Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je gospođa Vjerica Radeta slušala a nije čula ono što sam ja rekao. Nisam nijednog trenutka rekao da podnošenje amandmana koriste u predizbornoj kampanji, nego - koristeći amandmane. To su dva različita pojma, ali dobro, možda nekome nešto može da se objasni, a nekome ne može, jer neko ne želi to da shvati.
Ono što je vrlo bitno za poslanike vladajuće koalicije, a posebno za poslanike Nove Srbije i DSS-a, nama ne smeta Kosovo i Metohija, mi smo na Kosovu i Metohiji dobili izbore i pobedili smo. Smatramo da nema potrebe to sada razjašnjavati i u amandmanu posebno naglašavati, jer znamo gde su granice Srbije. U granicama Srbije se nalazi i Kosovo i Metohija i nema razloga sumnjati da to tako neće biti, ili iščekivati da tako ne bude, što bi možda neko voleo i želeo da tako bude.
Mi želimo da s ove govornice, ne štitimo naše poslanike, naše ministre, nego da budemo argumentovani i jasni, da budemo korektni prema njima, a naši ministri predstavljaju našu državu.
Ne vidim nijedan jedini razlog da svako može dozvoliti sebi da kritikuje svoju državu tako što će neargumentovano pljuvati i pričati sa ove govornice šta god poželi.
Tačno je da je Poslovnik izuzetno demokratski orijentisan, da je napisan demokratski i da se može koristiti u te svrhe.
Zamislite, kada neko kaže - branite ne ministre, nego svog ministra, jer on krade na putu toliko i toliko asfalta! Da li je to priča iz ličnog iskustva? Da li je to priča i žalite li što ne možete to da radite ili imate neke argumente da to dokažete? Ili želite da sve što je uspešno i što ima rezultata u ovoj Srbiji bacite pod noge i iskritikujete?
Žao mi je, Velimiru Iliću možete sve da prebacite, ali ne možete da mu prebacite da nije vredan i radan čovek, ne možete da mu to prebacite, jer se ti rezultati vide; građani Srbije svakoga dana putuju i to, jednostavno, osećaju i vide. Pričati ovde o pojedincima onako kako mislite da neko voli da čuje, nije dobro za vas.
Na kraju da ponovim, mislim da je svaki uspeh našeg čoveka u svetu uspeh koji treba poštovati, najgore je kada ga mi oblatimo ovde. To znači da ne znamo da cenimo ni one koji znaju nas da cene. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, za razliku od ovih diskusija koje su vođene tokom jučerašnjeg dana i ovom početku sednice današnje, na Odboru za saobraćaj i veze vođena je sasvim drugojačija diskusija i u sasvim drugojačijem tonu. Naravno, vođena je konstruktivna diskusija, gde su članovi Odbora za saobraćaj i veze apsolutnom većinom svih prisutnih usvojili današnje zakone o kojima treba da odlučujemo.
Ne samo da su usvojili današnje zakone, već su u pohvalnom tonu diskutovali o radu Železnice i gospodinu direktoru Šarančiću, magistru ekonomskih nauka.
U vrlo stručnim diskusijama ljudi koji su i kompetenti za pitanje železničkog saobraćaja rečeno je da je na Železnici protekle tri godine učinjen veliki zaokret nabolje, da je jedna glomazna firma, koja je imala 50 ćerki firmi, počela restrukturiranje te firme, da su napravljeni veliki napreci i da je ona danas savremenija no što je bila ranije.
Naravno, čulo se i to da to treba biti još bolje i da je to nedovoljno za savremeni svet, za savremenu Evropu i, ako hoćemo da budemo sastavni deo sveta, sastavni deo savremene Evrope, moramo učiniti mnogo više upravo na tom Koridoru 10, koji, u krajnjoj liniji, predstavlja kičmu jedne privrede, a naravno to od nas traži i savremen svet, tj. savremena Evropa.
Šta je konstatovano tada šta su stvarno objektivni problemi železnice danas? Pored jednog glomaznog sistema, koji je imao 50 ćerki firmi, konstatovano je i rečeno da postoji loša infrastruktura. Infrastruktura koja na mnogim delovima pruga širom Srbije ne dozvoljava da vozovi idu većom brzinom od 44 kilometra. Rečeno je, takođe, da su mnogi delovi koloseka zatvoreni zato što nisu za upotrebu.
Stare lokomotive, neke bi mogle da budu u tom savremenom svetu i muzejski eksponati, ali nažalost zbog ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi one su i danas u Srbiji značajan deo tih vučnih sistema železnice, ali naravno skupe za remont, za održavanje, vrlo glomazne, jer imaju enormno veliku potrošnju.
Ono što je posebno naglašeno kao veliki problem, to je jednokolosečni sistem pruga u Srbiji, pa bih na neki način podsetio gospodina Batića, koji se vozio brzim prugama evropskim i rekao mu - da, vozio se, ali dvokolosečnim prugama, a ne jednokolosečnim prugama. Tu je pored te loše infrastrukture, slabih vučnih kompozicija i garnitura, jedan od velikih problema ukrštanje vozova, čekanje, zaustavljanje i tu se traži i sigurno i nalazi onaj veliki problem srpske železnice, a to je kašnjenje.
Sve su to problemi koje je i prošla i ova Vlada nasledila. Ono što je bitno reći, skoro da ovde nema političke strukture, nema političke partije, nema lidera koji u protekloj deceniji nije imao prilike i šanse da inkorporira svoje znanje i da pitanje i stanje srpskih železnica popravi. Svi su se tu na neki način oprobali, ali su učinili možda nešto, ali nedovoljno i danas se postavlja pitanje otkud ljudskog morala pojedincima, koji su imali šanse da nešto učine i urade, a nisu ništa učinili i ništa uradili, da kritikuju ljude koji su nešto učinili, uradili i pomogli da danas srpska železnica bude i operativnija, i da bude manje glomazna no što je bila, i da bude deo koji će se vrlo brzo inkorporirati u razvoj privrednog sistema Srbije. Toliko o nekim ljudima koji su mogli, a nisu. Zašto nisu, neka sami sebi daju odgovor.
Pričano je ovde o nekih deset garnitura koje su kupljene i kritikovana je Nova Srbija. Imate pravo i imaju prava pojedinci da kritikuju. Ništa nije nemoguće kritikovati. Ali, treba biti malo i objektivan. Deset garnitura je plaćeno koliko jedna nova garnitura. A zašto smo uzeli deset garnitura? Zato što oni koji su bili pre nas nisu kupili nove garniture, nego su nam ostavili stare garniture, muzejske eksponate.
Sa muzejskim eksponatima možete da se vozite po Srbiji, niko vam neće praviti problem, ali ne možete da idete u Evropu. Niti hoće Evropa, sa savremenim garniturama, da dolazi na ovakve pružne prelaze, gde će oni vozovi, kojima se gospodin Batić vozio brzinom od 160 km, da se voze brzinom od 44.
Prema tome, Evropa hoće da viti Srbiju kao jedan zajednički sistem modernih pruga, moderne železnice i to Evropa traži od nas, i svet. Mi smo rekli da hoćemo da budemo sastavni deo ekonomski razvijene Evrope, da budemo ekonomski razvijena Srbija.
Mi jesmo geografski u Evropi, ali nismo sastavni deo ekonomsko razvijene Evrope, i to moramo da budemo, i Evropa želi da nam u tome pomogne. A mi se ovde busamo, bijemo u grudi, želimo na svaki način tu pomoć pruženu da odbijemo.
