tu, da i akademici su vrlo često neodgovorni, pa on pominje tamo jednog, on za meni nije sada ni bitan tako mogu ljudi i sa položenim pravosudnim ispitom. Vi ste ovde tim ljudima dali neki takmičarski duh da oni što više zarade. Oni su zaboravili i oni ne misle kolega Komlenski, oni uopšte ne misle o izvršenju presuda koje se odnose za naknadu za izdržavanje. I kažete da se prodaju 22 stana. Mislim da taj sa 22 stana uredno izmiruje svoje obaveze po osnovu doprinosa za izdržavanje, a ne redovno, ne efikasno izmiruju neki drugi koji nisu možda u situaciji, a oni koji i jesu, a to ne rade. To bi bila neka poslednja vrsta ljudi koji mogu da se svrstaju kada bi se pravila neka gradacija, loših ljudi. Taj ko ne učestvuje u doprinosu za izdržavanje, svog deteta, treba sud da donese odluku, a on posle ni dalje neće da poštuje. Ne pričamo tamo, gde to objektivno nije moguće, to je već nešto drugo.

Zbog čega sa 308 sistematizovanih mesta javnih izvršitelja, ma mi bi zato da ne postoje oni uopšte bili ali kažem postoji popunjeno 214, odnosno 217 sa tri zamenika. Nemam podataka da se sada to plaća, ali sam o tome govorio i javno i to je tačno da je u preprodaji u onom prvom periodu primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju na ovakav način nijedno izvršiteljsko mesto plaćalo se i do 50 hiljada evra i naravno nije to svako mogao. Ima puno ljudi u Srbiji koji bi mogli, možda da plate toliko jedan posao, ali ne može svako da dođe na red i to se odnosilo verovatno u periodu 2011. godine, odnosno 2012. godine.

Vi i na ovaj način, ako ne popunite sva sistematizovana mesta, određene favorizujete, pa će on umesto manjeg broja predmeta imati sada veći broj predmeta, jer nije sve popunjeno.

Činjenica da je Draško Darijević, on je načelnik Policijske uprave, bio ne znam da li je još, ne bi me iznenadilo i ako nije, načelnik Policijske uprave u Čačku, kažnjen sa 100 hiljada dinara rešenjem javnog izvršitelja zbog toga što nije asistirao javnom izvršitelju prilikom, čini mi se namirenja nekih dugova od fabrike reznog alata iz Čačka, što je po meni nedopustivo i mislim da to nije ni u skladu sa našim pravnim normama intencijama.

Rekli ste da je neujednačena praksa, pa zbog toga pristupate izmenama i dopunama ovog zakona, mislim da je ona vrlo ujednačena jer gule i iz jednog i iz drugog iz trećeg apelacionog suda, gule izvršitelji. Vrlo često u svoju korist, a ne u korist poverilaca i videli ste i govorili smo vam, a vi i sami znate da je konačno po izvršenju osnovni dug, uključujući čak i kamatu nadmašivao više puta ono što je bio prvobitni dug, uključujući i kamatu, a to nije dopušteno, to nije moguće.

Samo da vas podsetim i znate da pojedini izvršitelji, ne na njihova imena, naravno nisu oni baš toliko naivni, imaju i agencije za promet nekretnina i onda po vrlo jeftinim iznosima otkupljuju te dugove, uzimaju u nepokretnosti i onda ih prodaju po višestrukim iznosima. To država, pravni sistem ove države ne sme da dozvoli, više ćemo kada na dnevnom redu budu amandmani. Hvala vam.

Gospodine ministre Đorđeviću, jeste li vi tu? Vizuelno vas vidim. Vrlo korektno učestvujete u raspravi i možda ste jedan od ministara koji ima najveću minutažu u Narodnoj skupštini.

Međutim, ono što sam mogao da čujem od kolega narodnih poslanika koji podržavaju vašu Vladu, postoji neki problem.

Kada je koleginica Nataša Jovanović obrazlagala amandman na prethodni zakon, vezan za kaznenu politiku, vi ste rekli - moramo da pošaljemo poruku, da kaznimo sve one koji se ne pridržavaju zakona. Kod nas imate podršku. Ona je pokušala da vam objasni da one sitne prestupnike iz objektivnih razloga možda ne bi trebalo tretirati kao one što sa namerom to čine.

E, sad, vidite, Zakon o elektronskoj trgovini, televizija, elektronski medij, jeste li vi čuli, ja to nisam znao, mada je to moj problem jer smatram da narodni poslanik treba bar prosečno da bude informisan u Srbiji, ja nisam znao da postoje neke televizije koje nisu registrovane. A možda ni vi. Ali, evo, sad znate.

I onda je vaša obaveza kao ministra resornog za rad, socijalnu, da pošaljete inspektore rada, to je ono što može odmah da se učini, već u ponedeljak, u te televizije, da vidite da li su ti ljudi prijavljeni, prvo, oni zarađuju veliki novac, s jedne strane, a s druge strane, utiču na kreiranje javnog mnjenja i s treće strane, upravo šalju lošu poruku, kako ste vi rekli, da bi mi i dalje zadržali mišljenje o vama onako kako ono stvarno jeste. Ja očekujem da vi nas obavestite šta ste uradili po tom pitanju. To je jedno.