Evropa hoće da finansira neke projekte u Srbiji, hoće da finansira projekte od kojih ona ima interesa, interes savremenog sveta, da finansira železnicu Srbije, zato što će ona te koridore i koristiti. Postoje projekti za koje Evropa nije zainteresovana, zato ćemo te projekte mi naravno realizovati iz Nacionalnog investicionog plana, ali pošto ni u tom planu i programu nema dovoljno para koliko Srbiji treba, moramo koristiti i povoljne zajmove, kredite koje nam Evropa nudi. Zato imamo ove zakone koje danas treba da usvojimo.
Saradnja sa svetom je strategija prošle vlade. Ona se nastavlja u kontinuitetu. Saradnja sa svetom je strategija i ove Vlade, i to je nešto što je sasvim normalno. Mi smo dužni kao ljudi, političari koji sa ove govornice određujemo budućnost Srbije, da sarađujemo sa svetom i naravno da napravimo bolju budućnost no što smo imali prošlost.
Postoje oni ljudi, ima ih sigurno svuda u Srbiji, ima ih i među poslanicima, koji i dalje vode onu politiku - što gore to bolje - pa računaju, ako je gore Srbiji, bolje je njima. To je jedna nazadna politika i razmere takve jedne politike imali smo prilike da vidimo i u prošlosti, loše smo sa takvom politikom prošli.
Prema tome, budućnost demantuje prošlost, demantuje i sadašnjost, koja zna da bude negativna, i naš zadatak je da zajedničkim snagama napravimo ovu zemlju boljom, da nam se sutra naša pokolenja, naša deca ne bi smejala i kritikovala što smo ih napravili da žive van Evrope, a mogli su da budu sastavni deo sveta.
Železnički saobraćaj je vrlo bitan za razvoj privrede. Srbija je u velikim privrednim reformama i, naravno, jedan od potencijala razvoja privrede su ovako krupni projekti, kako su to rekli neki prethodni govornici, koji čine upravo da nezaposlena Srbija bude uposlena.
Znam da ima onih ljudi koji misli da mi možemo da živimo sami, da nam svet nije potreban, da nam pomoć nije potrebna i da imamo toliko neuposlenih ljudi da bi naše vozove mogli da guramo. Ima takvih, ali nažalost ne možemo gurati te vozove, moramo pratiti moderne trendove i moramo uvesti da Srbija bude jedna moderno razvijena zemlja i da se vozovi kako se voze u okolini u Evropi voze i po Srbiji.
Na kraju, reći ću nešto šta mi danas treba ovde da odlučimo. Upravo zbog ovakve infrastrukture kakva ona jeste, mi treba da danas usvojimo ovde Predlog zakona, gde nam međunarodna zajednica daje po 60 miliona evra za razvoj i obnovu infrastrukture železničke.
Sada oni koji su protiv toga da imamo bolje pruge, oni će se tako i izjasniti na glasanju, ali oni koji su za oporavak putne infrastrukture, oni će glasati pozitivno.
Takođe, međunarodna zajednica ulaže 80 miliona za obnovu prioritetnih železničkih pruga, elektrifikaciju pruga na koridoru 10, pa da ne nabrajam sada ovde Beograd - Šid - hrvatska granica i tako dalje. Pretpostavljam da su poslanici sve to pročitali. Ovo je nešto što je neminovnost da se u bliskoj budućnosti učini i uradi.
Najbolje bi bilo kada bi Srbija imala dovoljno novca svog da ovo uradi svojim sredstvima, ali nažalost nemamo, ne možemo, moramo koristiti povoljne kredite i moramo uraditi ono što od nas zahteva svet, a bogami i mlađa pokolenja.
Što se tiče zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi, mislim da je gospodin Mrkonjić rekao dovoljno. Srbija mora da ima pruge na kojima će se vozovi obrtati brzinom od 100 i voziti brzinom od 130, 160, a možda nekada u budućnosti i 220 km.
Šta želim da kažem? Želim samo da pomenem da su mnoge zemlje iz jugoistočne Evrope potpisale ovaj sporazum, pa kaže, za Republiku Albaniju, za Bosnu i Hercegovinu, Republiku Bugarsku, Republiku Hrvatsku, za bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju, Republiku Grčku, Republiku Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru, Tursku, Moldaviju.
Ako smo mi najpametniji od svih ovih zemalja, onda ovo nećemo prihvatiti, nama ne treba ni Evropa, ni svet, mi smo dovoljni sami sebi. Mislim da ćemo da prihvatimo, jer naravno probleme ne možemo rešiti sami, a sami ne možemo ni živeti bez okruženja.
Na kraju, dame i gospodo, da ne dužim mnogo, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola od 3. juna 1999. godine o izmenama Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima COTIF od 9. maja 1980. godine, Protokol iz 1999. godine, gde je Jugoslavija bila jedan od osnivača. Šta u stvari ovo predstavlja i šta ovo uređuje?
Ovo je jedan zajednički zakon, dokument mnogih zemalja, koji reguliše prevoz robe, putnika, međugranični prelaz, prevoz opasnih materija, prava putnika, prevoz prtljaga, nadležnost sudova, znači jednostavno kako se železnički transport mora odvijati među ovim zemljama. Ovo ne usvaja samo srpski parlament, ovo ne treba da glasamo samo mi, pa bih pročitao opet koje su zemlje potpisnice ovog dokumenta i čije su sve vlade usvojile ovaj dokument.
Da bi građani Srbije videli, znali i mogli da procene one ljude koji kritikuju, oni ne samo sa kritikuju ovaj dokument, kritikuju sve ove zemlje, i time ću završiti.
Za Narodnu Demokratsku Republiku Alžir, za Saveznu Republiku Nemačku, za Republiku Austriju, za Kraljevinu Belgiju, za Bosnu i Hercegovinu, za Republiku Bugarsku, za Republiku Hrvatsku, za Kraljevinu Dansku, Kraljevinu Španiju, za Finsku, Republiku Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, za Grčku, za Republiku Mađarsku, za Irak, za Islamsku Republiku Iran, za Republiku Irsku, za Republiku Italiju, Republiku Liban, Kneževinu Lihtenštajn, Republiku Litvaniju, Vojvodstvo Luksemburg, za Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, Kraljevinu Maroko, Monako, Norvešku, Holandiju, Poljsku, Portugaliju, Republiku Rumuniju, Republiku Slovačku, Sloveniju, Kraljevinu Švedsku, Švajcarsku Konfederaciju, Arapsku Republiku Siriju, za Republiku Češku, Republiku Tunis, Republiku Tursku.
Vidite, sve ove države su potpisnice ovoga. Ako neko smatra da mi treba da budemo ti koji smo najpametniji i ovo treba da odbijemo, to je njegov problem. Siguran sam da većina u ovom parlamentu i građani Srbije ne misle tako.
Oni koji smatraju da ovo ne treba usvojiti, a mislim da tu postoje partije, da im sada ne dajem šlagvort, sami će se javiti, da se javljaju po Poslovniku, vidim da se već smeškaju, to je jedan cinizam, već poznat, protiv su građana Srbije, protiv Republike Srbije, protiv svojih glasača, protiv budućnosti, a naravno, mislim da su u teškoj manjini i da će srpski parlament sve ovo usvojiti, a sve će ovo omogućiti boljitak i razvoj Srbije sutra.