Drugo, vezano za ovaj amandman na član 4, ovaj zakon je donet 2009. godine. Niste odgovorni, kakav god da je bio. Godine 2013. on je imao određene izmene. Vi ste bili na vlasti. Konkretno, u članu 4, odnosno, odnosi se na član 8. postojećeg zakona, ovde se ugrađuje direktiva koja je doneta 2000. godine od strane EU, koja se odnosi uglavnom na elektronsko poslovanje unutar jedne države. Zar to nije moglo da se reguliše 2013. godine?

Nemojte olako da posežete za nalozima koje vam postavljaju sa strane. Mi treba da na najbolji mogući način, saradnja sa svima koji to žele, gde postoji interes Srbije, nije sporna, ali nemoj da uređujemo neke stvari u Srbiji onako kako to odgovara bilo kome sa strane. A ni ovo nemojte slepo da prepisujete, usklađujte životne potrebe sa propisima koje mi donosimo i onda će od toga građani Srbije imati koristi. Hvala vam.

Kolege narodni poslanici, kada govorimo o robnoj berzi, mi, pre svega, vidimo veliki broj poljoprivrednih proizvođača. Naravno, njihova sudbina, njihova proizvodnja ne mogu u startu da se uklope u ovo što normira ovaj Predlog zakona i ovde vidite kakav je naš odnos prema ovom zakonu. Duboko smo svesni da ovaj zakon treba da postoji, ali smo pokušali sa nekim intervencijama kako bi to bilo bolje.

Pošto se danas dosta govorilo o medijima, berza je tržišni medij, ali mnogo objektivniji, kolega Rističeviću, od N1, Nove, od „Danasa“ i mnogih drugih medija o kojima ste vi govorili. Berza stavlja u centar robu, pre svega, a ne pojedince, ne vlasnike robe i ne one koji su zainteresovani za kupovinu te robe.

Gospodine ministre i vi, gospodo iz Ministarstva trgovine, mogli bi da razmišljate, to bi bio i dobar način da se sačuva određeni broj stanovništva u ruralnim predelima, ukoliko bi i u Beogradu nešto slično robnoj berzi moglo da se formira gde bi oni mogli da plasiraju svoje poljoprivredne proizvode koji sigurno imaju zaštitni znak zdrave hrane, a veliki broj građana Beograda ima sigurno potrebu za tako kvalitetnim proizvodima. To je on što bi dobro moglo da posluži građanima Srbije. Dva bitna razloga su za to. Jedan je da nam sela i manja opštinska mesta ne ostaju prazna i pusta. S druge strane, da ti ljudi, kada već žive tamo gde oni možda i vole da žive, mogu da zarade neki novac i da pruže kvalitetnu uslugu građanima Beograda. Hvala.

Robna berza je pravno lice i mi smo ovde u članu 5. stav 4. predložili… Predlog glasi ovako: „Zabranjena je upotreba reči robna berza u poslovnom imenu lica koje nije osnovano i nema dozvolu za obavljanje delatnosti robne berze u skladu sa ovim zakonom“.

Mi smo predložili da se u stavu 4. Predloga zakona posle teksta: „robna berza“, dodaje se tekst: „i srodnih sinonima koji aludiraju na ovu vrstu poslovanja“.

Ljudi umeju da se povedu za profitom, za nekim svojim ličnim interesom i onda da traže način i mogućnosti kako da izigraju zakon. Mi smo zato predložili da se precizira ne samo da u nazivu ne postoji robna berza, nego i nešto što bi moglo da asocira ili da upućuje da se može obavljati ta vrsta posla, da to bude zabranjeno, odnosno da to bude zabranjeno, odnosno da bude kažnjivo.

Još jednom da podsetim robna berza ima ogroman značaj za promet, pre svega poljoprivrednih proizvoda, izmešta personalna lica izvan tog dela, a reguliše ponudu, potražnju i cenu. I ako je to tako, mi onda želimo da to bude sve potpuno precizirano i da nema nikakve dileme

Jedno pitanje je bilo, ranije, gde se i u kakvom trenutku nalazi sada naša robna berza, a odgovor je bio da nije ni na nebu, ni na zemlji. Ovo je dobra prilika da se ovaj problem reši, ali Vlada, kada je odgovarala na neprihvatanje i obrazlagala zbog čega ne prihvata amandmane SRS, vrlo često je bio odgovor – pa iz razloga što to nisu suštinske promene, intervencije, nego su one tehničke prirode. Ne odgovara vam kada mi intervenišemo sa nekim kvalitetnim promenama, gde možda se ponekad delimično i menja koncept predlagača, tj. Vlade. Ne odgovara vam kada nema tako dubinskih promena, nego samo neka tehnička rešenja. Kada i kako vam odgovara? Nekada ćete vi nama reći kako da pišemo amandmane, onda bi to možda bilo za vas prihvatljivo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đorđeviću, ministre za unutrašnju trgovinu, ja nisam preneo kolegama iz SRS, meni je laufer iz Vlade Republike Srbije javio da je došlo do preraspodele u Vladi Republike Srbije i da ste vi sada ministar za unutrašnju trgovinu, jer uglavnom ste to i opravdali u ovih nekoliko dana, pogotovo sada kada polemišete sa poslanicima SRS i procenjujete šta bi bilo dobro da se prihvati, ako ne sada, u onom narednom periodu, a gospodin Ljajić, on je ministar za spoljnu trgovinu i uglavnom narkotici, on to prati, od istoka preko Kosova i Metohije, zapad i slično. Vi ste ministar za unutrašnju trgovinu i turizam i usluge, naravno, telekomunikacije, videćemo, Marinković se tu dobro snalazi, možda bi on mogao to da preuzme, ali to sada nije ni važno.