Zato Nova Srbija, koja vidi jednu novu Srbiju sutra, jednu modernu Srbiju koja će biti sastavni deo ove Evropske zajednice, sa zadovoljstvom će glasati za ove zakone zarad boljitka Srbije sutra.

Dame i gospodo poslanici, ne znam da li da krenem od početka što je gospodin Nikolić rekao, ili od kraja. Ali, ajde od kraja, da smo mi na vlasti, radila bi Vlada. Naravno da Vlada i sada radi, samo što Vlada ima svoje resorne ministre. Vlada pravi program i strategiju, a ministri je sprovode.
Ali, radila je i Vlada kada su gospodin Tomislav Nikolić i SRS bili na vlasti. Naravno, u tom nekom periodu mi smo nasledili zemlju koja je bila zemlja visokog rizika za ulaganje stranog kapitala u ovu zemlju, upravo zbog kriminala, mita, korupcije i svega onoga što se dešavalo. Ne kažem da su se time bavili ministri SRS, nisam ni isledni organ, niti to znam, ali to je ono što smo mi nasledili i kako nas je obeležila međunarodna zajednica.
Svi smo mi to negde pričali u predizbornim kampanjama da ćemo suzbiti kriminal. I ova prošla Vlada je krenula upravo da rešava pitanje kriminala u ovoj zemlji, imala je hrabrosti da uhapsi i svog ministra, i to je veličina jedne vlade, da uhapsi svog ministra, da uhapsi putnu mafiju, ali ta putna mafija se nije izrodila 2004. godine, ona je na delu bila 20 godina unazad. Sad mi nismo istraživali da l' među tim lopovima ima više članova jedne partije, druge, treće, četvrte. To su neki ljudi koje smo mi nasledili, a oni su imali sistem krađe i lopovluka, koji je ovo ministarstvo otkrilo, sankcionisalo i procesuiralo. To je vrlo važno.
Ono što je bitno za Kragujevac reći, kaže gospodin Nikolić - čeka rampu i prođe jedan vagon, ide vagon sam. Tačno je, često se to dešava, a to je zato što je taj deo relacije nerentabilan za železnicu. Štaviše vidite da je to jedan putnički vagon, a i on je prazan. Sada vidite, u periodu kada ste vi bili, kada ste sprovodili vaš program Vlade, zbog marketinga je išla lokomotiva i 300 praznih vagona. Ali, to je bilo seljakanje iz Kragujevca prema Kraljevu, nazad itd., vozili se prazni vagoni, ali nije komercijalna, već marketinška vožnja.
Na kraju da završim, kada se budu kupili vagoni, vagoni se ne kupuju da bi se vozili ni 160 ni 40 kilometara, vagoni se kupuju zarad potreba razvoja privrede Srbije, za prevoz robe. Znači, Srbiji u ovom trenutku nedostaju ti vagoni da bi mogla da prevozi robu za potrebe privrede Srbije.
Siguran sam da će se u ovom trenutku voziti onom brzinom kojom pruge to dozvoljavaju, tamo gde je 40 kilometara - 40, tamo gde je 120 - 120. E, zato i želimo da usvojimo ovaj set zakona, da bi svuda mogli da se voze 120 kilometara. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, javio sam se po Poslovniku, član 101, a podstakla me diskusija prethodnog govornika SRS da se javim i kažem nešto.
Tačno je da SRS ne učestvuje u radu Odbora. To je njeno legitimno pravo. Lično mislim da treba da učestvuje u radu odbora, jer se na odborima puno toga može promeniti, a kako reče jedan poslanik, skupštinska sala je arena.
Za mene nije logično da se učestvuje u areni, a da se ne učestvuje u radu odbora. Ali, to je pravo svake stranke i u to se ne mešam.
Ono što je za mene neprimereno, to je da poslanik izađe i da kaže da su ovo maltene neozbiljni, štetočinski projekti i da su ovo samo projekti zarad neke provizije i - korupcionaši, borite se, veliki je plen. Vidite, ima pravo SRS da razmišlja da ne treba ništa u državi modernizovati i dovesti je u neko bolje stanje. To je pravo jedne stranke.
Lično mislim da ovo nije stav SRS, da je ovo ipak stav jednog poslanika, jer nemojte misliti da sada niko nije uradio analizu projekata, da smatra da je ovo neopravdan projekat i da Srbiji ne treba modernizacija, da neko vreme prolaska, kako reče poslanik, deset sati kroz Srbiju, treba amortizovati tako što ćete da se organizujete da imate brži utovar, istovar ili pretovar robe. Mislim da je to smešno prema građanima Srbije, smešno prema ozbiljnim ljudima koji nešto znaju i prate neki trend, i žele, u krajnjoj liniji, da neku situaciju poprave. To je više nego smešno.
Ono u šta sam apsolutno siguran, to je da poslanik treba da zna da naše železnice, ne samo da je u pitanju deset sati, kako on to reče, ali imate problem, dolazi vam savremena lokomotiva koja ide 120 ili 160 kilometara, a sada treba da se vozi Srbijom 40 kilometara. S druge strane, imate vi sada vašu lokomotivu koja treba da izađe i uđe u susednu državu, a vi imate dizelku, morate da je kačite tamo i da je neko šlepa.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je urađena analiza ovih projekata, da je međunarodna zajednica uradila analizu, da su radili naši stručnjaci analizu i da je ovo neophodno za Srbiju, da bi modernizovali železnički saobraćaj, pogotovo taj Koridor 10, koji povezuje jugoistočnu Evropu.
Mislim da je krajnje nekorektno da neko spočitava ovde neko poštenje, priča o korupciji, a sve zbog žala što on ne može učestvovati, valjda, u toj korupciji.
Nama ovde nije interes niti razmišljamo o korupciji i procentima. Oni što razmišljaju o procentima, mislim da imaju pogrešan stav zarad budućnosti.
Mi razmišljamo da Srbija treba da bude sastavni deo moderne Evrope, razmišljamo o tome da moramo imati savremenu železničku komunikaciju, savremenu železnicu i da, u krajnjoj liniji, Srbija ima čime da se podiči i pohvali, da je u jednom vremenskom intervalu uspela da napravi nešto da bude za poštovanje, a da sve to omogući bolji i perspektivniji život građana Srbije, naravno i da otvori radna mesta. To je ono što je važno. Borimo se za ove mlade ljude koji su bez posla. Ovo je jedna od mogućnosti da dobiju posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, član 101, vezano za diskusiju poslanice Milene Stanković, Kragujevčanke. Zašto? Kao poslanik iz Kragujevca dobro znam kakve su posledice nevremena i šta su Kragujevčani posle tog nevremena morali da učine da bi se te posledice otklonile.
Gospodin Velimir Ilić je jedan od prvih ministara koji je došao da obiđe i sagleda celokupnu situaciju u gradu Kragujevcu i da kao čovek, kao ministar za infrastrukturu, izađe u susret gradu Kragujevcu i pomogne građanima. Obilazeći sve one krovove, a bilo ih je dosta, deo stambenih jedinica, privatne kuće, Kliničko-bolnički centar, Medicinski fakultet, privredne organizacije, obišao je i železničku stanicu. Rekao je, što je i normalno, da će posledice nevremena biti otklonjene.
Voleo bih da znam šta u tome ima loše. Da li je loše da jedan ministar, koji je biran od birača cele Srbije, obiđe ugroženo mesto i, naravno, pomogne ugroženim građanima i ugroženoj sredini? To treba da je pohvalno i tako treba da rade svi ministri.
S druge strane, želeo bih da gospođu Stanković, poslanicu iz Kragujevca, upoznam sa tim da je zahvaljujući ministru za kapitalne investicije gospodinu Iliću urađeno pet kilometara autoputa. To je strateška stvar i važna deonica za Kragujevac. Urađen je prilaz iz Petrovca, urađen je prilaz gradu Kragujevcu iz Kraljeva, pa se radi cela deonica puta Kragujevac - Kraljevo.
Takođe, zahvaljujući tom ministarstvu, data je pomoć da se asfaltiraju sve ulice u gradu Kragujevcu koje povezuju regionalne puteve. Jednostavno, Kragujevac je, zahvaljujući gospodinu ministru, u proteklom periodu dobio dosta. Ima ovde poslanika koji negoduju.
Zaboravljaju da su takođe bili na visokim funkcijama i da su mogli da učine za Kragujevac i da se pohvale – za vreme mog bitisanja na visokoj funkciji uradio sam to i to.

Drago mi je, gospodine Nikoliću, znamo da ste pametni, da sve znate, ali nisam izašao zbog šefa, javio sam se kad šef nije bio tu. Ali, nije važno.
Želim samo da nastavim tamo gde sam stao i da poslanici Stanković kažem da je žalosna činjenica da potiče iz Kragujevca, da su Kragujevčani za nju glasali, a da zamera ministru što je pomogao Kragujevčanima. To je tužna činjenica.
Za onaj deo što ona želi da vidi a ne vidi, a želi da vidi veliki broj vozova, kako reče, nekada su išli ka "Zastavi" a sada ne idu, ne treba da traži razjašnjenje i objašnjenje od ministra za infrastrukturu, već treba da traži objašnjenje od gospodina Čedomira Jovanovića. Zašto od gospodina Čedomira Jovanovića?
Zato što je 2001. godine na neki način stao život u Fabrici automobila, zato što je još tada nastala redukcija tih velikih kompozicija koje su išle ka Fabrici automobila, a danas ih nema. Tada je on bio šef poslaničkog kluba DOS-a, zatim potpredsednik Vlade.
U tom periodu je formirano ono famozno društvo koje se zvalo Zavod za zapošljavanje i obrazovanje radnika, tj. napravljena je jedna firma koja je imala radnike a nije imala proizvod, tako da su ti radnici morali da sede kod kuće, da primaju lične dohotke i, naravno, država da ih finansira. Tada su stale kompozicije, možda i nešto pre toga.
Prema tome, objašnjenje tražite od gospodina Čedomira Jovanovića, zašto u tom periodu kao visoki funkcioner, na krilima DOS-a, nije učinio da te kompozicije još više ulaze u "Zastavu", pa da budu nove kompozicije, pa da budu nove pruge, da budu prošireni ti koloseci i tako dalje.
Kragujevac je zahvalan gospodinu Iliću što je pomogao, što je predložio Vladi i što je Vlada ne platila nekih 200 crepova, kako kaže gospođa Stanković, već dala 20 miliona dinara za opravku krovova stradalih posle elementarne nepogode, što je uplatila 18 miliona dinara Medicinskom fakultetu za popravku krova i što je učinila iks napora da građani prevaziđu nastale probleme za koje nisu oni krivi, a nisu bili u stanju da ih sami, svojim sredstvima, a shodno situaciji u kojoj se nalaze, otklone.

Dame i gospodo poslanici, poznato je u medicinskoj literaturi da se ubice vraćaju na mesto zločina. Takođe je poznato da se oni koji su u parlamentarizmu Srbije upropastili Srbiju danas najviše bore za nju.
Želeo bih da pitam gospodina Batića, pošto je dva puta izašao ovde da pita ministra da li je tačno da u Srbiji i dalje vozovi voze prosečnom brzinom od 44 km na sat... Tačno je, gospodine Batiću. Ali, da vas pitam, da li ste vi u periodu kada ste vršili vlast doveli srpske železnice do toga da se njima vozi prosečnom brzinom od 160 km na čas; jeste li doveli ili niste, jeste li učinili nešto u periodu kada ste vršili vlast da te pruge budu bolje i da prosečna brzina ne bude 44 km na sat? Ne, gospodine Batiću, četiri godine ste bili ministar i niste učinili ništa.
Da li je gospodin Jovanović učino nešto za povećanje brzine? Ništa niste učinili. Da li je gospođa Vesna Pešić učinila nešto da železnica bude bolja i da brzine budu veće? Nije učinila ništa. Ne znam otkud vam sada briga da se sada sekirate zašto su brzine 44 km na čas i da opstruišete ove odluke koje treba da poboljšaju infrastrukturu železnice i da prosečna brzina na našim prugama bude veća.
Na kraju, pošto ste često koristili onu floskulu da gospodin Ilić nije svojim parama uradio ništa, normalno da nije. Ali je gospodin Ilić dobio poverenje da upravlja narodnim parama i da radi. Šta ste vi za vreme vaše vladavine uradili vašim parama? Ništa, ali se postavlja jedno pitanje - gde su narodne pare kad ništa niste uradili? Vama smeta sada bezbroj izgrađenih mostova i smeta vam bezbroj urađenih puteva.
Smeta vam kada vam neko kaže da je asfaltirao 3000 kilometara, pa vam smeta i što neko održava koridor 10, deonicu autoputa i vidite stotinak radnika kako svaki dan čiste i održavaju. Smeta vam, jer se to vidi. Smeta vam, jer je to nešto novo. Smeta vam, jer vi to niste radili.
Mi vas možemo da pitamo, gospodine Jovanoviću, kako vi izneste onako skupu kampanju? Recite preduzeće gde ste novac zaradili, recite ime čoveka koji vam ga je poklonio. Recite koju privatnu firmu imate, a imali ste skupu kampanju. Kako vi plaćate obezbeđenje? Sa poslaničkom platom od 82.000 dinara? Ne verujem, gospodine Jovanoviću.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Vučićeviću.)
Prema tome, ne možete nepoštenje pretvoriti u poštenje.

 Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je vrlo važan set zakona koji ova skupština treba da ratifikuje, tj. konvencije. Sve ove konvencije imaju samo jedan cilj, a to je očuvanje životne sredine. Zašto je očuvanje životne sredine bitno i očuvanje flore i faune, kako zbog očuvanja flore i faune, tako je bitno i zbog samih nas.
Naravno, od životne sredine zavisi i kakav će nam život biti u sredini u kojoj živimo, a zavisi, takođe, i kakav će nam život biti u budućnosti. Život može biti zagađen životnom sredinom bolestan, a može biti ako je dobra životna sredina i zdrav.
Tako, može nam biti i bolesna budućnost ako ne razmišljamo o sredini u kojoj živimo i ako tu sredinu ne čuvamo i ne poštujemo već na neki način svojim nesavesnim poslovanjem, radom i ophođenjem prema prirodi i životnoj sredini, ugrožavajući nju, ugrožavamo i sebe.
Ja bih da objedinim, da ne pričam ništa posebno, već ovu diskusiju da objedinim u jednu celinu i da ipak to na neki način približimo nama, da približimo građanima Srbije.
Srbija je zemlja koja ima dosta problema sa svojom životnom sredinom. Budite sigurni, ministar ima težak zadatak i bili bi mi nepošteni ljudi i pojedinci ako bi očekivali da sve probleme ministar sadašnji reši u svom mandatu. To je prosto nemoguće iz više razloga. Zato što mi kao ljudi moramo da menjamo prvo sebe, moramo da menjamo svoju svest, da menjamo način ponašanja, poštovanja prirode životne sredine, tj. da menjamo naš odnos nepoštovanja prema životnoj sredini u kojoj živimo.