Mi smo podneli amandman na član 35. zakona, koji se odnosi na isticanje cena. Evropsko zakonodavstvo je donelo direktivu u februaru 1988. godine, kojom se štite proizvođači. Ona je stupila na snagu početkom marta 1998. godine i ovaj član 35. je preuzeo te određene sugestije iz te direktive i to je u redu. Cena je nešto što motiviše kupca i vrlo je bitan faktor, da li će se on opredeliti nešto da kupi ili neće. Mi smo svakako za to da svaki proizvod bude označen cenom.

Vi ste rekli da cena bude pored artikla. Mi kažemo – pored i iznad, ispod, sasvim svejedno. Za to imamo veoma praktičan razlog. Postoji veliki broj vlasnika ili preduzetnika koji imaju trgovinske radnje. Znate kada će oni da pročitaju ovaj zakon? Neće nikad. A važno bi bilo da ga i oni pročitaju. Zbog čega? Pa, zato što je odredba člana 67. ovog Predloga zakona sankcionisala, i to bogami ne malim novčanim kaznama, onoga ko ne poštuje odredbu člana 35. ovog zakona, pa tu posebno sa većim novčanim iznosom biće kažnjeno pravno lice, biće kažnjen preduzetnik, biće kažnjeno i odgovorno lice u pravnom licu ukoliko se ovo desi.

Zamislite, mi ne govorimo o manipulacijama na taj način, iza takvih mi ne stojimo uopšte. Ali, evo, veliki i megamarketi, hipermarketi, koji imaju i desetinu hiljada artikala u svom prodajnom asortimanu, zamislite da se samo pored jednog artikla ne nalazi, ali baš pored, ta cena. On će biti sankcionisan odredbama člana 67. ovog Predloga zakona, a ako stoji iznad i ispod, sasvim svejedno je, uglavnom bitno je da se ta cena nalazi na vidnom mestu za potrošača, iako će se mnogi i tada možda teže snaći, govorim pre svega za hipermarkete i velike prodajne objekte, ali ovo važi za sva prodajna mesta.

Ministre, nadam se da ćete vi ovo rešiti ili prihvatiti sad.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, govoriti o Zakonu o trgovini, a ignorisati osnovne postulate, mislim da je to u najmanju ruku nepoželjno. Trgovina nije cilj sama sebi, ona ima zadatak da napravi razmenu između proizvodnje i potrošnje, i da reguliše neke druge odnose na tržištu. Ovo na koji način ste vi objašnjavali razloge za neprihvatanje amandmana SRS na član 37. apsolutno ne stoji.

Valjda je osnovni cilj da mi povećamo proizvodnju. Imamo stalnu hiperprodukciju proizvodnje, postavlja se pitanje plasmana i mogućnost plasmana te robe. Razni su načini da ono što tržište može da prihvati, odnosno što bude isporučeno tržištu od strane proizvodnje, onda bi trebalo dozvoliti sve mogućnosti koje stoje na raspolaganju trgovcima da ta roba koja se nalazi na tržištu, dođe do krajnjeg kupca. Osnovno je da trgovci, odnosno krajnji potrošač plati porez na promet, na proizvedenu robu, a nije bitno koji vidovi prodaje sa sniženom cenom će se pojavljivati.

Konkretno smo ovde podneli zahtev da se u članu 37. stav 5. sezonsko sniženje prodaje robe po sniženoj ceni, nakon proteka sezone, najviše dva puta godišnje, sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara, to je zimsko, i između 1. i 15. jula, to bi bilo letnje sezonsko sniženje.

Evropska unija, odnosno 27 ili 28 zemalja članica EU, samo u deset je regulisan ovakav način, i to ne ovako restriktivno, nego se kaže da deset zemalja imaju neka ograničenja vremenska kada je u pitanju sezonsko sniženje, odnosno prodaja robe u sezonskim terminima, zbog čega smo se mi onda opredelili da ograničimo mogućnost prodaje naše robe ako ni sve zemlje EU nisu to uradile. Iako ste vi put ka EU prihvatili kao dogmu, dakle, ovo je više sada vezano za neke religijske odnose. Svejedno, treba ispitati neke stvari.

Mislim da postoje ozbiljni i dovoljni razlozi za prihvatanje ovog amandmana i sezonska roba može da se, odnosno prodavci mogu u više navrata organizovati sezonsko prodavanje robe. Ne vidim ni jednog razloga za isključenje, čak bi moglo da se ide i na proširenje, uobičajena je prodaja, kao sezonske robe tekstila, opreme i obuća naravno, ovo bi moglo da se proširi i na veći broj proizvoda kako bi tržište potraživalo veću količinu robe, a samim tim i proizvodnja bi se razvijala više. Hvala vam.

Postoje, to kolega Martinović kao univerzitetski profesor odlično zna, postoje tzv. prirodni i društveni zakoni. Ovde se radi o društvenom zakonu. Društveni zakon ima za cilj da reguliše odnose i to na onakav način na koji odgovara konkretno svakom subjektu, u ovom slučaju to je Srbija.