Da bi se to uradilo pored promene svesti, što mislim da je najbitnija stvar, potrebno je i mnogo novca i sredstava za koje sam siguran da Srbija u ovom trenutku i ovaj budžet nije u stanju da obezbedi.
Mnogo se očekuje od ovog budžeta, mnogo se očekuje od ovog ministra u nadi da on to sve može promeniti, a da mi ne pokušamo da menjamo sebe. Teško.
Srbija danas, otprilike u Srbiji 120 hiljada ljudi boluje od malignih bolesti.
Dobar deo tih malignih bolesti može se upravo prepisati ili podvesti da deo uzroka ili veći deo uzroka malignih oboljenja jeste upravo nezdrava životna sredina.
Kako mi to zagađujemo? Kroz pijaću vodu, kroz nepoštovanje vodotokova, kroz, možda, neupućenost, neznanje, neobaveštenost ili nemara korišćenja pesticida, što je vrlo zastupljeno u Srbiji, na neki način su dostupni svima, jeftini su, a zbog neznanja se nemilice u ogromnim količinama koriste, a to opet ugrožava životnu sredinu, samim tim ugrožava i nas.
Samo 30.000.000 ljudi oboli godišnje od novih malignih oboljenja u Srbiji, a što je opet, naravno, kada sada prebacite to pored tragedije koja se dešava građanima Srbije, pogotovo u porodicama koje imaju takve slučajeve, porodice koje imaju obolele u svom okruženju, a još tragičnije za same obolele, možete zamisliti koliko to košta državu Srbiju, naravno, otklanjajući posledice, pokušavajući da se ti ljudi leče, košta premnogo i zato ono što je bitno, to je da menjamo našu svest i da poštujemo prirodu, životnu sredinu u kojoj živimo, da bi nam život bio zdraviji, komotniji, a sigurno i jeftiniji.
Ova zemlja ima puno mesta gde treba uložiti određena sredstva. Putujem svakog dana Kragujevac – Beograd. Reći ću vam da sam na tom putu ''Koridor 10'' primetio nešto što nije uobičajeno za druge puteve u toj meri, ali vidim da se i tu slika menja. Videćete stotine ljudi u narandžastim odelima koji čiste autoput, i zelene kese, ogroman broj zelenih kesa pored autoputa. Putevi Srbije to dobro rade, ali se postavlja pitanje zašto to rade svakog dana. Zato što mi nećemo da promenimo svoju svest već nam je mnogo lagano da otvorimo prozor, da očistimo deo prostora, svoj automobil, da istresemo pikslu i da kroz prozor izbacimo kesu ili čašu jogurta, soka itd.
Ne razmišljamo i dobro je što stotinu ljudi to radi, ima svoj posao, prima lični dohodak, izdržava svoju porodicu, ali ne razmišljamo da taj ogroman broj ljudi koji je svakodnevno na jednom rutinskom poslu skupljajući naše papiriće, da ti ljudi mogu raditi nešto drugo i ta sredstva koja se ulažu mogu biti uložena u očuvanje životne sredine na jedan drugačiji, celishodniji i zdraviji način. To govori o našoj svesti.
Želim da kažem ovde da pored usvajanja ove konvencije, što je vrlo bitno, što nas svrstava u civilizovan svet, što nas povezuje sa Evropom, što je naravno jedan preduslov u krajnjoj liniji za promenu našeg zakonodavstva sutra, da ćemo i mi usvajati ovo i usklađivati naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije, što je celishodno i vrlo bitno za zemlju Srbiju.
Srbija ima dosta zakonskih rešenja po kojima nešto može raditi, ali nisam siguran da se ta zakonska rešenja baš primenjuju, u svakom slučaju, ili su ta zakonska rešenja, da kažem, mekana, dosta liberalna.
Naveo bih neke stvari koje se u Srbiji dešavaju. Nisam siguran da civilizovana Evropa neke stvari može čak i da shvati i da razume. Ja sam ribolovac, vrlo često idem na pecanje.
Mogu vam reći da ono što se kod nas dešava, a evo i ovde se to navodi, sad kaže kako se sve uništava taj ribolovni fond, pa kaže – eksplozivom, vatrenim oružjem, otrovima, anestetici, elektricitetom, odnosno naizmenična struja, veštački izvori svetlosti itd.
Znate, kada se to desilo pre jedno 4, 5 ili 6 godina, koliko ima, u Švedskoj kada je jedan naš sugrađanin tamo pokušao da lovi ribu strujom, kada su ga oni tamo priveli, uhapsili, jednostavno nisu mogli da mu sude jer njihovo zakonodavstvo nije predvidelo takvu vrstu krivolova. Onda, pošto nisu mogli da ga strpaju u zatvor vodili su ga na psihijatriju. To, pravo da vam kažem i jeste za psihijatriju, ali to je svakodnevni slučaj u Srbiji.
Tako mi uništavamo svoju faunu, tako mi uništavamo taj ribni svet i dokle doseže ta ljudska glupost, a kazne su strašno neprimerene, male, blage, prosto na neki način stimulišu ljude da se bave takvim radnjama. Vi imate sada jedan moderan način krivolova, koji se ogleda u spuštanju plinske boce u vodu. To je jedan moderniji, bešumni način krivolova i mogu vam reći da se mnogi ljudi izdržavaju na taj način. Sankcije, kazne su vrlo male.
Neko od kolega je pomenuo za ono dešavanje šverca ptica. Pazite, hiljade i hiljade ptica neko ubije da bi od njihovih jezika napravio paštetu, ali ja nisam čuo da je neko za to osuđen 10, 15 ili 20 godina robije. Dokle mi ne budemo promenili naše zakonodavstvo onda ćemo mi tu situaciju imati, jer se svest čoveka, pojedinca, može samo menjati kroz represiju, kazne i sankcije. Ja kao poslanik Nove Srbije se zalažem i poslanička grupa Nove Srbije da te kazne i sankcije upravo za tako enormno drastično uništavanje prirode i ekologije budu drastično primirene onim štetama koje se i nanose prirodi.
Ono što je vrlo bitno reći jeste da Srbija, takođe, ima premnogo deponija. Tačno je da taj deo mora da reši lokalna samouprava u lokalnim delovima. Naravno, Ministarstvo mora to, takođe, da pomogne svojim finansijama. Zato je i važno da budemo sastavni deo civilizovanog sveta, da prihvatimo ove konvencije, da prihvatimo sutra usklađivanje zakona koji će omogućiti zdravu sredinu, zdrav život, boljitak, da jednostavno gradimo jednu drugačiju budućnost, jednu zdravu budućnost.
Danas je ovde mnogo lako izaći i kritikovati, postoje neki ljudi, pojedinci, ne kažem svi, ali neko je spreman da kritikuje ako Vlada da ovde neki predlog pa makar to bilo, spremni su da kritikuju i zašto je voda mokra ili zašto je gas bez boje, mirisa i ukusa. To je iz jednog prostog razloga što mi teško menjamo sebe, teško menjamo svoju svest, teško menjamo način politike kako se mi to bavimo politikom i kako mi spoznajemo tu politiku i kako je mi uopšte posmatramo. Mi mislimo da ta politika – što gore, to bolje, da je to politika koja će rezultirati možda trenutno jednoj nekoj opciji, pojedincu da dobije koji politički poen.
Naravno, nismo svesni da činimo svima nama loše, da činimo loše našim porodicama, budućem naraštaju u ovoj zemlji, a vreme će proći. Pitaćemo se sutra kada ne budemo bili poslanici – a, gde nam prođe vreme, ne uradismo baš ništa.
I tako nekako iz generacije u generaciju Srbija sve manja, sve jadnija, sve siromašnija, da ne kažem sve gora samo zato što mi nismo spremni da u nekim zajedničkim projektima, koji treba da nam omoguće budućnost, imamo zajedničku inicijativu da to odradimo, a da imamo naravno različita mišljenja po pojedinim stvarima kako i na koji način odraditi.
Mi danas možemo kritikovati Kragujevac, ja sam Kragujevčanin, jedan veliki metalski kompleks, industrijski centar i danas je Kragujevac treći grad po aero zagađenju u Srbiji. Mi možemo sada ministra ovde da pritisnemo, dakle, šta je ministar uradio, a šta ste uradili, pa šta ćete da uradite itd. Ali, nije ministar gradio ta postrojenja koja čine ta zagađenja, standardi nekada ranije kada su te fabrike građene nisu bili takvi da naravno čine one koji danas traže ovo visoko poštovanje tih standarda u cilju smanjenja zagađenja. Nisu postojali ti filteri koji danas postoje i nisu postojali mnogi mehanizmi koji su mogli da omoguće da to bude drugačije.
E sada, Kragujevac kao industrijski centar gradio se od 1945. godine. Nema tih standarda, treba to primeniti sada, ali se nalazite sada pred jednim problemom. Ako naložite zatvaranje jedne firme onda naravno imate problem ugroženih građana koji tu treba da rade, primaju lične dohotke. Borite se za svako radno mesto, a nemate sredstava da možete iz budžeta isplatiti da svi poštuju te visoke standarde i da naravno napravite jednu sredinu ekološki zdravijom.
Tako da, pred nama su veliki problemi. Nije bitno kako smo mi, da li smo ih nasledili, ali mi te probleme moramo rešavati. Zato mislim da ne treba kritikovati ono što je bilo i u našem vremenu kada smo mi bili na vlasti, mislim na one političke grupacije koje su u nekom prethodnom periodu bili, već da zajedničkim snagama, ono što je zdravo, što je dobro, što obećava budućnost, podržimo i da izguramo da bi nam sutra budućnost i sredina u kojoj živimo bila zdravija.
Na kraju da kažem, očekujem da će ministar posle svih ovih, a bilo je mnogo konstruktivnih diskusija, sigurno sagledati šta je njegova mogućnost da učini da nam život u Srbiji bude zdraviji, da inicira promenu i primenu, dosledniju primenu određenih zakona koji su danas na snazi, a mislim na one zakone za koje je glasala ova skupština u bilo kom periodu i da naravno inicira i promenu određenih zakona koji će one ljude koji uništavaju životnu sredinu i našu budućnost sankcionisati na jedan pravi i adekvatan način, finansijski, naravno, ako treba i primerenom zatvorskom kaznom.
Ne očekujem da će ministar sve ovo što smo mi danas ispričali moći da reši, ali sam siguran da će u cilju zajedničkog boljitka jedne zdravije sredine učiniti ono što može, a vidim da su i poslanici dali takav doprinos.
Zato će poslanici Nove Srbije dati svoj doprinos i glasati za ovaj set zakona podržavajući ministra i njegov napor da nam Srbija bude lepša i zdravija. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade i predsedniče države, jedan od najozbiljnijih  zadataka za svaki narod, za svaku državu i za svaku vladu jeste da sačuva celovitost svoje teritorije. Nema ozbiljnijeg i svetlijeg zadatka od tog zadatka.
Višedecenijska neodgovorna politika dovela je Srbiju danas u ovaj položaj. Skoro da nema političkog lidera, političke partije koja se u protekloj deceniji nije bavila pitanjem rešavanja problema Kosova i Metohije. Rezultat svih tih političkih zbivanja, te politike jeste ovo današnje stanje. Duboko svesni da se Srbija nalazi pred velikim problemom, da je u proteklom periodu izgubila mnoge prijatelje u svetu, da je od prijatelja dobila neprijatelje, a da se bori da očuva svoju celovitost, svesni smo da je taj zadatak za ovu vladu jedan od najvećih ispita.
Ali, to ne može biti samo ispit za Vladu, to mora biti ispit i za jedan narod, mora biti ispit za sve političare i za sve one ljude koji svojom retorikom, činjenjem ili nečinjenjem, ovoj zemlji mogu učiniti dobro ili loše.
Mnogi se ovde zaklinju u jedinstvo, ističu svoju želju da žele da podrže, a naravno, imali smo prilike da stalno slušamo: podržavamo, ali i kritikujemo. E pa nema takvog jedinstva kada je ovako bitna tema u pitanju i nema kritike kada je u pitanju očuvanje teritorije jedne države.
Ono što smo čuli, određene kritike Rezolucije, mislim da ne stoji, iz jednog prostog razloga. Ne može ni Vlada, ni država izaći do tančina u jednoj rezoluciji i otkriti strategiju i taktiku kako će i na koji način braniti svoju teritoriju. Ova rezolucija će sutra biti u štampi. Zato, dame i gospodo, što reče vladika Nikolaj, „daj bože da se Srbi slože, umnože i obože“.
Kada to budemo shvatili, kada budemo imali složnu Srbiju, ali iskreno složnu Srbiju, kada budemo imali jaku Srbiju i kada budemo imali verujuću Srbiju, verujuću Srbiju u sebe, verujuću Srbiju u budućnost, tada ćemo i sačuvati našu teritoriju i, naravno, napraviti prosperitetnu, zdravu, jaku Srbiju, u kojoj će se živeti mnogo bolje i kvalitetnije no što se živi danas.
Ne mogu da shvatim one zagovornike koji zagovaraju i smatraju da treba poslušati onaj deo međunarodne javnosti ili onaj deo evropskih zemalja koje su, u želji da učine i izađu u susret nacionalnoj manjini, žele da jednoj suverenoj državi oduzmu 15% teritorije. Ne razumem te ljude, iz prostog razloga što svi moramo duboko biti svesni da na prostorima KiM Srbi žive više od hiljadu godina.
Za tih hiljadu godina vodilo se mnogo oslobodilačkih ratova, pale su mnoge žrtve, i ta cela teritorija zalivena je srpskom krvlju, i niko od nas nema prava ni da pomisli, a kamoli javno da kaže, da treba prepustiti tu teritoriju nekom drugom.
Zato, u nadi da ćemo shvatiti poruku vladike Nikolaja, želim da završim - daj bože da se Srbi slože, umnože i obože, i s verom u Boga, sa takvom Srbijom imaćemo i očuvanu celovitost naše države, Kosovo će biti srećna i prosperitetna zemlja Srbije. Ono što mislim da treba biti preporuka ljudima koji pregovaraju i koji će razgovarati, da je Kosovo druga žitnica, da nema napretka i boljitka Srbiji gubitkom Kosova.
Moguće je da međunarodna zajednica ne shvata šta je to kolevka, ali zna šta je materijalno. Ne smemo izgubiti tu žitnicu i ono rudno bogatstvo, ne smemo nikad zaboraviti da je Srbija skupu cenu platila i srpski narod na Kosovu. Prema tome, nema napretka, nema boljitka srpskom narodu, ako izgubimo ovih 15% teritorije. Zato je to sveta dužnost ovoj vladi i svim onim ljudima koji učestvuju da tu teritoriju sačuvamo.