Mi želimo, i rekao sam, imamo na dnevnom redu Zakon o trgovini, a osnovne postulate trgovine, definicija za trgovinu postoji, ne u današnjem danu, ne u 19. i 20. veku, nego od mnogo pre, i da bi ispoštovali te postulate, zbog toga i skačemo sami, odnosno vi skačete sami sebi onako u grudi, usta, kako godi hoćete, iz razloga, i pričamo stalno, da što više, što veći broj ljudi zaposlimo.

Evo dobre prilike da ih zaposlimo u realnom sektoru, u sektoru proizvodnje, a plasman robe i neka se oni koji se bave i organizuju trgovinu, jer trgovina nije cilj sama sebi.

Ona ima zadatak da poveže proizvođače i krajnje kupce. Iako često postoje savremeni oblici trgovine i elektronska trgovina, gde može da bude direktna veza između proizvođača i krajnjih korisnika njihovih proizvoda, ali stoji tačno ovde, potpuno precizno, potrebno je biti pismen i pročitati šta stoji u Predlogu zakona. Mi i podnosimo intervenciju na taj deo ovog člana i kažemo da sezonsko sniženje podrazumeva prodaju robe po sniženim cenama.

Valjda je u interesu građana Srbije da dobijaju robu po povoljnijim cenama, da bi se ona što više proizvodila, a i u ovom momentu to je verovatno primereno kupovnoj moći i standardu građana Republike Srbije.

E, sad, ovo je relativno. Možda za koleginicu Mrdaković jeste dva puta ponuđen termin sasvim dovoljan. Mogao je da bude i jednom. Ja sam potpuno siguran da ste vi ovde u predlogu ovog zakona rekli da je sezonska prodaja pa bilo koji datum. U Italiji je ostavljena mogućnost da svaka regija odlučuje kada će im biti sezonski termini, odnosno termini za sezonsku prodaju robe.

Ovo je sad relativno. Ali, ja govorim ovde o nečemu što je značajno za državu Srbiju. Ovde se ne postavlja pitanje šta više odgovara poslanici SRS ili SNS ili onima koji ne dolaze ili onima koji su upropastili potencijal privredni i svaki drugi u Srbiji, nego govorimo šta bi bilo korisno za građane Srbije. A, potpuno je racionalno da ovo što smo mi predložili znači da nema vremenskog ograničenja, jer uvek se pozivate vi kako je to urađeno u članicama EU. Ovde, rekao sam vam na početku, samo 10 od 27 ili 28 zemalja članica EU je prihvatilo neke termine. Oni su, doduše, različiti. Samo 10 je prihvatilo, a mnogo veći broj nije.

Mi možemo i treba neku svoju specifičnost da iskažemo. Možda jednog dana neće ni trebati uopšte organizovati sezonsku prodaju, ali danas bi bilo vrlo korisno i praktično za građane Srbije da tokom cele godine mogu da kupe robu pod nekim povoljnijim uslovima. Valjda je cilj što više robe prodati.

Član 44. Zakona o govori o praćenju tržišta i trgovine.

Stav 1. tog člana kaže: "Ministarstvo pribavlja od trgovaca i državnih organa podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, radi iniciranja praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine." I to bi bilo u redu.

Ovaj stav nije uopšte preciziran, nije definisan. Kasnije se razrađuje ovaj član, pa se kaže kada su obaveze do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, da to dostavi. Mi smatramo da je to suvišno i da uopšte nije trebalo sa ovim članom ići, zato smo i predložili da se on briše. Jer, Zakon o državnoj upravi, član 13. kaže šta treba da rade državni organi uprave - prate stanje u oblasti za koju su oni zaduženi, iniciraju preko Vlade rešavanje tih problema ili sami to rešavaju zavisno od njihovih mogućnosti, odnosno ovlašćenja po određenim zakonima, u ovom slučaju zakona o ministarstvima.

Ministarstvo nadležno za trgovinu, turizam i telekomunikacije treba da prati stanje u ovoj oblasti. Ali, staviti u zadatak trgovcima da oni ovo obezbeđuju, još uz to predvideti i kaznene mere u slučaju da to ne urade, pa nisu u Srbiji samo "Metro", "Idea", "Ikea" i da ne nabrajam dalje, trgovinski lanci. Tamo postoji i mnogo malih trgovinskih radnji koje sigurno ovo ne mogu da urade ni blagovremeno, a ni kvalitetno. I onda će oni doći pod udar zakona, jer je član 67. predvideo kaznene mere tako što će se pravno lice kazniti od 50 do 200 hiljada ukoliko ovo ne uradi, ili ne uradi blagovremeno, a niko u ovom trenutku, ministar nije tu, ja pretpostavljam da ste vi pratili ovu problematiku, da ni vi sad u ovom trenutku ne znate koji će to biti podaci koji će biti traženi. Analize u određenoj oblasti da se prave, to ima smisla.

Kad se kaže da je sad negde oko 60 i nešto hiljada otvorenih radnji, a 2005. godine je bio neki istorijski maksimum, da kažem, u novijoj istoriji, što bi predsednik rekao, bilo ih je blizu 200 hiljada. Jel znate zašto je onda bilo 200 hiljada? To je bilo neposredno posle onih pljačkaških privatizacija, još jednom da se podsetimo, i što su mnogi pokušali svoje egzistencijalno pitanje da reše putem otvaranja trgovinskih radnji ili trgovinskih subjekata uopšte.

Ali, trgovina je jedna vrlo ozbiljna disciplina, gde se podrazumeva dosta i znanja i veštine. Mi još uvek nismo toliko osposobljeni, odnosno ljudi koji se bave ovom aktivnošću nisu toliko osposobljeni a vi im stavljate još neke namete, a ni vi sami niste sigurni ni šta će to biti, ni u kom roku to treba uraditi, a predvideli ste kaznenu politiku koja će sankcionisati te ljude.

Ja sam već rekao da član 13. Zakona o državnoj upravi daje određene nadležnosti organima državne uprave. Ministarstva su takođe organi državne uprave, ali svako ministarstvo ima posebno definisane nadležnosti u Zakonu o ministarstvima. Imamo i Republički zavod za statistiku, kao poseban organ, gde može sasvim dovoljno informacija da pruži ministarstvu, u ovom slučaju Ministarstvu trgovine, turizme i telekomunikacija, tako da nema potrebe dodatno obavezivati trgovce, kako se i kaže u ovom članu 44, da dostavljaju neke dopunske informacije.

Ja ne znam da li koleginica zna koje sve evidencije trgovci vode kao obavezne po ovom zakonu i po nekim drugim zakonima i potpuno sam siguran da iz tih evidencija koje su, dakle, obavezne, ne alternativne, biće sasvim dovoljno podataka i pokazatelja za rešavanje problema koji će se eventualno pojaviti nakon nekih negativnih uticaja ili pojava u samoj oblasti trgovine. A u nekim kasnijim članovima ovog zakona je rečeno tačno koje sve analize treba vršiti.

Ako znamo koje analize treba vršiti, imamo u vidu koje evidencije trgovci vode kao obavezne, mogućnost dobijanja evidencija od strane Republičkog zavoda za statistiku sasvim je dovoljno da može Ministarstvo trgovine sve uspešno da analizira i da preduzme određene mere u cilju sprečavanja neželjenih posledica, da li od poremećaja na tržištu ili bilo kojeg drugog razloga. To je sasvim dovoljno.

Stav 6. člana 44 kaže da Vlada bliže propisuje oblik i sadržaj obrazaca i način za dostavu i čuvanje podataka iz stava 1. ovog člana.

Koleginica se malopre i pozvala na Strategiju o razvoju trgovine koja treba do 2020. godine da da određene odgovore na pitanja. Dok Vlada donese podzakonski akt vezan za ovo, mi već imamo 20. godinu. Šta smo dobili? Nismo ništa. Ovo je puko prepisivanje i samo još jedna namera da se oteža i onako ne laka situacija trgovcima u Srbiji. Nije lako ne malim, nego čak ni srednjim.

Da li znate da se udružuju, i to je dobro što se udružuju, malo ozbiljniji domaći trgovinski lanci kako bi što uspešnije borili se na srpskom tržištu protiv velikih stranih kompanija, koje samo dolaze zbog svog interesa? Već više puta smo ponavljali, od, ne znam ni ja, desetak hiljada artikala koje imaju u svom asortimanu, neznatan deo ponekad je učešće, odnosno roba proizvedena u Srbiji.

Iako već imamo tako tešku situaciju za malo veće i ozbiljnije lance, onda možete misliti kakva situacija je kod manjih, ja bih rekao i srednjih čak trgovaca, da ne pričamo o manjim. Teško im je sa ovim što vi pokušavate da im nametnete dodatno, a velike koristi neće biti od toga.

Da, to. Samo, ja samo nisam hteo namerno da kažem da je rok za donošenje podzakonskih akata godinu dana, ali sam rekao da strategija ova važi do 2020. godine, a sad je već pola 2019. godine. Šta ćemo mi dobiti tim? Nećemo dobiti ništa.

Da li je do sada bilo mogućnosti ili načina da Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada donosi neke mere, pa čak kad je ona maksimalno rekla kolike mogu da budu trgovačke marže? Znate kad to radi? Kad su neki poremećaji na tržištu. Bez ovog člana 44. mogla je to da radi.

Samo, ovde naša želja, u SRS, jeste da nešto što ne moraju trgovci, a mislimo i na druge privredne subjekte privredne, a mislimo i na građane Srbije, ono što ne moraju, da im se to ne stavlja kao teret.

Pričamo mi ovde i o elektronskoj trgovini i o mnogim stvarima. Niko nije protiv unapređenja i na tome treba stalno da radimo, ali treba da imamo u vidu da mnogi trgovci nemaju mogućnost ni da budu povezani sa Poreskom upravom kako bi slali podatke koji su obavezni po drugim zakonima. Da li znate da imamo i takvih situacija? Imamo, sigurno.

Ovaj član 44. je nepotreban, predstavljaće velike probleme za trgovce u Srbiji, a i kaznena politika koja je predviđena nije uopšte naivna.

Stalno kažete da želite da pomognete građanima Srbije i privrednim subjektima i da stvorite pozitivnu klimu prilikom i zapošljavanja i stvaranja nove vrednosti, pokušajte to i praktično da pokažete prihvatanjem određenih amandmana za koje smo sigurni da bi bili bolje rešenje nego što zakonski predlog.