Nadam se da će tako i biti. Nova Srbija zdušno podržava ovu rezoluciju i ovu vladu, u želji i nadi da ćemo brzo dobiti zdravu, jaku, modernu Srbiju u EU. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Nove Srbije gospodin Dejan Perjaničić, u najboljoj nameri i želji da pomogne službenicima koji rade u katastru nepokretnosti, podneo je ovaj amandman.
Naravno, pravo svih poslaničkih grupa, kao i svih poslanika, jeste da li žele, hoće, smatraju da li treba ili ne treba podržati ovaj amandman.
Što se tiče nove Srbije, ona se zalaže da se svim državnim činovnicima povećaju lični dohoci i, ono što jeste želja svih nas ovde, da se u krajnjoj liniji poveća životni standard, pa da svi građani bolje, kvalitetnije žive i imaju veće lične dohotke. No svestan, poslanik NS gospodin Perjaničić, da svojim amandmanom ne može to učiniti svim državnim činovnicima, želi da pomogne ljudima u sredini gde je doskora i on bio radnik. Njegovu želju apsolutno shvatam i razumem, i ona je na mestu i u redu je. Ali, šta nije u redu?
Nisu u redu komentari pojedinih poslanika, koji žele da na neki način prebace sada nama ovde, u ovoj vladi, javašluk koji je zatečen. Ako znamo i ako čujemo od opozicionih poslanika da u ovom trenutku 40% svih izgrađenih objekata nije uknjiženo, pa se pitamo 2000. godine je toga bilo mnogo više, šta ste vi ljudi radili do 2000. godine.
Šta ste svi vi, koji ste bili do 2000. godine na vlasti, radili? Zašto niste uknjižili te objekte? Zašto mi ne nasledismo uknjižene objekte, pa ove izgrađene objekte od 2000. godine da nismo uknjižili, imali bi puno moralnog prava da nama to prebacite. Vi želite vašu krivicu i vaš javašluk, vaš nerad do 2000. godine da stavite na grbaču nekim drugim ljudima.
Mislim da jedna takva politika ne može proći u Srbiji. Srpski narod je svestan činjenica šta je bilo do 2000. godine, kao što je svestan šta je od 2000. godine. Sve ono što ne bude valjalo od 2000. godine prebaciće sigurno nama, neće prebaciti vama, neće prebaciti opoziciji.
Takođe, ono što ne razumem je da ovde poslanici kritikuju zato što postoji privatni i društveni sektor. Ovo društvo i ide ka privatnom sektoru.
Molim vas, potrebno je da postoji i privatni i društveni sektor, i on u krajnjoj liniji izlazi na tržište, a tržište će reći da li će privatne agencije da se gase ili će da opstanu.
To, kolika je cena u jednoj privatnoj agenciji, pa to ne može odrediti nijedan zakon niti može odrediti nijedan poslanik. To reguliše tržište. Ako su privatne agencije skupe, nekvalitetne kako vi kažete, one će morati da se zatvaraju. Ali, ne bih rekao da je to baš tako.
Jedna vrlo uvredljiva nota, od jednog za mene vrlo ozbiljno čoveka, neću pominjati ime poslanika, jer će se on sam prepoznati - da smo mi napravili neke niske šaltere, da bi se neko klanjao. Nisam baš siguran da smo se u protekle tri godine borili da pravimo niske šaltere i da smo izgrađivali šaltere. Nasledili smo te šaltere. Vi ste terali narod Srbije da vam se klanja. Vi ste ga porobljavali, vi ste ga šikanirali i maltretirali.
(Aleksandar Vučić, upadica s mesta: Porobljavali?)
Da, svojim stavovima, načinom ponašanja.
A mi smo nasledili vaše šaltere, jer sada doći će novo vreme, Srbija ide napred, pa valjda će Srbija da uzdigne te šaltere. Ona ih uzdiže tako što se otvaraju i privatne agencije, otvaraju se i nova radna mesta, pa mogu građani da biraju, hoće li tamo na te niske nasleđene šaltere koje ste nam ostavili ili će naravno, evo imate privatne agencije.
Prema tome, smatram da nije korektan vaš način komunikacije i želje - da ono što ste vi uništili i upropastili u nekom prethodnom periodu prepišete sada nekim drugim ljudima, a smatrajući da ono što ste vi 45 godina i više upropašćavali neko može popraviti za tri godine.
E pa, dame i gospodo odbornici, taj film mislim da kod građana Srbije više ne prolazi.

Poslanici, da, ali se ponašaju gore nego odbornici.

Taj film u Srbiji više ne prolazi. Mislim da je došlo vreme trezvenosti, razmišljanja i da građani Srbije jasno znaju šta je učinjeno od 2000. godine, da li postoji taj napredak i boljitak, da li smo mi nešto učinili. U krajnjoj liniji to govore i  izbori.
Ne želim nikoga ovde posebno i poimenice da kritikujem, ali smatram da jednostavno diskusije treba da budu primerenije i da želja jedne poslaničke grupe, tj. jednog poslanika koji je ispred Nove Srbije napravio jedan amandman, ne treba da bude sada prebacivanje svega onoga što je loše bilo u prethodnom periodu, bacati njemu u koš i bacati sada vladajućoj koaliciji, kao da smo mi nasledili med i mleko.
Pa dobro, ako kažete da smo nasledili med i mleko, onda to objasnite građanima Srbije - zašto su imali lične dohotke 20 maraka, 30 maraka...
(PREDSEDAVAJUĆI: Vreme, gospodine Vučićeviću.)
...kada je teklo, evo sada završavam, kada je to blagostanje bilo za vreme vaše vladavine? Mislim da se situacija menja. Siguran sam ne onim tempom i brzinom kako to očekuju građani Srbije, siguran sam da građani Srbije žele da brže dođu do većih ličnih dohodaka, boljeg životnog standarda, da bolje žive, ali evo tu je ova vlada koja će sigurno učiniti, kao i ona prošla, na tom boljitku.
Nadam se da će iz godine u godinu biti bolje i nadan se da ćemo naravno imati bolji životni standard. Još jednom kažem da građani Srbije znaju tačno šta ko radi. Ali, ono što je nekorektno i ono što vam sigurno neće proći, da sve ono što ste vi upropastili i učinili loše prebacite na grbaču nekih drugih ljudi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 101, pogrešno sam rastumačen.
Znam da postoje ozbiljni i neozbiljni ljudi, postoje ozbiljna i neozbiljna politika. Mogu reći da postoje neozbiljni ljudi, ali nikada neću reći da postoje retardirani poslanici. To nisam rekao. Ako neko želi sebe da vidi kao retardiranog, to je njegov lični problem.
Želeo bih da kažem vezano za ono ozbiljni i neozbiljni ljudi, pa i ozbiljne i neozbiljne diskusije, evo kako se to prezentuje građanima Srbije. Nije tačno da je kupljeno 30 lokomotiva. Trideset lokomotiva je remontovano u Končaru, a i to je sada zamena teza. Remontuju se lokomotive, a poslanik izađe i kaže - kupljeno 30 lokomotiva. Nije tačno.