Baš ste im učinili veliku uslugu što niste rekli 12 puta godišnje. Razumeli smo, jednom godišnje, ja sam i rekao to do 31. marta tekuće godine, sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine. Nije valjda da bi trebalo više puta?

Predvideo je ovo Predlog, nama je to potpuno jasno i mi smo amandman predložili da bi ovaj član 44. bio brisan.

Kolega Komlenski me je podsetio da jedno dve rečenice svom govoru vezano za ovaj amandman ugradim.

Ubeđivali su nas kad su ukidali tu presudu da tako treba, da će država Srbija od toga da ima koristi i sad nas u neke slične stvari pokušavaju ubediti, i možda nije politički korektno, iako ja razumem u žaru borbe da se stavovi predstave na što bolji način ovde parlamentu, nije politički korektno izjednačavati odnos Rusije prema Srbiji i Sjedinjenih Američkih Država, i nije Kajl takav što je skot, nego zato što je Kajl Skot i zato što dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. To mi imamo u vidu.

Ali, ja se sećam, možda neko od prisutnih kolega ovde, bio sam jednom jedan od članova delegacije ove Skupštine u poseti Ambasadi Ruske Federacije kad je Konuzin bio ambasador 2010. godine. Tu delegaciju je predvodila Slavica Đukić Dejanović, kao predsednik Skupštine u to vreme i ambasador Konuzin je bio nezadovoljan odnosom vlasti u Srbiji, kada je u pitanju privatizacija i privredna aktivnost Ruske Federacije.

Onda je bio neki drugi režim, naravno, ali sad mi moramo u ovom teškom momentu, i u pravu je kolega Martinović kada kaže da nije lako voditi Srbiju, da nije lako sad biti vlast u Srbiji, to nije bilo nikad. Ne samo zbog Skota i sličnih, nego i zbog onih naših. Evo, ta Snežana Čongadin, koja kaže da je novinar u državi koja je genocidna. Ima li većeg greha prema svojoj državi? Ne treba ništa drugo uraditi, samo to izjaviti. Sećate se, jedan kolega narodni poslanik pre nekoliko dana došao je da postavi pitanje i zapretio je poslanicima i svim drugim vezano za pominjanje genocida. To su strašne stvari. Mi ne smemo da se povedemo za takvim stvarima.

Sad kada je kolega Martinović rekao ko bi otišao da živi na Kosovu i Metohiji, pa činjenica da mi gradiramo sad ambasadore, ovaj će pomisliti – pa nisam ja još najgori, ja mogu da budem još malo gori, mogu još da stegnem. Mi treba uvek da ističemo Rezoluciju 1244, Kumanovski sporazum, iako SRS jedina tad nije bila za to, ali postoje neke stvari koje nam daju neke šanse i neke nade. Ne smemo mi nikad da kažemo - pa Albanci ili Šiptari imaju pomoć Sjedinjenih Američkih Država i slično, nego da se hvatamo za ono što nam stoji trenutno na raspolaganju.

Ja bih bio ponosan i srećan da je Emanuel Makron rekao da će da preispita odluku svoje države vezano za priznavanje Kosova i Metohije. Znate šta bi to značilo da jedna stalna država članica Saveta bezbednosti kaže da će da povuče takvu odluku? I paralelno treba razvijati i jačati i ekonomske i bezbednosne odnose, gospodine Đorđeviću, vi ste valjda jedan od prvih koji je počeo da reformiše Vojsku, da ne zaboravimo, a ujedno i nam se malo uključili, jer možda vam je postalo i dosadno u ovoj višesatnoj raspravi. Nije, naravno, prati on to budno.

E sad, da se ne bi stekao utisak da SRS jeste protiv ovog zakona koji je donet 2016. godine, gde se država Srbija obavezuje i prihvata za javni dug ono što imaju pravo građani kao staru deviznu štednju, ja ću kolokvijalno, da ne bih govorio konkretno naziv ovog zakona. Neko od kolega je rekao da građani čekaju 18 godina, ne 18, 27. Član 1. ovog zakona kaže – ovim zakonom uređuju se uslovi za one koji su do 27. aprila 1992. godine položili deviznu štednju, naravno, pripisujući kamate do 2016. godine. Mi smatramo da je ovo bilo sasvim dovoljno. Do ovog momenta, odnosno za realizaciju ovog zakona SNS i sadašnji režim ne snose nikakvu odgovornost, ali od 2016. godine kada smo ga imali, on je i menjan 2017. godine, vi snosite odgovornost.

Evo, sad ćemo probati argumentima da kažemo zašto i zbog čega. Zato što vi kažete da država Hrvatska do decembra meseca 2018. godine nije uopšte htela da izdaje potvrde, da nisu realizovana ta potraživanja. Bosna i Hercegovina sa Vladom, odnosno sa Ministarstvom finansija Bosne i Hercegovine tek u aprilu 2019. godine, razgovaralo se o tome, da oni izdaju takve potvrde. Da li vam je garant ako oni od decembra meseca 2018. godine, mislim na Hrvate, su već počeli da izdaju te potvrde, prošlo šest meseci, da će u narednom periodu od šest meseci biti to realizovano? Meni nije. Da se nećete ponovo pojaviti sa sličnim predlogom zakona da produžimo dalje na šest ili već koliko bude trebalo meseci. A ovo što je neko seo i razgovarao sa Ministarstvom finansija Bosne i Hercegovine u aprilu mesecu, to je morao da uradi ranije. Potrebno je pratiti ono što mi insistiramo da uvek treba vršiti neke analize i pratiti sprovođenje zakona. I kad ste videli da nemamo dovoljno dokaza da bi mogli da realizujemo ovaj zakon onda je trebalo još tad intervenisati i možda je moglo bez ovog.

Sad mi ne zlurado, nego prosto kad se to analizira, kažemo da su tri razloga za donošenje ovog zakona o izmeni i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga u Republici Srbiji. Jedan je, moram da vam kažem, to prijatno zvuči onima na koje se ovo ne odnosi, oni ne znaju o čemu se radi nego kažu vidi velikodušno ovi hoće da pomognu. To je s jedne strane, odnosno jedan razlog. Drugo, ove obaveze proističu iz nekih međunarodnih faktora međunarodnih želja i ciljeva i tačno je da je taj Sud za ljudska prava koji je uspostavljen 1959. godine kao pilot presudu, rekao kako treba rešiti samo nekoliko konkretnih slučajeva, a onda pošto oni imaju negde imaju kod njih oko 8.000 zahteva ili 1.650 predmeta koje treba spojiti, onda mi to pokušavamo da rešimo na taj način.

Možda najozbiljniji, treći ali možda najozbiljniji razlog, ono što je predviđeno u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu to nije dovoljno ako se ukupan iznos potraživanja, odnosno onog što se tretira kao javni dug nije dovoljno za isplatu prve tranše koja je trebala da usledi do 31. avgusta 2019. godine. To nije možda ni deseti deo od onog što je potrebno da se isplati, pa vi onda uzimate sebi vremena da bi to prolongirali i predvideli u budžetu za 2020. godinu da se isplati i taj deo. Mislim da je u pitanju verovatno ovaj treći razlog. Znači, vi ćete sad za šest meseci prolongirati isplatu jedne od 10 do sada predviđenih rata, pa kažete da će biti osam. U konačnom, to će biti možda i pre, odnosno i pre za šest meseci nego što je bilo u prvoj varijanti, ali znate, ponekad dužnici mogu za godinu dana da isplate kompletan dug, ali javni izvršitelji došli danas i traže kad nema mogućnost za tako nešto. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo ponovo su tri tačke spojene u jednu, mada oni su komplementarne i možda može da se raspravlja kao jedna tačka dnevnog reda, ali bi rasprava bila sigurno kvalitetnija da su odvojene.

Zakon o trgovini, odnosno Predlog zakona o trgovini nije dugo u pravnom saobraćaju u Srbiji, deset godina, nije punih ni deset godina, 2010. godine je donet, 2013. godine su bile izmene i 2018. godine su bile druge izmene ovog zakona. Sad neko od kolega je rekao, to doduše stoji i u ovom obrazloženju ovog zakona da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 2016. godine formiralo Radnu grupu koja će izvršiti analizu svih propisa koji se tiču ovog ministarstva i dati određene predloge za dalje rešavanje. Pa, se ovamo kaže da su izmene i dopune Zakona o upravnom postupku koji je donet 2016. godine i Zakona o inspekcijsko nadzoru 2015. godine uticale da dođe do promene ovog Zakona o trgovini, ali smo imali izmene 2018. godine i to je trebalo uključiti u izmene, a onda se poziva i na Zakon o zaštiti potrošača, što ne bi trebalo da bude osnov za ove izmene i dopune zakona.

Međutim, kada pogledamo detaljno ovaj zakon, mi srpski radikali, smo očekivali da će on ići malo na ruku subjektima i Srbiji i nismo mogli da pronađemo nijedan ozbiljan razlog za izmene i dopune, odnosno one mogu da uslede ali ništa se ne popravlja, ništa se ne čini. Treba imati u vidu da trgovina možda posle oblasti građevinarstva podstiče na indirektan ili direktan način i druge privredne aktivnosti. Činjenica da je oko 19% zaposlenih u Srbiji angažovano u sektoru trgovine, naravno, tu se misli na trgovinu na malo, trgovinu na veliko i popravka automobila koja takođe po ovom zakonu ima tretman trgovine, odnosno ovog zakona. Učešće u stvaranju BDP sa 10%, to ukazuje da je trgovina vrlo ozbiljna oblast i svaki zakon koji reguliše ovakvu jednu živu materiju on je prilično kompleksan.

Samo da se podsetimo da je prva roba sa kojom se trgovalo, istina, tri hiljade godina pre nove ere, bio kremen. Kremen su tadašnji stanovnici planete koristili za paljenje vatre, ali da je ozbiljnija trgovina se pojavljivala, odnosno pojavila se kad su ti stanovnici u to vreme počeli da proizvode stoku i kada je nje bilo viška, a najozbiljnije je krenula sa pojavom novca kao ekvivalenta novo stvorene vrednosti.

U početku su prvi trgovci bili proizvođači, a kasnije se ona definisala kao moderna trgovina i kao učešće trgovaca koji imaju zadatak da povežu proizvođače i krajnje korisnike tih roba, odnosno kupaca. Danas se zato kaže da je mnogo lakše proizvesti nego prodati, i ako je to tako, onda je pristup ovom zakonu, regulisanju ove materije trebao da bude mnogo ozbiljniji nego što vi nudite u ovom predlogu zakona. Mi nismo mogli ni uz najšire tumačenje, uz najbolju želju da potpuno razumemo odredbe ovog zakona da pronađemo želju predlagača da zaštiti domaće proizvođače, pre svega domaće proizvođače, a onda i trgovce.