Što se tiče one opaske gospodina Vučića da se spuštamo nešto i pet santimetara, mislim da kada se svira himna, ma čija, ako ste već gost tu, treba ispoštovati jednu proceduru. To je manir lepog ponašanja. Ako neko misli da može nekoga anulirati, izbrisati iz ove zemlje ili možda pregaziti tu Ameriku, neka to uradi, ali mi vodimo jednu politiku za koju smatramo da je jedino moguća u ovoj zemlji.
Politika sile, politika pretnje, politika drskosti, bezobrazluka, ružnih reči prema stranim državljanima, mislim da neće uroditi plodom, kao što nije ni u prethodnom periodu. Prema tome, sad stvar je manira svakog pojedinca, stava poslaničke grupe, politike koju vode, kako će se ko ponašati.
Mi poštujemo svačiju himnu i mogu reći da je ružno bilo u prethodnom periodu gledati čak i Srbe koji ne poštuju svoju himnu. Na kraju, možda ću produžiti jedan minut da se više ne bih javljao.
(Predsedavajući: Ne možete produžiti gospodine Vučićeviću.)
Dobro, javiću se ponovo.
Za gospodina Rajka Baralića, rekao sam da je gospodin Rajko Baralić ozbiljan čovek, a on je sada pokazao ovom diskusijom da je neozbiljan političar. Gospodine Baraliću, zaboravili ste i one otimačine ispred prodavnica za kupovinu jedne vekne hleba. To ste zaboravili, gospodine Baraliću.
Naravno, vi imate izgovora za sve. Zaboravili ste prazne apoteke, prazne rafove, tugu, čemer. Pričate o nekih 10.000 firmi koje neko ne može da proda. Ne možete da je prodate sa onolikim dugovima sa kojima ste je vi ostavili.
Prema tome, gospodine Baraliću, čudi me jedna činjenica, i zato kažem da ste neozbiljan političar. Danas imate jedan aršin. Prosto imam utisak da plačete što niste u vlasti, a bili ste sasvim drugojačiji u onom prethodnom periodu kada ste podržavali Vladu. Dizali ste ruku, gospodine Baraliću, tri godine, a sada vidim plačete ovde, prosto tugujete.
Na kraju, žao mi je, moja mlada Kragujevčanka je izašla. Jesam glasao za Tomislava Nikolića, glasao sam za Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, Tomislava Nikolića Kragujevčanina, jer u krajnjoj liniji siguran sam da bi gospodin Tomislav Nikolić, u dogovoru, poštovao politiku koja se sprovodi. Prema tome, glasao sam za Kragujevčanina, a mlada koleginica, ne želim da je kritikujem jer je mnogo mlada, ali baš mi je drago da je baš posmatrala mene u ovoj sali kako ću da glasam.
(Predsedavajući: Gospodine Vučićeviću, vreme je odavno isteklo.)
Zahvaljujem. Ne stidim se svojih postupaka i u svakom slučaju sve što sam radio, radio sam časno i pošteno. Hvala vam.

Reklamiram član 101. Poslovnika. Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da se većina vas seća one izjave jednog velikog političara koja je glasila – ko u mladosti nije pušio marihuanu, vozio motor i slušao rok, taj je promašio život. To je izjava gospodina Čanka.
Ja želim nešto drugo da kažem. Iznenađen sam da jedan ozbiljan čovek, kakvim sam smatrao gospodina Čanka, može izaći za ovu govornicu i građanima Srbije prepričavati priče rekla-kazala. Već više puta smo slušali ovde napade na gospodina Velimira Ilića. Ja bih razumeo svaki napad koji je argumentovan, ali argumentovan napad je napad sa dokazima, a ne napad žute štampe, priče pojedinaca iz kuloara, rekla-kazala.
Prema tome, gospodine Čanak, kada bi se obistinilo sve ono što ste vi u prošlosti pričali i kada bi se obistinile one vaše priče kome biste sve vi bukagije na noge stavili, otprilike pola Srbije bi bilo danas na robiji. Ali, nije to baš tako kako vi pričate. Za neke vaše priče morate da imate i dokaze i to bi vas onda karakterisalo kao ozbiljnog čoveka i ozbiljnog političara. Ovako to deluje dosta šarlatanski.
Moram da budem iskren i da vam priznam da vrlo često gledam vaše nastupe i ta vaša humoristička doza odgovara kada se nađete u nekoj TV emisiji, razgali to malo čoveka i oraspoloži. Ali, kada već govorite za ovom govornicom, sa koje se nekada krojila budućnost, sada se kroji sadašnjost, a krojila se, bogme, i prošlost, koja nije baš tako zavidna za građane, smatram da vi kao jedan ozbiljan čovek treba da imate i ozbiljnu diskusiju i da vama ne priliči da pripadate onoj grupaciji ljudi koja u Srbiji sve prašta, sem uspeha.
Ako je iko pokazao uspeh u ovoj prošloj vladi, pokazao ga je gospodin Velimir Ilić, i to je ono što se vidi. Srbija danas ima mnogo bolje puteve no što je imala u prethodnom periodu i u periodu kada ste vi bili u ovom parlamentu, kada ste vi odlučivali. Prema tome, ostaje ta gorčina da se vi borite i da pripadate onoj grupi ljudi koja sve priznaje, samo ne priznaje uspeh.

Gospodine predsedniče, iznenađen sam što se ljutite što sam se javio po članu 101. Ne znam šta sada očekujete da čujete kao nešto novo.
(Predsednik: Očekujem da mi citirate član 101, na primer.)
Ja ću ga citirati isto onako kako su ga i svi prethodni poslanici citirali.
(Predsednik: Pošto ste izašli da se javite po Poslovniku, hajde da ga bar poštujemo. Hajde svako onda da pročita član. Izvolite.)
Rekoste da ne razumete šta hoće poslanici, rekoste da poslanici Nove Srbije ne shvataju, ne razumeju. Razumeli smo sve šta vi radite. Vi hoćete da sto puta izgovorenu laž ispričate da bi građani Srbije poverovali da je to istina. To je vaš metod obraćanja ovde.
Moram vam reći da se radi, prvo, o imovini Republike Srbije, a da je gospodin Velimir Ilić ministar u Vladi Republike Srbije. Ne možete reći da je izgradnja autoputa nešto što je štetno; to je, naravno, za jednu državu uvek korisno. Najbolje bi bilo kada bi država od svojih sredstava gradila taj put, ali ako nema svoja sredstva onda gradi koncesijom. Bolje je nešto uraditi nego ništa ne uraditi. Vaša proizvoljnost u nekim ciframa - 20 miliona, milion za ovo, milion za ono, prosto je neverovatna.
Imam utisak kao da žalite što vi ne možete da radite taj deo posla i kao da žalite jer biste vi tako radili. To ne znači da svi tako rade, kako vi mislite i kako biste vi želeli da radite.
Prema tome, u ovoj zemlji postoje pravosudni organi, postoje nadležni organi koji to ispituju. Vi ste narodni poslanik, pa pokrenite inicijativu. Neka svako za ono što je uradio, a nije po zakonu, odgovara. Nema smisla da na takav način, izgovarajući laži iz dana u dan preko medija, štampe, ove govornice, želite da ubedite građane Srbije da je to što vi pričate istina.
Istina je samo jedno, Srbija će dobiti taj deo autoputa i to će biti na zadovoljstvo svih građana Srbije. Srbija je dobila 3.000 kilometara puteva u prošle tri godine, a u ovom mandatu dobiće više. To je ono što stvara mogućnost za investicije, i perspektivu, budućnost i bolji život za građane Srbije. Hvala.