Nije tako davno bilo kad je prvi objekat „Ikeja“ otvoren u Srbiji i od 9.900 i nešto artikala, koji su se našli u njihovom prodajnom asortimanu, samo tri proizvoda su bila iz Srbije. Ako nemamo jasno definisane zahteve tržišta Srbije i potrebe građana Srbije, onda donošenje zakona ne predstavlja ono što građani očekuju.

Neko od kolega je govorio i o potrebi da se poljoprivredna proizvodnja ozbiljnije tretira kroz Zakon o trgovini. Zbog čega ozbiljnije, kroz ovaj zakon? Zbog toga što najveći broj poljoprivrednih proizvoda ide tržištu i ako ono odlazi na tržište, onda moraju da se definišu neke stvari, da bi se motivisali proizvođači da imaju ozbiljan pristup tome.

Znate, ako u podređenom periodu ne uradi država nešto što je bila dužna i obavezna, onda treba da prođe mnogo vremena da bi se te posledice otklonile. Vidite, sada Kinezi podstiču rađanje više od jednog deteta. Sećate se da samo pre možda jednu deceniju je donet Zakon o ograničenju. Oni su to iskoristili a sada je već problem sa brojem stanovnika koji oni žele da imaju. Pa, i mi zakonskim propisima možemo na najdirektniji način da utičemo i na broj stanovnika i na populacionu politiku.

Za mene, ali to govorim iz razgovora sa građanima Srbije, prodajni objekat, prodavnice ili maloprodaja, to nije samo ono mesto u koje vi uđete, vrata vam se sama otvaraju, uzimate kolica, idete da kupite željenu robu, to je mesto gde se u selima Srbije, ljudi prvo sreću ujutru, mnoge njihove kuće, mnogo naših stanovnika živi udaljeni jedni od drugih i po nekoliko kilometara i dolazak u prodavnicu, u maloprodajni objekat, za njih je početak jednog dana.

Ovamo nisam video, nisam ni prepoznao uopšte da se poklanja pažnja takvima. Ministre, verovatno je trebalo da bude podsticano od strane države, na neki način prodajna vozila. Pominje se ovamo da postoji mogućnost prodaje robe i putem prodajnih vozila, možda i to da bi se izašlo u susret starim licima u Srbiji. To je moguće, znam potrebe u Mačvanskom okrugu, takvih ima dosta sela, gde bi takav vid trgovine dobro došao i nije Mačvanski okrug izuzetak, takvih je u Srbiji sigurno više od pola, ali vi kažete da sa ovakvim zakonom o trgovini uspešno ćemo suzbiti sivu ekonomiju.

Mi srpski radikali jesmo za to da se poštuju svi propisi i ako je obuhvat veći kad je u pitanju finansijsko zahvatanje, odnosno poreske obaveze, onda one mogu da budu pojedinačno manje za svakog učesnika u prometu, ali nemojte da vam osnovni cilj bude balkanski špijun Ilija Čvorović, i slični junaci iz tih serija. Mi imamo problem, odnosno imaćemo problem i kada je u pitanju rad veletržnica i kada je u pitanju rad pijaca, jer ne postoje uslovi…

Neke opštine, kao što je grad Loznica, su na relativno dobar i uspešan način rešile prodaju na zelenoj pijaci, tim što nema više vozila koja su bila van voznog stanja u kojima je držana roba, nego su napravljeni dobri objekti, ali uslovi za držanje takve robe nisu dobri. Naveo sam samo jedan primer, u nekima nema ni takvih uslova, nema ni minimalnih uslova.

Posebno treba imati u vidu da u veletržnicama gde se odvija promet sezonskih proizvoda i uglavnom njihova prodaja ide u dane kada su temperature izuzetno visoke, i oni bi morali da imaju hladnjače, ULO hladnjače ili odgovarajuće hladnjače u kojima bi mogla da se skladišti ta roba. To je prepušteno privatnoj inicijativi, gde se traži isključivo profit, ali to je kroz ovaj zakon moglo da se bar u naznaci vidi.

Negde oko 15 članova je posvećeno kontroli odnosno radu tržišnih inspektora, pa se sad uvodi nadležnost komunalnih inspektora, pa vi to lepo razdvajate, a ako je intervenisao komunalni inspektor, prihod koji on bude obavezao kontrolisano lice da plati biće prihod lokalne samouprave, ako to budu to tržišni inspektori, pošto su oni organizovani i nalaze se u ministarstvu trgovine, onda će to biti prihod centralne države.

Sve u svemu, bez ovog i ovakvog zakona, apsolutno se moglo. Ja ne znam šta je ovde dobro, šta je ovde toliko za pohvalu, zaista sam se trudio da pronađem nešto što bi moglo da se pohvali, ali takvog nema.

Ima mnogo razloga da se ovaj zakon povuče i da se bar neke od sugestija koje smo vam ovde ponudili, a i građani Srbije sigurno, ugradite u takav zakon da bi on mogao da reši neke probleme koji stoje pred građanima Srbije. Hvala vam.